Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 24.05.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

2. dan rada

24.05.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 22:40

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Povreda člana 27.
Ovo već predugo traje i reagovao sam zbog toga što dozvoljavate da poslanici ovde tvrde kako nešto govore pod krivičnom, materijalnom i ne znam kakvom drugom odgovornošću, a pri tom poslanici su pod imunitetom ovde. Ako se već odriču imuniteta, onda da se vodi računa o tome šta se radi.
Postoji ovde i ostatak opozicije. Slažemo se i sa jednima i sa drugima. Bila je katastrofalna prošla Vlada, ova je još katastrofalnija. Samo da prekinemo te besmislene rasprave o tome ko se brže zadužuje. Ako pričamo o Beogradu, postoje u Beogradu i neke opštine koje vode neke druge stranke, pa ću ja sada da otvorim pitanje Zemuna, tamo traje kampanja, pa se ova sednica nikada neće završiti.
Kad gospodin Dinkić kaže da će nešto biti odluka gradonačelnika Đilasa, onda nisam siguran, pošto u toj vlasti sede i SPS i PUPS. Dobićete na kraju da postoje ovde dve stranke sa čistom politikom, to nije daleko od istine – DSS i LDP.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Pošto gospodin Đurić insistira na obrazloženju uvek, ja ću reći da mislim da nije povređen član 27. Poslovnika, jer svaki narodni poslanik u izražavanju svoje političke volje ima pravo da koristi način na koji misli da najbolje izražava tu volju. Ali, u jednoj stvari ću vas poslušati, gospodine Đuriću, s obzirom da smo se mnogo zadržali na ovoj temi, završila bih repliku i dala reč gospodinu Vladimiru Iliću, kao ovlašćenom predstavniku URS.

Vladimir Ilić

Ujedinjeni regioni Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo počinje da liči na parlament i dopada mi se. Gospodin Jovanović je zamerio na manjku energije, slažem se sa tom konstatacijom. Mislim da smo dobili malo više energije nakon diskusije mog uvaženog kolege Stefanovića.
Ali, moram da primetim da ste nastupili izuzetno hrabro, imajući u vidu sve ono što znamo o DS, o tome kako ste upravljali i Beogradom i Republikom. Pitam se – odakle vam hrabrosti da takve stvari govorite? Podsetiću vas šta ste rekli – da neko zavlači građanima ruku u džep. Hajde da pitamo građane ko im je zavlačio ruku u džep kada je u pitanju Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, kada su u pitanju malverzacije sa pomoći Kraljevu, kada su u pitanju Leskovac i mnoge druge stvari. Da li se pitate gde su vaše kolege iz DS, iz vrha stranke? Jedni su u zatvoru, jedni su pod optužbama, protiv nekih se vode ozbiljne istrage i to za zloupotrebe upravo budžeta Republike Srbije i upravo za zavlačenje ruku u džep.
Meni je žao, spremio sam diskusiju za danas u potpuno drugačijem tonu, ali nakon ovoga što je gospodin Stefanović izneo, moja diskusija će biti nešto drugačija.
Tema jeste ozbiljna. Složili smo se oko toga da je situacija u Srbiji teška i to niko ne spori. Ono oko čega nećemo da se složimo, to je sigurno – ko je odgovoran i ko je kriv zbog ove situacije. Jedni će da kažu – to je prethodna Vlada ili prethodne vlade, drugi će da kažu – to je ova Vlada, nećemo se složiti ni oko toga na koji način da se izađe iz krize.
Izneli ste jedan veoma interesantan predlog. Uslovno bih se složio sa njim. Spomenuli ste ostavku ministra finansija i predložili ste zamenika, Dragana Đilasa. Mislim da je to dobar predlog, ali pod jednim uslovom, pod uslovom da nam vi i Dragan Đilas obećate da će on da uveća prihode budžeta Republike Srbije na isti način kao što je uvećao prihode svojih kompanija "Dajrekt Medija", "Multikom group" i evo ovde spisak petnaestak firmi, ako bude trebalo, pročitaću ih, za 1.000 posto.
