Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković.

Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu u velikoj meri se utiče na dosadašnji način i postupak primene ovog poreskog oblika, te mu se time daje na značaju u ukupnoj strukturi javnih prihoda naplaćenih na teritoriji Republike Srbije.
Naime, ovaj poreski oblik do sada nije bio od velikog značaja, gledano u odnosu na druge poreske oblike, kao neizdašan oblik javnih prihoda. U određenoj meri to se promenilo donošenjem Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kada je i utvrđeno da naplatu i kontrolu jednog njegovog dela tzv. poreza na imovinu u statici poreza na svojinu, na nepokretnost, zemljištu i drugim pravima preuzima lokalna samouprava, tj. lokalne poreske administracije, te je ovaj poreski oblik postao izvršni javni prihod jedinice lokalne samouprave.
Izmenama i dopunama zakona koji su pred nama u velikoj meri se zadire u važne elemente bića tog poreza, tako što se uveliko proširuje predmet oporezivanja i menja način utvrđivanja poreske osnovice, što bi po projekciji predlagača trebalo da dovede do povećanja obima javnih prihoda ubranih po osnovu ovog poreza.
Zakonom se proširuje predmet oporezivanja na taj način što predmet poreske obaveze, pored prava svojine i drugih prava na nepokretnim stvarima, sada postaju i određena faktička stanja – državina nepokretnih objekata. Ovakvo zakonsko rešenje nužno je iz dva razloga. Prvi razlog jeste činjenica da u Srbiji još uvek postoji mnogo bespravno izgrađenih objekata na kojima pravo svojine nije utvrđeno u korist lica koja su ih gradila, a što će u perspektivi biti učinjeno primenom odredaba skoro usvojenog Zakona o posebnim uslovima upisa prava na objektima izgrađenih bez građevinske dozvole. Ukoliko bi se doslovno primenile odredbe sada važećeg Zakona o porezima na imovinu, ovaj krug lica ostao bi izvan okvira obveznika ovog poreza, što bi dovelo do nepravične raspodele poreskog tereta.
Drugi leži u činjenici da od 1. januara 2014. godine lokalnim samoupravama prestaje pravo da naplaćuju naknadu za uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta, što bi moglo predstavljati teret za lokalne budžete. U tom smislu, predmet oporezivanja porezom na imovinu sada predstavlja i celokupno građevinskog zemljište na kome su izgrađeni objekti, a ne zemljište preko deset ari, kao što je do sada bio slučaj. Na taj način dosadašnja naknada za uređenje građevinskog zemljišta faktički se inkorporira u sam porez na imovinu koji će građani i pravna lica plaćati.
U pogledu osnovice poreza na imovinu čini se zaokret u pogledu načina određivanja iste. Predlog zakona u tom smislu uvodi dve kategorije obveznika - obveznike koji ne vode poslovne knjige i oni koji ih vode, te shodno toj činjenici i određuje način utvrđivanja osnovice. Za obveznike koji vode poslovne knjige i u njima, shodno međunarodnim računovodstvenim standardima, vrednost nepokretnosti iskazuje primenom tzv. fer metode, tj. iskazuje njihovu tržišnu vrednost, osnovicu poreza predstavljala bi tako iskazana vrednost.
U svim ostalim slučajevima osnovica bi se utvrđivala primenom jedinstvenih kriterijuma koje zakon predviđa. Ovakvo rešenje predstavlja radikalnu novinu u odnosu na postojeće odredbe, po kojima se za osnovicu poreza za obveznike koji vode poslovne knjige uzimala knjigovodstvena vrednost objekta u njihovim poslovnim knjigama i to iz razloga što se ta knjigovodstvena vrednost iskazivala po formuli – nabavna vrednost minus iznos amortizacije. Takav način određivanja osnovice bio je u raskoraku sa stvarnom vrednošću objekta upravo iz razloga što je mnogima od njih stvarana vrednost na tržištu višestruko premašivala iskazanu knjigovodstvenu vrednost.
S tim u vezi, uvodi se obaveza jedinicama lokalne samouprave da izvrše tzv. zoniranje, tj. da delove svoje teritorije razvrstaju u teritorijalne pojaseve shodno komunalnoj opremljenosti, saobraćajnoj infrastrukturi, te da osnovicu poreza na nepokretnostima određuje na osnovu prosečne tržišne cene odgovarajuće nepokretnosti, što bi važilo za kuće, stanove, zemljište, poslovne zgrade itd, ostvarene u odgovarajućoj zoni od 1. januara do 30. septembra.
Istovremeno predviđa se obaveza lokalne samouprave da akte kojim vrši zoniranje i određuje prosečnu tržišnu cenu po zonama za svaku kalendarsku godinu javno objavi u svom službenom glasilu i na internet strani. Istovremeno se uređuje i utvrđivanje poreske osnovice u slučaju kada lokalna samouprava nije odredila zone ili tržišne cene nepokretnosti po zonama. Na ovaj način stvara se određena izvesnost kako građana, tako i privrede, u pogledu visine poreske obaveze, sa jedne strane, dok se sa druge strane propisuje jedinstveni postupak i način na koji će lokalna samouprava ovaj porez obračunavati i preciziraju se odredbe koje uređuju poresku proceduru.
U pogledu poreza na nasleđe i poklon proširuje se predmet oporezivanja na isti način kao i u slučaju poreza na nepokretnosti, tj. proširuje se obim prava i faktičkih stanja, koja su predmet prometa nasleđem i poklonom. Uređuje se šta se u smislu odredaba zakona ne smatra poklonom i definišu se poreska oslobađanja uvođenjem odredbe da se na prenos imovine, koja se vrši na osnovu deobe zajedničke tekovine između supružnika, porez ne plaća. Međutim, predložena odredba nije u skladu sa važećim odredbama Ustava i zakona kojima se uređuju porodični odnosi, te smo u tom delu intervenisali amandmanom sa ciljem njenog usaglašavanja sa pomenutim propisima i boljeg preciziranja.
