Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe SPS u vezi predloga ovih šest poreskih zakona izneo je u ime grupe naš kolega Zoran Kasalović, a ja ću dati svoj prilog učešću u raspravi, posmatrajući to na još nekoliko načina.
Primetno je bilo da je moj kolega Kasalović težište stavio na borbu protiv sive ekonomije i kroz to posmatrao predlog ovih poreskih zakona, koliko će doprineti da se ona smanji, jer smatramo da je to veoma važno pitanje, jedan najveći prostor gde mogu da se stvore nova sredstva za budžet.
Kada je u pitanju budžet, ekonomska situacija i finansijska, sami ste, gospodine ministre, najavili narednog četvrtka da o tome detaljnije razgovaramo, a i rebalans budžeta. Želim da kažem samo jednu rečenicu, da ponovim rečenicu sa kojom sam završio izlaganje kada je bio budžet na dnevnom redu. Vlada je pokazala hrabrost, gospodine ministre, da onako projektuje budžet, imajući u vidu stanje u kome se nalazi ova zemlja. Tražio sam da pokaže i odgovornost u sprovođenju budžeta, pozvao da bdi nad njim svaki dan, da prati realizaciju budžeta i da se reaguje odmah.
Šta hoću da kažem? Želim da vas podržim u tome. Zašto? Nije strašno da dođe do toga da se ne ostvaruje budžet onako kao što je zamišljeno. Ništa strašno nije da se pravi rebalans, dva rebalansa. Šta je to toliko strašno? Strašno je ako ne vidimo da to treba, a još strašnije ako vidimo, a ne preduzimamo mere. Zato želim od vas da zatražim i da vas podržim da nastavite na isti način kao što ste praveći ovaj budžet to činili.
Želim da vam dam još jedno upozorenje, koje sam i tada dao, a to je da i dalje posvećujete najveću pažnju privredi, proizvodnji, rasterećivanju, stimulisanju na sve moguće načine. Nema u Srbiji boljitka bez privrede, bez proizvodnje, bez onoga ko pravi novu vrednost, ko pravi pare, ko puni budžet. Kada se to realizuje, onda može sve ostalo da se realizuje. Pozivam vas da nastavite tako da imate taj prioritet, jer bez toga nema novih para, nema boljeg budžeta, nema novog zapošljavanja, a zaposliti jednog čoveka danas je vrhunski prioritet u Srbiji.
Takođe želim da se složim sa koleginicom iz SDPS, gospođom Savić, da u svim tim poslovima koji predstoje insistirate na društvenom konsenzusu, na socijalnom dijalogu sa socijalnim partnerima, jer sve te mere koje se donose, sve strukturne reforme koje su neophodne da se donesu, svi znamo da mora i ekonomska i socijalna reforma, ali isto tako vas upozoravam da morate da znate da nema ni jedne ni druge ako nisu socijalno pravedne. Zato je potrebno usaglašavanje svih tih mera sa socijalnim partnerima.
Kada su u pitanju ovi poreski zakoni, imajući u vidu da su oni nastavak poreske reforme i stvaranje uslova za finansijsku konsolidaciju, želim da se pozovem samo na prvi od tri osnovna cilja. Povećanje horizontalne i vertikalne pravednosti oporezivanja dohotka građana, odnosno načela da pojedinci jednake ekonomske snage treba da snose jednako poresko opterećenje, te da bogatiji pojedinci plaćaju više poreza. Ako je ovo cilj za ove poreske zakone, mi ćemo apsolutno podržati i podržaćemo svaki poreski zakon koji ima ovo za cilj. Naš stav je već puno puta izrečen i ja ću ga ponoviti – treba da daju najviše oni koji imaju najviše, manje oni koji imaju manje, a oni koji nemaju ništa, država njima da da.
Konkretno, kada se radi o ovim zakonima u načelu, daćemo podršku. Zadržaću se na nekoliko pitanja, iako želim da ukažem da, kada bude rasprava u pojedinostima, ima dosta prostora da se sagledaju sva rešenja, da se razjasne ili eventualno neka i promene.
Kada su u pitanju izmene Zakona o porezu na dohodak, dosta je bilo govora o smanjenju stope poreza na zarade sa 12 na 10, povećanje neoporezivog iznosa na 11.000, smanjenje efektivne poreske stope kod minimalne zarade sa 8,6 na 6,4 i mi tu dajemo apsolutnu podršku, ali i očekujemo da i ovo bude samo neko seme, neka klica za dalje povećanje poreske progresije, za dalje pojačanje vertikalne pravičnosti, da se od onih koji imaju više uzme više, a od onih koji imaju minimalno uzme manje.
Takođe, želim da naglasim, paralelno sa tim, povećanje ova 2%, kada su u pitanju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, da je to u stvari na dobitku budžeta, jer jednostavno zato i jeste finansijska konsolidacija, zato što će toliko manje morati da prebaci Fondu PIO. Mi tu nemamo nikakve dileme. Ono što želimo da upozorimo i da kažemo – tačno je, najveći deo sredstava ide na račun lokalnih samouprava. Ja bih umesto međusobnih optuživanja, sa jedne strane lokalne samouprave i sa druge strane republičke vlasti, tražio da tražimo rešenje gde je stvarno napravljena velika razlika u odnosu na postojeće stanje.
Molim vas, Beograd – pitanje sedam milijardi, ako uzmemo još skoro dve milijarde što su porez na izdavanje nepokretnosti prebacuju u porez na kapital, a nije onda vlasti prihoda isti. To su velika sredstva i tražim da se sedne sa Beogradom i da se razgovara. Odmah da se razumemo, baš me briga za Đilasa, ali me je briga za Beograd i za Beograđane. Dakle, dajte da sednemo i kod svake opštine tamo gde može da bude neka šteta.
