Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 24.05.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

2. dan rada

24.05.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 22:40

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS u uslovima ekonomske krize smatra svakako dobrim odgovorom pristup Vlade javnim finansijama na način da planira i razmišlja na srednji rok i svakako da dobra rešenja i dostizanje strategijskih ciljeva nije moguće u kratkom roku. Prioritetni problemi su definisani. Pre svega stavljanje pod kontrolu javnog duga kroz kresanje deficita javnog budžeta i krajnji cilj strategijski je mogućnost uravnoteženja budžeta 2016. godine. Naravno da ovakav pristup javnim finansijama, način razmišljanja je nešto novo u novijoj istoriji kada su u pitanju javne finansije, ali da on nije održiv bez jednog zajedničkog političkog interesa koalicionih partnera koji je trenutno vidljiv i naravno opšte podrške u društvu koje je sam ministar napomenuo, jer javne finansije i ovako značajni ciljevi traže određeno vreme.
U tom smislu predlog resornog ministarstva možemo shvatiti kao nastavak reformi u cilju dostizanja ovih strateških ciljeva. Uostalom, ocenu ovih zakona dao je Fiskalni savet na način da indirektno potvrđuje ovakve stavove, a dobar deo izmena u ovim poreskim zakonima lično prepoznaje i kao ostvarenje najave premijera Ivice Dačića u svom ekspozeu da će se smanjiti birokratske procedure i ubrzati rad administracije. Ovoga puta tema je Poreska uprava i da će se uspostaviti pravedniji poreski sistem, te stoga uvažavajući ove činjenice želim na početku da kažem da će poslanički klub SPS u načelu podržati set predloga izmena poreskih zakona koje su na dnevnom redu.
Teško je o porezima amirmativno govoriti. Uverio sam se u to više puta i sam radeći i baveći se problemima poreza i govoreći u Narodnoj skupštini. Odavno je poznata izreka Franklina da su u životu izvesne samo dve stvari – smrt i porezi i mnogi mislioci i analitičari pokušavali su da obrazlože razloge za oporezivanje, a porezi i dalje ostali nepopularni i imaju jednu značajnu karakteristiku da u suštini ne daju direktnu vezu građanima plaćanja i koristi koje dobijaju za to plaćanje i često građani, pa i svi mi doživljavamo porez isključivo kao trošak, kao nešto – kao novac bačen niz reku, što svakako nije tačno i ni jedna država ne može da postoji bez poreza. Ovo je jedna konstatacija u kojoj se dovoljno dobro govori o razlogu velike preosetljivosti naših građana na postojanje sive ekonomije u RS, čije su posledice vidljive u oblasti utaje poreza, distorzije na tržištu i nelojalne konkurencije.
Mi socijalisti zbog toga smatramo da efikasnom fiskalnom politikom treba suzbijati sve oblike sive ekonomije pogotovo i posebno rad na nelegalnom tržištu jer radniku koji radi na crno uskraćena su sva moguća prava, socijalna prava, izložen je čestim nehumanim uslovima rada i stalnoj pretnji od gubitka posla.
Kroz tu prizmu pre svega sive ekonomije u Srbiji, o kojoj sam ja lično i poslanički klub SPS više puta govorio i iznosio svoje stavove, a na osnovu raspoloživih podataka o obimu sive ekonomije i uzrocima i mogućim merama za njeno suzbijanje u Srbiji, pokušaću da analiziram pojedine predložene mere izmena i dopuna seta poreskih zakona. Postoji više uzroka za pojavu sive ekonomije u Srbiji. Oni su institucionalno ekonomski u sferi finansijske oblasti gde se pojavljuje veliki broj gotovinskih plaćanja koji je teško kontrolisati, u domenu institucija tržišta rada, ali sa stanovišta današnje rasprave cenim da su za komentarisanje i diskusiju najvažniji fiskalni uzroci, a pre svega je jedan od osnovnih uzroka za pojavu sive ekonomije relativo visoka fiskalna opterećenja rada.
U tom smislu predložena mera smanjivanja stope poreza na zarade sa 12 na 10% i povećanje neoporezivog iznosa plate sa 8.776 na 11.000 dinara čime se smanjuje poresko opterećenje najnižih zarada sa 8,6 na 6,4% je svakako dobra cenim da je ona u duhu smanjenja podsticaja i mogućih koristi poslodavca da se uključi u sferu sive ekonomije, odnosno da će uticati na smanjenje broja radnika koji će raditi na crno i sivo kada se samo jedan deo obaveza plaća.
Inače, želim da kažem na nivou minimalne plate, trenutno poresko opterećenje u Srbiji je četvrto po visini među svim zemljama, što predstavlja podsticaj za neformalnu zaposlenost i stoga je značajno smanjiti troškove rada za nismo plaćeni rad i ta praksa je trenutno prisutna u većini velikog broja evropskih zemalja. Želim da kažem da je možda moguće razmisliti u budućnosti da minimalna zarada možda bude blago diferencirana tako da odražava različite regionalne troškove života u Srbiji, čime bi bio još jedan dodatni podsticaj za smanjivanje rada na crno.
Želim da napravim jednu malu digresiju kao uvod o pojedinostima, mi smo podneli amandman na član 11. koji se tiče člana 15a. smatrajući da i zarade koje se ostvaruju preko studentskih zadruga i omladinskih trebaju biti uključene u sistem da 11.000 dinara predstavlja neoporezivi iznos jer takav rad prestavlja mogućnost da određeni broj pre svega mladih ljudi dođe do zarade, da preživi bukvalno u ovim teškim trenucima, a naravno da je nezaposlenost jedan od najvećih, a možda i najveći problem i svakako da na ovaj način i ovom merom bi se smanjio i rad na crno, odnosno sav teret ovakvog predloga prelio bi se na zarade mladih ljudi koji rade preko studentskih i omladinskih zadruga, a nikako na državu i to bi svakako bio možda jedan okidač za rad na crno ovog dela populacije.