U pogledu poreza na prenos apsolutnih prava jasno se definiše predmet oporezivanja, kao i to koji se oblici prometa prava izuzimaju od oporezivanja. Istovremeno se određuju i poreska oslobađanja kod prometa prava koja se vrše u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji, eksproprijaciji i povraćaju oduzete imovine i planiranju i izgradnji, te se na taj način odredbe zakona usaglašavaju sa kasnije donetim propisima u ovoj materiji.
Kao jedna od ključnih novina u postupku utvrđivanja naplate poreza na nepokretnosti zakon uvodi tzv. samooporezivanje za obveznike koji vode poslovne knjige. Na taj način poreski obveznici će biti obavezni da sami utvrde i u propisanim rokovima plaćaju porez, čime će lokalne samouprave ostvariti velike uštede izbegavajući da donose i štampaju posebna rešenja i iste obavezno lično dostavljaju poreskim obveznicima. Istovremeno time će se postići bolja dinamika naplate poreza, što će omogućiti lokalnim samoupravama stabilnije izvore tekućeg finansiranja. Istovremeno se produžavaju i rokovi za podnošenje poreske prijave za obveznike poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa dosadašnjih deset na 30 dana od dana nastanka poreske obaveze.
Zakon predviđa i precizira obaveze svih državnih i drugih organa, a pogotovo sudova nadležnih za overu potpisa na ugovorima i drugim pravnim poslovima kojima se vrši promet nepokretnosti, da primerak ovih akata dostavljaju lokalnoj poreskoj administraciji radi utvrđivanja nastanka poreske obaveze, a tu obavezu ujedno i sankcioniše propisivanjem prekršajnih kazni za odgovorna lica u državnim i drugim organima. Istovremeno zakon uvodi obavezu javnih beležnika kao lica koja će od naredne godine isključivo biti nadležna za overe potpisa i stavljanje javnobeležničkih isprava kojima će se vršiti promet nepokretnosti, da ta akta dostavljaju lokalnoj poreskoj administraciji, čime se međusobno usaglašavaju odredbe ovog i zakona kojima se uređuju položaj javnih beležnika.
Kao jedna od najvažnijih novina javlja se i obaveza lokalnih poreskih administracija da vode objedinjenu bazu podataka tržišta vrednosti i imovine ali i obaveza Poreske uprave da vodi objedinjenu bazu tih podataka na nivou Republike Srbije kako bi jednovremeno postojao pregled tržišnih cena nepokretnosti budući da se na tim podacima bazira primena niza propisa i ostvarivanje prava građana koji izlaze iz okvira poreske materije. To su propisi o socijalnoj zaštiti, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, itd.
U pogledu analize efekata zakona koje je predlagač izvršio stoji se na stanovištu da bi predložena rešenja trebalo da budu prihodno neutralna u odnosu na deo poreza na nepokretnosti koji se ubira od građana, odnosno bivših lica. Ovo s toga, kako je već istaknuto, od 1. januara 2014. godine prestaje pravo lokalne samouprave da utvrđuje i naplaćuje naknadu na uređenje građevinskog zemljišta. Ista bi, primenom odredaba ovog zakona bila inkorporirana u porez nepokretnosti koji bi građani plaćali.
Međutim, tu imam nekoliko dilema u odnosu na pravna lica došlo bi do priličnog povećanja iznosa poreza budući da se menja način utvrđivanja osnovice koja bi mogla biti i do 2,5 puta veća. Ono što predlagač treba da ima u vidu jeste da će za pojedine kategorije ovo biti nepopularan zakon, odnosno nepopularan porez, porez koji zadire u sam supstrat imovine tj. neoporezuje ostvareni dohodak, već statiku. Samo pravo koje sam obveznik poseduje. S tim u vezi, mnoge zemlje u okruženju nemaju ovakav zakon.
Druga činjenica jeste da se izmenama ovog zakona pokušava u određenoj meri nadomestiti gubitak koje će lokalne samouprave pretrpeti predloženim smanjenjem poreza na zarade sa 12% na 10% a taj porez je za njih bio jedan od najvažnijih izvora prihoda.
Bez obzira na ovih nekoliko primedbi, lično ću podržati u danu za glasanje ovaj zakon. Nadam se da će mi se pridružiti i ostali članovi poslaničke grupe. Ostavio sam i vreme ako bude potrebno da učestvuje i u diskusijama po ostalim zakonima. Molio bih samo ministra, ukoliko može sada i da odgovori, radi mene lično, a i radi naših građana, da prokomentariše da li u odnosu na pravna lica stvarno bi moglo doći do povećanja poreza za 2,5 puta i da li će lokalne samouprave smanjenjem poreza na zarade nadomestiti gubitak tih samouprava. Kakva je vaša ocena u vezi sa tim? Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Dinkić. Izvolite.

Da iskoristim da odgovorim na ovo vaše pitanje. Svaka opština, svaki grad pojedinačno mora da sagleda svoju situaciju i da onda odmeri koje mere treba da preduzme. Činjenica je da će se ostvariti prognoza o rastu BDP od 2% u ovoj godini, ali je činjenica da su prihodi manji i za Republiku i za lokalne samouprave. To nije ravnomerno raspoređeno. Ovaj suficit o kome sam govorio na računima lokalnih samouprava u prva četiri meseca ostvaren je negde preko 100 opština, ali ima opština gde ima i deficita. One opštine koje imaju manje mogućnosti moraće više da štede. Prosto nema univerzalnog pravila, Zakon o porezu na imovinu omogućava da se napravi progresija, da se više oporezuju oni koji imaju više, a normalno oni koji nemaju da im se to opterećenje smanji. Znači, postoji čitav niz mehanizama za određivanje različite i stope, i kriterijuma kod primene poreza na imovinu.