Prihodi njegovih kompanija su porasli 983% od momenta kad je stupio na političku scenu do danas. Vi ste spominjali te procente - 600, 700, 800, 900, 1000 puta će se uvećati nameti građanima. To je klasična zamena teza. To nema veze sa istinom. Usput, bavio sam se time pa znam. Porezi na imovinu u svim prihodima budžeta, svih nivoa vlasti, učestvuju sa manje od 1%, tačnije 0,7%. Dakle, to što pričate o nametima na građane, to nema nikakvog smisla, to je čista besmislica.
Pitajte se zašto je Beograd u problemu kada ga vodi tako sposoban menadžer? Zašto je Beograd zadužen za više od 60% od svojih prihoda na godišnjem nivou? Zašto duguje 458 miliona evra? Na drugoj strani, 15 kompanija gospodina Đilasa beleže neverovatne rezultate u poslovanju, uvećavaju svoje prihode za više stotina posto. Zašto bežite od toga? On je uspešan čovek. To ga i kvalifikuje i ako garantujete vi i on da će na isti način uvećati prihode budžeta, nemam ništa protiv da on bude novi ministar finansija. Ali, bojim se da se on na taj način ponaša samo u svojim kompanijama, jer, da je drugačije, i grad Beograd bi imao daleko veće prihode.
Sada da se vratimo na zakone koji su možda i najmanja tema danas. Niko ne beži od toga da je situacija teška. Fiskalni savet je dao mišljenje i o ovom setu zakona i o ekonomskoj situaciji u zemlji. Koje su ključne izmene zakona danas? Prva izmena jeste povećanje obaveznih doprinosa na penzije za 2%, smanjenje poreza na zarade sa 12% na 10% i povećanje neoporezivog dela zarade sa 8.700 na 11.000 dinara.
O tome smo čuli u uvodu od samog ministra - šta su direktne posledice ovih mera? Direktne posledice su stabilizacija Penzionog fonda, uvećanje na godišnjem nivou od 26 milijardi, odnosno u toku ove godine za nekih 15 milijardi, na drugoj strani rasterećenje privrede, ne tako značajno, tu se slažem, ali ipak rasterećenje od 1,7% milijardu po ovom osnovu i sa preostalim delom paketa nekih četiri ili pet milijardi dinara će biti manji teret za privredu, kao i smanjenje budžeta lokalnih samouprava. To niko ne spori i niko nije srećan zbog toga. Oko toga je danas bila polemika, čak u pravcu da je to poništenje fiskalne decentralizacije i da je to upereno protiv gradova i opština.
Situacija je takva da smo svi prinuđeni da radimo određene uštede, i Republika i lokal i svi podjednako moraju da podnesu teret ove krize. Ako biram, na jednoj strani, između smanjenja prihoda Republici i lokalu, a na drugoj strani mogućnosti bankrota, uvek ću izabrati prvo. Na kraju krajeva, svi mi ovde, pa i opštine i gradovi, zalažemo se za smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Sada kada se tako nešto radi, sada se svi bune. Znam da nije popularno ništa kada su u pitanju porezi, nijedan narod, niko ne voli da plaća poreze, ali su porezi nešto što obezbeđuje da svi zajedno živimo u jednoj uređenoj zemlji. Ako očekujemo i redovnost plata i redovnost penzija, socijalna davanja, infrastrukturu, zdravstvo i prosvetu, onda moramo da budemo spremni da podnesemo taj teret.
