Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, valjda je postala zla kob da se u ovako kasne sate govori o Kosovu i Metohiji, nažalost večeras i pred nepristojno popunjenom salom ovog doma.
Zahvalan sam mojim prethodnicima koji mi i tako tanku nit koja me vezuje za Kosovo i Metohiju učvršćuju svojim diskusijama. Jedan sam od onih koji je na Odboru za Kosovo i Metohiju bio protiv formiranja Anketnog odbora iz dva razloga. Prvi razlog je zato što su u jeku pregovori našeg pregovaračkog tima sa privremenim kosovskim institucijama i plašio sam se da formiranje jednog ovakvog Anketnog odbora ne bi dodatno usložilo ukupnu situaciju na Kosovu i Metohiji i umanjilo kapacitet našeg pregovaračkog tima. Drugi razlog je zato što nisam želeo da formiranje Anketnog odbora stvori animozitet građana u užem delu Srbije prema Srbima i drugom nealbanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji.
Današnja diskusija me je uverila da sam pogrešio i priznajem da sam pogrešio i mislim da je preko potrebno formiranje jednog ovakvog Anketnog odbora. Mnogi su ovde pitali koji su razlozi za formiranje ovakvog Anketnog odbora? Dame i gospodo, prema stavu poslaničke grupe kojoj pripadam Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije. Republika Srbija je siromašna država da ne bi vodila računa danas kuda ide svaki dinar iz državnog budžeta.
Zašto to ne bi radila i kada je u pitanju prostor Kosova i Metohije? Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije podrazumeva takvu borbu na celoj teritoriji Republike Srbije, pa samim tim i na prostoru Kosova i Metohije. To su osnovni razlozi koji zahtevaju formiranje jednog ovakvog anketnog odbora.
Vama je poznato da je u godinama iza nas, od 2000. do 2012. godine novac koji je kroz razne investicije i druge obaveze prema KiM plasiran preko nadležnih ministarstava Vlade Republike Srbije. Nije bilo rešenje da se centralistički s jednog mesta taj novac kontroliše i efekti koji su prouzrokovani kroz plasiranje takvog novca na prostoru KiM.
Moja poslanička grupa, i o tome smo razgovarali na Odboru za KiM, se zalaže da se iznađe rešenje da se ubuduće finansiranje svih potreba na prostoru KiM vrši preko Kancelarije za KiM. Nadam se da će Kancelarija za KiM u organizacionom i kadrovskom pogledu biti osposobljena za jedan takav posao i verujem da će onda vrlo lako da se kontrolišu efekti, odnosno da se prate kanali novca, pogotovo kanali koji vode prema prostoru KiM.
Ne može me niko ubediti, makar ne mene koji sam se dobrim delom svog života profesionalno bavio nekim bezbednosnim pitanjima na prostoru KiM, da ne postoji sprega između kriminalnih grupa u Beogradu i ostatku Srbije sa nekim kriminalnim grupama na prostoru KiM. Da, slažem se, ako me neko pita. Ako bi korupciju i kriminal trebalo tražiti na KiM, onda ih pre svega treba tražiti u Prištini, treba ih tražiti privremenih kosovskih institucija, treba ih tražiti kod onih koji danas čine vlast na KiM.
Pošto Republika Srbija u ovom trenutku nije u stanju da jedan takav zadatak realizuje, onda je sasvim sigurno u stanju da realizuje makar da kontroliše novac koji se toliki koliki, a smatram da ni jedan dinar koji je potrošen na KiM, a koji je u funkciji očuvanja vitalnih državnih i nacionalnih interesa, nije uzalud potrošen. Smatram da novčani izdaci za KiM nisu dovoljni i da ih treba povećati, ali smatram jednako tako da je zločin ako se neko ogrešio prema tom novcu i ako je taj novac završio u privatnim džepovima i ako su ti u čijim džepovima je završio danas najveći jurišnici i najveći pobornici očuvanja vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu, a figurativno ih zovem "dežurni Srbi".
Prema tome, verujem da anketni odbor neće napraviti sliku u Srbiji da su svi Srbi na prostoru KiM i drugi nealbanci kriminalizovani, ali jednako verujem da će doći do onih u čijim džepovima su završili novci građana Republike Srbije, nenamenski potrošeni.
