Gospođo ministar, baš ste dali argumente zašto treba da se usvoji amandman. Za nešto što je u životu i u praksi potpuno prirodno i normalno, isto mislim da bi bilo potpuno neprimereno da bilo koje ministarstvo ili Vlada ne odgovore na neku inicijativu lokalne samouprave. U čemu je onda problem da postoji obaveza u zakonu da se to čini?
Inače, odgovor nije jasan. Mislim da Vlada, a verovatno i Odbor po inerciji, to se dešava u Skupštini, se bave pitanjem sporazuma između lokalnih samouprava sa nekim njihovim potencijalni partnerima u inostranstvu. Ovde se radi o jednoj drugoj stvari.
Zašto ne bi mogao grad Novi Sad ili opština Bosilegrad ili Trgovište da pošalju inicijativu po bilo kom pitanju koje se tiče međunarodnih odnosa Srbije, a naravno i energetskog ugovora, što je deo vaše nadležnosti - ugovora u oblasti saradnje u poljoprivredi, ugovora o vojnoj saradnji, ili o čemu god hoćete?
Zašto biste vi ograničili? Zašto bi bilo ko ograničio legitimno izabrane predstavnike građana u jednoj lokalnoj samoupravi da pošalju svojoj Vladi svoje države inicijativu da raspravlja o bilo kojoj stvari i da Vlada onda kaže – u pravu ste, niste u pravu, ovo je dobro, ovo nije dobro? Ne vidim nijedan razlog, pogotovo što se to daje privrednim subjektima, udruženjima i o čemu je sve ovde razgovarano.
Mislim da onaj ko je utvrđivao predlog na Vladi nije do kraja sagledao stvar. Nekako, po prirodi, kada to Vlada nije učinila, onda to nije ni većina na Odboru za spoljne poslove. Bilo bi dobro da se ovaj amandman prihvati. Hvala vam.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ne znam, možda su u nekom prethodnom periodu odbori stvarno po inerciji donosili odluke. Duboko verujem da Odbor za spoljne poslove nikako po inerciji nije doneo odluku, kao što i ova Vlada ne radi ništa ni po inerciji, ni svojevoljno.
Drugo, pošto ste rekli da su lokalne samouprave ovde ograničene, izvinite, objasnite mi - po čemu su to ovde lokalne samouprave ograničene bilo čim i kakvo im je to pravo uskraćeno? Nije im ništa uskraćeno što nije bilo ni do sada, što ne postoji u praksi, kao što ste se, na kraju krajeva, i složili sa mnom.
(Miloš Aligrudić, s mesta: Replika.)

Pravo na repliku narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Replika je zbog toga što je spomenut Odbor za spoljne poslove i dužan sam da reagujem u ime Odbora za spoljne poslove.
Ne radi se ni o kakvom previdu, ne radi se ni o ishitrenosti, nego se radi o uverenju članova Odbora koji su dobili uverenje predstavnika ministarstva, koje je došlo na sam odbor, da taj amandman ne treba prihvatiti. Znate kako se na odboru raspravlja. Nemamo jedan odbor u Skupštini, imamo ih mnogo. Kada čujete određene argumente i zaista ne pogledate pažljivo šta ovde piše, dođete u situaciju da pomislite da je stav ministarstva ispravan.
Ja lično nisam tako postupio, ali hoću da pravdam kolege iz političkih stranaka koje to jesu. Šta je tu problem? Ne treba iz toga iscrpeti bilo kakav krucijalni argument u ovoj raspravi. Stvarno se divim multidisciplinarnosti članova Vlade koji su u stanju da pokriju sve oblasti, a jednako tako se divi i zaposlenima u Vladi koji pet godina pišu zakon sa 30 članova.
Valjda je manji greh na nama u Skupštini Srbije, koji dobijemo ovaj tekst jedno vrlo kratko vreme pre ozbiljne rasprave i raspravu od samo sat i po vremena na odboru, nego onih koji treba pet godina da kreiraju tekst od nepunih 12 stranica. Znači, ako je to neki problem, ne vidim da je to problem. Zaista vas molim nemojte na taj način da razgovaramo jedni sa drugima. Utvrđena je greška. Činjenica je da Beogradski fond za političku izuzetnost može da podnese inicijativu za zaključenje međunarodnog ugovora iz bilo koje oblasti, da može valjda i neko drugi, a moram da vam kažem, da vam skrenem pažnju na to da je moja politička stranka, DSS, ovde bila uvek borac protiv bilo kakvih centripetalnih tendencija. Tendencija odvajanja Srbije.
Ustavni sud je potvrdio gro naših predloga za ocenu ustavnosti Zakona o nadležnostima Vojvodine, a ovaj isti parlament je sa nekom drugom većinom…
(Predsedavajući: Vreme.)
… završavam, pre toga potvrdio Statut Vojvodine pre nego što je doneo Zakon o nadležnostima. To je ono protiv čega se mi borimo. Ali, nemojmo tražiti đavola tamo gde ga nema i tamo gde se ne radi o protivustavnosti, a da li lokalna samouprava nešto gubi, da. Pogledajte važeći zakon, uporedite prava društveno-političkih zajednica, to je u stvari prevedeno društveno-politička zajednica, automatski bi bio lokalna.