Svakako da na ovom mestu komentar zaslužuju i lokalne samouprave i ne treba prenebregnuti činjenicu da jedan broj lokalnih samouprava ostaje bez značajnih prihoda i treba vrlo biran pristup imati kada su u pitanju lokalne samouprave na način da na jednom mestu rešimo jedan problem, a na drugom otvorimo i sa tim u vezi svakako da treba respektovati i stav Fiskalnog saveta kada je ova tema u pitanju.
Jedan od drugih fiskalnih uzorak pojave sive ekonomije su komplikovane i skupe poreske procedure. Predloženim setom zakona imamo mogućnost i propisuje se mera prepisivanja pojedinačne poreske prijave i objedinjavanja plaćanja poreza jednim nalogom, kao što smo već videli i čuli.
Dakle, veliki broj uplatnih računa, veliki broj prijava, to je sve koštalo i u novcu i u vremenu. Svakako je otežavalo i samu kontrolu Poreske uprave i to je već, sam po sebi, veliki napredak, mimo ovog finansijskog koji se najavljuje u iznosu od 1,5 milijardi dinara. Ovde, ceneći da podaci govore i da se isplaćuju plate, a ne i doprinosi, u skladu sa zakonom, i da je u januaru bilo negde oko 6000 takvih slučajeva, smatram da je ovo uvođenje tzv. prijave doprinosa po službenoj dužnosti, kada poslodavac ne obračuna i ne uplati doprinos za obavezno socijalno osiguranje za prethodni mesec, obračunaće nadležna Poreska uprava i to će svakako dodatno destimulativno delovati na sve poreske obveznike, da nemaju motiv da ulaze u sivu zonu i da izbegavaju plaćanje doprinosa. Mi i sada, među 500 najvećih dužnika, imamo u tom smislu svakog devetog koji je vrlo aktivan. Postavlja se opravdano pitanje – zašto taj iznos od 12 milijardi dinara kod aktivnih poreskih obveznika nije moguće u ovom trenutku naplatiti.
Jedan od fiskalnih uzroka za pojavu sive ekonomije je takođe i visok stepen tolerancije prema sivoj ekonomiji. O tome je već ovde bilo reči. Kao što sam rekao i u samom uvodu, SPS je apsolutno za strogo sankcionisanje i izbegavanje plaćanja poreza i minimiziranje tolerancije prema sivoj ekonomiji i zbog toga želimo da podržimo da se, kroz unakrsnu procenu poreske osnovice fizičkih lica, poreski sistem učini pravedniji. Svakako želim da kažem velikoj većini ovde poslanika, ali i građanima, golim okom su vidljivi određeni slučajevi, enormne nesrazmere između imovine i prijavljenih prihoda i dohodaka. Jednostavno, Poreska uprava u tom smislu treba da dejstvuje i predviđena kazna od 3% od neprijavljene imovine kod velikih poreskih obveznika, odnosno bogatih ljudi je dobra mera, treba dosledno da se primenjuje i ovde, u neku ruku, možda neće biti toliko bitan i taj finansijski efekat, koliko poruka građanima, svima onima koji gledaju u Republiku Srbiju, pa će država na taj način dati jasan signal da je spremna i odlučna da se uhvati u koštac, da suzbije sivu ekonomiju i utaju poreza.
Složio bih se ovde sa pojedinim diskusijama, da je u tom smislu i početak rada Vlade, premijera Ivice Dačića, poslao jednu poruku, da se lopovluk u Srbiji ne isplati.
Jedan od mogućih fiskalnih faktora takođe za pojavu sive ekonomije je nedovoljno obučena i opremljena poreska administracija. Jako je bitan elemenat povećanja verovatnoće otkrivanja utaje poreza i izvesnosti da će ona biti otkrivena. Tu svakako veliku odgovornost ima Poreska uprava i to zavisi od njene opremljenosti, od njene organizacije, od motivacije radnika u Poreskoj upravi, od metodologije rada, odnosno odabira predmeta kontrole.
Tu želim da kažem nekoliko sugestija, koristili smo rasprave kada su bile javne finansije na dnevnom redu, da iskažemo želju da se Poreskoj upravi da podsticaj za njen rad i zaista smatramo da ovoga puta nekih 10% radnika Poreske uprave radi na neposrednoj kontroli. Mislimo da to nije dovoljno i da treba znatno veći broj radnika biti angažovan i treba uvažiti činjenicu da ti poslovi zahtevaju specifična znanja iz finansija, ekonomije i prava i određene veštine. Nekada je i u Poreskoj upravi postojala određena obuka kadrova koji su bili spremani za ovakve poslove. Možda treba razmisliti, u saradnji sa resornim ministarstvom, da se jedan obrazovni profil na određenim školama ili fakultetima osnuje, koji bi spremali ili specijalizovali kadrove za rad u poreskim upravama.
Potreban je i motiv koji je izražen kroz adekvatne zarade ljudi koji direktno rade na poslovima kontrole. Ovde, na ovaj način, mi bi plaćali stručnost, razliku od nekih institucija koje smo mi cenili, isključivo nagrađivali njihovu nezavisnost. Ne kažem da i to nije potrebno. Međutim, stručnost treba da bude adekvatno nagrađena, jer ljudi koji dobro rade svoj posao, stručni su, uvek će izabrati posao koji je više vrednovan i sa te strane ove plate koje postoje u Poreskoj upravi svakako nisu ni dovoljno atraktivne, ali nisu ni motiv da ljudi na jedan dobar način rade svoj posao.
Na ovom mestu želim da kažem, mi smo to više puta isticali, ne kao neku vrstu kritike. Imamo određenu nesrazmeru u platama i cenimo da je došao trenutak da naša Vlada zaista ozbiljno razmisli, da poput pojedinih zemalja u našem regionu jasno definiše šta su to državne funkcije, šta su javne funkcije, šta su ostale funkcije, i da u obimu predviđenih sredstava u ovom trenutku, definiše jasne parametre i odnose među funkcionerima, funkcijama i poslovima koji se obavljaju i dobićemo, u tom smislu, i ravnomerniju raspodelu zarada.