Što se tiče poreza na imovinu za pravna lica, sigurno će doći do povećanja te naplate i biće pravednija, jer knjigovodstvena vrednost preduzeća, a to se svi slažemo nije merilo prave vrednosti preduzeća, ali postoji zaštita od arbitrarne primene ove vrste poreza.
Tako da činjenica jeste, opštinama i dalje ostaje 80% od poreza na plate. Ako pojedine opštine ne urade ništa da privuku nekog investitora kroz brže procedure za izdavanje građevinskih dozvola, kroz razna oslobađanja na davanju zemljišta za izgradnju novih hala, tu će situacija biti teška. Jer, u situaciji kada jedan od izvora prihoda, a to je 80% od poreza na plate u stagnantnom scenariju, jasno je da je to loše, ali to daje mogućnost za one koji se potrude da dovedu više investitora u svoju opštinu da se i tu napravi povećanje. Ima opština kojima ovo smanjenje stope poreza na zarade sa 12% na 10% neće praviti problem jer su u međuvremenu napravile više investicija, imaju više zaposlenih koji će izdvajati sa manjom stopom veću masu poreza.
Problem je tamo gde nema takvih aktivnosti. Isto moram da napomenem da ova promena najmanje utiče na položaj najsiromašnijih opština jer one prevashodno ne zavise od ovog prihoda već od transfera koji su i dalje ostali potpuno isti. Tako da nema ovde univerzalnog pravila. Porez na imovinu jeste lokalni porez i stoprocentno opštine o njemu odlučuju, a Republika daje samo osnove i daje iznos maksimalne stope koja se može primeniti, a kroz razne varijacije u opštinskim odlukama može se napraviti ta selekcija.
Mi smo samo želeli da imajući u vidu da se ukida i naknada za gradsko građevinsko zemljište od 1. januara, da opštine imaju instrumentarije koje mogu da koriste. Da li će to opštine koristiti? U kojoj meri će koristiti? Zavisi od odluka samih lokalnih samouprava.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, gospodine Dinkiću, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da odavno niste bili iskreniji, Dinkiću, od onih vaših prvih 15 minuta ovde u Skupštini.
A kakvo je stanje u ovoj zemlji najbolje pokazuje atmosfera u Skupštini. Ovde nema života i to je ono što je problem. Raspravljamo o najozbiljnijem problemu u društvu bez ikakve energije. Ako nema energije ovde među nama, kako je može biti u zemlji, a da ona bude funkcionalna. Dosta toga ste rekli o tim porezima, ali kasnije ću govoriti o tome. Hajde, da pokušamo prvo da damo odgovor na pitanje – zašto je Srbija u kojoj ste dosta toga prećutali, uprkos onome što ste po prvi put rekli – zašto je ona ovakva kakva je danas?
Mislim, gospodine Dinkiću, da mi imamo problem sa upravljanjem zemlje, sa liderstvom. Mislim da smo o tome razgovarali prošle godine u ovom periodu nakon izbora. Ko vodi danas Srbiju? Kad dobijem odgovor na pitanje da li su oni sposobni da je vode, onda ćemo se suočiti sa još težim pitanjem – a šta je cilj ove zemlje. Sve ono što se krije iza vaših poreskih zakona zapravo je cena koju zemlja plaća zbog nesposobnosti i odgovornosti političara koji su je vodili, ne bih to ograničio na Vladu koja je formirana prošle godine. Ta nesposobnost i nemoć ima mnogo dublje korene. Nažalost ona postoje gotovo genetska predispozicija naše politike.
Vi ste zapravo u 15 minuta svog nastupa rekli da mi više nemamo javne finansije, da se sistem raspao i da je ovo što sada pokušavate da uradite, zapravo jedini način da se taj raspad prolongira. Godinama smo razgovarali o ovim pitanjima, gospodine Dinkiću. Nismo na toj temi bili usamljeni. Možda može sa Kosovom da prođe ono – lagali smo vas, pa šta. Ali, ne može sa ekonomijom. Ekonomija je beskompromisni kristalno jasan indikator, stanje u svakom društvu, pa i u ovom našem. Kakva je ekonomija ove zemlje? Ona je u rukama ljudi koje je vode, u političkom smislu, ali i u onom poslovnom. Ona nije u rukama poslovnog sveta. O sudbini naše ekonomije ne odlučuju špekulanti na Beogradskoj berzi, ona ne postoji.
Mi sada treba ovde da donesemo zakone koji će omogućiti državi da nastavi po stvarom kako bi ova Vlada prolongirala nesporni slom, do neke druge. Mislim da vi kao ministar finansija ne možete sami da rešavate probleme u srpskoj ekonomiji. Gde nam je premijer? Gde je prvi potpredsednik? Jel ova tema toliko nebitna da nema ni jednog ministra pored vas? Pa kada govorimo o liderstvu, reći ću vam kada se naš premijer pojavi u Evropskom parlamentu, on ostavlja utisak deteta iz Diznilenda. I to je problem.
Kada vam prvi potpredsednik Vlade, koji je zapravo premijer ove zemlje, preko tvitera poruči da ga baš briga za to što vam je budžet prazan i ga ne interesuje što njegovo obećanje košta 80 miliona evra, vas kao ministra finansija.