Tu i sem veze kriminalnih grupa sa prostora uže Srbije i kriminalnih grupa na severu Kosova, postoji sprega kriminalnih grupa sa severa Kosova sa onim albanskim grupama južno od Ibra. I o tome treba da govorimo.
Ovaj dom je mnogo ozbiljniji da bi se na bazi jedne televizijske emisije na jednoj televiziji opredelio da formira anketni odbor koji bi ispitao trošenje novčanih sredstava koji su namenjeni KiM za ovih 12 godina. Naprosto, potrebe borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije na svakom delu teritorije Srbije zahtevaju da se taj prostor teritorije Srbije u tom pogledu tretira.
Bilo je ovde reči da bi to trebalo da rade nadležni državni organi. Mislim da to spada u domen demagogije. Opšte je poznato da ni policija ni sudstvo Republike Srbije danas nemaju objektivnih uslova da potpuno ispitaju organizovani kriminal i korupciju, odnosno sve tokove novca koji se iz republičkog budžeta odlivaju na prostor KiM. To je sasvim jasno. Niti policija, niti sudstvo, niti ostali nadležni organi nemaju mogućnosti da to danas urade na prostoru KiM. Svaka izjava u tom pravcu je demagoška parola. Da je to tako, bio bih jako sretan i ne bi bilo potrebe za formiranjem anketnog odbora.
Nisam zadovoljan zato što je poslednja runda pregovora bila neuspešna između pregovaračkog tima, kako neko reče, državnog vrha. Ja stvarno mislim državni vrh. Po prvi put sa punim značenjem te reči može se reći – državni vrh. Srećan sam zbog toga zato što taj državni vrh po prvi put nudi neko rešenje za KiM i zdušno se bori u granicama objektivnih okolnosti da rešenje što maksimalnije izdejstvuje.
Druga je stvar što nisu prisutni pritisci ni Brisela, ni Vašingtona na privremene kosovske institucije i to je opšte poznato, tako da taj neuspeh smatram i našim neuspehom. Ne radujem se nijednom neuspehu u pregovaračkom procesu, kao što se ne radujem da rezultati tih pregovora budu ispod minimuma državnih i nacionalnih interesa, a verujem da smo mi kroz Rezoluciju i Platformu koje smo usvojili nedavno u ovom parlamentu jasno zacrtali okvire u okviru kojih se danas naš pregovarački tim kreće.
Želeo bih da izrazim punu podršku našem pregovaračkom timu. Mi smo jedan od retkih naroda koji u ovako teškim situacijama po našu zemlju često volimo da razvodnjavamo stvari, često smo skloni kritizerstvu, a nikako sabornosti i nekoj konstruktivnoj kritici koja bi pomogla kapacitetu našeg pregovaračkog tima da što bolje rešenje izdejstvuje u Briselu. Nadam se da će pregovori biti nastavljeni.
Nisam evrofanatik, ali ne verujem da je ukopavanje u sopstvene rovove i zamrzavanje konflikta na KiM u interesu države Srbije. Stoga smatram da ti pregovori moraju da se nastave, ali samo do granice makar minimuma vitalnih državnih i nacionalnih interesa, a vi znate kakva rešenja nudi predložena Rezolucija i Platforma za pregovore.
Bilo je ovde reči da KiM nema izvorne prihode. Nekima kojima je bajat sendvič Sorošev pomutio razum za pravilno rasuđivanje istakao bih – ko je kriv što je Srbija od 2000. godine do danas sve manje prisutna u državnom smislu na KiM? Neću da govorim o devedesetima, mada me neki podsećaju na Košare i na mnoge druge.
Dame i gospodo, možda ne postoji pedalj KiM koji nisam prepešačio. Stoga te demagoške parole onih koji samo iz geografskih karata znaju KiM mene ne dotiču, čak me i vređaju. Meni je dobro poznata uloga mnogih koji se danas busaju i koji likuju nad tome što je Republika Srbija za ovih 12 godina sve manje prisutna na KiM, ali mi je poznata i uloga onih koji su časno i čestito i tada i sada i devedesetih i dvehiljaditih i danas branili naše državne interese na KiM.
Stoga, oni koji slušaju, a koji su moji saborci i oni koji su sada na KiM ne mogu da se pomire sa takvim lekcijama koje se sa ove vremenske distance dele.