Naposletku, kada je u pitanju metodologija izbora poreskih obveznika, čisto kao jednu napomenu, imao sam prilike da slušam jedno izlaganje i o studiji koja je izvršena o obimu sive ekonomije u Srbiji. Ona je pokazala da se profil onih koji ulaze u zonu sive ekonomije kreće u okvirima, da su to preduzetnici, mlade firme, privredni subjekti u građevinarstvu i sa sedištem u centralnoj Srbiji, obveznici koji su skloniji ulasku u sivu ekonomiju od ostalih poreskih obveznika.
Zbog svega navedenog, u ovom trenutku želim da kažem da treba svakako, u cilju ostvarivanja ovih proklamovanih ciljeva, shvatiti ozbiljnu preporuku Fiskalnog saveta o trenutnim mogućnostima isključivog podnošenja elektronskih prijava do 1. jula 2014. godine, uvažavajući ovu argumentaciju koju sam izneo po pitanju potencijala, pre svega rada Poreske uprave, mada mislim da će ona pre odgovoriti tom svom zadatku, nego poreski obveznici koji će morati na ovaj način da se ponašaju.
Smatram da predložene poreske mere koje sam naveo mogu doprineti suzbijanju sive ekonomije u Srbiji, što je veoma značajno, pre svega kada su u pitanju fiskalni uzroci, jer je ona, po nekim istraživanjima, najveća u regionu, a u poređenju sa visoko razvijenim zemljama gotovo duplo veća i iznosi negde oko 30,1% BDP. Svakako, vreme je da na ovaj način, a cenim i ovim merama koje sam izneo, se stupi u odlučnu akciju u borbi za suzbijanje i svođenje u neke realne i normalne okvire prometa u sivoj ekonomiji.
Naravno da, zbog suštine koju sam izneo u dosadašnjem izlaganju i ono što sam potencirao, treba podržati ove predloge zakona, ali postoji i drugi niz predloženih mera koje vredi pomenuti, koje treba podržati. Mi, socijalisti, smatramo da pored stimulacije rada treba u Srbiji stimulisati preduzetništvo i smatramo da su dobre mere podizanja cenzusa za paušale sa tri na šest miliona dinara, što je olakšanje za veliki broj poreskih obveznika koji će na ovaj način dobiti mogućnost da budu paušalci. Naravno da se i ovaj izbor preduzetnika, kojim se omogućuje da doprinose plaćaju na ličnu zaradu ili na ostvarenu dobit, postižu ove uštede negde do 1/3, kao što smo čuli, predstavljaju dodatni stimulans preduzetništvu.
U svrhu pravičnosti sistema mogu svakako ubrojati i meru jednog uravnoteženog i pravičnog rešenja, kada je u pitanju utvrđivanje poreske osnovice za imovinu pravnih lica. Dakle, to nije više knjigovodstvena vrednost, već fer vrednost imovine koja se može postići na tržištu.
To je svakako mera koja će omogućiti poreskoj upravi, kojoj je uvek cilj utvrđivanje faktičkog stanja na terenu, a na taj način će se svakako obezbediti određena pravičnost.
Želim da pomenem i povećanje procenta priznavanja rashoda u poreskom bilansu sa 3,5 na 5% i apostrofiranje određenih oblasti u našem društvu koje se mogu na taj način pospešiti - zaštita životne sredine, zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, sportske i socijalne. Ovo opredeljenje da se praktično država odrekne jednog dela prihoda je verovatno u ovom trenutku lakše, nego ići direktnim merama subvencija, odnosno novca kojeg trenutno nema u ovoj oblasti. Fiskalni savet je izrazio određenu ogradu po pitanju ove mere, ali nije naveo zbog čega i koliki je taj znatan manjak prihoda u budžetu po osnovu ove mere. Mislim da u ovom trenutku nije veliki, a da može svakako da da određene rezultate u budućem periodu, da bude vrlo atraktivan za sve poreske obveznike.
Uvođenje poreskog oslobođenje za vodno zemljište i vodne objekte svakako je nešto gde treba poljoprivredu, kao atraktivnu granu, podržati. Naravno, ne treba ni zanemariti dodatne prihode za penzije koje moraju biti obezbeđeni, jer su to zarađene kategorije i on mora biti održiv i u narednom periodu.
Obzirom da mi je vreme isteklo, zbog svega što sam izneo i zbog toga što cenim da će se doslednom primenom obezbediti pravičniji sistem i potrebna izdašnost sredstava u narednom periodu, želim još jednom da kažem da će uz pojačanu kontrolu poreske uprave svakako biti još bolji rezultati. U tom smislu, poslanički klub SPS će podržati sve predloge izmena i dopuna zakona koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine Dinkiću, sviđa mi se vaša ideja da govorimo otvoreno. Vi i ja smo uvek govorili otvoreno, i kada smo se slagali i kada se nismo slagali, direktno, otvoreno, muški i mislim da i danas treba tako da govorimo. Mislim da treba govoriti otvoreno o svim temama. Ovde pre svega treba govoriti otvoreno o problemima koji nas čekaju, a čekaju nas problemi ozbiljnih reformi, reformi rashoda budžeta i smanjenje rashoda budžeta.
Mislim da ovde treba govoriti otvoreno o tome, zato što kod onih koji čine većinu u ovoj skupštini ne postoji saglasnost oko tih rashoda. Još od 2008. godine postoje oni koji bi nemilice trošili sredstva koja su u Srbiji oskudna, budžetska sredstva, od onih koji bi da se napravi raskid i da se krene jednom novom budžetskom politikom, jednom novom ekonomskom politikom. Mislim da je prevashodno važno videti u okviru vladajuće koalicije da li postoji saglasnost oko pravih poreskih reformi, budžetskih, ekonomskih i socijalnih. Mislim da te saglasnosti nema.