Reč ima Srđan Šajn, pa Srđan Miković. Izvolite.

Pokušao bih samo da dam skroman doprinos ovoj raspravi i da postavimo jedno pitanje koje možda može da nas približi svima zajedno odgovoru.
Osnovno pitanje demokratije jeste prohodnost demokratske ideje. Kada govorimo o prohodnosti demokratske ideje, onda govorimo o toj vrsti prohodnosti demokratske ideje koju imaju sami činioci te demokratije i načini na koji se oni udružuju i kome prenose određena ovlašćenja da oni mogu u njihovo ime za određenu stvar, pravnici to verovatno bolje znaju, da mora da se definiše nadležnost i mesna i stvarna i da na osnovu toga ta demokratska ideja ima određenu prohodnost do određenih instanci koje donose određena rešenja, odnosno određene odluke. Tu moramo da razlikujemo dve stvari. Jedna star jeste lokalne samouprave i njihove skupštinske izvršne organe kao nekoga ko ima određeni demokratski kapacitet i određenu demokratsku mogućnost za učešće u vršenju vlasti na osnovu Ustava i sistemskih zakona koji to definišu. Ni jedan od tih zakona ne definiše lokalnu samoupravu kao nekoga ko je dobio od građana u postupku izbora mogućnost da učestvuje u postupku donošenja međunarodnih ugovora. Kada su građani to odlučivali, kada su glasali za njih, kada su im davali ovlašćenja da učestvuju u sistemu vršenja glasanja nisu im davali ovlašćenja da učestvuju u tom pravcu.
To je razlika između udruženja i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, o kojima je govorio kolega iz jedne političke partije? Da li oni treba da imaju tu mogućnost i inicijativu ili ne.

Gospodine Šajn, to je teoretsko pitanje o kome sada raspravljate. Ovo je konkretan amandman.

Govorim o konkretnom amandmanu, jer moramo da razlučimo stvari zašto je on prihvatljiv. Dozvolite mi još jednu rečenicu.
Sama činjenica da te organizacije u samoj svojoj strukturi i izboru govore o izbornim pravima građana koje imaju kao činioci demokratije daje mogućnost da ta njihova izvorna ideja može da dođe do određene instance koja ih artikuliše i na jedan određen način dolazi do realizacije te ideje. Govorim o različitim demokratskim kapacitetima različitih stvari i o različitim količinama prenetih demokratskih mogućnosti za odlučivanje, koje su im dali građani, i u tom smislu možemo da postavimo kao demagoško pitanje – lokalna samouprava mora da bude bitna, sigurno, i treba da bude bitna, ali, koja lokalna samouprava ima mesta u našem sistemu? Ona ima pozitiv u Ustavu i da bi zaista došli do rešenja prethodno moramo da nađemo uporište u tome.
Zato mislim da je ovaj amandman prihvatljiv i da u tom smislu je ovo predmet rasprave kada budemo govorili o nekom drugom zakonu. Hvala.

Hvala vam što ste završili.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.