Šta ćete vi učiniti? Hajde da vidimo kakva nam je Srbija danas. Pohvalili ste Narodnu banku. Zašto? Inflacija godišnja, april prošle godine, april ove godine 12%. Najveći u Evropi.
Stopa ne zaposlenosti, najveća u Evropi. Stopa nezaposlenosti kod mladih, najveća u Evropi. Javni dug i dalje raste. Niste uspeli u svojoj nameri da ga zaustavite, niste uspeli u svojoj nameri da smanjite budžetske deficite. Zašto? Zato što oni koji vode zemlju žele da vladaju, ne da je menjaju.
Govorite o nekim pozitivnim indikatorima, bez previše euforije. Mali rast bruto-društvenog proizvoda i sami znate na čemu je zasnovan, na radu jedne kompanije koja se pokrenula u Kragujevcu, govorite o rastu izvoza, iza tog rasta izvoza zapravo izvoz te kompanije i minoran izvoz pre nego što je ona počela da radi, ali istovremeno i sami znate da je to stanje već sada neizdrživo.
Gde su rešenja? Neko od vaše pomoćnice Milice Bisić, ona je još neke resurse videla, pa je pokušala da oporezuje i drugi stan, pa sada uvodi porez na stan bez amortizacije njegove vrednosti i odgovornost za to prebacuje na lokalne samouprave. Pa, znate šta, kada definišete neko pravo onda ste vi odgovorni za to, a ne onaj ko se na to pravo poziva. Ne znaju danas ljudi o čemu se radi, ali će znati kada dobiju prve poreske uplatnice, pa kada vide koliko zapravo košta stan u centru Beograda. I to nije dokaz njegove vrednosti nego previsoke cene politike koja se ovde vodi. Sa načinom na koji vaša Vlada vlada, istraživači javnog mnjenja kažu da je zemlja zadovoljna i to je taj paradoks.
Ljudi u vas veruju dok sve teže i lošije žive. Na čemu se zasniva to poverenje? Pa, to poverenje se zasniva na prebacivanju odgovornosti. Toliko puta ste rekli kriva je prethodna Vlada. Koliko puta su vaši koalicioni partneri rekli da je zemlja u lošem stanju zato što su je drugi opljačkali? Ali, to ne može predugo da traje.
Potpisan je Briselski sporazum i time je ispunjena, zapravo jedina ozbiljna misija vaše vladajuće koalicije. To niko drugi nije mogao da uradi osim Nikolića, Dačića i Vučića. Ali, nije dovoljno i to pokazuje vaš set poreskih zakona. Ponuditi Srbiji odgovor na probleme od pre 20 godina, da bi ona danas počela normalno da funkcioniše.
To što je danas navodna prednost i vrlina vaše vladajuće koalicije, nešto o čemu smo mi govorili pre 20 godina. Kao, što smo pre sedam godina, gospodine Dinkiću govorili, o reindustrilizaciji, restrukturiranju javnih preduzeća, profesionalizaciji javnih preduzeća, transformacija akcionarskih društava, zamrzavanje plata i penzija, kada su one bile na nivou 450 ili 500 evra, pa nije bilo spremnosti da se krene tim putem, u ciljanoj inflaciji od 2%. Došli smo sada, ovde gde se danas nalazimo.
Govorite o ambiciji da reindustralizujete Srbiju. Ko će to da radi? Jel postoji jedan poslovni čovek u našem društvu koji nije išiban i provučen kroz blato? Zato što je to bilo politički jeftinije i korisnije. Ko će da radi to? Ili ćemo da ih uvozimo iz sveta? Pa koja je zemlja tako uspela?
Govorite o potrebi ljudi da preuzmu obaveze i više ne izbegavaju zakone. Pa, vi ste stvorili preduslove za nešto tako. Vi ste povukli fiskalne kase iz jednog sektora naše ekonomije, koji je jednog trenutka kada je ostao bez te kase rekao – radim za keš. Ali, pre toga je treba da odgovorite na pitanje, znate to je ono što je rekao Voren Bafen - zašto sve svoje ostavlja Americi? Zato što sam sve stvorio uz podršku moje zemlje. Zašto ljudi plaćaju ovu zemlju? Da ih vodi stranputicama 30 godina? A, da im onda potpuno uništenim, skrhanim bedom nudi milostinju.
Recite mi gospodine Dinkiću, kada govorite o izvozu. Evo, vidim to svi u skupštini podržavaju, prihvataju kao jedan razuman cilj. Kakva je perspektiva naše privrede na tržištu izvan Srbije, ako se zna da je na desetogodišnjem nivou depresijacija dinara 70%, a kumulativna inflacija 170%? Pa, to znači da je naša nacionalan valuta žestoko precenjena. Možda nije popularno to reći. Ali, ćemo teško mi pronaći svoje mesto na tržištu u svetu, dok ne postanemo konkurentni. A, kičma naše konkurentnosti je uz kvalitet, na žalost i cena. Jel imamo o tome dogovor sa sindikatima? Nemamo ga. Kakav dogovor sa sindikatima imamo? Da držimo u restrukturiranju 120 hiljada ljudi, da ta imovina propada godinama. Govorite o građevinskoj industriji i njenoj teškoj situaciji u kojoj se nalazi.
Zašto se nalazi u teškoj situaciji? Hajde opet da vidimo ko su lideri u tom poslu? Oni koji o tome misle. Oni koji trebaju da kreiraju ambijent da preživimo. U ovom gradu je potrebno 100 hiljada stanova. Odrastaju generacije uz svoje roditelje pa dele one dečije sobice i tu formiraju svoje porodice. Kako je moguće da zemlja koja je toliko u infrastrukturnom smislu devastirana i mi stojimo na propaloj građevinskoj industriji, da ljudi nemaju posao? To je pitanje organizacije. Ne mogu klovnovi to da vode. Možda su nekada bili uspešni i stručni, ali danas su klovnovi, za zabavu služe. To ste sve vi kao političar dopustili glasanjem za takvu vladajuću koaliciju. Žao mi je, neka propadne vaša vlada pre nego ova zemlja.