Kada kažem da ne postoji saglasnost, ne mislim na to da li će se advokati, stomatolozi i privatni lekari paušalno oporezivati, jer je to trivijalna stvar u odnosu na to da li će doći do raskida sa bespotrebnim trošenjem sredstava, para zaradama koje se dele u pojedinim ministarstvima u visini od preko šest milijardi dinara godišnje, ili će se podvući crta i reći – od danas idemo drugačije i idemo dalje jednim putem koji će obezbediti Srbiji razuman budžetski deficit, rast proizvodnje i rashode koji će omogućiti Srbiji da ima sredstava za investiranje za kapitalne investicije koje mogu da podignu industrijsku proizvodnju. To je otvorena rasprava koju mi od vas očekujemo i za koju su nam potrebni vaši partneri ovde u Skupštini, da poresku reformu ne branite vi sami, nego da pored vas bude tu bar još jedan od ministara iz ostalih vladajućih stranaka, koji mogu adekvatno da odgovore na pitanja koja mi imamo ovde.
Mi imamo poresku reformu u sred budžetske godine i narušavanje budžeta promenom ovih poreskih zakona u sred budžetske godine, što svakako neće doprineti da se do kraja realizuju projekti i planovi koji su usvojeni i koji su u toku. Hoćemo da se ovde govori otvoreno, ali da imamo otvorenu raspravu i celini i da u vidu imamo celinu, ne samo republički budžet, nego da imamo u vidu i budžete lokalnih samouprava i da imamo u vidu građane i to kako građani žive. Da li je jedini izvor pokrivanja budžetskog deficita guranje ruke u džep građanima? To je ona tema o kojoj mi danas isto ovde moramo da govorimo.
Od vas smo čuli da je budžet pun, da imamo sredstava, što znači da deficita nema ili su to sredstva koja su već raspoređena i koja su nedovoljna da pokriju sve potrebe koje Srbija ima u ovom trenutku. Mi mislimo da Srbija nema dovoljno sredstava. To kaže i Fiskalni savet, to ste nam i vi rekli, a to nam kaže i MMF, uostalom. Da podsetim, DSS ništa nije imala protiv razgovora sa MMF u prošlom mandatu, ni u ovom mandatu, jer smatramo da MMF može da doprinese ograničenju nekih rashoda koji su štetni po državu.
Čuli smo, takođe, da je slika prihoda sumorna i da se ni jedan prihod od planiranih nije realizovao 100%. Najbolje je realizovan prihod od PDV, kako ste rekli, u visini od 92%, a svi ostali su slabije realizovani. Uvodi se nova akciza na bio gorivo, što je u redu, da bi se popunio taj deficit po pitanju akciza, da bi se sa njime stiglo bar do neke stope koja može da omogući bolje punjenje budžeta.
Ono što je meni zaparalo uši, to je da ste vi, na način na koji je Milošević izjednačio Beogradski univerzitet sa zemljoradničkom zadrugom, izjednačili advokatske kancelarije sa trafikama. Prosto, to nije normalno i to nije realno. Mislimo da advokatske kancelarije, šta god narod mislio o advokatima, znamo da neretko ne misle nešto naročito dobro, ali prosto advokati nisu isto što i trafikanti, odnosno advokatske kancelarije nisu isto što i trafike i ne možemo ih izjednačavati. Pretpostavljam da je to lapsus i zato se na tome neću duže zadržavati.
Prilikom rasprave treba krenuti od budžeta. Mi smo prilikom rebalansa budžeta prošle godine i budžeta za ovu godinu imali razumevanja za ekonomske mere Vlade. Kroz naše rasprave kada se govorilo Zakonu o bankama, o Agrobanci, o Razvojnoj banci, o borbi protiv korupcije, nailazili ste na našu podršku i imali smo razumevanje za mere koje su se tada preduzimale.
Imali smo jednu rezervu po pitanju prihoda - da li će se one ostvariti? Bili smo u pravu da su prihodi možda loše isplanirani ili da su rashodi veliki i da ste vi podizanjem prihoda hteli da smanjite projektovani budžetski deficit time što niste bili u mogućnosti da smanjite rashode. Rashodi su ogromni. Ostvareni prihodi ne mogu da pokriju nerealne rashode i onda nerealnim prihodima pokušavamo da smanjimo nerealne rashode. Znalo se već krajem prošle godine, kada je usvajan budžet za ovu godinu, da će taj deficit biti veći od projektovanih 3,5%. Mi bismo svi bili zadovoljni da je deficit 3,5%, jer to bi značilo da je Srbija izašla iz recesije, da se budžet bolje puni i da mi možemo da očekujemo da će iduće godine deficit biti još manji i da će se kroz neke reforme, koje ćemo dalje preduzeti, dalje to ograničenje nastaviti, sa smanjenjem deficita i sa popravljanjem privredne slike Srbije.
Učešće javnog duga u BDP je 56,1%. U Fiskalnom savetu čujemo da je on sad i oko 60%, što je daleko iznad zakonske granice. U odnosu na sam spoljni dug Srbije, u odnosu na april prošle godine je povećan za 4,2 milijarde evra do ove godine. Slušali smo pravdanja da se mnogo povoljnije zadužujemo, što je tačno, ali ta sredstva su otišla u budžetsku potrošnju. Malo tih sredstava je završilo u pospešivanju industrijske proizvodnje, u kreditiranju, a verovatno je jedan deo završio u "Sartidu", ali malo toga je završilo u onoj oblasti koja može da doprinese rastu BDP i rastu industrijske proizvodnje.
U toku prošle godine smo se zaduživali 149 evra u sekundi. Važno je reći da smo samo u aprili platili 16 milijardi dinara na kamate, što je više nego za celokupan dug koliko je plaćeno za kamate 2007. godine. Znači, mi kao jedan dužnik dolazimo u situaciju da nećemo moći ni kamate da se servisiramo u odnosu na glavni dug. To je jedan od problema koji ima Srbija.
Zato kada govorimo o rashodima, morate da učinite sve da se poduče crta, da se ti rashodi smanje i da vodimo raspravu ovde, pre svega o rashodima, i ja očekujem da mi priču o rashodima imamo kroz rebalans budžeta, već narednog meseca i da to bude jedne od glavnih stvari o kojoj će se raspravljati u Skupštini Republike Srbije. Jer, šta je važnije, nego napraviti i videti koji su rashodi ti koji su preterani, koji su rashodi u javnim preduzećima koji su nepotrebni i koji rashodi mogu da se smanje.