Dosta je bilo reči o porezu na imovinu. Već sam na početku rekao, zaista mislim da neko pokušava da zastraši građane da će im biti naplaćen porez na okućnicu, na svinjac, na obor, na štalu, ali to su besmislice. Istini za volju, time sam se bavio pa znam možda malo više od ostalih. Porez na imovinu u Srbiji je jedan od najnižih poreza u čitavoj Evropi, što sam već spomenuo. Dakle, 0,7% svih prihoda svih nivoa vlasti potiče od tog poreza. Normalno opterećenje ovim porezom za ostale države se kreće između 5 i 7%. Ono što je posebno važno i što treba reći, ovim porezom je obuhvaćeno ispod 50% svih objekata u Srbiji, zgrada, kuća i stanova.
Naše lokalne samouprave jednostavno niti imaju hrabrosti, niti imaju volju, a to je samo pitanje želje i ambicije da se nešto uradi, da naplate ovaj porez. Lakše im je da dobiju od Republike sredstva bez truda, da se ne zamere građanima, jer, tobože, većina gradonačelnika ili predsednika opština se žali da će izgubiti izbore ukoliko naplati ovaj porez.
Na kraju, želim da kažem da ćemo podržati ovaj set zakona, iz prostog razloga što su ovi svi zakoni reformski, deo su Fiskalne strategije koja je usvojena i naravno da će doprineti stabilizaciji javnih finansija. Ocenu o ovim zakonima dao je Fiskalni savet i pozitivno se izjasnio o svakom pojedinačnom zakonu. To je nešto što treba da bude i garancija da će zakoni imati sigurno efekta.
Hoćemo li prevazići sve probleme ovim zakonima? Naravno da nećemo, ali treba podržati Vladu i treba doneti hrabre odluke. Očekujem od Vlade da u narednom periodu uđe ozbiljno u strukturne reforme, da ide ka smanjenju javne potrošnje, da uvede red u javna preduzeća i da na taj način doprinese ukupnoj stabilizaciji. Ne sumnjam da će Ministarstvo finansija i privrede, zajedno sa čitavom Vladom, istrajati na ovome. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima Borislav Stefanović, replika. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Borislav Stefanović

Demokratska stranka
Uvaženi kolega, poštujem to što ste radili u poreskim organima, vi znate da je to jedno teško i časno zanimanje, vrlo nepopularno u Srbiji, ali je činjenica su izneti podaci apsolutno tačni, koji, inače, nisu podaci DS, već Uprave javnih prihoda. Dakle, sa te strane hoću zaista da pokušam da vas uverim da naša projekcija koju smo dali ovde nije zasnovana na fatamorganama, to je više zaduženje vas iz vlasti, a mi se ne bavimo fatamorganama.
Inače, činjenica je, to smo sada čuli, da se ovaj zakon u stvari tiče jednog imena, koje ste vi zloupotrebili kao našu želju da bude ministar finansija. Mi ne želimo da Dragan Đilas bude ministar finansija u ovoj vladi. Smatramo da mnogo bolje pokazuje nestručnost, nesposobnost i sunovrat ove vlasti činjenica da vi obavljate tako odgovoran posao. Verujte nam da građani Srbije to uviđaju svakim danom sve više.
Slažemo se da ima puno stvari koje treba istražiti. Slažemo se i oko "Agrobanke" i oko svih drugih stvari. Da ne zamaramo više građane, pustimo neka se tužilaštvo time zamara, ali takođe mislimo da treba da pređu malo i u Poštansku štedionicu, Komercijalnu banku i druge, da vidimo kako su oni davali kredite, koja su obezbeđenja, da jednostavno najzad prevaziđemo tu nepotrebnu politizaciju. Nadam se da nemate ništa protiv toga i da to isto treba da se uradi i u Poštanskoj štedionici, da vidimo koliko su dali za Razvojnu banku, za čega, za šta, koliko je tu bilo stvari i ko je tu kriv. Onda sam siguran da ćemo se tu složiti.
