Slažem se sa vama da je ogroman teret u pitanju i da nije ni malo lako rešiti ovakvu situaciju. Međutim, ono što ste vi sad predložili amandmanom kada bi se izolovano gledalo, značilo bi da se ako bi odustali od smanjivanja poreza na plate sa 12% na 10%, što ste vi rekli da se briše, a da ostane ona odredba u zakonu o doprinosima, znači, da bismo mi napunili budžet i to bi sa nekog uskog ugla posmatranja bilo dobro za javnu kasu, ali bi to bilo na teret privrede.
Znači, efekat kompletnog paketa poreskog zakona jeste da ćemo mi imati uštedu od 12 milijardi dinara do kraja godine, odnosno dvadesetak milijardi na godišnjem nivou na osnovu manjeg transfera koji ćemo davati penzionom fondu, jer će oni imati veće prihode zbog promene doprinosa, a to je neto efekat jer ćemo i mi izgubiti zbog smanjivanja poreza na zarade kao što će izgubiti pre svega u prihodima lokalnih samouprava.
Međutim, to jeste nužan korak u ovom trenutku iz razloga što moramo da smanjimo deficit i što moramo na neki način da ravnomerno raspodelimo troškove tog smanjivanja deficita po celom javnom sektoru, a da ne pipnemo privredu kojoj je ustvari najteže. Bez privrede mi ne možemo, niko od nas ne može da se izvuče, ni lokalne samouprave, ni Republika, javni sektor nema nikakve šanse ako privreda ne krene, a privredu pre svega čini privatni sektor.
U tom smislu smo potpuno svesni da su ovo nedovoljno mere i samo početne mere. Mi smo i podržani od strane Fiskalnog saveta i MMF –a uz ogradu da ovo nije dovoljno. Toga sam potpuno svestan. Činjenica da ovih dana čujemo različite izjave, različitih predstavnika partija na temu budućih mera, ne ovih koje ovde danas raspravljamo, nego budućih, je prirodna. Jer, nije jednostavno naći pravo rešenje kada nemam mnogo dobrih poteza koji su pred vama.
Znači, ono što mogu da vas uverim da smo potpuno svesni i situacije, ali nažalost i suženog manevarskog prostora koji imamo. Dakle, nemamo mnogo municije da stvari popravljamo, ja to otvoreno pričam. Jedini izvor popravljanja stvari je rigidnost u javnom sektoru. Sve što je vezano za javni sektor, jedino to može, a i mora da se reformiše jer nema prostora, slažem se god to pričao i sam to mislim, nema prostora u daljem povećanju ovog poreza, nema prostora. Imamo dosta visoko i sada učešće prihoda budžetskih, odnosno u ukupnoj javnoj potrošnji.
Međutim, problem je javna potrošnja, a ne javni prihodi. Dakle, javna potrošnja je nešto će morati da se smanji i tu ćemo morati da budemo jako izbalansirani jer nije ista situacija u prosveti i u javnim preduzećima. Kada govorimo da javni sektor ima za trećinu veće plate to je pre svega zbog višeg proseka u javnim preduzećima na primer na prvom mestu, zatim u administraciji uključujući i republičku i pokrajinsku i lokalnu, a nije takva situacija u prosveti. Nije takva situacija ni u zdravstvu kada pogledate prosečne plate.
Tako da će tu morati da se balansira. Najtvrđe mere će morati da idu prema onima koji imaju najveći prostor za uštedu, a to su pre svega oni koji prave sada gubitke, a ne bi možda morali da ih prave. U nekim situacijama ćemo predložiti da se država izvuče iz upravljanja sistemima. Ako se pokazalo godinama ko zna iz kog razloga da nije sposobna da vodi neke sisteme koji prave gubitke onda to treba prepustiti privatnom sektoru ili ne mora se uvek prodavati imovina može se dati i na upravljanje. Znači, upravljanje ukoliko će taj koji upravlja napraviti dobitak. Može da dobije dugoročnu koncesija za upravljanje nekim ne samo javnim dobrom, nego čitavim javnim preduzećem.
Dakle, nas čeka ovde zajedno u parlamentu jedna ozbiljna debata oko pravih mera kako napraviti pomake i sve dobronamerne i kritike ali i još više predlozi će biti više nego dobrodošli. Od vaše poslaničke grupe za koju mislim da je jako konstruktivna očekujem.

