Dame i gospodo narodni poslanici, tvrdim da je ovaj amandman dovoljno kvalitetan. Do zadnjeg trenutka ću razmišljati da li da ga prihvatim, s obzirom da poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture mogu se preneti upravljaču infrastrukture koga osniva AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, mogu, znači, i ne mora. Ovaj ekonomski interes koji je bio definisan članom 9. baš i ne mora da stoji u tom prvom stavu. Dakle, za mene je to prihvatljiv amandman, ali su obrazloženja, bar usmena koja sam čuo, veoma sporna.
Nisam od onih koji spore ustavni položaj AP Vojvodine. Nisam od onih koji je učestvovao, sem glasački, u usvajanju novog Ustava Republike Srbije. Po tom Ustavu i kasnije Ustav je zakon svih zakona, definisane su mnoge stvari, pa i pravo železnice.
Pravo predlagača na predlaganje amandmana je nesporno, kao što je nesporno da je ovaj amandman dovoljno kvalitetan. Radi se o jednoj verziji amandmana koji je podnela grupa političke stranke Mađara. Dakle, nesporan je amandman, nesporna je sadržina. Razmišljam da o njemu glasam, ali obrazloženja koja sam slušao ne stoje. Bojim se, kada se govori o obrazloženju, da se otprilike govori o podeli železnice, a železnica nije stvar koja se može deliti i glavni autoputevi, magistralni putevi i pravci, to nisu stvari koje se mogu deliti. One treba da služe svima, ali nisu za administrativne podele.
Dakle, u određenim situacijama stiču se uslovi da lokalne samouprave upravljaju delom infrastrukture. Ona je u Srbiji, a ne samo u Vojvodini, krajnje zapuštena. Tu možemo da se složimo o zapuštenosti infrastrukture u Srbiji, o nasleđenoj zapuštenosti. Verujem da je to nasledila i ova prethodna Vlada i Vlada iz 2000. godine. Mnogi putevi su rupa do rupe. Železnica nam je takva kakva jeste. Slažem se da to treba obnoviti.
Posle obnove, čiju ćemo robu voziti po tim prugama? To se pitam. Dakle, ono što mene zabrinjava je proizvodnja koju nemamo i robe koje ne proizvodimo, a koje bi trebalo da prevozimo po uređenoj infrastrukturi. Prihvatam da razmišljam o ovom amandmanu da ga podržim, ali mi obrazloženje koje ide na to da se otprilike između Vlade Vojvodine i Vlade Srbije naprave partnerski odnosi, dakle, takvu vrstu obrazloženja ili kontekst takvog obrazloženja za mene nije prihvatljiv, s obzirom da država nije stvar oko koje mogu da se dogovaraju Novi Sad i Vlada Srbije. To je za mene nesporno.
Autonomija je ono o čemu mogu da se dogovaraju. Ukoliko to nije prihvatljivo za neke, postoji ustavna procedura kako se ojačava ustavno-pravni položaj Vojvodine. Svedoci smo ovih dana da ima raznih intencija, raznih inicijativa. U ovom trenutku verujem da je amandman veoma dobar, ali usmena obrazloženja vode u nekom pravcu u kojem ide i Vlada Vojvodine, a taj pravac i ta zalaganja Vlade Vojvodine, za mene koji živim u Vojvodini, su sasvim neprihvatljiva, iz prostog razloga što oni žele da se dogovore šta je to država Srbija. Mislim da Srbija nije stvar dogovora, da se možemo dogovarati šta je to AP Vojvodina ukoliko za to postoji dobra volja ovih vodećih političkih stranaka, a do tada Ustav Republike Srbije mora da važi i odluke Ustavnog suda, po meni, treba da se poštuju. Zato kažem da obrazloženje baš i nije u skladu sa amandmanom koji je veoma prihvatljiv. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.