Zašto Srbija nema svoje izvorne prihode? Zato što smo, dame i gospodo, od 2000. godine do 2012. godine stalno lansirali tezu od vlasti, koja je bila u tom periodu, da je problem KiM 90-ih bio problem nepoštovanja ljudskih i manjinskih prava, a ne problem otvorenog separatizma i secesionizma, a ne problem koji je, od zasedanja Prve i Druge prizrenske lige, kroz etapni proces se polako finalizovao, da bi 90-ih godina, krajem 90-ih godina eskalirao.
Onda optuživali sebe za sve i svašta, pa samo onda nalazili grobnice tamo gde ih nema, otkopavali smo. Inženjerske mašine su nam i u rudnicima i u mnogim drugim mestima prekopali pola Kosova, a ja mislim i pola Srbije, da bi našli što više argumenata da sebe optužimo. Time smo polako devalvirali Rezoluciju 1244. Time smo slali poruku Međunarodnoj zajednici da srpsko društvo nije dovoljno demokratsko, da nema kapaciteta da upravlja KiM, da je stoga potrebno međunarodno tutorstvo.
Sad nam se to, dame i gospodo, vraća kao bumerang i sada se međusobno optužujemo ko nam je kriv. Mi smo, dame i gospodo, građani ove Srbije, krivi zato što smo danas tu gde jesmo kada je u pitanju KiM.
Ne postoji međunarodna zavera kada je u pitanju KiM. Postoje interesi nekih međunarodnih centara moći, ali mi nismo odvojili nikada nijedan dinar da lobiramo u međunarodnim centrima moći, već smo pokrali, opljačkali ovo društvo i sav novac prisvojili egoistički, pri tome ne misleći na vitalne, državne i nacionalne interese, a sada sa ove distance delimo lekciju onima koji su nekada branili KiM, da su bili zločinci, da su vodili pogrešno politiku, da su ne znam šta uradili.
Desilo bi se, dame i gospodo, KiM ako ne 1998, 1999, 2008. godine, verujte mi 2009. godine. Desilo bi se kad tad. Pri tome, ne amnestiram politiku koja je vođena 90-ih godina. Možda sam jedan od retkih vojnika koji se otvoreno, a to znaju oni koji su samnom bili, tadašnjem predsedniku suprotstavio i mnogima drugima zbog takve politike. Ne kažem da sam epohalno video dalje, ali sam bio načelnik službe na KiM, znao sam mnogo više od drugih.
Tvrdim vam da bi se to desilo. Interesi su mnogo davno, 80-ih godina, podmirenih nekih interesnih grupa, nekih kongresmena, nekih senatora, ogroman novac je u opticaju, a država Srbija za sve to vreme nije smogla moći da otvoreno lobira, niti danas ima lobističke grupe po svetu u centrima moći gde se danas odlučuje.
Dame i gospodo, nadam se da ovaj Anketni odbor neće otežati poziciju Srba i drugih nealbanaca na KiM. Makar ja, preko predstavnika iz naše poslaničke grupe, neću to dozvoliti i biću protiv toga. Neće mi stvoriti sliku u Srbiji da su Srbi, svi Srbi na prostoru KiM kriminalizovani i korumpirani. Duboko znam da tamo živi jedan častan, čestit svet, jedan hrabar svet. Duboko znam u kakvim uslovima oni žive. To je moj zavičaj i mnogo sam dublje vezan od mnogih drugih. Nadam se, sem Stevića i Bogdanovića, , izvinjavam se, i Jakšića, uz sve poštovanje, za sve što čini za KiM, ne vidim nekoga drugog da je više vezan za prostor KiM.
Molim vas, nemojmo da toliko budemo razdražljivi kada je u pitanju KiM, da ne postoje veći ili manji rodoljubi kada je u pitanju KiM. Uz sve poštovanje, gospodine Jakšiću, na Odboru za KiM sam vama rekao – Srbi sa severa KiM moraju da pokažu minimum solidarnosti prema Srbima i drugim nealbancima južno od Ibra. Ne vidim, makar je to moje lično mišljenje, da vi u ovom trenutku pokazujete dovoljni stepen za jednu celinu koja se zove KiM, kao što ne vidim da nekim svojim postupcima ne pomažete dovoljno da naš pregovarački tim izbori što bolje rešenje za KiM u pregovorima koji su se do juče odvijali, a nadam se da će se nastaviti i u budućnosti. Zahvaljujem se.

Hvala.