Inače, ova vlast je, nažalost, kroz ove predloge zakona pokazala, time ću da završim, jednu jako, jako lošu motivaciju. Vi ste uveli politički pokušaj obračuna sa jednim čovekom. To je ministar sada potvrdio spominjući ime Dragana Đilasa šest puta. Kako će vaši u Trsteniku, gde ne radi 20.000 ljudi u "Prvoj petoletki"? Kako će vaši u Kragujevcu, gde se tuku sa policijom? Šta ćemo sa njima da radimo? Koliko su oni škola izgradili? Da li mislite da će oni moći ovo da izdrže? Ja sam siguran da neće. Tako da, ovo nije personalna stvar, ovo je stvar neznanja, ovo je stvar sunovrata srpskih finansija.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Vladimiri Ilić, replika.

Velimir Ilić

Slažem se, gospodine Stefanoviću, da se istraže sve firme uključujući i Komercijalnu banku i koga god ste spomenuli, svako ko krši zakon ko se bavi kriminalom i korupcijom treba sankcionisati.
Usput, setih se, kad ste spomenuli Trstenik, nezaposlene, spomenuli ste i to da prema podacima Nacionalne službe je broj nezaposlenih uvećan za 30 hiljada. Tačno. Pa ste rekli da su oni ostali bez posla. Samo čisto da vas ispravim. Svi oni koji se prijavljuju na evidenciju Nacionalne službe ne znači da su izgubili posao, neki od njih su završili škole pa se prijavili po prvi put, čisto da znate. Da vam objasnim. Naravno, da je broj nezaposlenih u Srbiji ogroman, veliki, i svako ko je pojedinačno bez posla ništa mu ne znače cifre, znači mu da se stvaraju šanse da se nađe posao.
Što se tiče lokalnih samouprava, ne bojim se za njih. Među njima ima i onih koji su sposobni da kompenzuju ovaj manjak prihoda, oni koji su kreativni zakonska rešenja koja su sada doneta stvaraju im mogućnosti da progresivno uvećaju porez. Ova razmera koja je bitna u porezu na zarade od 80% omogućava svakoj opštini koja obezbedi dolazak investitora ili zapošljavanje, da progresivno uveća svoje prihode. Budite sigurni da ni jedna lokalna samouprava neće imati problema sa finansiranjem do kraja godine.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Sledeći govornik je narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno sam se danas naslušao nadahnutih govora i mogu stvarno da izrazim divljenje nekim svojim kolegama narodnim poslanicima  kako uspevaju da izgovore neke rečenice, a da pritom, u pravom smislu reči, kako to naš narod kaže, ostanu živi.
Kada su u pitanju javne finansije i javni dug Republike Srbije, to nije nastalo juče. Nije nastalo ni avgusta meseca 2012. godine, zato što dobar deo budžetskog deficita u stvari, odlazi na pokrivanje nekih drugih kredita u kojim ova vlada nije učestvovala.
Isto tako, ne može neko da kaže šta god mu padne na pamet, ovde u Skupštini, a onda da zamoli narodne poslanike, pošto je završio svoju besedu o uspešnosti ili ne uspešnosti Vlade, da se vratimo na temu.
Samo ću na nekoliko primera, pošto je neko, čini mi se, spominjao i avione MIG-29 M2, da kažem kako jedna grupa mangupa ukrala od Srbije dva takva aviona. Samo u jednoj aferi.
U pitanju je Azotara, bivši ministar poljoprivrede, pa je tako nezakonito na ime 10 hiljada tona đubriva, 10 hiljada dinara po toni, isporučio PKB-u to đubrivo koje je na nezakonit i neregularan način steklo dobit u iznosu od 258 miliona 460 hiljada dinara.
Znači, Đilasovo preduzeće je izvuklo iz budžeta ni manje ni više nego skoro 260 miliona dinara. Ili, nećemo da spominjemo imena nekih preduzeća koja nisu imala prava na regres, Azotara je izuzetno pedantno to naplaćivala iz budžeta Republike Srbije, i preprodavala seljacima po daleko većoj ceni.