Možda bih vam ponudio da istupite iz te vlade pa da zajedno tražimo podršku od ljudi za neki drugačiji put u ovoj zemlji, da ne znam, da postoji dovoljno onih koji su spremni za svako malo da glasaju ukoliko im to garantuje neku političku sigurnost. Nije nam potrebna ova rasprava.
Šta da vam kaže normalan čovek, kada ste došli sa idejom povećanja PDV, upozorili su vas na negativne efekte i istovremeno bilo je jasno da je to nužno jer su fondovi uništeni, prazni? Da li je važno ko je za to odgovoran? Naravno da jeste, ali kako je moguće da se mi danas bavimo "Sartidom"? Znate li gde je danas Nemanja Kolesar? Dva meseca je u zatvoru, pet puta mu se pominje ime u izveštaju od hiljadu strana. Tamo je zbog toga što je to cena koja treba da se plati da se ovom društvu još koliko toliko održi iluzija borbe za pravdu, koja treba da nadomesti prazne džepove.
Da vas pitam nešto, kako je važnije ko je upropastio jednu fabriku od toga ko je upropastio zemlju i 20 godina našeg života? Zato što taj prioritet nameću oni koji su to uradili. Rešite prvo u svojoj vladajućoj koaliciji šta želite sa ovom Srbijom da uradite, pa onda dođite pred nas i kažite – teško je, novca nema. Svi mi, pored političkih razlika koje su velike među nama, imamo i puno toga što nam je zajedničko. U redu nas izdajnika, uvek će se pronaći mesto za nekog novog, u međuvremenu su vam se pridružili.
Ta nesreća koja dolazi, to ne treba da sačekamo tako što će nam ona eksplodirati u lice. Ljudi u ovoj zemlji koji žive, treba da znaju da postoji parlament u kojem sede ozbiljni i odgovorni ljudi sa velikim političkim razlikama, ali nekim zajedničkim ciljevima. Vaša vlada nam to nije ponudila i zato tumaramo od danas do sutra, od rebalansa budžeta prošle godine do budžeta o kom smo razgovarali, svaki put smo govorili na isti način. Sjajne namere, neizvodljive.
Zašto Fiskalni savet podržava, uz izvesne ograde, zabrinutost zbog načina na koji će sutra funkcionisati lokalne samouprave? Zašto podržava vaše zakone? Zbog onog što je rekao juče. Nikoga ne treba da brine spremnost nekoga da otvoreno govori o stanju u zemlji. Panika nije posledica teške situacije u kojoj se neko nalazi, nego osećaja bezizlaza, osećaja dezorijentisanosti, odsustva perspektive. Nema ovde plana. Ozbiljna poreska reforma može da bude efikasna jedino ukoliko je deo širok reformskog procesa koji ne postoji.
Ne možemo da podržimo vaše zakone, pre svega zbog toga, ne zato što mislimo da ne treba vratiti u centralni budžet, pre svega, da centralni ima ona prava o kojima smo govorili i koje branili 2011. godine. Ne možete, gospodine Dinkiću, vi ste doneli zakon tada, to je bio vaš politički projekat. Vi govorite o tome kako je neko zloupotrebio tu slobodu koju ste mu vi dali. Vi ste za to odgovorni, upozoravali smo vas da će do toga doći. Ali sada, kada ovo radite, vi niste do kraja iskreni.
Smanjujete porez na dohodak sa 12 na 10, nekih 16%, kolika je osnovica? Četrdeset pet milijardi. Podižete za PIO Fond takođe za 2 poena. Kolika je osnovica? Pet stotina pedeset milijardi. Ali, pre toga, neka se sastane to što se zove državni vrh. Evo ga predsednik skupštine, nađite tog predsednika države, Dačića, ko zna gde je u svetu, pa sedite i razgovarajte.
Vi kažete da u budžetu imate milijardu. Da li to znači da je ta milijarda operativna ili je ta milijarda samo deo novca kojim vi raspolažete i koji je mnogo manji od ovog što su potrebe ovog društva. Mislim da je ovo drugo.
Hajde da vidimo zajedno šta ćemo da radimo sa železarom u Smederevu. Evo je naša Ranka Savić, svaki dan je sa radnicima železare. To su ljudi koji bolje od svakoga od nas znaju koliko je održiv taj model koji im se sad nudi. Traži se investitor. Koliko će koštati to ovu zemlju? Možemo li da kažemo – ok, stali smo iza te železare, ali onda nije dovoljno 150 miliona. Moramo da vidimo gde je unutrašnje tržište za njene proizvode, jer na spoljnjem nema šta da traži pošto su veliki viškovi. Da li je ona tehnološki sposobna da opstane u ovom vremenu? Ako nije, zašto nije? Da podvučemo liniju i kažemo – koliko to košta? Ako je preskupo, da ponovimo alternativu.
Imate jednu čudnu osobinu i vi i čitava vaša vlada. Po pravilu, vi mnogo više pažnje posvećujete javnom sektoru i onima koji ne rade, nego onima koji uprkos svemu još uvek opstaju na svojim nogama. Mislim da je sjajno to što je u periodu vaše vlade većina Srba shvatila da se lopovluk ipak ne isplati, i ako mislim da su često primeri koji su iskorišćeni zapravo žrtve, ali, pod vašom vladom, ne isplati se ni raditi. To je ono što je problem.

