Moram da ukažem da kod propisivanja prekršajne odgovornosti, nije propisana nikakva prekršajna odgovornost za onoga ko ne izvrši svoju obavezu, a radi, na primer, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ili radi u MUP, ukoliko prihvatite moj amandman da to vodi MUP.
Činjenica da je prekršajna odgovornost za sve one koji ne zatraže podatak, takva da su vrlo strogo postavljene prekršajne kazne i to blizu maksimuma. Činjenica je da država, na primer, ukoliko njeno odgovorno lice ne postupi u određenom roku, ne može da plati prekršajnu kaznu kao pravno lice, ali to može bilo koje drugo pravno lice, govorim kod prekršajne odgovornosti.
S druge strane, postavlja se pitanje, da li prekršajnu odgovornost, ukoliko sudija ili onaj koji postupa u državnom organu, znači nadležni službenik u sudu, ako ima obavezu da u roku od tri dana dostavi podatke Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, to ne uradi treći dan nego uradi četvrti dan, to podrazumeva plaćanje protivvrednosti od blizu 1000 do 1500 evra pod obavezno, za počinjeni prekršaj.
Činjenica je da s jedne strane imamo u članu 15. predviđeno da svako može, odnosno treba da zatraži podatak od Uprave, a nemamo obavezu da Uprava u određenom roku dostavi odgovor. Zbog toga, baš u pogledu primene samog ovog zakona, smatram da bi bilo potrebno zadržati maksimalne prekršajne kazne, kao gornji okvir prekršajnog kažnjavanja za slučaj bahatog i neodgovornog ponašanja svakog ko čini prekršaj. Smatram da naročito u situaciji nepoznavanja određenih činjenica, treba samo prekršajno kažnjavanje pomeriti na onaj iznos koji je predviđen Zakonom o prekršajima, upravo zato da bi se individualizovala prekršajna odgovornost svakog počinioca prekršaja. U protivnom, imamo obavezu da na primer, oni koji nisu dobro informisani, na primer, bračni par ili napravi pravno lice u nekom malom mestu, pitanje je koliko su informisani i hoće da u svom pravnom licu zaposle svoju ćerku, koju znaju da nije krivično odgovarala. Ne krivično odgovarala za ova dela, nego nije uopšte krivično odgovarala.
Međutim, nisu znali da treba da se pribavi podatak iz posebne evidencije. U tom slučaju, to pravno lice mora da plati minimum 500 hiljada dinara prekršajnu kaznu, a odgovorno lice mora da plati još 100 hiljada. Znači, 600 hiljada dinara mora da plate ti koji imaju možda malu firmicu u koju hoće da zaposle nekog člana porodice ili bilo koga.
Upravo zbog toga ističem, čak ukoliko se ne prihvate ovi amandmani koji koriguju, odnosno proširuju dijapazon mogućih prekršajnih kazni, smatram da je obaveza svih nas, a pogotovo Ministarstva pravde, da sve građane u Srbiji i sve poslodavce u Srbiji obavesti da su dužni odmah da od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija traže podatak iz posebne evidencije za sve zaposlene, koji dolaze u kontakt sa maloletnicima. Ovog trenutka nema nikog u toj posebnoj evidenciji, ali rok počinje od kada zakon stupi na snagu, upravo zbog toga vam govorim o praktičnoj primeni ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Bojan Đurić, Miljenko Dereta, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je stigao u skupštinsku proceduru 12. februara. Danas je 4. april. Dok bude stupio na snagu biće negde polovina aprila. Dakle, puna dva meseca od početka kako je zakon stigao u Skupštinu do njegove primene. Dakle, to je 60 dana.
Vi, gospodine ministre, u Predlogu zakona, ovim članom tražite rok od 90 dana, kako bi ste uredili propis za vođenje posebne evidencije koja evidencija je predviđena članom 14. ovog Predloga zakona.