Hvala.
Judita Popović, replika.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre samo ću kratko, dakle, jasno je da mora da se napravi reforma u javnom sektoru i to je prioritet i nema ništa preče od toga ukoliko zaista želite nešto ozbiljno da radite. Upravo u tom kontekstu kada razgovaramo o toj reformi zašto se dešavaju takve kontradiktorne stvari. Dakle, premijer, predsednik Vlade izlazi sa nekom konstatacijom koja je zaista u dijametralnoj suprotnosti sa onim što vi govorite i zašta se vi zalažete. Dakle, jasan je u tome premijer da nije u planu ove Vlade da se zamrzavaju plate i penzije. Mislim da ste upravo i vi malopre govorili o tome da je jako bitno da se javni sektor reformiše.
Jedan od načina je i taj da se kao prva mera donese to da se zamrznu plate i penzije, a po potrebi možda ćemo doći i u tu situaciju da se one i smanjuju. Jer, ukoliko se danas ne krene sa nekim ozbiljnim reformskim potezima, sutra će biti daleko teže nego što je to danas.
U stvari, to se stalno dešava u Srbiji, propuštamo neke korake i svaki put je sve teže i teže.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Hvala, gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je samo jedan u setu amandmana koje smo moje kolege i koleginice iz Demokratske stranke i ja podneli na set zakona iz oblasti poreza, pokušavajući na taj način da bar malo popravimo ove zakone koji su katastrofalni, pre svega, za sve građane Srbije, a zatim, i za lokalne samouprave.
Upravo, ovaj amandman se odnosi na brisanje člana 12. kojim se smanjuje stopa poreza na zarade sa 12 na 10. Ovo je naizgled povoljno za poslodavce, međutim, kada se ima u vidu da se istovremeno predlaže povećanje doprinosa za penziono osiguranje, na šta smo isto stavili amandman, onda se vidi da se u stvari poslodavci ne rasterećuju. Ovim se samo oštećuju lokalne samouprave, jer se smanjuju njihovi ukupni prihodi i time onemogućuju lokalne samouprave da vode računa o onome o čemu su nadležni da vode računa o školama, o vrtićima, o socijalnim davanjima na svojoj teritoriji koja su neophodna za pojedine kategorije građana, zatim o stvaranju uslova, što se tiče komunalne infrastrukture za privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta.
Mnoge lokalne samouprave su puno uložile u otvaranje novih radnih mesta, računajući da će time od poreza na zarade ostvariti i veće prihode. Ovim se njihovi prihodi smanjuju. Zaključili smo da je cilj ovoga bio da bi se povećao doprinos za penziono osiguranje i time obezbedio dodatni prihod za Penzioni fond, kako bi se rasteretio republički budžet i smanjila izdavanja za Fond za penziono osiguranje.
Moram samo na kraju da konstatujem da nas zaista čudi ministre da upravo vi predlažete ovakvu izmenu, kada ste uvek zagovarali razvoj lokalnih samouprava i decentralizaciju.

Hvala.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Milovan Marković, Boško Ristić i Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić.