Primera radi, samo na jednom poslu 289. miliona 324 hiljade. Pa onda na nekom sledećem poslu 394 miliona 525 hiljada. Pa na osnovu toga je Azotara opet stekla pravo da naplati subvenciju iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 646 miliona 592 hiljade. Pa je onda isporučila preduzećima, i to samo četiri preduzeća, veštačko đubrivo u iznosu od 2 milijarde 38 miliona 110 hiljada 20 dinara.
Jedan ministar, jedan bivši ministar, mogu slobodno da kažem mangup, olakšao je budžet Republike Srbije za četiri milijarde dinara. Sada se čudite što smo u gubicima. Što se država ponovo zadužuje? Što nam je toliki deficit?
Ili kada su u pitanju čuvene banke kao što je "Razvojna banka Vojvodine" ili "Agrobanka" iz budžeta Republike Srbije je isplaćeno 18 milijardi dinara, a iz drugih raznih fondova za osiguranje depozita razlika do 600 miliona evra. Ili, da opet slikovito objasnim, to je polovina deficita koji država ima projektovano Zakonom o budžetu za 2013. godinu.
Sada da nemamo samo ovakve dve ili tri aferice, postavlja se jedno logično pitanje – da li bi morali da menjamo zakonodavstvo i da li bi morali da radimo rebalans budžeta? Pa, ne bi. U tome i jeste problem. Slažem se da mi ne možemo za neku budućnost da krivimo prethodnu vlast, ali dok plaćamo dugove prethodne vlasti spremni smo da prihvatimo odgovornost za ono što radimo, ali i da kažemo građanima zbog čega to radimo. Nemojte zato nas da krivite, o tome ste trebali da vodite računa dok ste vršili vlast.
Ne bih da ulazim u neke velike polemike oko toga da će ovi porezi bukvalno da oderu kožu s leđa građanima Republike Srbije, ne bih se sa tim složio. Prvo, umanjuje se neoporeziv deo prilikom isplate ličnih dohodaka. Ne može tu neko da kaže da to nije određena stimulacija, da se siva ekonomija postepeno vraća u legalne tokove.
Ono što para i oči i uši jeste ta čuvena priča da će da se naplaćuje porez i na štale i na svinjce, na kokošince. Iako u zakonu lepo piše da su poljoprivredni objekti izuzeti iz plaćanja poreza, ili neko nije pročitao zakon. Ta čuvena priča oko toga da će da se naplaćuje i okućnica i da je to vruć krompir lokalnim samoupravama. Dame i gospodo narodni poslanici, one lokalne samouprave koje su nerazvijene i siromašne i vrednost nekretnina kod njih je mala. Tako da ni stopa poreza ne može da bude velika. Osim toga one se najmanje finansiraju iz realnih izvora, nego se finansiraju iz transfernih sredstava budžeta Republike Srbije. Tako da nemojte da plačete na nekom grobu koji ne postoji nego ga izmišljate.
Isto tako one malo ozbiljnije lokalne samouprave i malo bogatije moraće da se zamisle šta je posao lokalne samouprave. Da li da sređuje ulice? Jeste. Da li a ima komunalno infrastrukturu, znači, vodovod, kanalizaciju? Jeste. Toplifikaciju? Jeste, ali prva i osnovna namena jedne lokalne samouprave je ta da stvori uslove za razvoj svoje samouprave i u tom razvoju se najviše podrazumeva industrija. To danas lokalne samouprave najmanje rade.