Radi se o posebnoj evidenciji koja je definisana članom 13. ovog Predloga zakona, to su ime i prezime osuđenog, JMBG osuđenog, adresa prebivališta, podaci o zaposlenju, podaci o osobnim znacima, itd. Vi tražite punih 90 dana da bi ste uradili nešto što ste već trebali da uradite, a imali ste vremena.
Mi smo predložili, poslanici LDP, da vi skratite to vreme 30 dana. Zaista je 30 dana dovoljno da vi podzakonskim aktom uredite nešto na šta ste se obavezali ovim članom 14. Zaista ste preterano uviđavni prema sebi i preterano komotni, s obzirom na potrebu donošenja ovog zakona. Mislim da ste imali prilike u parlamentu da vidite kako to izgleda kada poslanici, skoro jednoglasno potvrđuju da jesu za primenu ovog zakona, da jesu za donošenje ovog zakona. Svi su se složili oko toga koliko je potrebno da se unese i taj institut nezastarevanja.
Dakle, složili smo se svi oko toga da nema velike diskusije oko toga da li je ovaj zakon potreban ili ne. Pokazali smo dobru volju, pokazali smo kooperativnost i vi sada prosto tražite 90 dana. Predugo je to vreme, gospodine ministre, prosto je nedopustivo dugo vreme.
Nažalost, mi smo svedoci svakodnevno da se ovakva krivična dela protiv polnih sloboda prema maloletnim licima dešavaju u kontinuitetu. Skoro svaki dan i imamo neku priču o tome. Evo prilike da se što pre reaguje. Evo prilike da se što pre primene neka dobra rešenja iz ovog predloga zakona.
Mislim da, kada govorite o tome da treba da se donesu neki podzakonski akti, trebate da imate u vidu da ti podzakonski akti imaju značaj u tom smislu da sprovode jedan dobar zakon. Prema tome, ako smo se složili oko toga da nemamo veće zamerke na ovaj zakon i vi biste trebali da pokažete neku svoju kooperativnost u tom smislu da ćete ubrzati neki posao koji trebate da uradite da bi uopšte mogao ovaj zakon da se primenjuje. Tu se u stvari vidi da li postoji neka vrsta sinergije između zakonodavne vlasti i izvršne vlasti. Dakle, nije dovoljno samo da zakonodavna vlast pokaže svoju zrelost i svoju spremnost na neke dobre odluke. Potrebno je da i izvršna vlast isto tako pokaže.
Nažalost, u proteklih osam meseci, od kada ste vi ministar pravosuđa, nismo primetili takvu vrstu spremnosti na saradnju sa zakonodavnom vlašću i uopšte niste pokazali neku spremnost da nešto bitnije promenite u tom pravosuđu, a vi ste na čelu Ministarstva pravde i državne uprave.
Prosto nekako puštate po strani i stavljate u pozadinu i sve one primedbe koje dolaze od Evropske komisije, od OEBS, od Venecijanske komisije, a primedbe su ozbiljne i tiču se toga da ste spremni da uradite neke tehničke promene, a teško se usuđujete i teško se odlučujete da uradite nešto ključno. Evo vam prilike da pokažete dobru volju. Hajde malo da ubrzate i svoj rad. Dakle, potrebno je da pokažete tu neku vrstu spremnosti, koju nismo baš primetili u dosadašnjem vašem ponašanju.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ODUZIMANjU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zlata Đerić, Judita Popović, Radmila Gerov, Svetislava Bulajić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Slobodan Veličković, Ljubica Milošević, Slobodan Jeremić, Olgica Batić, Nenad Konstantinović, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Srđan Spasojević, Dejan Mihajlov, Milica Radović, Jovan Palalić, Zoran Babić, Irena Aleksić, Zoran Antić, prof. dr Marko Alatić, Nebojša Berić, mr Igor Bečić, dr Branislav Blažić, Zoran Bojanić, Jovana Budimirović, Irena Vujović, prim. dr Ninoslav Girić, Maja Gojković, mr Milovan Drecun, Aleksandra Đurović, Milinko Živković, Stefan Zankov, Biljana Ilić Stošić, Milanka Jevtović Vukojičić, Jadranka