Molim narodne poslanike da ne zloupotrebljavaju Poslovnik.
Ovo nije bila povreda Poslovnika. Pravo je narodnog poslanika da iznese svoje mišljenje, a što se vi sa tim mišljenjem ne slažete, to je drugo pitanje.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić, replika.

Hvala.
Zahvaljujem se kolegi Mitroviću. Mi smo zaista dobro sarađivali u prethodnom periodu. Moram da se složim sa tim i sa količinom ulaganja u Zlatibor, pre svega u Ski centar Tornik i odličnom saradnjom sa skijalištima u Srbiji koja je bila i još uvek traje. Vrlo smo zadovoljni radom. To ne dovodim nijednog trenutka u pitanje. Nadam se da će tako i da se nastavi i da ćemo proširiti Ski centar Tornik, proširiti i ski staze i to zonu za veštačko osnežavanje, što smo do sada uradili, uraditi i još neke žičare.
Nadam se da će ministarstvo pomoći još nekim investicijama koje radi opština Čajetina i trudi se maksimalno da i dalje razvija taj povoljan ambijent.
Ono o čemu sam govorila i složićete se, kolega, to je o nepovoljnim situacijama u koje ulaze sve lokalne samouprave. Nismo sigurno jedan primer koji je reper za sve. Opština Čajetina je relativno uspešna opština, jedna od najuspešnijih u Srbiji po budžetu koji imamo po glavi stanovnika, ali svakako mislim da se mora više voditi računa o toj decentralizaciji i da sredstva koja se uberu na teritoriji lokalne samouprave, svakako treba tu i da ostanu da bi se još bolje razvijale. Jer, ponavljam, ljudi na lokalu, a svakako i vi najbolje znate, i u Užicu i mi u Čajetini, šta je to za našu sredinu dobro.

 Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ovih nekoliko minuta bih komentarisao ne samo ovaj paket nego i generalnu situaciju javnih finansija sa kojom su oni veoma tesno povezani.
Čini mi se da su tri reči prava karakteristika ovog paketa. To su bahatost, neznanje i šteta. Pošto su to ozbiljne reči, hteo bih da podsetim da država,, to su pre svega policija, odbrana i pravda, a da bi se to finansiralo, nužne su javne finansije. Bez zdravih javnih finansija, nema ni države. Zbog toga govorimo dan posle upozorenja MMF, koji je bar ovde neutralan, da će nam budžetski deficit biti 8% BDP i istoga dana upozorenja Fiskalnog saveta, da je ova Vlada pogrešila za 90 milijardi dinara, 800 miliona evra pogrešne računice u prihodima.
Situacija je izuzetno ozbiljna. Mislim da bahatost kao prva reč nije na mestu. Nama je predloženo da diskutujemo o ovom bitnom paketu za jedan dan. Demokratska stranka i druge stranke opozicije su obezbedile da to bude dva dana, ali to sigurno nije način na koji možemo i moramo da raspravimo o ovako bitnim temama.
Bahatost je isto i vređanje inteligencije građana Republike Srbije. Samo ću na nekoliko jasnih primera, koje smo čuli ponovo danas, pokazati gde se nalazi ta bahatost. Bahatost je reći da se ništa ne menja zato što stopa od 80% u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave se ne menja, a istovremeno smanjiti osnovicu sa 12% na 10%, tj smanjiti te prihode za 20%. To je bahatost i to je potcenjivanje građana Republike Srbije.
Bahatost je isto kada se kaže da ovo rešava probleme penzionog sistema, kada znamo da ovo što se prebacuje sa lokala u penzioni sistem je jedna četrnaestina ukupnog jaza u našem penzionom sistemu. Jedan mesec, malo manje. To uopšte neće rešiti penzioni sistem.
Bahatost je isto govoriti o tome da je na lokalnim samoupravama da reše problem prebacivanja 300 miliona evra iz njihovih budžeta koji su već alocirani i gde su već mnogobrojne javne nabavke i po novom zakonu raspisane. Bahatost je reći da moraju da budu efikasniji, naročito kada to dolazi od onih koji su pre dve godine žarko branili suprotne teze i onoliko koliko se sada oduzima lokalu, borili se da se u tom momentu njima da.
Bahatost je isto kada se kaže – ovo će pomoći kulturi, zato što sa 3,5% se povećava na 5% ukupni iznos koji može u prihodu da se alocira u aktivnosti u domenu kulture, kinematografije, sporta itd, kada znamo da je ove godine kinematografija ravno dobila nula dinara u budžetu i da je ovo najslabiji budžet za kulturu od 5. oktobra.