Gospodine Jakšiću, da li želite repliku? (Da.)
Izvolite.

Želim da generalu kažem da naša pozicija Srba na severu Kosova nije takva da možemo bilo kome da pomognemo. Dovoljno je što gore stojimo, što postojimo i što smo, pre svega, najveća brana u stvaranju nezavisnog Kosova.
Mislim da bi general možda mogao sa svojom porodicom da dođe, pa malo južno od Ibra da bude na terenu, na Kosmetu. Jer, znate šta, mnogo je lako deliti lekcije sa strane, a jednostavno se treba vratiti u svoj zavičaj, treba biti sa svojim narodom i onda ćete na najbolji način pokazati da se borite za KiM.
Ono drugo što je važno i bitno je da Srbi sa severa Kosova ne otežavaju poziciju nikome. Naprotiv, Srbi sa severa Kosova se bore, daju sve od sebe, bore se za institucije države Srbije. Srbi sa severa Kosova su najveći ustavobranitelji danas države Srbije. Srbi sa severa Kosova šalju jasne poruke. Ako državni vrh, ili država Srbija, želi da taj deo prostora prepusti Albancima, ona prvo mora da promeni Ustav, pa da se tek onda odrekne tog prostora. Naprotiv, mi državi pomažemo da se što bolje, što jače bori za ove prostore, jer bez nas ona sigurno to ne može da uradi.

Hvala.
Gospodine Stojanoviću, izvolite.

Gospodine Jakšiću, voleo bih, jako bih voleo da mogu sa svojom porodicom da živim u mojoj Metohiji, u mojoj Đakovici. Vi to dobro znate da je nemoguće. Nemoguće je iz više razloga.
Ne znam da li znate, ali ja sam jedan, ako ne možda i poslednji vojnik koji je napustio KiM, iz okruženja, na prostoru Podujeva. Kada je zadnji vojnik napustio KiM, probio sam se iz tog okruženja sa dva bola.
Ne znam da li znate za pokušaj kidnapovanja mog sina još za vreme 1998.-1999. godine? Svoju porodicu sam držao tamo sve do zadnjeg dana. Bio sam i načelnik Vojne bezbednosti na KiM od 1993.-1999. godine. Nepravedno sam od privremenih institucija, a to ste čitali u "R&D Savel", ogromnom poternicom, raspisanom po njihovim pravilima i propisima, iako znam da sam sve časno i odgovorno radio. Zamislite da toliko budem naivan i glup, i da u krilu i u naručje jednim takvim zlikovcima odem, smatrao bih to svojom vrhunskom neodgovornošću prema sebi i porodici.
Ako jednog dana budu stvoreni uslovi, nećete vi mene zvati na KiM, doći ću ja sam u svoj zavičaj. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, nažalost, nije prvi put da na ovakav način razgovaramo o KiM, da izgovaramo velike reči, krupne reči, teške kvalifikacije o tobožnjoj brizi za KiM i sa Srbe na prostoru KiM.
Dobijam poruke građana iz centralnog dela i moravskog kraja, koji mi jasno kažu – teško nama sa vama.
Bilo je ovde pokušaja, što je neprihvatljivo i neodrživo, da se čitava ova situacija i taj narod na prostoru KiM iskriminalizuje, što je nekorektno i neprihvatljivo. Nije prvi put pokušaj politizacije KiM i građana KiM.
Po meni je suštinsko pitanje – šta smo radili svi zajedno u poslednjih 13 godina? Ovde se spominje 1999. godina. Da li treba to da analiziramo? Da li treba da analiziramo Rezoluciju 1244 gde smo tada pali s vlasti i optuživani da smo izdali državu Srbiju i prostor KiM, da ne prihvatamo Rezoluciju, a da bi kasnijih godina, unazad četiri-pet godina se držali "ko pijan plota" za tu Rezoluciju 1244?
Šta smo radili 2001, 2003, 2005. godine? Gde je strategija za rešavanje KiM? Ko je odgovoran za to? Ne mogu da se složim s time da organi nisu odgovorni. Kako to organi nisu odgovorni? A nemoguće je to da se finansiraju korisnici budžeta iz državnog budžeta države Srbije, a da taj ko ih finansira istovremeno i ne vrši kontrolu. Da li nije hteo ili nije želeo, to je posebno pitanje. Mnogo je problema i nedoumica, mnogo je propusta, mnogo je lutanja za šta treba mnogo vremena. Jedno od pitanja je zašto se olako odustalo od privatizacije na KiM 2003. i 2004. godine, od rasprodaje velikih giganata i velike imovine na KiM?