Ne bih se složio sa ministrom, prvo, ono njegovo izlaganje da se neće baviti politikom, s obzirom da je ministar, mora da se bavi, ako ne politikom, onda ekonomskom politikom i da su mu ljubimci pojedini poslanici. I to je loše, zato što su bili ljubimci demokrate u onom prethodnom periodu, pa smo neke 30 i neke nadležnosti preneli AP Vojvodini i sad imamo velike probleme s tim nadležnostima, premda je Ustavni sud poništio te neke nadležnosti.
Dakle, postavlja se pitanje - šta će da kažu stanovnici Raške oblasti?, Šta je sa njihovom infrastrukturom? Njihova ekonomska mogućnost je takva da ne mogu da urade ništa, ne može ni država. Ako je već neki interes AP Vojvodine da ima železničku infrastrukturu onakvu kakvu oni zamišljaju da će biti dobra, zašto ne ponude vama kao ministru iz Razvojne banke Vojvodine pare, iz Fonda za kapitalna ulaganja, pa da udružite sredstva, pa da vlasnik bude društvo, a ne Pokrajina Vojvodina, ako su toliko zainteresovani?
Problem je u tome što pojedini koji dolaze iz Vojvodine, iz pojedinih stranaka, toliko su uporni da su uspeli u onom prethodnom mandatu da prenesu te nadležnosti, gde sada imamo problema sa Pokrajinom Vojvodinom. I ne može me niko ubediti da predlagači ovih amandmana, da im je zadnji cilj onaj o kojem mi sada pričamo u Pokrajini Vojvodini, tamo gde SNS ima poslanike u Vojvodini. Dakle, to je naočigled. To je tako bilo i nekih 50-ih godina, kada je u pitanju bilo KiM. Dakle, isti je scenario. Ima jedna Njegoševa koja kaže – spuštah se ja u vaše uže, ali se uže umalo ne pretrže.
Dakle, mi moramo ozbiljno shvatiti ove amandmane. Ne treba nikakve emocije da ispoljavamo, nego se moramo držati politike koju treba da vodi ova država. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nedopustivo je da ovaj dom, prilikom razmatranja bilo kog predloga zakona, više od pola vremena potroši na jalovim raspravama, o odnosima između centralne vlasti i pokrajinske vlasti AP Vojvodine.
Mi danas raspravljamo o važnom zakonu, Zakonu o železnicama Srbije, koji se tiče jednog strateški važnog javnog preduzeća i naprosto neprihvatljivo je teza koju zastupaju, kako moja prethodna koleginica kaže – opozicione stranke iz Vojvodine, a tiče se ovog predloga amandmana na ovaj 9. član i daje mogućnost da se deo železničke infrastrukture ustupi na korišćenje lokalnim samouprava, održavanju itd.
Pitam vas - da li ste takvo rešenje pronašli u bilo kom zakonu o železnicama drugih zemalja? Niste i nemojte ga tražiti. U svakoj zemlji Železnice Srbije su važni infrastrukturni objekat, nedeljiv i jedinstven i jedino kao jedinstven može funkcionisati.
Šta će se desiti, dame i gospodo, ako bi kojim slučajem i ovaj vaš amandman usvojili, pa dali pravo na upravljanje lokalnoj železničkoj infrastrukturi Vojvodini jedan deo železničke infrastrukture, pa takav zahtev zatraži i opština na jugu Srbije? Postavljam vam pitanje – šta će se desiti sa međunarodnim transportom, prevozom robe i putnika na Koridoru 10, ako se ne usaglasi centralna vlast i vlast Autonomne Pokrajine ili vlast na jugu Srbije? Onda bi ispaštala i roba i putnici na tom Koridoru 10.
Stoga, gospodine ministre, i vi i vaši pomoćnici imate dosta obaveza, a ima i dosta važnih članova u ovom zakonu. Mislim da se mi moramo skoncentrisati na najcelishodnija i najbolja rešenja koja obezbeđuju izlazak iz krize, u kakvoj se danas nalazi Železnica Srbije, a ne u jalovim raspravama o odnosima između centralne i pokrajinske vlasti.
