Evo, kolega Babiću, pošto ste uznemireni zbog građana Srbije, neće se uvećati cena advokatskih  usluga. Objasniću vam u 15, 20 sekundi.
Koliko sam informisan, a možda grešim, komora advokata utvrđuje tarifu. To je pod jedan. Pod dva, sve i da ovo izazove bilo kakav trošak, porez se plaća na razliku između prihoda i rashoda, tako da to ni na koji način ne može da optereti građane Srbije. Ako se brinemo da li će to da optereti građane Srbije, što se ne bi brinuli da li će taj isti tretman kod kafedžija ili kod trgovaca na isti način da se efektuje.
Meni je potpuno jasno o čemu se radi ovde večeras. Jednostavno, advokati ne žele da plaćaju porez prema onome koliko zarađuju. Evo jedan podatak za vas, skroz ekskluzivno, on je javan. U prvih 50 u Srbiji sa najvećim zaradama je 20 advokata. Izvolite, pogledajte, imate sajt, godišnji porez na dohodak građana. U svakom gradu u najbogatije ljude spadaju advokati i uvek je bilo tako i nemam ništa protiv toga. Oni časno rade svoj posao, verovatno su taj novac zaradili. Ne vidim nikakav problem da plate prema onome što su zaradili, kao što bi svako drugi, Ustav nam to kaže da svi budemo jednaki pred zakonom. Ne vidim ni jedan razlog zašto bi oni bili izuzetak.
Samo još par sekundi. Kad smo uvodili fiskalne kase, mene je u Privrednu komoru Beograda privelo 150 kafedžija, napadajući me, hteli su da me linčuju i kažu – ne može muzički dinar, ne može ovo, ne može ono. Poneo sam sa sobom papir i čitao sam im njihove godišnje promete. Tri hiljade dinara godišnji promet za kafanu u Beogradu, 15.000, 20.000, mesečni račun za struju im je bio veći nego ono što su za godinu dana prijavili. Hajde da budemo ozbiljna država i da plaćamo poreze, a ne da izbegavamo plaćanje poreza i to sa takvim izgovorima koji su besmisleni.

Vreme. Povreda Poslovnika. Srđan Miković ima reč.

Ne sme da se govori neistina u ovom visokom domu, član 107. Jer, upravo Predlogom zakona se uvodi izuzetak, a amandmanom se isključuje taj izuzetak.
(Predsedavajući: Gospodine Mikoviću, nisam čuo koji ste član reklamirali?)
Član 107. Poslovnika, da mora da se govori istina. Očigledno da ovde nije rečena istina. Istina je da se Predlogom zakona uvodi izuzetak, za advokate, za lekare, za stomatologe, itd. I ne samo za advokate, za sve koji se bave pravnim poslovima. Svi ostali imaju pravo na paušal, oni nemaju pravo na paušal. Izvrće se priča.

Gospodo, molim vas da se primirite. Ovo ne vodi ničemu. Od sada ću početi da kažnjavam.

Kako sam ja zloupotrebio Poslovnik zato što je neko izneo neistinu? Nemojte molim vas. Da li ja treba da arbitriram da li neko govori istinu ili ne? Moje je da vodim računa o sednici. Molim vas da prekinemo ovakvu diskusiju. O jednom amandmanu razgovarate dva i po sata. Mislim da ste preterali. Ja sam izrekao jednu reč, povukao sam je, a vi ćete mi sada dokazivati da nisam bio u pravu. Ja sad zaključujem da sam bio u pravu.

Zašto se o jednom ovakvom amandmanu kojeg ste pretresli uzduž i popreko sada priča jedna te ista priča? Završavamo raspravu po ovom amandmanu i ne dozvoljavam više nikome reč.

Prelazimo na sledeći amandman.

Na član 23. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Srđan Miković i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković i Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima Nenad Konstantinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, nažalost, nije kraj. Kao što ste i vi sami pročitali, amandman u istovetnom tekstu kao što je podneo kolega Babić iz SNS, kao što su podnele kolege iz DSS, LDP-a, podneli su i poslanici iz DS.
Ali, ja mislim da tokom ove rasprave nismo dotakli dve ili tri vrlo važne teme. Prva je ono što nam je ministar sada i potvrdio, da se napadaju isključivo i samo slobodne profesije, da se ovakvim predlogom koji nam je ministar Dinkić dao napadaju visokoobrazovani u ovoj zemlji, napadaju se lekari, stomatolozi, advokati. Dakle, hiljade ljudi koji završe pravni fakultet, medicinski fakultet, stomatološki fakultet i ne mogu da se zaposle u državnoj službi, ne mogu da se zaposle kao stomatolozi u domovima zdravlja jer nema mesta, i ne znam da li ministar zna koliko ima nezaposlenih stomatologa, koliko ima nezaposlenih lekara, gde će oni da rade? Oni koji se odvaže, najhrabriji, pokušavaju da otvore svoju privatnu praksu.
Otvoriti privatnu praksu uopšte nije lako, niti je lako opstati u privatnoj praksi. Vi sada otežavate uslove za sve one koji hoće svoj privatni biznis da pokrenu a koji su slobodna profesija. Pravite diskriminaciju a diskriminacija je u tome da svi u ovoj zemlji mogu da imaju pravo na paušalno oporezivanje, a vi sada pravite izuzetak i ovde menjate teze, izvrćete. Kažete da se amandmanom uvodi izuzetak. Nije tačno. Vašim predlogom zakona se izuzimaju lekari, stomatolozi, advokati i drugi, a mogu oni koji rade građevinske poslove, mogu oni koji su majstori, može neko ko radi privatno kujne po stanovima po Beogradu i zarađuje daleko više nego prosečan advokat, on može da ima paušalno pravo na oporezivanje, a ovim profesijama ukidate. Zašto ukidate?
(Predsedavajući: Vreme.)
Nema razloga da privatnu praksu stopirate i da visokoobrazovanim šaljete poruku da neće imati gde da se zaposle.