Bahatost je reći da će ovo pomoći tehnološkim firmama zato što se proširuje podsticaj i mogućnost da se 20% ukupnih investicija u istraživanje u neke nove tehnologije tretira na isti način na koji su se tretirala osnovna sredstva, kada se istovremeno odustaje volšebno od onoga što je diskutovano sa tom industrijom. Možda nije bilo najbolje formulisano, ali mogu vam reći da oni koji se danas raduju tome jesu Bugarska i Rumunija, zato što one imaju i te kako jasne podsticaje za investicije u ekonomu znanja.
Bahato je isto govoriti o tome da je ovo povoljno za poljoprivrednike, zbog toga što se navodno ukida porez na katastarski prihod. Jedna veličina koja je bila toliko mala i toliko je bila zapuštena da nikada nije bila revalorizovana i svake godine smo u ovoj Skupštini odlagali naplatu tog poreza. Niko neće da kaže, ja ću to da kažem, da se uvodi poljoprivredno zemljište na isti način kao i sve druge forme zemljišta i, poštovani poljoprivrednici, vrednovaće vam se po tržišnoj vrednosti, pa ćete na to platiti porez.
Bahato je govoriti o tome da, eto, porez na imovinu to je da se nadokandi, tj. ove promene, ono što je ukidanje naknade za upotrebu građevinskog zemljišta. Neću mnogo o tome, jer mislim da je moj kolega malo pre briljantno rakskrinka i tu bahatost i pokazao da ne može, kada se ukine amortizacija, kada se ide na tržišno vrednovanje, reći da to ništa ne menja – i te kako menja, i to će 1. januara videti naši građani.
Nadam se da će Vlada, možda, do 31. decembra, bar u ovom slučaju koji je bitan, uslišiti ono što je glas razuma i obezbediti da se i ovaj zakon promeni. Priznajte i ovu grešku.
Mogao bih još mnogo govoriti o bahatosti. Mislim da iza bahatosti, u suštini, stoji neznanje. To neznanje je neznanje koje dovodi do toga da Srbija danas ima, pogledajte sajt MMF, najveću promenu u proceniti budžetskog deficita u svetu danas – Republika Srbija. Ako neko misli da to neće čitati rejting agencije, ako neko misli da to neće dovesti do povećanja cena našeg duga, taj se nikada nije bavio finansijama.
Još nije kasno. Ako sve ovo bude, od reformi javnih finansija, odgovorno tvrdim, loše nam se piše svima zajedno.
Neznanje je nepostupiti po onome što svako ko radi na bilo kojoj pumpi u našoj zemlji zna već mesecima, a to je da se bio goriva mešaju sa evro dizelom i da se to prodaje kao evro dizel. Šta vam je trebalo toliko vremena?
Sami priznajete da je 100 miliona evra izgubljeno za budžet Republike Srbije. Neznanje je isto brutalno povećanje akciza. Svi smo govorili da ovako povećanje akciza, i nije tačno da se u Srbiji ubira malo akciza - možda u nekim proizvodima to izgleda malo prema nekim razvijenim zemljama u onome što je konačna cena, ali je danas Srbija zemlja koja ubira najviše u proporciji sa BDP i akciza. Onda nemojte da dolazite danas i da se iznenađujete zašto odjedanput postoji velika siva ekonomija. To je nestručnost, to je neznanje, to je amaterizam.
Želim da kažem da je veoma bitno da i neke stvari koje mislim da su urađene nehotice, a ovaj paket je prepun tih stvari. Na primer, porez koji se plaća u zakupninu je možda metodološki korektno sada klasifikovan kao jedan porez na kapital i mali detalj, onda pripada republičkom nivou a ne lokalnom nivou. Gde je ta računica? Ko će to nadoknaditi? Čak i neke dobre ideje, a dobra ideja je ta pojedinačna poreska prijava, mene je strah kao izuzetno iskusnog poreznika, kada vidim da se pozivaju neki obveznici da na nekom pilon projektu, tamo negde u oktobru, probaju da li to stvarno funkcioniše. Hajde da se ne kockamo i sa onime što je ključna poreska forma u našoj zemlji, koja je i dalje i te kako bitna za lokalne budžete, a boga mi i za republički budžet.