Stoga vas predsedavajuća molim da manje prostora dajete oko ovoga. Izjasnila se Vlada, nadležni odbor, ali ne vidim toliko prostora i toliko važnosti, pošto su neodrživi, ovakvi predlozi su neodrživi sa aspekta funkcionisanja Železnice Srbije.
Mi ćemo sada potrošiti vreme do kasno u noć, a nećemo o nekim bitnim članovima, strateški važnim rešenjima u predloženom zakonu, raspravljati u ovom domu.

Hvala.
Moram da vam odgovorim, gospodine Stojanoviću, da je dosadašnja diskusija bila baš u vezi sa tekstom amandmana, tako da sam dozvolila da se vodi takva diskusija.
Judita Popović, replika. Izvolite.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Posebno bih skrenula pažnju gospodinu poslaniku iz SNS koji je govorio o tome koliko je današnja tema bitna. Jeste, kako da nije bitna. Dakle, Železnice Srbije imaju određenu društvenu korisnost, od javnog su značaja i to jeste ozbiljna tema, jako bitna za ekonomiju i privredu ove države.
Podsetila bih vas da 45% te železničke infrastrukture čini infrastruktura koja se nalazi na teritoriji Pokrajine Vojvodine. Videli smo na koji način funkcionišu Železnica Srbije i na koji način Železnice Srbije se odnose prema infrastrukturi koja se nalazi na teritoriji Pokrajine Vojvodine.
Smatramo da je to zaista loše upravljanje železničkom infrastrukturom i to je, u stvari, jedan razlog da postavimo pitanje - do kada se misli da se na ovaj način odnosi centralna vlast prema svojoj Pokrajini? Dakle, to je legitimno pitanje i to se, u stvari, tiče i današnje teme.
Na početku sam rekla da ovaj član 9. jeste političko pitanje. Dakle, ukoliko pokažete dovoljno veliku razumnost u oceni kako funkcionišu Železnice Srbije, onda ćete moći da razumete zašto je došlo do takve devastacije železničke infrastrukture na teritoriji Pokrajine Vojvodine.

Hvala.
Momir Stojanović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko koleginice Popović vi pokušavate, a i vaši istomišljenici, da ovom parlamentu dokažete da je centralna vlast, odnosno Vlada Republike Srbije toliko nesposobna u svakom pogledu, pa i u pogledu ovom o kojem danas pričamo – rukovođenja Železnicama Srbije, te ukoliko se sve veći broj nadležnosti u tom pogledu prenese na vlast AP Vojvodine, da će stanje na železnicama Srbije biti mnogo bolje, onda se vi gadno varate.
Spreman sam vama i resornom ministru da dostavim koliko danas jedan CD o javašluku i nezakonitostima, kada je u pitanju čvorište Novi Sad i kakvo je stanje i kako bi izgledalo to stanje da prenesemo na ovo. Zvuči sasvim demagoški takva teza, a provlači se kroz predlog i drugih zakona, ne samo ovog zakona - ukoliko se što veći broj nadležnosti, zakonskih rešenja, prenesu iz predloga nekog zakona na AP Vojvodinu, u tom slučaju će blagostanje biti u tom segmentu, jer, navodno, centralna vlast, Vlada Republike Srbije nije sposobna, a mi vidimo koliko je vlast u AP Vojvodini, da ne pominjem i ovo oko Razvojnog fonda i mnoge, koliko je pokazala svoje sposobnosti.
To na neki način vređa i građane koji ne žive u AP Vojvodine. Vređa i sposobne ljude, kako u Beogradu tako i u ostatku Srbije, da nisu u stanju da gotovo ni jedan problem, odnosno ni jednu resornu oblast, koju pokriva Vlada Republike Srbije, da reše na najbolji način za građana Srbije, jer jedino tako ekskluzivnu sposobnost ima Vlada AP Vojvodine.

Vreme.
Hvala. Judita Popović, replika.