Cenjeni kolega Radovanović oseća potrebu da me uvek ovako spomene, pa sada koristi i vreme svoje poslaničke grupe ne bi li me naveo. Kolega Radovanoviću, ništa vi meni niste objasnili. Advokat sam, razumem sve kolege ovde, ali vas apsolutno ništa ne razumem.
Pitali ste da li mi vas razumemo? Mislim da većina ovde ne razume šta ste vi hteli nama da objasnite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović, replika.

Zahvaljujem na ukazanom poverenju. Prozivaću vas uvek kada bude bilo potrebe za tim. To ću činiti uvek sa poštovanjem. Hajde da se vratimo na konkretan član, na konkretan primer.
Svakako će advokat, pravnik i tu ste lepo rekli da sagleda neki zakonski tekst i proceduru i da objasni kako jeste. Ono što pričam jeste, ponavljam već 159 put, da medicina nije skup paragrafa, papira, nekih stvari, nego živi organizam, sistem koji funkcioniše i koji nije tako jednostavan. Kao što čujete na televiziji sinoć da pola aparata ne radi, pa onda direktor kaže – ja ću da kupim lekove u apoteci u Beogradu za sedam dana, a zna da ne može da prođe proceduru za sedam dana. Nije isto zakonom i ne zakonom. Zakon je donet za neke druge stvari, aparati u Srbiji neki rade, neke ne rade. Tu ste u pravu kada ste pričali malo pre.
Pacijent koji ima pravo, kao što niko nije uložio na član 14, ako ste obratili pažnju, amandman gde se objašnjava da studenti mogu da prisustvuju nekim intervencijama itd. Mislim da je tu sedela neka koleginica iz neke poslaničke grupe, mislim da je SDPS. Žena je objasnila da se time legalizuje uvođenje studenata da prisustvuju vežbama. Nije tačno. Studenti prisustvuju vežbama od kada postoji medicina. Oni tako uče. Neko je to pogledao i niko nije tražio. To su neke stvari. Da li je pisano ili pismeno ili napismeno ili dopismeno? To su već pravno-lektorsko i ostale stvari. Znači, to je druga stvar.
Sada ja znam kada su posle petog oktobra ili 1996. godine ljudi podnosili neke amandmane na tačku i na zarez. Ovde pričamo o suštini. Pacijent bez svesti nije u rukama Boga.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Kakvo vreme? Ima još vremena.

Jeste li vi tražili repliku i dobili vreme za repliku? Replika traje dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala. Ovo svoje izlaganje, cenjeni kolega Radovanović, počeo je sa rečenicom – predlog člana, kao konkretan primer. Prvo, član nema predlog. Ima ga zakon. I predlog člana ne postoji i član nije nikakav pojedinačni, konkretan primer iz životne prakse, nego je član zakona. Znači, predlog člana ne postoji, u pravnoj terminologiji.
O pismenom jeziku, ne morate da mi objašnjavate, gospođa ministarka nam je već sve rekla, naravno, kažete da ste ovde svima sve objasnili 199 puta, evo, sada sam vas sve razumela i nemojte 200 put. Hvala.

Gospodine Radovanoviću, molim vas da prekinemo sa replikom i da nastavimo po amandmanu, pošto smo puno vremena izgubili.
Izvolite, ali kratko.

Stvarno ću biti kratak. Nisam rekao 199, nego 159. Znači, ne pratite pažljivo.
Gledaću prema drugoj strani kako ne bi bilo da se obraćam koleginici Batić.
(Narodni poslanik Olgica Batić dobacuje sa mesta.)
Jeste li rekli da se obraćam vama?
Član zakona, nemojte da me držite za reč, pokušao sam da objasnim jednostavno i prosto. Pacijent koji je u komi ili pacijent koji nije u komi. Šta radimo sa njim? Pacijent koji je Jehovin svedok, pacijent koji je drugi svedok. Objašnjavao svedoke, ne svedoke, a lako ćemo pravno da rešimo.
Ono što je malopre kolega rekao – neće niko nikad od lekara dozvoliti, dati sebi luksuz da pacijent umre na stolu, jer neko tamo treći. Verujte mi. Završavam. Pre 15 dana je došla, imao sam ulogu savetnika, porodica. Žena je imala problem sa nogom, pa bakica nije htela da operiše nogu i mene ćerka pita šta sada da radimo. Baka neće da operiše nogu, ima tromb, već je šlogirala, umreće. Verovali ili ne, kleknuo sam, ima snimak, kamera postoji u kancelariji, da molim ženu da ubedi bakicu, kako god znate, da je operišemo. Kaže – baka neće. Molim sam. Tri sata sam izgubio u molbi da se baka operiše. I ubedio sam je posle 159 i nešto puta. Hvala.

Gospođo Batić, da prekinemo sa replikom, molim vas.

Kolega Radovanoviću, sada ste stvarno i mene ubedili. Svaka čast na ubeđivanju. Tako svakog pacijenta da ubedite. Svaka vam čast.        

Reč ima dr Aleksandar Radojević.