Ovde se sada spektakularno, čitavih nekoliko sati najavljuje anketni odbor i da se onda utvrdi istina o trošenju finansijskih sredstava, da li je ono bilo namensko ili je bilo nenamensko. Nije prvi anketni odbor. Bilo je i ranije anketnih odbora, pa nisu dali neke rezultate. Bojim se da mi, kao anketni odbor i sastav koji učestvuje u njemu, predložiće mere i bojim se da će na kraju te mere ili da proizvedu pravno dejstvo ili neće proizvesti ništa, rezultat će biti negativan.
Da li je trenutak da formiramo anketni odbor, imali smo dilemu, i ja sam imao dilemu zbog ukupne situacije, teške situacije, zbog dijaloga, zbog pregovora, zbog svega onoga što se događa vezano za KiM i za državu Srbiju. I kao da ne znamo, kao da smo pali sa Marsa, kao grom iz vedra neba, za čitavih ovih 13 godina i unazad 20 godina ne zna država šta finansira na KiM. Zaista je smešno.
Reći ću vam tačne podatke, a to će se i proveriti. Na današnji dan država Srbija finansira 43 hiljade ljudi korisnika budžeta, od lokalne samouprave, obrazovanja, zdravstva, još nekih drugih delatnosti, 5300 radnika elektroprivrede, kopove, distribuciju, elektrane, i još jedan deo ljudi iz javnih preduzeća, znači cirka oko 50 hiljada ljudi. I to nikakva tajna nije i nikakva tabu teza ili fama nije, i to se odlično zna i tačno se zna kolika su ta sredstva.
Bilo je pitanje ovde - da li KiM ima izvorne prihode? Ima izvorne prihode. I ovakav Kosmet, Srbi sa KiM daju sredstva i pružaju sredstva u budžet Republike Srbije. Ja ću vas samo podsetiti - ko je doneo zakon 2003. godine, da se izvorni prihodi lokalnih samouprava, uzeću pragmatičan, praktičan primer Prištine, preusmeravaju na mesečnom nivou u Skupštinu grada Niša? Oni koji znaju lokalnu samoupravu i koji znaju budžetski sistem, na osnovu naše procene, ta izvorna sredstva, ti izvorni prihodi iznose mesečno 80 miliona dinara, a platni fond, ono što se sada izdvaja iz kancelarije ili iz Ministarstva za KiM je 40 miliona. Znači, ostaje dobar deo sredstava za ulaganje i za razvoj. Da li se Skupština grada Niša ili Ministarstvo za lokalnu samoupravu setilo da deo tih sredstava u Prištinu ili u druge sredine da za razvoj? Nije i to je posebna tema.
Sledeća stvar. Od ove 43 hiljade ljudi koje finansiramo, 21 hiljada prima od 120-150%, a 22 hiljade primaju minimalac, najnižu cenu rada države Srbije. Znači, oni koji su dole primaju minimalac plus 30%, što iznosi 11 hiljada. Onima koji su na teritoriji Srbije u raseljenju, to iznosi osam hiljada. Pošto se neki ovih dana zdušno zalažu i kažu da su ugrožena ljudska prava Albanaca i da im treba isplatiti penzije, ako se zna da najniža cena rada, minimalna, poodavno nije osam hiljada, nego preko 19 hiljada, onda su ovde i ova prava Srba na prostoru KiM ugrožena.
Mislim da bi jedan od prioriteta od zahteva od anketnog odbora i sastava koji bude, a to je da konačno skinemo tu anatemu i tu famu, da državni organi daju te podatke, sa tim podacima raspolažu i mi ćemo doći do činjeničnog stanja, ja se nadam i do istine. Nisam protiv da se formira anketni odbor. Ne možemo da generalizujemo sve, da su svi kriminalci i lopovi na prostoru KiM, ali neka se utvrdi istina, pa će javnost biti upoznata oko stvarne situacije.