Za 16 milijardi koliko smo platili kamata, da bi građani znali koliki je to iznos, kolika su to sredstva to je 73 kilometra srednjeg profila autoputa, 14.600 radnih mesta po tarifi najvišoj koju vi isplaćujete to je 10 hiljada evra ili 73 hiljade visoko mlečnih krava koje bi davale na milione litara mleka koje bi mogle da se koriste. Tako da smo u situaciji da plaćamo puno za kamate, zbog kredita koje smo uzimali i zbog kredita za koji se i dalje zadužujemo. Mi se zadužujemo sa 4,2 milijarde evra od aprila prošle godine, do aprila ove godine. To je nešto što svakako treba da nas brine, jer mi rashode pokrivamo novim zaduživanjem i samo te rashode činimo još većim.
Po podacima iz januara u Javnom sektoru radi oko 31% svih zaposlenih u Srbiji. Ta cifra raste i raste, s obzirom da u proseku 10 hiljada radnih mesta se izgubi svakog meseca. Tako da je ta cifra sada i veća nego što je bila u januru. U EU od 10% do 18% ljudi radi u javnom sektoru, kod nas je to 31% sa tendencijom rasta. Partijsko zapošljavanje nastavljeno, broj zaposlenih ako bi se uporedio sa brojem zaposlenih od jula prošle godine kada je ova Vlada izabrana, evo sa majem ove godine, videćete da se on povećao u Javnom sektoru najmanje između 5% i 10%. To sve ide na teret poreskih obveznika, a vi ovde govorite o tome da mi treba da štedimo.
Međunarodni monetarni Fond govori o tome da mi moramo da napravimo uštede, pre svega, u Javnom sektoru. Vi se sećate da smo mi 2006. i 2007. godine u dogovoru sa Svetskom bankom smanjili za skoro 10% broj zaposlenih u Državnoj upravi i to je tada bilo dobro i to se pokazala kao ušteda tek 2007. godine, ali je to bila jedna mera koja je dala rezultat. Nakon toga, Vlada koja je došla posle toga, tj. krenula sa zapošljavanjem, ministarstva su napunjena i prepunjena, tako se nastavilo i sada. Mislim da je to jedan loš način kako se radi.
Inflacija nam prelazi zacrtanu stopu, rekorderi smo po broju nezaposlenosti i to su podaci koji govore o ekonomskoj politici u Srbiji. Inflacija ako se uzme april mesec, prošle godine i ove godine je 11,4%. Kažete da smo izašli iz recesije i da nam je rast BDP i industrijske proizvodnje 1,9% u prvom kvartalu, čekamo da vidimo drugi kvartal. Prvi kvartal, kako kažu stručnjaci, a i vi ste to rekli, ima li rezervu, je takav zato što su prošle godine bile velike zime i poledice i industrija nije radila. Videćemo drugi kvartal da li će i tu biti porast industrijske proizvodnje, kao što ste rekli da je u prvom kvartalu i kao što ste se hvalili da je Srbija izašla iz recesije.
Prosečne zarade, mart 2012. godine i mart 2013. godine, zarada je nominalno veća za 2,8% a realno je manja 7,6%. Građani siromaše, a država ne čini ništa da to spreči i zaustavi. Država i dalje ima nerazumne i neracionalne rashode. To je problem ove države, rashodi. Nisu problem ove države prihodi, problem ove države su rashodi. Januar i mart 2012. i 2013. godine, govorim o ovoj godini i o godini vaše Vlade, zarada je nominalno veća za šest, a realno manja za 5,4%. To su podaci koji sve nas ovde brinu. To su podaci o kojima mi moramo da raspravljamo.
Mi moramo ovde da govorimo o rashodima, o trošenju para, a vi nas uporno navodite da govorimo o tome kako u budžet uterati još koji dinar. Prevashodna tema je kako iz budžeta sprečiti da ode neki dinar, a da ga tri puta ne premerite i ne pogledate. To je tema o kojoj mi moramo da razgovaramo. Da li je za neku opštinu bitnije da se plati koncert neke folk dive ili je bitnije da se te pare daju onima kojima su najpotrebnije. To je tema o kojoj mi ovde moramo da razgovaramo.
Deficit budžeta je 76 milijardi, projektovan je na 121 milijardu za ovu godinu. Po procenama MMF on će biti 3,8%, po procenama Fiskalnog saveta će biti 5,5%, a u svakom slučaju će biti daleko veći od onoga što ste vi planirali. Opet kažemo, problem su rashodi, problem je trošenje, a ne prihodi. Ne možete iz suve drenovine cediti više, ne možete na kokošinjcima, štalama, ambarima i svinjcima praviti prihod koji će da pokrije trošenje sredstava za razne bahanalije, koncerte i ostalo, to se ne može raditi. Mi moramo da se okrenemo smanjenju rashoda. To je osnovna tema o kojoj ćemo danas govoriti, o smanjenju rashoda.
Da li treba nakrcavati ljude u razna javna preduzeća i državnu upravu? Mi smo imali gašenje jednog broja agencija i ostalog, ali se otvaraju nove kancelarije, nove agencije. Šta je sa zaposlenima po tim agencijama? Da li su zaposleni iz tih agencija dobili otkaze? Nisu, oni su preraspoređeni u ministarstva. Mi ovde govorimo, treba da vidimo da li se broj zaposlenih u državnoj upravi smanjio? Nije, on se povećao od jula prošle godine i dalje se povećava dok mi ovde razgovaramo on se sigurno i dalje povećava.