Da li ste vi to stvarno dobro spremili? Sve mi se čini da niste. Pošto ne znate koji će biti efekti poreza na imovinu, pošto očigledno, a to vidimo iz obrazloženja izlaganja, niko ovde nije siguran da će stvarno ta forma uspeti da nadoknadi ukinutu, sasvim sigurno, od 1. januara 2014. godine, naknadu za gradsko građevinsko zemljište. Mislim da bi bilo najpametnije da se ceo ovaj paket, zbog njegove bahatosti i nestručnosti, povuče, da onda lepo uzmemo tih nekoliko nedelja i da ga analiziramo, da vidimo šta se stvarno u njemu dešava, da vidimo sa svakom opštinom kakve će biti posledice, jer valjda je sada jasno da od ove decentralizacije nema ništa. Kada para nema, nema ni decentralizacije.
Naravno, nestručnost je i to što nam se kaže do danas da nam za ovo nije potreban rebalans. Naravno da treba. Ako se menja prihodna strana budžeta, pobogu, mora da se menja i budžet koji ima tu prihodnu stranu.
Ako menjate prihode, formu prihoda penzionog sistema, to bi kolege iz PUPS mogli da kažu, i te kako mora da se usvoji finansijski plan penzionog sistema i sve ono da se menja, i iznos i način i količina naročito novca, a da ne govorim o rashodnoj strani jer nije budžet izglasan u ovom visokom Domu, da posle toga Vlada volšebno odluči da li će da potroši ili neće da potroši. Da, mi pričamo da postoji maksimum, ali ako je nešto izglasano to mora i da se izvrši. To je ono što je odlučila ova Skupština. Ne može neki ministar sam da odluči ko će dobiti više, a ko će dobiti manje. Da bi to odlučio mora da ima podršku ovoga doma i zbog toga rebalans mora da bude izglasan što pre. Šteta je već velika.
Kredibilitet Republike Srbije kroz ove stalne promene je i te kako okrnjen. Jedan broj naših ljudi koji imaju kredibilitet u javnim finansijama bi morali da se zapitaju da li žele da učestvuju i dalje u ovom eksperimentu. Mogu samo da kažem jednu stvar – đavo je odneo šalu. Kada je rupa milijardu evra, kada je budžetski deficit jedan od najviših sada u Evropi, i dok svi drugi smanjuju naš se povećali i od onoga prošlogodišnjeg, onda moramo da svi zajedno sednemo, nadam se već u četvrtak sledeće nedelje, na sednici koju je inicirala DS da vidimo šta nam je činiti.
Sada metodološki – nemojte da odgovor na obe činjenice bude "držte lopova". Ako ima lopova uhapsite ih i nemojte da bude jedini odgovor – vi ste krivi. Dobro se sećam da su ovome domu ova vlada i ovaj ministar govorili da u potpunosti preuzimaju odgovornost za budžet za 2013. godinu. Napokon, budite ministri, budite Vlada, mi ćemo biti opozicija, mi ćemo dati ideje. Ali, ova zona opasnosti u koju ulazimo je bez presedana u poslednjih deset godina.
Apelujem na sve poslanike prisutne nezavisno od njihove političke orijentacije da što pre zaustavimo ovo propadanje, da sednemo i da pokušamo da vratimo javne finansije na pravi put. Hvala puno na vašoj pažnji.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Već ste pričali i o bahatosti, neznanju, pominjali ste, jel tako, i amaterizam, a ja ću vam reći šta je profesionalizam. Verovatno je profesionalizam ono što je urađeno sa Razvojnom bankom Vojvodine, da se navali ... saslušajte do kraja pa kažite da li je to bilo amaterski ili profesionalno.
Znači, profesionalizam je baš napraviti građanima gubitak od 220 miliona evra, a onda vaša stranka bez ijednog dinara obezbeđenja da dobije kredit od 3,5 miliona evra. To je baš profesionalno bilo. To nije bilo amaterski. Svaka čast. Da držite sada lekcije na tu temu, 600 miliona evra gubitka je napravljeno u "Agrobanci"i Razvojnoj banci Vojvodine, a još 20 miliona Privrednoj banci Beograda. To je tema jer taj trošak neko mora da plati. Ko to plaća? Plaćaju građani. Umesto da se izvinite građanima, vi još pričate o nekom amaterizmu jer ste vi to jako profesionalno uradili. Bez ijednog dinara garancije stranka je uzela 3,5 miliona evra kredita. Da li su ove druge stranke mogle tako da urade? Niko živ to nije mogao da uradi. Svaka čast na profesionalizmu.