Ne bih da polemišem sa kolegom iz DS. Zajedno smo bili u koaliciji. Onda treba javnost da nas pita šta smo radili. Za ovih osam meseci, ko nam je branio pre osam meseci da mi, kao nadležni organi, tražimo. Sada ćete reći – zašto niste tražili, pa politika je odnos snaga. Ko je branio nama unazad četiri godine da utvrdimo činjenično stanje, da od nadležnih organa tražimo da se oni koji su zloupotrebili ili ima indicije da istražni organi, nadležni organi utvrde, da procesuiraju to i da stave pod zakon? Jednostavno, to nismo hteli. O toj politici, o pogrešnoj politici, o pogubnoj politici itd, narod se izjašnjava na izborima i to je pokazao na poslednjim izborima, da sada ja ovde ne likujem i da se ne hvališem, pokazao je na poslednjim parlamentarnim izborima, dao je podršku politici SPS i našem rukovodstvu i vi svi dobro znate da je SPS pobedila na poslednjim parlamentarnim izborima. Socijalistička partija će podržati formiranje anketnog odbora i učestvovati u njegovom radu. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno proceduralno pitanje za vas, možda je više za sekretara Skupštine – da li mi možda imamo ustanovljenu novu funkciju u Skupštini koja bi se zvala "conclusion" majstor, pošto već unazad nekoliko meseci stalno je poslednji govornik gospodin Zoran Babić iz SNS?
Gledajući sada ovu listu, ne vidim ni jedan način da on bude poslednji govornik, osim ako nije majstor za zaključke i treba da da završnu reč na svakoj raspravi. Dakle, niti je njegovo slovo B posle slova M, R u azbuci, niti posle slova V, pa mi nije jasno na koji način se on uvek nađe na kraju, da bi dao završnu reč. Molim vas da o tome povedete računa ubuduće, kao i da povedete računa o tome kada počinje u sednice Narodne skupštine. Danas smo u popodnevnom delu kasnili pola sata, pa zbog toga sada radimo u petnaest do devet. Jutros smo kasnili takođe dvadesetak minuta. Molim vas da vladajuća većina pokuša da obezbedi kvorum za početak rada. Ako ne, kažite, mi ćemo se konsultovati u našoj poslaničkoj grupi, možda ćemo vam dati kvorum kako ne bi trošili vreme građana i ova svetla u sali.
Kada je u pitanju anketni odbor, tema je formiranje anketnog odbora za trošenje sredstava na KiM u prethodnom periodu, svakako je interesantna koincidencija da danas raspravljamo o toj temi, u situaciji kada državni vrh, kako sebe naziva čelništvo države, predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, predsednik Republike se sastaju, razgovaraju o temama o kojima mi ne znamo o čemu razgovaraju, niti znamo kakve razgovore su vodili u Briselu, a sve se tiče KiM i činjenice da se to tiče naroda koji tamo živi.
Ne bi to bilo posebno zabrinjavajuće za ljude na Kosovu i Metohiji i građane Srbije da nemamo nekoliko vrlo uznemiravajućih informacija sa tih sastanaka koje daju razni portparoli, tipa: "Srbija je u najtežem vremenu od kada Srbija postoji". To je jedan poslanik SNS malopre izgovorio. Prvi potpredsednik Vlade večeras kaže: "Srbija se nalazi u dramatično teškoj situaciji". Kada ga pitaju - kako ćete to rešiti, on kaže - ne znam. Nisu vas ljudi birali i građani da kažete da ne znate kako ćete rešiti pitanje položaja Srba na Kosovu i Metohiji. Rekli ste da će Kosovo i Metohija ostati u Republici Srbiji, da smo mi vodili politiku koja je usmerena protiv Srba na Kosovu i Metohiji i protiv Srbije. Verujem da među vama ima puno poslanika koji iskreno vode brigu o građanima na Kosovu i Metohiji, o Srbiji, ali vas sigurno zbunjuju izjave predsednika vaše stranke, predsednika države, predsednika Vlade, koji kažu da moramo odlučiti – ili narod na Kosovu i Metohiji, srpski narod ili država Srbija. Dakle, vrlo jasno je to rečeno.