Srbija dakako zavisi od stranih investicija i taj prihod je za Srbiju nezamenjiv. Prema izjavama direktora "SIEPE" on kaže mi ove godine treba da očekujemo, odnosno planirani su dve milijarde stranih, sve sa onim investicijama koje su već trebale da se realizuju, to su Emirati, to je sve drugo. Znači, ove godine od investicija stranih nema ništa. Ili će one biti na kašicu gotovo zanemarljive. Zašto je to tako? Evo, šta nemačko privredno udruženje kaže među svojim članovima – utisci o Srbiji kao zemlji pogodnoj za investiranje pored kritike upućene na račun javne administracije, birokratije, korupcije, na kojoj se radi, ali očigledno nedovoljno, pominje se novi Zakon o preduzećima koji predstavlja hiperprodukciju, povećava obim suvišnog posla. Isto važi i za Zakon o radu u kome je mnogo primera zastarelih recediva pored zvanične časovne četrdesetčasovne radne nedelje koja uključuje i pauzu za vreme rada, tako da je ona praktično 37 sati.
Srbija treba da radi. Ne treba da se oporezuju okućnice, štale i kokošinjci, Srbija treba da radi. Te pare umesto u rashode treba gurnuti u proizvodnju. "Sartid" je možda jedan od načina. Ne znamo koliko će biti uspešan eksperiment, ali svakako da Srbija mora da radi i to je ono što mi očekujemo. Podgrejavaju se velika očekivanja javnosti za dobijanje datuma. Ista priča je bila – samo da dobiju kandidaturu otvoriće nam se fondovi ovi i oni. To se kaže – sad kad dobijemo datum kreće blagostanje. Znate, datum se ne sipa u traktor i datum se ne baca na njivu. Srbiji treba posao, a ne datum i da vidimo da li će Srbija da radi posle tog datuma ili su potrebne neke druge mere da bi Srbija počela da radi.
Ovaj zakon i ovaj set zakona ima za cilj da se smanji deficit. Mi vidimo šta ste vi uradili, vi ste uzeli lokalnoj samoupravi jedan deo prihoda, taj prihod ste prebacili u budžet, a lokalnoj samoupravi ste ostavili da oporezuje kokošinjce, štale, ambare i okućnicu, što nikada nije bilo. To je nešto sa čim mi u DSS nikako ne možemo da se složimo. Vi ste lokalnoj samoupravi uskratili ozbiljan iznos sredstava. Beograd će ostati uskraćen za preko šest milijardi, Pančevo za oko 400 miliona dinara. To su sve sredstva namenjena za kapitalne investicije lokalne, komunalne infrastrukture.
Mi zagovaramo ravnomeran razvoj lokalne samouprave, a onda uskraćujemo lokalnoj samoupravi jedan siguran i stabilan prihod koji se ulaže u kapitalnu komunalnu infrastrukturu koja treba da privuče investicije kako bi se razlike između lokalne samouprave izjednačile. Mi sad taj prihod koji je siguran i stabilan uskraćujemo i stavljamo im jedan neizvestan prihod kroz koji treba da orobe građane za porez na imovinu da bi od toga mogli nešto da ulože. Mislim da je računica loša i da će se tek pokazati na terenu da je loša. Mi zagovaramo razvoj lokalne samouprave, a u stvari se oduzima jedno od osnovnih sredstava lokalnoj samoupravi, jedan od stabilnih izvora prihoda. Mislim da to nije dobro i da treba do kraja razmisliti na koji način da se smanje, povećaju prihodi, a da se ne zadire u džep lokalne samouprave.
Isto tako, poskupljuju usluge i na način na koji je predviđeno da sa advokatima, lekarima, stomatolozima uvede, da uđu u sistem PDV, da im se ukine paušalno oporezivanje. Advokatske usluge su skupe. Stomatološke usluge su skupe. Lekarske skupe. Biće još skuplje kad se uvedu u sistem PDV. Advokatske takse su velike. Ja razumem građane koji se bune, ali će biti još skuplje ako uđu u sistem PDV. I, prosto nije krucijalna stvar za uspeh ovih reformi da li će advokatima da se uvede paušal ili neće. Srbi će još više imati kvarne zube, i još će više uzimati pravdu u ruke, ukoliko se uvede sistem PDV za advokate i za ostale. Tako da prosto razmilite o toj meri.
Uvodi se porez na imovinu, na okućnicu, na sve ono što do sada nije bilo oporezovano, i davanja za porez će biti višestruko veća nego što su sada za građevinsko zemljište. Nikada u Srbiji nije bilo, ili bar u nekoj skorijoj istoriji Srbije porez na zemlju ispod 10 ari, na kokošinjce, ambare, štale i ostalo. To se prvi put uvodi i mislim da je to jedna loša mera, koja će i ovako osiromašene građane dodatno da ošteti. I, nakon ovog zakona jedino zemljište koje neće biti oporezovano je ono u saksijama i to onim manjim, pošto će one veće možda se naći u nekoj narednoj reformi na udaru, kamen u bubregu, i pesak u žuči. To je jedino što neće biti oporezovano.
I prosto, treba ostaviti prostor građanima da dišu. I mi kao DSS vam predlažemo da povučete ovaj predlog zakona, da dođete sa predlogom rebalansa u ovu skupštinu, gde ćemo otvoreno, direktno da razgovaramo o rashodima, gde ćete imati našu podršku da se smanje rashodi i da krenemo putem pravih i poreskih i sistemskih reformi. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.
Izvinjavam se ministre. Povreda poslovnika. Izvolite.
Narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, javljam se povodom člana 87. koji se tiče rada Narodne skupštine, u kome se kaže da se radi od 10-18 i da imamo jedan čas pauze. Uobičajeno je da je pauza u 14 časova. I to ne govorim zato što je nama potreban neki odmor, već zbog toga što bi želeli da za vreme ove rasprave tu budu predstavnici vladajućih stranaka, pre svega stožerne stranke SNS, kojih je sada u sali jedan, dva, tri, četiri.