Što se tiče decentralizacije, ko brani Đilasu, vašem novom predsedniku, da izda duplo više građevinskih dozvola u Beogradu i da naplati novac? Zašto čeka da izdaje građevinske dozvole po nekoliko stotina dana? Zašto Đilas to ne uradi? Što ne izda više građevinskih dozvola, što na takav način ne podstakne privredu i što ne napuni budžet?
Šta je takođe amaterizam? Ova vaša izmišljena računica o navodnom rastu poreza na Starom Gradu za 700% ili 800% koje ne možete ni da date javnosti već dva, tri sata zato što ste izmislili. Ako izmišljate to, zašto bi uopšte bilo kakvu vašu reč smatrao verodostojnom? Znači, izmislili ste.
Pročitaću zbog vas gospodine profesionalcu tekst koji je napisao Fiskalni savet, koji svi danas zajedno cenimo, a vezan je za ocenu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona poreza na imovinu. Za razliku od vas koji ste izmislili i krijete neke računice o navodnom rastu poreza na imovinu sa 800% Fiskalni savet kaže sledeće – predložene izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu imaju za cilj da eliminišu velike distorzije i nepravičnost usled različitog poreskog tretmana imovine u vlasništvu fizičkih i pravnih lica, kao i da omoguće realističnije vrednovanje poreske osnovice, naročito u slučaju pravnih lica.
Fiskalni savet pozitivno ocenjuje predložene izmene ovog zakona jer će to pojednostaviti procene vrednosti imovine u vlasništvu fizičkih lica i omogućiti da procenjene vrednosti objektivnije odslikaju stvarnu vrednost imovine. Objektivnije vrednovanje imovine će imati višestruko pozitivne efekte. Unaprediće se pozitivna horizontalna poreska pravičnost, tako da obveznici iste ekonomske moći plaćaju iste poreske obaveze, a unaprediće se i etika slabijih lokacija ekonomskih resursa, jer će se pojačati motivi za iskorišćavanje do sada neiskorišćene imovine poput neobrađenog poljoprivrednog zemljišta. Onda kažu nešto što ste vi kritikovali – ukazujemo, međutim, na to da pri vrednovanju nekretnina umanjenje poreske osnovice za stopu amortizacije od 0,8 do maksimalnih 40% godišnje predstavlja suvišni element koji bi izazvao sistematsko potcenjivanje poreske osnovice u odnosu na stvarnu tržišnu vrednost. Naime, tržišna cena prometovanih nekretnina u sebi implicitnoj sadrži odgovarajuće smanjenje za prosečnu starost prometovanih nekretnina, tako da će eksplicitna amortizacija predstavljati dvostruko umanjenje poreske osnovice.
Otuda predlažemo da se pri vrednovanju nekretnina kompletno eliminiše stopa amortizacije kako bi se omogućila realističnija i pravičnija procena nekretnina, odnosno stvarne ekonomske moći obveznika.
Na kraju, Fiskalni savet pozitivno ocenjuje zakonske izmene kojima se poreski tretman na imovinu u vlasništvu fizičkih lica proširuje i na pravna lica, što će značajno unaprediti horizontalnu poresku pravičnost i izdašnost ovog poreskog oblika.
Dakle, ako govorimo o profesionalizmu, ako se pozivate s pravom na jednu instituciju koja kritikuje što je budžetski deficit veći od plana, što mi takođe prihvatamo i dajemo rešenje kako ćemo to da smanjimo, onda morate da prihvatite kompletno mišljenje. Inače ste veliki profesionalac ako to ne učinite.
Ne postoji selektivnost. Ako se zalažete da imamo moderan zakon o porezu na imovinu, poput ozbiljnih zemalja na svetu, moramo da eliminišemo neke stvari koje nisu bile adekvatne. Činjenica da ste namerno želeli da zaplašite narod lažnim računicama koje ne smete da pokažete ni poslanicima Skupštine ni nama koji smo pravili ovaj zakon govori da vi prosto samo u želji da nešto pokušate da politički ušićerite ne govorite istinu. To govori o vašoj kredibilnosti. To govori o vašem znanju, a o šteti koju ste napravili sa Razvojnom bankom Vojvodine, "Agrobankom", docnjama ste ostavili ovoj Vladi i ne želim o tome više da govorim s obzirom da sam više puta to ponavljao.
Želim da svako ko je dobronameran u ovoj sali, bilo da je iz vladajuće koalicije, ili opozicije pomogne i to mnogi i čine. Meni nije prijatno uvek kada se čuje nešto nije dobro, ali je dobro i da čujete nešto što je dobronamerna kritika. Dobronamerna kritika se usvaja, ali politikanstvo onih koji su čuda napravili i zbog toga jedan dobar deo ljudi iz njihove stranke sada leži po zatvorima, šta je to? Zar to nije bahatost, da pored toga vi držite lekcije? Držite lekcije nekom drugom a ne nama. Hvala puno.