Reč ima Mlađan Dinkić. Izvolite.

Vi zamenjujete teze. Ovo se ne odnosi na pravnike, stomatologe, nego na vlasnike ordinacija i na one koji su vlasnici advokatskih kancelarija. Zaposleni pravnici, advokati, zubari, oni nisu uopšte predmet ovog zakona. Oni su zaposleni kao ma koji zaposleni u nekoj firmi. Nemojte da preterujete. Ne bude svaki onaj ko završi stomatološki fakultet vlasnik stomatološke ordinacije. Ne može svako da kupi tu opremu. Ne može svako da bude vlasnik advokatske kancelarije. Svaka čast onima koji su to u stanju, ali nisu svi koji završe stomatološki fakultet ili pravni fakultet automatski i vlasnici, odnosno preduzetnici.
Ovo je zakon koji tretira preduzetništvo. Želimo jednostavno da ako samostalne profesije, odnosno vlasnike ovih institucija da tretiramo na isti način kao i vlasnike nekih drugih koji su u obavezi da vode knjige, jer su u mogućnosti da to čine i da plaćaju porez na realnu vrednost svog prihoda, odnosno onoga što im ostane kada oduzmu rashode. To znači, stomatologu se kao rashod tretira investicija u opremu i on na to neće platiti porez, nego naprotiv, od prihoda oduzima troškove za materijal, troškove za opremu, pa tek ako nešto preostane, na tu razliku plaća porez od 10%. Isto važi za advokate. Advokati imaju troškove, od prihoda oduzmu troškove, na razliku plaćaju 10%.
Slažem se sa svima koji su rekli da nema razloga da se oko ove teme povišava ton ili da se ide sa nekom žustrinom. Činjenica je da samo želimo da stavimo u istu ravan vlasnike, preduzetnike u Srbiji, koji su u stanju da vode poslovne knjige i da iskazuju i plaćaju porez na stvarno ostvarene prihode. Tu je pravda potpuna. Jer, oni koji prihode nemaju, neće plaćati porez, oni koji imaju više – platiće mnogo više nego što je danas. Smatramo da je ovaj način paušalnog oporezivanja za ove profesije pogrešan i nepravedan. Zato želimo to da promenimo i to je svrha zakona.
Još jedna bitna stvar koju nisam do sada iznosio u argumentaciji. Ako neko misli da ovo radim kao ministar finansija da bih napunio republičku kasu, grdno greši. Ovo su sve prihodi lokalnih samouprava. Ovo radim i predlažem isključivo u ime Ministarstva finansija, sa svojim kolegama, radi poreske pravde. Jer, kompletan prihod od samostalne delatnosti jeste prihod opštine i gradova, a ne Republike. To treba da znate.

Replika, Nenad Konstantinović.

Meni je sada jasno da vi u stvari ne znate mnogo o ovoj temi. Prvo, ne  može advokat da zaposli drugog advokata. Nemojte više da iznosite lažne podatke. Ne može advokat da zaposli drugog advokata. Mi smo preduzetnici. Nismo DOO, nikada zakonom nije bilo omogućeno da budemo DOO. Pričamo o preduzetnicima.
Druga stvar, osnovica 51.000 dinara za poreze i doprinose za advokate u Beogradu. Proverite to. Proverite koliko njih plaća 40 hiljada dinara mesečno poreza i doprinosa. To je 400 evra, to je 5.000 evra godišnje.
Ako pređemo na knjige i knjige budu obavezne, svi će imati trošak knjigovođe.Taj trošak nije 20 i 30 evra, makar nije u Beogradu. Ne možete knjigovođu naći ispod sto evra da vam vodi knjige. Uzimate ljudima 1.200 evra godišnje iz džepa. Ne mogu sami da vode knjige, a pride će plaćati manji porez nego što se plaća sada i Uprava prihoda i lokalne samouprave će ubirati manji prihod. Sami ste rekli ovde, da ima primera da vode knjige, a da imaju nulu. Pa zašto imaju nulu? Zato što nemaju posla, a nemaju posla zato što u Beogradu ima 3.700 advokata. Da li vi stvarno mislite da 3.700 advokata može da zarađuje milione? Zarađuju velike pare 10, 15, 20, 30, 50 kancelarija, a te kancelarije ne plaćaju paušalno porez, nego su i u sistemu PDV-a ili vode knjige.
Vi ugrožavate male, vi ugrožavate one koji prvi put hoće da krenu sa advokatskom praksom, sa lekarskom praksom, sa stomatološkom praksom. Ko će posle završenog fakulteta i položenog pravosudnog ispita da otvori advokatsku kancelariju, ako mora da plati i knjigovođu, ako mu otežavate poreski sistem?

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.