Javio sam se po prethodnom amandmanu i govorio bih o prethodnom amandmanu, a na ovaj ne bih govorio.
Poštovani ministre, niste bili prošli put kada sam diskutovao u načelu i moram da kažem da će poslanička grupa Zajedno za Srbiju, podržati amandman kolege iz Demokratske stranke i iz Liberalnodemokratske partije i smatramo da ovaj stav treba brisati, da lokalnim samoupravama ne treba uzimati ono što im je dato pre godinu, dve dana.
Ovo smanjenje će apsolutno, smanjenje poreza na zarade, apsolutno pogoditi lokalne samouprave i samo na primeru Kruševca, odakle ja dolazim, da vam kažem da će gubitak biti između 250 i 300 miliona dinara, a to znači da građani Kruševca neće moći da dobiju ono što im je obećano sa stavljanjem budžeta za ovu godinu, biće manje puteva, biće manje izgrađenih vodovoda i drugih infrastrukturnih radova, jer jednostavno 300 miliona dinara koliko se na ovaj način uzima, neće moći da bude nadoknađeno iz poreza na imovinu, jer jednostavno ljudi u tom kraju su apsolutno iscrpljeni, nema se novca, privreda ne funkcioniše najbolje i ljudi i pored želje i volje da plate porez, neće moći da ga plate, tako da kažem građani će biti uskraćeni za ono što im apsolutno pripada.
Prošli put sam u načelnoj raspravi rekao, vi niste bili tu, pa ću ponoviti, mislim da postoji drugi načini da se smanji deficit, jedan od tih načina jeste da malo više štedite, nadam se da imate političke hrabrosti da prilikom rebalansa budžeta raznim ministarstvima smanjite iznose koji im pripadaju, da se tu uštedi, a da bi lokalne samouprave mogle da se razvijaju.
Drugi način je, sami ste o tome govorili, da je u ovom momentu u Srbiji zaista velika finansijska nedisciplina i ono u čemu se gradovi iz Srbije izjednačili sa Beogradom, jeste da ni jedni ni drugi više ne izdaju fiskalne račune u mnogim kafićima bilo u unutrašnjosti, bilo u Beogradu, kada popijete kafu nećete dobiti fiskalni račun i tu mora da se pooštri disciplina, da ljudi plaćaju državi ono što su obavezni.
Treći način jeste da se smanji siva ekonomija koja danas zaista cveta, danas na pijacama u Srbiji možete naći, što bi rekao narod od igle do lokomotive, što znači da roba dolazi nekim volšebnim putem, odnosno, mogu slobodno da kažem da su granice Srbije, nažalost, postale porozne i da tu mora više da se uradi na kontroli.
Na ovaj način svi gube. Gubi država, jer ne ubira carine i poreze, gube sitni preduzetnici koji ne mogu da odole nelojalnoj konkurenciji, jer roba koja pristigne na taj način je znatno jeftinija, ljudi teško žive i naravno kupuju ono što je povoljnije za njih.
Dakle, siva ekonomija mora da se zaustavi i to vam je jedan od zadataka koji vas čeka. Znam, da to nije ni malo lako i znam da je veliki problem, ali zato ste vi ministar, morate to rešiti u narednom periodu.
Zato smatram da, znam da je to sada nemoguće, ali ipak radi građana moram da kažem da probate da ostavite lokalnim samoupravama ili na drugi način da im nadoknadite ovaj novac, jer će sada morati da rade rebalans budžeta i ono što su obećali građanima, jednostavno neće moći da ispune, a to nije ni malo dobro.
Dakle, probajte da ovo rešite, a kažem da sa ova tri načina možete dosta toga uštedeti, a da lokalne samouprave ostanu na onom nivou na kojem su bile do sada.

Hvala.
Ministar Dinkić.

Evo, samo da vam odgovorim na ovo što ste sada rekli.
Najpre, Republika će kroz smanjeni transfer Penzionom fondu izmenom ovih zakona napraviti smanjenje deficita za 12 milijardi dinara.
To nije dovoljno i mi smo već predložili da sva republička ministarstva za dodatnih 20 milijardi smanje svoje rashode, što bi trebalo da se vidi i u rebalansu. Pitanje, da li će i tih 32 milijardi dinara koje smo predložili na ova dva načina biti dovoljni.
Ono što je činjenica jeste da pre dve godine kada je promenjena proporcija na moj predlog u korist lokalnih samouprava i postala je 80:20 u raspodeli poreza na zarade, na taj način je 45 milijardi dinara faktički preneto lokalnim samoupravama. Sada na godišnjem nivou lokalne samouprave po osnovu smanjivanja stope poreza na zarade, ako statički posmatramo gube 20. Dakle, ostalo je neto pozitivan efekat od ovih 25 milijardi u odnosu na onaj period pre zakona.
Šta je međutim još važno dodatno? To je tačno ako se gleda kratak rok i ja ne želim uopšte ovde da govorim nešto što nije istina. Na srednji rok, međutim, niža stopa poreza na zarade uz zadržano učešće od 80% u raspodeli za gradove i opštine u scenariju da svi zajedno uspemo da povećamo bruto domaći proizvod, vratiće prihode lokalnim samoupravama.
Mi nismo dakle menjali proporcije 80% poreza na zarade i dalje ostaje gradovima i opštinama, ali je činjenica da u uslovima krize, da u uslovima ovog scenarija koji ćemo imati u ovoj godini, to će u ovoj godini značiti par prihoda lokalnim samouprava.
Zašto mislim da će lokalne samouprave, mada je to isto činjenica da će biti od slučaja do slučaja, kao što ćemo mi morati u Republici da to prevaziđemo biti u stanju da to prevaziđu iz podatka da je u prva četiri meseca ostvaren neki višak od 8,3 milijarde dinara na računima lokalnih samouprava i da postoji još 17 milijardi dinara koje lokalne samouprave drže na računima banaka.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da ovo neće biti svakako dobra vest za one koji vode lokalne samouprave, ali da će morati i moći da se snađu u uslovima kada i Republika to isto mora da čini.
Dakle, svi smo u istoj državi i moramo nekako jednako da podelimo teret, kada bi bila neka mera koja bi ovo mogla da zameni, ja bih prvi bio za to da se ona zameni. Međutim, istina je da ova mera neće biti dovoljna i da mi moramo da pronađemo još dosta dodatnih mera osim ove.

Hvala.
Miodrag Đidić, replika.