Narodni poslanik Božidar Đelić.

Znate kako, nijedna količina vike, besa, drhtanja ne može da opovrgne činjenicu da imamo istog čoveka koji je pre nekoliko meseci govorio da ćemo dovoljno povećati PDV sa 18% na 20%, porez na dobit preduzeća sa 10% na 15%, akcize i da će sve biti u redu, da manje plaćamo naš dug i da će se to stabilizovati.
Evo nas sada sredinom maja i vidimo da nam MMF najavljuje probijanje 65% nivoa kaže da se pokušava prikazati dug niži nego što on jeste, zato što se prikazuje sa BDP koji još nije napravljen.
Kada već čitate kao osnovac ono što piše Fiskalni savet, hajde da vam dodam još malo. Evo šta je rekao juče – razdevica u 2013. godini, stanje javnih finansija loše, deficit preko 5,5%, javni dug iznad 60%. Kriza javnog duga je veoma moguća. Čitajte i to ako čitate ovo prvo. Zašto čitate samo ono gde Fiskalni savet? I da ste stvarno vi ekspert ikada bili, onda bi pročitali ono što je pre dve godine taj fiskalni savet napisao i na zakon koji je doveo do posledica koje se sada ovim izmenama zakona menjaju. Ali to nećete da uradite. A ja mislim da je situacija dovoljno ozbiljna da prestanemo da lažemo jedni druge, da kažemo istinu. Istina je da ne ide u javnim finansijama uopšte na način na koji je ova vlada predvidela. Istina je, to kaže i Fiskalni savet, evo pokloniću vam i ovo ako niste pročitali juče, to je dostupno svim građanima Republike Srbije, da ni jedna ozbiljna reforma nije preduzeta od početka rada ove vlade. Istina je isto da niste doveli ni jednog jedinog novog investitora…
(Predsedavajući: Vreme.)
…Istina je isto da imamo povećanje nezaposlenosti i brutalni pad potrošnje. I istina jeste da, ako je jedini odgovor koji imate - držite lopova i krivi ste vi, loše nam se piše. Hvala.

Ministar Mlađan Dinkić.

Istina je, nažalost, da vi niste ustali na vreme i da niste čuli sve što sam pričao pre podne. To što vi niste čuli ono što sam ja govorio i u vezi sa ocenama Fiskalnog saveta i u vezi sa problemima sa kojima se država suočava i u vezi sa onim što ćemo učiniti, ne daje vam sada za pravo da govorite kao da ste bili u sali. Što niste ustali na vreme?
Što se tiče novih investicija, naravno da ima novih investicija. Trebalo bi da ih bude više. Rekao sam da nije lako okruženje. Na primer, "Geoks" o kome se samo pričalo za vreme mandata prethodne Vlade, potpisao je ugovor o gradnji fabrike u Vranju za vreme mandata ove Vlade. Takođe, kompanija "Kerni" koja ima brendove "Guči", "Puma", "Iv Sen Loran", "Brioni", potpisala je ugovor za vreme mandata ove Vlade. Potpisali smo ugovor sa Al Dahrom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Znate šta, možete razgovarati o tome da li je neka investicija realizovana ili ne tek kada prođe određeno vreme, jer činjenica je da je ovo prva godina kada investicija "Fijata" daje puni efekat, a prošlo je više od četiri godine od kako je ugovor potpisan.
Nažalost, u ekonomiji stvari ne mogu niti da se realizuju, niti da se dogode preko noći. Ali, rekao sam to i nekim drugim poslanicima, ima puno stvari koje nisu dobre i koje treba isticati, zato što to daje svima koji su dobronamerni želju da stvari poprave. Nemojte da preterujete i nemojte da govorite neistine, jer ima i puno istine koja je dovoljno loša, zato nema potrebe za preterivanjem, nema potrebe za ciframa, da lokal gubi 300 miliona evra. Gde ste to izračunali? Pročitajte izveštaj Fiskalnog saveta, ako niste slušali moje uvodno izlaganje. Efekat preraspodela je na godišnjem nivou 20 milijardi dinara. To nije 300 miliona evra, ne znam koji kurs koristite. Budite pažljivi, budite profesionalac, ako već drugima držite lekcije.