Ono što želim takođe da podržim, to je razdvajanje ukupnog dohotka po osnovu, na dohodak rada i dohodak kapitala kod malih preduzetnika. Dali ste puno obrazloženja, on se obavezuje da plaća porez na doprinose na ono što je njegova lična zarada, to bira, to je za apsolutnu podršku, kao što je povećanje dozvoljene vrednosti prometa sa tri na šest.
Znam da će tu biti dosta polemike i hoću da budem vrlo jasan. Sužavanje obima delatnosti, kojima se pravo na paušalno oporezivanje može priznati, pa navodi tamo: računovodstvene, knjigovodstvene, revizorske, poreske savete, reklamiranje i istraživanje tržišta, pravne, zdravstvene delatnosti. Dajem punu podršku tome i ne vidim razlog zašto neko ne bi plaćao porez po stvarnom prihodu, što ja da plaćam porez po stvarnom prihodu. Ne traži se ni od koga da plaća porez duplo veći u odnosu na prihod koji ima, nego na stvarni prihod. A na koji to prihod hoćemo da plaćamo? Molim vas, kada to ne bi bilo, onda su vrlo diskutabilna povećanja ova sa tri na šest. Ogroman broj bi se tu proširio, onih koji bi to koristili.
Ono što još vrlo kratko hoću da zadržim još jedno poresko oslobađanje i da vas prosto upozorim. To je oslobađanje do 5.214 dinara za uplatu premija za doprinos zdravstvenog osiguranja i penzijskog osiguranja. Do sada je bilo za dobrovoljno penzijsko osiguranje i ovog puta se uvodi i premija za zdravstveno, ali ostaje ukupna suma 5.120. Jeste stimulativno za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ali je destimulativno za penzijske fondove. Zašto? Zašto smatram da treba tu tragati za još nekim boljim rešenjima? Zato što sami znamo da penzijski sistem nam je veoma napet, u teškoj situaciji i mi treba da stvaramo uslove da se ovaj treći dobrovoljni razvija, podsticali smo ga sa oslobađanjem od poreza i dalje se ljudi još uvek teško opredeljuju za to. Ovog puta kada zajedno učestvuju u tome, iako ni sada ne koriste onih 5.120, mislim da je prosek negde oko 4.400 za sve. Treba jednostavno povesti računa o tome.
Ono što želim da kažem, kada je ovaj zakon u pitanju, a to je, naravno, ne mislim da ćete tako da radite ali tražim od vas mnogo veću, hrabriju, odlučniju borbu za naplatu svih obaveza. Nemojte da ova dva posto što povećavamo doprinosa plaćaju oni koji su i do sada plaćali na račun a ne oni koji nisu plaćali, pa baš ih briga koliko je. U Srbiji je nažalost razvijena kultura neplaćanja, da se ne plati porez, doprinos, plata, struja, televizija, ništa, a mi ćemo tražiti stalno neke načine kako ćemo to da kombinujemo.
Molim vas da sami ste to danas, a imate našu punu podršku, mora da se naplaćuje, mora da se plaća, jer tada ne bi imalo potrebe da penzijski fond ovoliko vuče pare iz budžeta i da ne govorim o svim drugim stvarima. Dakle, mora plata da se isplati, mora doprinos da se plati. U drugim zemljama je to normalno, kod nas postaje normalno da se ne plati. Tu mora da se stavi tačka i da se to zaustavi.
Da bih ostavio kolegama malo vremena, samo još jedno upozorenje kada je u pitanju imovina i porez na dobit. Kada je u pitanju pore na dobit, povećanje koje je uvedeno pred kraj godine, smatram da taj porez nije do kraja iskorišćen. Mislim da tu treba posvetiti veću pažnju, iz prostog razloga, ne radi se tu samo o povećanju prihoda, nego jednostavno o sprovođenju politike baš da daju više oni koji imaju više, a time da oslobodimo manje, slabije, da mogu da uđu u žešću konkurenciju.
Znači, onaj koji ima najviše da da najviše, koji ima manje da da manje, onaj koji nema ništa da mu da država. Mislim da tu ima mnogo više prostora.
Na kraju krajeva smatramo da treba ići ka tome da se povećava porez na kapital, a smanjuje porez na rad. Kada je u pitanju porez na imovinu, jedna jaka, snažna podrška kada je to u pitanju, a to je ispravljanje jedne velike nepravde i nepravičnosti zbog različitog poreskog tretmana na imovinu u vlasništvu fizičkih i pravnih lica. Zašto bi fizička lica plaćala po tržišnoj vrednosti, a pravna ne? Zato tu imate našu podršku.
Inače, kada je u pitanju porez na imovinu kod fizičkih lica, mislim, i to želim da vam kažem i predložim da tu ima prostora za mnogo hrabrije poteze. Neće možda mnogo ukidanje amortizacije koja je do sada bila uticati, ali činjenica da se to posmatra ravno.
Molim vas, da imate više hrabrosti da uđete u oporezivanje imovine po snazi, po vrednosti. Ne znam zašto ste odustali od oporezivanja imovine, one koje imaju kuće, vile, pet, deset, treba da budu oporezivani žestoko. Ne onaj koji ima mali stan, živi u njemu, rodio se u njemu i ništa drugo nema. Mislim da tu ima prostora za mnogo jače, žešće, kako bih rekao napasti, u smislu, opet se vraćam na početak, uzeti od onih koji imaju najviše, manje od onih koji imaju manje, a dati onima koji nemaju ništa. Hvala lepo. Naravno podržaćemo ovo.