Ako hoćete pokušajte bilo gde, makar da predate zahtev da dobijete dozvolu za izgradnju nekog industrijskog objekta. Iznenadićete se koliko će vam za to trebati vremena, zato mi iz SNS i planiramo kancelariju za brze odgovore, da bismo te procedure skratili, ali isto tako i rukovodstvo tim jedinicama lokalnih samouprava mora da se zamisli šta njihovi službenici rade, ili da budem plastičniji, jer je normalno da neka lokalna samouprava 2009. godine podigne kredite od 545 miliona dinara u evrima, dinarska protivvrednost naravno, i da svake godine ista direkcija za izgradnju te lokalne samouprave u budžet grada vrati 700 miliona dinara? Da li treba da kažem da je tada DS vršila vlast u toj opštini? Ili najmanji prihod, odnosno najveća razlika između planiranih prihoda i ostvarenih prihoda u budžetu Republike Srbije jeste po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Da li je neko postavio razliku zašto je ta razlika toliko velika? Pitanje. A tema je pročitajte dnevni red, videćete da je i porez na dobit pravnih lica tema, tačka dnevnog reda. Očigledno vi ne čitate, ne samo zakone, nego ne čitate ni dnevni red, a tu ja ne mogu da vam pomognem. Doći će na red i Dragan Đilas.
Razlog zato jesu kursne razlike koje su preduzeća morala da pokrivaju prilikom sačinjavanja završnog računa i stvaranja oporezivog dela dobiti ili da objasnim malo drugačije, mnoga preduzeća su se zaduživala u 2011. godini da bi opstala na tržištu u kreditima koji su imali deviznu klauzulu, a onda je došlo do skoka evra, sa i onako visokim kamatama i dobit preduzeća koja su stvarala u 2012. godini se istopila zato što su krediti iz 2011. vraćeni u 2012. godinu. Zato je tolika razlika.
Kada je bio najveći kurs dinara? Poslednjeg dana guvernera Šoškića 119,04. Zamislite koliko je dug put od 119,04 do 111, koliko je trebalo jednom mnogo sposobnijem rukovodstvu Narodne banke da vrati kurs u realne okvire.
Šta ćemo sa tim? Zato što su špekulanti radili sve i svašta na tržištu, zato što ste doneli loš Zakon o deviznom poslovanju, da može pravno lice da otvori ćerku firmu, npr. u Rumuniji, koja će da mu isporuči profakturu za robu i usluge, da iznese iz zemlje devizna sredstva i da nema obavezu da ih nikad vrati. Da li je bilo tako? Bilo je tako.
Radimo izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Prebacujete kontrolu deviznog poslovanja isključivo na Devizni inspektorat i Ministarstvo finansija u trenutku kada je ministar finansija bio Mirko Cvetković, kao i predsednik Vlade, da bi to moglo da se radi. Tako ste vodili državu. Zato sada imamo ove zakone, nismo srećni sa njima. Niko, ni ministar Dinkić, ni mi iz SNS, ali moramo nešto da uradimo da obezbedimo sredstva i za penzije i za prosvetu i za zdravstvenu zaštitu i za vojsku i za policiju. Moramo da obezbedimo sredstva da vratimo dugove koje ste vi napravili. U tome jeste problem. Da li su ovi zakoni nešto najbolje što smo mogli da izglasamo ovde u skupštini?
Verovatno bi mogli još bolje, ali ne u ovom trenutku i toga ste vi jako dobro svesni. U tome i jeste problem. Imali biste pravo na nas gospodo da se ljutite da ste ostavili ne nulu u budžetu Republike Srbije, vi ste nama ostavili minus od dve milijarde i 400 miliona evra, samo u 2012. godini. Zato sada imamo ovakav budžet, zato imamo nisku proizvodnju, zato ne možemo da subvencionišemo sve što bismo hteli da subvencionišemo, da pokrenemo i reformišemo Srbiju, jer od ovih reformi srpski narod je ostao i gladan i žedan i bos i go i radimo makar na tome da zaustavimo to propadanje, ako ne možemo tako brzo da mu ponudimo bolji standard, tako da će SNS svakako u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, ne zato što smatramo da je to najsrećnije rešenje, nego jedino moguće u ovom trenutku.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Slavica Savić.