Gorica Gajić, izvolite.

Apsolutno mi vas, gospodine ministre razumemo. Tačno je, treba da zaštitimo samo ili najviše one koji redovno plaćaju poreske obaveze i treba da preduzmemo mere prema neredovnim platišama kada su poreske obaveze u pitanju.
Međutim, vi ste u ovom članu rekli da možemo da im dostavimo lično ili poštom. Poštom se smatra da je dostavljeno kada istekne 15 dana od dana kada smo pošti predali ovaj poreski akt.
Vi znate da oni koji izbegavaju porez ako im je poresko rešenje stiglo, oni neće lično da ga potpišu i opet vi ste ga ovde sada precizirali. Šta sa njima kada lično danima izbegavaju? Znači, da će 90% tih pošiljki koje smo pokušali lično da uručimo nemamo njihov potpis ni obveznika ni ovlašćenog lica, moraćemo da nosimo na poštu i uglavnom će, preko 90% slučajeva, smatrati da je pošiljka dostavljena poštom kada istekne 15 dana. Jedino se tu možemo pozvati da smo pošiljku uručili i da mogu da teku pravni lekovi po procesnom zakonu.
U prethodnom zakonu je jasno bilo. Moglo je i da se istakne u poreskoj upravi poreski akt, prođe osam dana, smatra se da je dostavljen i kreće procedure prema neredovnim platišama. Ovde ipak nije precizirano. U prethodnom članu izvornog zakona je bilo mnogo preciznije. Sada je uopštenije. Samo toliko.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Zoran Ostojić.
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je LDP podnela na član 9. značajno poboljšava tekst zakona koji se odnosi na dostavu poreskih akata.
Nedopustivo je ministre da se smatra da je poreski akt uručen onog trenutka kada je predat pošti. Ne čine Srbiju samo Beograd, Niš i Novi Sad. Srbiju čine i mali gradovi, poput Pirota, poput Babušnice, Zaječara, Negotina, Majdanpeka. Apsolutno je nemoguće i nije ostvarljivo da u roku od 15 dana pošta, poštari raznesu poreske akte ljudima koji žive u seoskim mesnim zajednicama.
Iz tog razloga smo mi podneli amandman koji glasi da se dostavljanje poreskih akata vrši kada se vrši preko pošte, da se računa 15 dana od trenutka kada je pošta dostavila obaveštenje, da je nekog poreskog obveznika pozvala u poštu da dođe i podigne rešenje.
Zar to nije dobro rešenje ministre? Ne možete vi računati da je neko primio poresko rešenje ukoliko mu niko nije čak ni odneo. On ima pravo na žalbu. Otišao je poštar, nikoga nije našao kući, ostavio je obaveštenje, od tog trenutka mu se računa rok.
Vi gospodine Dinkuću dva dana nama ovde govorite kako država treba da štedi i Republika i lokalne samouprave. Mi smo ovim amandmanom predvideli i to da se dostava može vršiti osim pošte i lično i elektronskim putem. Zar nije interes Vlade da štedi? Kakve troškove imate ukoliko dostavu poreskog akta vršite elektronskim putem? Nikakve. Imali bismo uštede u papiru. Znači, to nije obaveza da se dostava vrši elektronskim putem, nego kao mogućnost. Siguran sam da bi i lokalne samouprave i država mogle da uštede zajedno nekoliko desetina miliona dinara na takav način.
Zbog čega onda Vlada nije prihvatila taj naš amandman kojim se jasno precizira na koji način može da se vrši dostava poreskih akata.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Mi takođe u ovom zakonu insistiramo na elektronskoj dostavi informacija, ali zakon predviđa obavezu takvu da stupa na snagu 30. juna sledeće godine. Dakle, ovde moramo da rešimo pitanje dok se ne pređe na elektronsko komuniciranje, a u nekim slučajevima će i kasnije ostati za fizička lica dostava.
Odmah da vam kažem, ovde nisu cilj, meta nisu fizička lica, nisu seoske mesne zajednice, poljoprivrednici ne plaćaju nikakav porez na katastarski prihod ovim zakonom. Dakle, oni nemaju šta da plate. Znači, ovde su meta pravna lica, preduzeća koja izbegavaju raznim procedurama dostavu.
Razgovarao sam sa ljudima, pošto je veoma efikasna i 15 dana je sasvim dovoljno da se dostave bilo kome rešenja od momenta. Znači, pošta dobro radi taj posao i mogu da ih pohvalim.
U tom smislu slažem se sa vama i sami insistiramo na uvođenje elektronske komunikacije. Ta obaveza međutim počinje da važi tek od 30. juna sledeće godine, a sada je dobrovoljna. Dakle, mi ćemo do tada da napravimo odgovarajući informacioni sistem gde će morati svi, ne samo oni koji su veliki poreski obveznici, nego i manji, govorim za pravna lica, da pređu na elektronski način komunikacije. Ali, ovo ovde je promena u smislu izbegavanja proceduralnih mogućnosti za izbegavanje, primanje i uručenje i time izbegavanje plaćanje poreza.

Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov.

Gospodine ministre, građani na selu ne plaćaju porez samo, vi kažete vezano za poljoprivredu, oni plaćaju i porez na imovinu. Šta će se desiti u lokalnim samoupravama kakva je na primer Negotin gde je tržišno precenjena vrednost nepokretnosti. Kada želite da prodate i kupite stan realna vrednost je 450 ili 500 evra, a kod obračuna poreza primenjuje se 850 evra. Znači, taj čovek na selu ima pravo na žalbu. Složićete se samnom.
Znači, on mora da ima mogućnost da predhodno primi rešenje i nije to samo slučaj u Negotinu. Apsolutno sam sigurna da u Babušnici, u ovim malim sredinama, ne da nema poštara, već nema ko to da raznese ta rešenja ljudima. Mi smatramo da je naš amandman svrsishodan i da poboljšava zakon.

Veroljub Arsić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, cilj svih nas koji donosimo zakone i koji predlažemo zakone u ime Vlade Republike Srbije, jeste da naše zakonodavstvo bude usklađeno sa svim ostalim zakonima.
Mogu isto da kažem da podnosioci amandmana nisu u pravu, ali ne mogu da kaže i da li je ispoštovan jedan zakon, a to je Zakon o poštanskim uslugama, o javnom poštanskom operateru koji je nadležan za uručenje tih rešenja.
Nije jedina Poreska uprava ta koja ima problema sa uručivanjem rešenja, već i pravosudni organi imaju problema sa uručivanjem tih rešenja i oni su zato doneli jedan poseban postupak, koji reguliše, pogotovo kada je u pitanju Zakon o parničnom postupku i Zakon o krivičnom postupku i kada se smatra da je pošiljka uručena.
Pošto ovaj deo odredbe ovog zakona ima odloženo dejstvo, smatram da bi u nekom narodnom periodu trebalo da uskladimo Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o javno – poštanskom saobraćaju i poštanskim uslugama i na taj način prevaziđemo taj problem, jer činjenica jeste, ali da ne pričamo, da li može u roku od 15 dana, može u roku od 24 do 48 sati da se uruči svako poresko rešenje, bilo gde da se nalazi teritorije Republike Srbije, odnosno da stigne na adresu na koju je upućeno. Da li će biti uručeno ili ne, ali ima tu prvi pokušaj, drugi pokušaj, prebijanje rešenja na ulazna vrata poreskog obveznika i smatra se da od trenutka kada poštanski službenik to uradi, smatra se da mu je rešenje uručeno i na taj način smo rešili taj problem oko uručivanja poreskih rešenja.