Joksimović, Bojan Jakovljević, Dragomir J. Karić, Oto Kišmarton, dr Milan Knežević, Milan Kovačević, Radmilo Kostić, Miodrag Linta, Saša Maksimović, Mirjana Marjanović, Vesna Marković, Pavle Markov, Jelena Mijatović, dr Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Ljubica Mrdaković Todorović, Mujo Muković, Miodrag Nikolić, Dragan Nikolić, Jasmina Obradović, Marija Obradović, Biljana Pantić Pilja, prof. dr Mileta Poskurica, Zoran Pravica, Tanja Radovanović, dr Aleksandar Radojević, Katarina Rakić, Marijan Rističević, Mićo Rogović, Vesna Rakonjac, Mile Spirovski, Momir Stojanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Željko Sušec, Dragan Todorović, dr Aleksandra Tomić, Vučeta Tošković, Vladimir Cvijan, Dragan Čolić, Srđan Šajn i Dragan Šormaz, kao i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela grupa od 59 narodnih poslanika poslaničke grupe SNS.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Svetislava Bulajić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da l i neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovde mi razgovaramo o Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Mi smo našim amandmanom predložili da se dopuni spisak ovih krivičnih dela na koje se odnosi ovaj zakon kojim se oduzima imovina proistekla iz krivičnog dela. Dakle, posle tačke 9. da se doda jedna tačka, pa da se sledeća krivična dela takođe smatraju profitabilnim krivičnim delima i onda smo naveli da se to odnosi na podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, na posredovanje u vršenju prostitucije, na prikazivanje i pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju. Dakle, to su krivična dela predviđena članovima 183, 184. i 185. Krivičnog zakonika.
U obrazloženju zašto ste odbili ovaj naš amandman vi ste naveli da se ovde ne radi o delima koja se vrše radi sticanja imovinske koristi.
Gospodine ministre, skrenula bih vam pažnju da je podvođenje radi prostitucije, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije i slično, što sam već ovde navela, i te kako profitabilno. Dovoljno je samo da zapitate sve one žrtve trafikinga, koje su u stvari bile žrtve posredovanja u prostituciji, odnosno u vršenju tog krivičnog dela.
Jako je bitno da, kada govorimo o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, uzmemo u obzir i ovu vrstu krivičnih dela. Dakle, nije dovoljno da se tu radi o organizovanom kriminalu, otmici. Inače, organizovani kriminal i te kako je umešan u pogledu podvođenja i prostitucije i sličnih krivičnih dela sadržanih u članovima 183, 184. i 185. Nije dovoljno da vi samo u pogledu krivičnog dela protiv imovine iz člana 208, 208b, 214. primenjujete ovaj zakon i oduzimate imovinu.
Ukoliko ste se odlučili da reformišete ove pravosudne zakone, a i ovaj zakon o kome smo malopre razgovarali spada u taj korpus, onda biste trebali malo šire da gledate i da vodite računa i o tome da upravo posredovanje u prostituciji i te kako može da donese određenu korist onom koji vrši to krivično delo.
Prema tome, smatram da ne stoji obrazloženje koje ste dali kada ste odbili ovaj amandman. Bilo bi dobro da razmislite o tome, malo šire da razmislite i ukoliko smatrate da postoje određene prepreke da u tom smislu proširite ovaj spisak iz člana 2. ovog zakona. Zašto ne biste onda u tom smislu menjali i Krivični zakonik?
Mislim da ukoliko zaista mislite da promenite nešto suštinski u Krivičnom zakoniku, u ZKP, a zaista ozbiljno mislite da i ovaj zakon o oduzimanju imovine bude nešto novo u odnosu na prethodni zakon, onda imate zaista dovoljno prostora da malo suštinskije razmišljate i u tom smislu donosite i odluku.