Vreme.

Završiću za minut.
Teško je ovo vreme, a jasno je da vi sami na njega ne možete da odgovorite, ni ranije kada ste bili u mnogo boljoj poziciji to nije bilo moguće.
Osuđujemo tako veliko nepoštovanje čitave vlade prema tako krupnom pitanju kao što je poreska reforma zemlje u ovako teškoj ekonomskoj situaciji.
Ne dolazi u obzir podrška, ne računajte na razumevanje LDP zbog toga što je jasno da nikome od vas ne pada na pamet da promenite generalni kurs kojim se vodi ova zemlja, a koji vodi putem koji je Fiskalni savet, da ne budemo toliko lični, nazvao putem propasti i ekonomskog bankrota.

Hvala.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Naravno, vaše je pravo da se odredite ovim zakonima, ako već pominjete Fiskalni savet i sami ste rekli da je podržao ove zakone, a vi opet nećete da glasate za njih, prosto ukazujem da niste koegzistentni, ali je to vaše pravo, kao što je pravo svakog poslanika.
Ja sam bio vrlo otvoren, kao što znate. Rekao sam da je Fiskalni savet podržao ove zakone, znači logika bi trebala da bude da treba da se izglasaju, ali da je rekao da postoje drugi problemi o kojima treba da se razgovara i koji moraju da se adresiraju, što sam takođe rekao u izlaganju.
Dakle, sa nekim stvarima, odmah da vam kažem, u vašem izlaganju se ja slažem, a reći ću sa čime se ne slažem. Prvo, situacija jeste teška, nije laka, to znaju svi naši građani, ali apsolutno nije dramatična niti je katastrofalana, kao što pokušavate to da kažete. Zašto to govorim? Čuo sam da je vaš poslanik, gospodin Đurić, održao pres konferenciju gde je rekao, ako je to tačno, zaista nisam bio lično tu da to čujem, tako mi je preneto, da navodno neće biti u narednih mesec i po dana para da se isplate penzije i plate.
Ne znam da li je to tačno što ste rekli. Prosto, tako mi je rečeno da ste rekli na pres konferenciji.
To nije apsolutno tačno ako ste to rekli, jer sam rekao u uvodnom izlaganju, ako ste slušali, da imamo operativan višak likvidnosti u budžetu na današnji dan od 1.250.000.000 evra ili u dinarima 140 milijardi dinara.
Ako je deficit za prva četiri meseca, kao što sam rekao, bio 78 milijardi dinara na republičkom nivou, odnosno 60 milijardi na konsolidovanom nivou, lako je izračunati da 140 milijardi dinara je više nego dovoljno da se redovno isplaćuju plate i penzije u ovoj zemlji.
Činjenica je da bi bilo bolje da imamo više manevarskog prostora za druge stvari, jer plate i penzije su nešto što se podrazumeva. One nisu visoke i to je nešto što nije problem da se isplati. Problem je kako smanjiti deficit i kako omogućiti na dugi rok da imamo stabilnost.
Dakle, nikada, dok vodim javne finansije, neću dozvolite da razmišljam mesec za mesec. Uvek ćemo imati najmanje šest meseci unapred dovoljno novca i zanavljati ga, da bismo mogli da izvršavamo osnovne obaveze države, pre svega mislim na isplatu plate i penzija.
Slažem se sa svima koji kritikuju i koji kažu, uključujući i Fiskalni savet, da to nije dovoljno i da su potrebne promene.
Apsolutno se slažem da ministarstvo finansija, u ma kojoj državi, ne može samo da reši probleme.
S čime se ne slažem? Ovo što se nama dešava o javnim finansijama, prvo, nisu se raspale. Jesu u problemu, ali se nisu raspale. Zašto se nisu raspale? Zato što imamo odgovor na problem i zato što ćemo taj problem ublažiti. Da li ga možemo eliminisati u kratkom roku? Ne možemo. Nasleđeni deficit iz prošle godine je bio 7,75% bruto domaćeg proizvoda. Ako čitate analizu MMF, to jasno stoji u njoj.
Da li možemo da napravimo čudo? Pokušao sam, zaista. Napravili smo jedan plan. Nisam očekivao pad prihoda u toj meri. Bilo je grešaka u nekom planiranja, pre svega kod dobiti. Nismo očekivali da je toliko smanjena profitabilnost preduzeća, ali se desilo i dosta objektivnih okolnosti, a to je da 64% proizvoda mi izvozimo u evro zonu, a tamo su bukvalno gotovo sve zemlje u recesiji.
Drugo, i ovaj izvoz, kao što sam rekao, što je povećan, povećali smo povraćaj PDV. Sve to kada se akumulira, rast sive ekonomije, takođe govori u prilog ovome što je šef vaše poslaničke grupe rekao. A to je da je nemoguće da jedno ministarstvo to samo reši.
Dakle, ne može se siva ekonomija rešiti ako ministar finansija… On ima najveću odgovornost za to, naravno, ali mora da iza toga stane i čitav narod, a podrazumeva se i čitava vlada. Zašto čitav narod? Zato što kada budemo zatvorili neku našu ili kinesku ili ma koju nelegalnu prodavnicu, nemoj da mi kukaju sutra zašto je to urađeno, a ovamo se traži da imamo dovoljno novca za neke subvencije poljoprivredi, koje su važne, ili za kapitalne investicije. Dakle, ne može se ni iz čega finansirati nešto.
To što ćemo krenuti da uspostavimo finansijsku disciplinu i što će mnogi kukati zbog toga, treba biti fer i pošten i reći – bez te finansijske discipline, bez zaštite onih koji redovno plaćaju porez, naša država nema šansu da bude bolja. Moramo tu da uspostavimo red.