Anketni odbor svakako treba da odgovori na nekoliko ključnih pitanja, a to je – kako su trošena sredstva, ozbiljna, ogromna sredstva koja su odlazila na Kosovo i Metohiju? Niko nije bio protiv toga da građani na Kosovo i Metohiji treba da uživaju posebne beneficije, jer žive u veoma teškim uslovima, da treba da se izgradi infrastruktura, domovi kulture, škole, stanovi, da se isplate plate lekarima, međutim, to je često završavalo u dubokim džepovima biznismena i lokalnih političara. Mislim da se oko toga svi slažemo. Nema tu nikakvog spora, na Kosovu i Metohiji su se sredstva trošila nenamenski dugi niz godina. Ne treba da licitiramo koje stranke su vodile lokalne samouprave, ni ko je vodio generalno te resore. Mi nismo stranka koja pristupa odgovornosti selektivno. Učestvovali su mnogi, najmanje je tu kadrova DS, ali tražimo da se ispitaju svi, pa makar oni bili i kadrovi DS.
Zbog toga je DS predložila formiranje anketnog odbora. Možda je to mogla da učini i ranije, slažem se sa prethodnim govornikom, međutim, verovali smo institucijama ove države. Nažalost, te institucije se poslednjih osam meseci uništavaju. Dakle, problem ove države jeste što se institucije sistematski uništavaju. Nezavisnost sudova, nezavisnost policije, nezavisnost tužilaštva, pa čak bih rekao i nezavisnost ove narodne skupštine je u ozbiljnom problemu. U tom smislu, mi u DS smatramo da je anketni odbor možda nezavisno telo koje bi u ovom slučaju moglo da izvrši analizu, odnosno kontrolu trošenja budžetskih sredstava, da se utvrdi istina. Malo će se tu šta moći popraviti. Te pare su nestale, ali možda bi mogli da sprečimo štetu za naredni period.
Nažalost, sredstva su trošena bez bilo kakve kontrole, sve u cilju zaštite nacionalnih interesa. Tako danas nastupa SNS kada pokriva neke svoje poduhvate, kada pokriva ono što se pokriti ne može, činjenicu da se pregovori u Briselu vode na način koji nije u okviru Ustava, koji nije u okviru brojnih rezolucija. Mi nećemo kvariti te razgovore. Rekli smo da ćemo podržati svaki onaj dogovor koji jeste u okviru pravnog sistema i koji nudi održivo rešenje i koji nudi mir između Srba i Albanaca na ovom prostoru. U tom smislu, DS ne spori pravo predsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i predsednika države da preduzmu, odnosno da donesu državničke odluke. Ali, naravno, postavlja se ozbiljno pitanje za vaše glasače – da li ste vi to obećali, odnosno, da li je ovo što sada činite u skladu sa onim što ste obećali vašim biračima?
Voleli bi da ovaj anketni odbor bude efikasan, da radi po ubrzanoj proceduri, da njegov rad ne uđe u neki period koji bi se možda poklopio sa nekim vanrednim izborima, kojih će, po svemu sudeći, biti. Sinoć smo licitirali u kasnim noćnim satima sa ostavkama u Briselu, ne prihvatanjem ostavki itd. Dakle, voleli bi da ovaj anketni odbor završi svoj rad u nekom narednom periodu, da zaokruži neke teme, da da zaključke i da kažemo da smo nešto uradili, da smo rekli da možda određene institucije nisu u određenom periodu radile ono što su trebale i da ostavimo trag, makar da imamo neku satisfakciju da smo ukazali na nešto što je bilo loše, iako kažem - teško da ćemo sredstva moći da nadoknadimo.
Bilo bi to bitno i iz razloga da narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji imaju novca da kupe hleb, da preko SMS poruka ne prikupljamo novac za te narodne kuhinje, da obezbeđivanje novca za najugroženije na Kosovu i Metohiji ne bude stvar dobre volje ljudi koji osećaju svu težinu položaja ljudi na Kosovu i Metohiji, već da to bude stvar sistemski rešena i da budemo sigurni da će novac koji tamo ode doći u prave ruke.
U tom smislu, naravno, kao što je predložila osnivanje ovog anketnog odbora, DS će i glasati za formiranje ovog anketnog odbora i učestvovati u njemu. Ali, podsećam na reči gospodina Stefanovića, predsednika poslaničke grupe DS, da taj anketni odbor treba možda za predsednika da ima nekoga iz opozicije i da u tom anketnom odboru ne budu ljudi koji, ne mora nužno da bude iz DS, možda danas ili sutra mogu biti predmet nekih istražnih radnji, nekih organa. Naravno, ne anketnog odbora, pošto on nije istražni organ. Hvala.

Za repliku se javio narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.