Mi hoćemo njih da ubedimo da oni ne glasaju za ovako loše zakone, koji su kako je malopre rečeno, koji će oporezovati građane, uvesti nove namete, mi želimo da njih ubedimo da ne glasaju za te zakone. Mi smo tražili njihovo povlačenje. Ja vas predsedavajući molim, da odredite pauzu kako bi oni ušli u salu, s jedne strane, s druge strane, da se ne služite možda ne vi trikovima, ali neko ko organizuje rad u ovoj skupštini, da ovlašćeni predstavnik DS govori u vreme kada je gledanost mala i kada građani neće moći da čuju sve ono što ne mogu u ovom, mogli bismo reći, medijskom mraku, koji pomalo pada na Srbiju da čuju.
Tako da vas molim, da odredite pauzu kako je uobičajeno, kako je uvek rađeno, od 14-15 časova, i ne znam zbog čega produžavate sada rad, pogotovo što predstavnika vladajućih stranaka sada nema u sali. Ne znam sa kim da diskutujemo. Nama nije cilj da samo kažemo Mlađanu Dinkiću, ministru, šta mislimo o ovom zakonu, nego da to kažemo i predstavnicima vladajućih stranaka, odnosno kako oni kažu stožerne stranke i manjih partnera, pa vas molim da odredite pauzu kako se ne bi javljali po Poslovniku.
PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas, ja smatram da nije povređen Poslovnik, članom 87. jeste predviđena pauza, radi se načelno u principu od 10-18 časova, i predviđena je pauza od jednog sata, ali nije precizirano vreme.
Ja sam vas pažljivo slušao, u dosadašnjoj praksi je bilo određivljnje pauze i od 14, od 15, od 16 časova, nije striktno poštovan taj princip, da kažem da je uvek bilo od 14 časova.
To što se tiče prisutnosti poslanika, nije garancija da će posle pauze biti veće prisustvo i ja ne mogu da garantujem vama, niti bilo kome.
Prema tome, to je vaša želja i ja tu želju mogu da razumem, ali nemam ja tu moć da obezbedim veće prisustvo poslanika, jer je njihova volja kada će i koliko će prisutvovati.
Prema tome, smatram da Poslovnik nije povređen. Možete, što se toga tiče, da glasamo u danu za glasanje, da se o tome izjasnimo.
Izvolite. Povreda Poslovnika, Srđan Miković.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Član 27. definiše da predsednik Narodne skupštine se stara o primeni Poslovnika, a član 32. definiše nadležnosti potpredsednika Narodne skupštine.
Upravo na molbu predsednika i zamenika predsednika poslaničke grupe DS, nisam danas na početku sednice hteo da ukažem na povredu Poslovnika, koja je postojala.
Ali, sada moram da ukažem na sadašnju povredu Poslovnika.
O čemu se radi?
Pre dva dana je gospođa Kovač predsedavala, a ja sam ukazao na povredu Poslovnika i upravo, bez da mi pruži odgovor da li je Poslovnik povređen ili nije, dala je pauzu. Da je rekla u 14 časova da dođemo, ja sam uredno došao u 14,00 časova, seo u klupu, čekajući da dobijem odgovor.
Tačno u 14,35 časova smo dobili obaveštenje – prekidamo sa radom i nastavljamo da radimo u petak 24. maja u 10,00 časova.
Postavljam pitanje, zašto je tada prekinuta sednica, bez da dobijem odgovor, a sada kada poslanici isto traže, da bi normalno išao tok sednice, je drugačiji način?
Mislim da odnos predsedavajućeg prema svim poslanicima i način vođenja treba da bude isti.
Nisam hteo da ukazujem i da pitam da li je gospođa Kovač izvršila svoje obaveze, da li je objasnila gospodinu predsedniku Skupštine itd.
Hajde da gledamo da prema svim poslanicima budemo isti, jer napominjem, ja još uvek nisam dobio odgovor u pogledu toga da li je povređene čl. 151, 153 i 167. u pogledu pripreme same sednice. Možda ću do kraja sednice dobiti odgovor i na to.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Gospodo narodno poslanici, jasno mi je, nije povređen Poslovnik, međutim ja ću da uvažim to. Dozvolićete samo da ministar da odgovor na diskusiju prethodnog poslanika i onda ćemo napraviti pauzu od sat vremena. Izvolite.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Kao što smo danas ceo dan razgovarali, nema potrebe da se bilo šta banalizuje, nego da budemo otvoreni. Cenim što ste otvoreni, jer ste neke tri stvari banalizovali.
Najpre, banalizacija je da će biti oporezovani kokošinjci, ambar, i štale, jer to nije tačno.
Pročitajte, molim vas, zakon, jer u članu 12. jasno stoji kod poreza na imovinu da je izuzeto sve što je vezano za poljoprivrednu proizvodnju, a i kokošinjci, ambari i štale su vezani za poljoprivrednu proizvodnju, koliko ja znam i to se ne oporezuje.
Radi se o građevinskom zemljištu, jer su sve lokalne samouprave bez izuzetka, tražile da zbog prestanka važenja primene naknade za građevinsko zemljište se uvede neka kompenzacija i na njihov predlog ide ovo što smo rekli u porez na imovinu.
Ako se gradonačelnici slože da im ovo ne treba, dajte svi amandman, nemoj sutra da se žale što nemaju prihoda od poreza na imovinu, ali, ne odnosi se na poljoprivredu, niti na kokošinjce, niti na ambare, niti na štale, niti na bilo kakvu okućnicu koja ima veze sa selom.
Ono što je, takođe, netačno, možda nisam dovoljno dobro objasnio, ali evo pokušaću sada, budžet trenutno ima u rezervi likvidna sredstva od 140 milijardi dinara, uglavnom na deviznim računima i 32 milijarde dinara u dinarima. To znači, da se ta sredstva čuvaju da bi se pokrivao budžetski deficit u narednim mesecima, ne ono što je prošlo, jer je to već izfinansirano. Dakle, prva četiri meseca, i evo sada, do današnjeg dana sve što je finansirano, finansirano je iz prihoda, a razlika nadomeštavana iz ovih rezervi. Ovo je rezerva za buduće mesece i ona nije mala, ako uzmete u obzir da je sada, evo tu smo na kraju maja, a imamo u rezervi još 140 milijardi dinara.