Nisu svi isti. One koji su dobri treba nagraditi, a oni koji krše zakon ili izbegavaju zakon, bez obzira na situaciju, prosto, moramo sankcionisati.
Nisam, tu priznajem deo svoje odgovornosti, želeo da krenem odmah oštro, kao što sam to činio od 2004. do 2006. godine, kada sam bio minisar finansija, misleći teška je situacija, hajde da pustimo ljude, teško se živi. Međutim, na kraju krajeva, onda se dolazi do toga da ako nema para da će onda stradati neke važne javne funkcije, da će onda biti manje novca za neke vitalne investicije. Definitivno sam presekao sada, pre mesec dana, krenućemo i tu nema nikakve dileme. Ne sme biti tolerancije ni na sivu ekonomiju, a posebno ne na one koji neregistrovano obavljaju delatnost.
Znam da oni koji, recimo, peku meso, a da ne plaćaju nikakve poreze nisu neki, bogataši, ali činjenica je da ima i onih koji plaćaju porez. Mora biti lojalna konkurencija. Ako mogu jedni, moraju da mogu i drugi.
Ovo će zvučati možda kao jeres, ali ne mogu svi da budu preduzetnici. Ima sposobnih ljudi koji to mogu i vi ste u pravu da moramo da podržimo sposobne i poštene preduzetnike. Tu klasu ne smemo da žigošemo, ali ima i oni koji misle da su preduzetnici, a to su zato što ne plaćaju doprinose za penzije svojim radnicima ili im plaćaju plate na crno. To nisu pravi preduzetnici. Oni nisu dovoljno sposobni da bi bili preduzetnici. Istina je nešto za šta se ja zalažem.
Druga stvar koju želim da vam kažem jeste da neću nikada dozvoliti dok vodim javne finansije u Srbiji, to sam pokazao i u prošlom mandatu, da se desi ono što ste vi nazvali da nesreća eksplodira u lice. Neće u Srbiji, dok ja vodim finansije, nesreća eksplodirati u lice zato što bi se to desilo da nisam predložio one zakone Skupštini, nego da sam se pravio lud i puštao da stvari teku i ukoliko ne bi, kao što hoću, predložio čitav niz mera Vladi kako da dodatno, osim ovoga što sada ovde radimo, smanjimo i troškove i budžetski deficit.
Kada ste spomenuli Smederevo i Železaru i pitali koliko će to koštati zemlju, prvo, vi morate u okviru vašeg kluba da se dogovorite šta je vaše mišljenje o tome, jer Ranka Savić je više puta postavljala pitanje – kada ćete nešto da uradite sa Železarom, 5.000 porodica je u pitanju. Nisam rekao da se niste eksplicitno izjasnili šta vi mislite o tome, ali vas molim da kažete šta bi vi radili da ste na našem mestu. Da li biste Železaru zatvorili i time smanjili troškove države ili biste je pokrenuli, kao što smo uradili i imali troškove koje plaćamo, ali smo zato dali šansu da kada se promeni privredni ciklus, a činjenica jeste, i to ste dobro rekli, da je trenutno industrija čelika u svetu na najnižoj mogućoj tački i u ogromnim problemima?
Zatvaraju se čeličane po svetu upravo zbog toga, ne zato što je ta industrija sama po sebi nepotrebna, nego kada postoji recesija u evrozoni, kada nema građevinarstva, prvo strada građevinarstvo. To je potpuno jasno i onda svakako da železare imaju najveći problem.
Da li će to trajati večito, jednu deceniju, dve decenije? Pa, ako bismo tako razmišljali, onda bi trebali sve da pozatvaramo.
Nismo oduševljeni što vodimo Železaru kao država. Nije to posao države i tu se mogu složiti s vama, ali otišao je strateški partner, sam, niko ga nije oterao, jer je imao gubitke. Mi sada imamo situaciju ili da prihvatimo deo tih gubitaka na državu i da čekamo oporavak ciklusa, da onda pronađemo strateškog partnera.
Što se tiče tehnološke sposobnosti, ona je u odličnom stanju tehnološki. "US steel" jeste investirao tamo i to je istina. Nije problem tehnološke sposobnosti. Nije problem ni prodaje sa jednom visokom peći. Problem bi bilo prodati dve visoke peći. Zato dugo nismo ni palili. Sa 80.000 tona mesečne proizvodnje to je sve prodate i na domaćem i na stranom tržištu. To će se pokazati već u indeksima industrijske proizvodnje i BDP u maju i junu mesecu, a i u izvozu.
Smatramo da ovo nije rešenje koje je trajno. Razmišljamo o tome i radimo aktivno na tome da pronađemo partnere.
Ne bih imao ništa protiv da mi vi pronađete partnera za Železaru ako možete. To je sada najveći izazov.
Ono što je pitanje odgovornosti je individualna stvar. Ne može se generalizovati. Dakle, "US steel" je bio dobar partner za Železaru, a da li je bilo tu prekršaja zakona od strane nekih individua, to je pitanje suda i pitanje činjenica. U to neću da ulazim.
Ono što takođe želim da kažem jeste da ste potpuno u pravu kada tražiti restrukturiranje javnih preduzeća i u potpuno ste u pravu kada kažete da treba okončati proces restrukturiranja tzv. bivših državnih firmi. Mi ćemo to da uradimo, ali onda morate biti konzistentni i da podelite odgovornost makar delimično, iako je to nesrazmerno, priznajem, pa da kažete – nije to tako jednostavno uraditi. Ako kažete u finansijama ne možete sami, tačno je, ali evo i vi, npr. vaši kadrovi su ostavili veliki dug u "Beograd putu", a ovde opominjete građevinare, 500 miliona dinara.