Prema tome, još jednom vas podsećam da su to krivična dela koja se tiču polne slobode, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, dozvolićete, veoma je ozbiljno krivično delo kao i posredovanje u vršenju prostitucije, kao i prikazivanje i pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala. Ne znam zašto smatrate da to nije dovoljno ozbiljno, da nije dovoljno profitabilno za onog koji vrši ta krivična dela?
Hajde malo da iskoraknete iz onog začaranog kruga u koji ste stavili samog sebe. Malo bi trebalo da razmišljate i realno malo bi trebalo da vodite računa i o životu. Nije pitanje samo borba protiv organizovanog kriminala ili protiv korupcije. Ono što tišti ovu državu su daleko ozbiljniji problemi i širi od onoga što vi percepirate kao neku ozbiljnost i kao neki problem.
Razmislite još jednom ili ćete možda u nekoj sledeći izmeni i dopuni uvrstiti i ova krivična dela kao jedan od spiska iz ovog člana 2. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.

Poslanička grupa DS je podnela amandman na Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela kojim je predložila da se u članu 2. stav 1. tačka 9) osim krivičnih dela koja su obuhvaćena Predlogom zakona uvrste i krivična dela iz člana 391-391g. uz krivična dela terorizma, javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela, vrbovanje, obučavanje i izvršenje terorističkih dela, upotrebe smrtonosnih naprava, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta, kao i krivično delo iz člana 393a. terorističko udruživanje.
Amandman koji je podnet kako je navedeno u obrazloženju kako bi se u potpunosti ispunile obaveze koje je naša zemlja preuzela po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1373 koja, između ostalog, teži da članice UN u svom zakonodavstvu propišu i obavezno konfiskovanje imovine za pripadnike terorističkih organizacija i izvršioce krivičnih dela terorizma. Kako naš pravni sistem ne poznaje konfiskaciju imovine, predloženo je da kroz ovaj predlog zakon iskoristi mogućnost i proširi se primena zakona…
(Predsedavajući: Gospodine Bečiću, molim vas, ne razumem o čemu se radi?)
To je amandman na član 2.
(Predsedavajući: Amandman koji su podneli poslanici LDP, Judita Popović i Radmila Gerov?)
Javljam se na amandman koji je podnela DS.

Ne možete, on nije na dnevnom redu. Sada je na dnevnom redu ovaj član.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Antić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Igor Bečić.

Pošto mi niste dozvolili da obrazložim amandman DS a bio je amandman na koji sam se javio ali mi niste dali reč po prethodnom amandmanu…
(Predsedavajući: Gospodine Bečiću, nemojte sada mene da krivite.)
U redu je. Reći ću da amandman koji je podnela poslanička grupa LSV kojim je predložila da se u članu 23. posle stava 2. doda stav 3. koji glasi: "Zahtevom iz stava 1. ovog člana ne može biti obuhvaćena imovina stečena u izvršenju krivičnog dela".
U obrazloženju amandmana je navedeno da u ovom članu nije definisano da predmet zahteva javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine ne može biti imovina koja je stečena pre izvršenja krivičnog dela, odnosno perioda za koji se okrivljeni tereti.
Smatram da nije potrebno da se u članu 23. precizno definiše da predmet zahteva javnog tužioca za privremeno oduzimanje ne može da bude imovina stečena pre krivičnog dela, budući da je u članu 3. ovog predloga zakona precizirano i definisano šta se smatra imovinom koja je predmet oduzimanja i da se radi o imovini koja je proistekla iz krivičnog dela koja su navedena u predlogu, a iz samog naslova Predloga zakona stoji da se radi o imovini koja je proistekla iz krivičnog dela. Sasvim je logično da ona koja je stečena pre krivičnog dela, ovim odredbama nije obuhvaćena, pa stoga ni u ovom članu, a ni u drugim članovima, nije potrebno to posebno navoditi. Hvala.

Ipak da ja vas ispravim, vi morate pratiti tok rasprave. Diskutovali ste o članu koji nije bio na dnevnom redu. Nadam se da smo sada to ispravili.
Marijan Rističević ima reč. Izvolite.