Ono što sam ja govorio, da to ne znači da ima mesta opuštanju i da treba tu rezervu da protraćimo na neke rashode koji nisu potrebni, jer će deficit biti zbog manjih prihoda veći i zato moramo da smanjimo deficit da bi nam ta rezerva što duže trajala i kako ne bismo morali da brinemo.
Ali, ta rezerva je sasvim dovoljna da se finansiraju i penzije i plate u narednim mesecima, ali, moramo zbog opreza suštinski prihvatiti preporuku Fiskalnog saveta i ići na smanjenje deficita. Jedan deo tog napora svu upravo ovi zakoni i ako to nije kraj i ako će biti još mera koje ćemo doneti.
Konačno, treća stvar, vezana za advokate. Ovim propisom se ne obavezuju advokati da uđu u sistem PDV, tako ste rekli, osim ako ne varaju i osim ako su im prihodi veći od osam miliona dinara. Svi u državi koji imaju prihode veće od osam miliona dinara moraju obavezno biti u sistemu PDV. To je obaveza. Advokati čiji su prihodi ispod toga, dakle oni koji imaju manje posla, neće ući ovim zakonom u sistem PDV, ali neće plaćati ni paušalni porez, nego će morati da vode knjige i da plate 10% poreza na razliku između prihoda koji ostvare i rashode. Dakle, ako su im rashodi jednaki prihodima, teoretski ne bi plaćali nikakva porez, ali moraće onda da evidentiraju istinu.
Ne vidim ni jedan razlog zašto bi advokati ili stomatolozi u privatnoj praksi, lekari, marketinške agencije, knjigovođe i revizori bili protiv toga da evidentiraju svoje poslovne promene u knjigama, jer najveći broj njih to može i sam da radi. Ne radi se o komplikovanoj operaciji, imate prihode, imate rashode, na kraju se obračuna, na razliku se plati porez na 10%. Mogu, takođe da koriste ovo što će koristiti ostali preduzetnici, da imaju ličnu platu, pa da onda plaćaju odgovarajuće doprinose, a ne moraju, mogu da i dalje ostanu na oporezivanju samo dobiti, kao što je to i sada bila mogućnost.
Dakle, sigurno da nije pravedno da isti poreski tretman, i o tome sam govorio, imaju sa jedne strane obućari, stolari, sajdžije, a sa druge strane advokati, marketinške agencije, privatni stomatolozi. Nije to pravedno. A, da li će skupština drugačije odlučiti, to je na vama, a moje je da vam kažem da niste u pravu ko god štiti. Znam da je advokatski lobi jak, tu nema nikakve dileme. Međutim, zašto samo štititi ne pravedno jednu kategoriju od drugih?
Nema lobija stolara, nema lobija sajdžija, ali moramo prosto da se rukovodimo istinom i principom poreske pravde. Ako skupština izglasa da se ne izuzimaju iz paušalnog oporezivanja advokati i stomatolozi, to će biti legitimna odluka ove skupštine i tako će se i primeniti, ali to neće biti pravedno bez obzira na to.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Replika, Dejan Mihajlov. Izvolite.

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
"Nije šija, nego vrat", što bi rekao narod. Ne naplaćujemo advokatima ovako - onako, nego je suština da ovde treba da ostanu u sistemu paušalnog oporezivanja.
Nisam deo ni advokatskog lobija, biću deo svakog lobija koji se zalaže za povoljnije rešenje za tu struku. Ako su to stolari, treba naći najpovoljnije rešenje za stolare, molere, limare, koga god hoćete i to je ono što je posao mene kao narodnog poslanika u ovoj Skupštini.
Što se tiče viška od 140 milijardi, vi ste sami stvorili utisak da je to neki višak, a ovamo pričamo svi o deficitu. Prosto, razjasnite da to nije višak, da Srbija i dalje ima budžetski deficit, a da su to sredstva koja služe, da li su u budžetskoj rezervi, koja će služiti za plaćanje obaveza. Dobro je da Srbija ima sredstva na računu koja služe da se plate obaveze koje dolaze, ali svakako ćemo mi biti u deficitu, tu se razumemo, i vi i mi mislimo isto i znamo šta ste hteli da kažete, to je jedno.
Treće, kada govorimo o poljoprivrednim objektima, mi ovde govorimo o poljoprivrednom zemljištu koje će takođe biti oporezivo, kao i građevinsko i to stoji, evo ga član 2. zakona koji je o ovome, u kojem se kaže – zemljište, građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo; stambene, poslovne i druge zgrade; stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi nadzemni i podzemni građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
Vreme koje je pred nama će pokazati, prilikom primene zakona o porezu na imovinu, ko je bio u pravu, da li će biti oporezovana garaža, ambar, štala, kokošinjac kao građevinski objekat na zemljištu ili neće. Poljoprivredno zemljište, naravno da niko neće oporezovati njivu, ali vode govorimo o zemljištu koje je vezano za kuću i okućnicu.
Slažete se da nije negde na 10 kilometara od kuće na sred njive štala i kokošinjac, on se nalazi tamo gde čovek živi, na njegovoj okućnici, i o tome smo mi ovde govorili.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Mihajlov.)
Mislim da prosto treba razmisliti da li je ovo najbolje rešenje da se uteraju pare, da li u lokalni, da li u republički budžet i treba videti da građani moraju da prežive sve reforme pred koje ih stavljamo.
U ostalom, cilj države je valjda da građani žive bolje, a ne da birokratski aparat, jedan deo administracije živi dobro, a da svi drugi rade za njih. Pedeset posto građana zaposlenih u Srbiji je u javnom sektoru. Znači, onih 50% što radi, od njih žive penzioneri, živi administracija, žive svi ovi. To će postati u jednom trenutku neizdrživo.
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Mihajlov, vreme.)
Završavam. Treba praviti sistem koji je održiv i koji je održiv na duže staze, eto to je naš predlog bio i zato smo predložili da se povuku ovi zakoni, da raspravljamo o rashodima i nakon toga da pristupimo temeljnoj poreskoj reformi, ako se ustanovi da je neophodno.