Ne kažem da ste vi lično odgovorni, ali govorim vam da je problem mnogo složeniji nego što izgleda. Rupa i problema ima u svim porama, a ne može niti jedan čovek kao što ste vi niti kao ja, niti neko treći sam to da reši. Slažem se apsolutno da je ovo pitanje za celo društvo. Ali, šta to znači? To onda znači da kada budemo zatvorili neko preduzeće koje pravi gubitke, isplatili otpremnine radnicima, onda ne želim da se liju krokodilske suze nad tim, jer je pitanje koliko se štete time pravi, a koliko koristi time što mogu da se otvore neka produktivna radna mesta. Ako me u tome podržite, biće mi lakše. Ako me ne podržite, ja ću svejedno to uraditi, zato što je to dobro za Srbiju.
Ono što je takođe važno, niko neće da potcenjuje tešku situaciju što se tiče zapošljavanja. Nemamo najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, ali ona je izuzetno visoka. Španija i Grčka imaju veću stopu nezaposlenosti od Srbije, ali to nije nama na čast, jer naša nije mnogo niža od njihove. Šta hoću da kažem? Ne morate da preterujete kada govorite o negativnim stvarima, jer su one dovoljno loše da ne mora i da se preteruje.
Isto to važi kada se priča i o javnom dugu. Neće biti krize javnog duga sve dok Srbija redovno isplaćuje svoje obaveze, ko god da priča. Ali, da li postoji opasnost da se to desi, ako ne preduzmemo mere za smanjivanje deficita? Da. Ta opasnost postoji, ali prvo ta opasnost niti je blizu, niti će se desiti. Opasnost bi bila da sam sada rekao – ništa nećemo uraditi. Baš nas briga za upozorenja Fiskalnog saveta i MMF. Rekli smo sasvim suprotno. Fiskalni savet je dao stručnu i objektivnu analizu.
Mi ćemo ovde izaći pred vas, ne samo ja, već čitava Vlada. Biće ovde i premijer Dačić i prvi potpredsednik Vlade Vučić i ja i svi ministri u Vladi. Nemamo razloga da se od bilo koga krijemo. Kao što nije lako Italijanima da izađu iz najgore moguće situacije u kojoj se njihova zemlja nalazi, Francuzima koji su u recesiji, pa nije lako ni nama. Ali, hoćemo pošteno da vam kažemo šta možemo da uradimo i da prihvatimo sve predloge i stručne javnosti, kao što je Fiskalni savet i vas iz opozicije i ljudi iz vladajuće koalicije da pomognemo.
U tom smislu shvatam kao dobronamerne predloge SDPS. Ne kažu mi – nađi pare, da ne oporezujemo minimalnu platu, nego daj rešenje kako to da uradimo. To su konstruktivni predlozi, a ne da se samo kaže – ovo treba, a onda odakle pare da se nema rešenja.
Nemojte pogrešno da me shvatite. Mislim da puno stvari koje ste rekli jesu tačne. Nema razloga da se unosi panika. Jedino vas to molim jer, prvo, imamo likvidnost budžeta, imamo novca da redovno izmirujemo naše obaveze, ali moramo da štedimo, da smanjimo rashode. Rashodi moraju da se smanje na svim nivoima i finansijska disciplina da se uvede i u Republici, i u pokrajine i u lokalu.
Ovde je bespredmetno pitanje da li će neko biti oštećen. Svi moramo da smanjimo naše rashode, ali da napravimo situaciju koja je održiva na dugi rok i situaciju gde ćemo minimizirati probleme od kojih ne možemo da pobegnemo. Kada neko pita kada u Srbiji može da bude bolje, neću da kažem da može da nam bude bolje dok u evrozoni vlada recesija. Ne može. Nemoguće, ne postoji taj čarobni štapić, jer političke odluke možete doneti za jedan dan, možete rešiti neki problem političkim dogovorima, a ovo ne zavisi od dogovora. Ovo zavisi od onoga što ćemo svi zajedno uraditi, od konsenzusa u društvu, ali i od spoljnih okolnosti. Ekonomija nije stvar koja može da se promeni preko noći.
Nema trenutno odgovor Evropa na krizu. Ako neko kaže da su našli odgovor, nisu ga našli. Kada će ga naći, ne znam. Mi, kao mala zemlja, ne preostaje nam ništa, nego da se prilagodimo takvoj negativnoj situaciji, da prilagodimo naš budžet realnim mogućnostima za trošenje, da vidimo šta je ono što nije najneophodnije da se toga država odrekne, ali da štitimo one kojima je najteže. To su siromašni, to su ljudi koji imaju penzije. Moramo da vodimo politiku koja je odgovorna i, naravno, da eliminišemo sve loše stvari u upravljanju.
Vi ste u pravu. Upravljanje državom može da bude sto puta bolje, ali na svim nivoima, ne samo u Republici, nego i u pokrajini i na lokalu. Činjenica je da imamo problema sa upravljanjem, posebno kada su u pitanju građevinske dozvole. Nije slučajno što je građevinarstvo u krizi. Činjenica je da je ovaj prethodni Zakon o planiranju i izgradnji samo još dodatno zakomplikovao inače veliku birokratiju u toj oblasti, ali činjenica je da niko ne može da amnestira našu Vladu ako taj zakon ne promeni i ne uvede skraćivanje tih rokova.
Zaista sam otvoren za svaku dobronamernu kritiku, za sve dobre predloge, ali samo molba, nemojte da preterujete, jer je situacija inače dosta teška i nema potrebe da se zarcnjuje više nego što jeste. Hvala.