Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.
S obzirom da smo se dotakli teme obrazovanja, centralna tema jeste ekonomska situacija, pa bih imao jedno potpitanje za ministra prosvete i obrazovanja. Pitanje je vrlo konkretno. Uprkos ekonomskoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi – šta je to što Ministarstvo prosvete, resorno ministarstvo u ovom trenutku čini i radi kako bi unapredio sistem obrazovanja u Srbiji, počev od predškolskog, pa do visokog obrazovanja u Srbiji? U tom kontekstu, imajući na umu koliko se mala sredstva izdvajaju za Ministarstvo prosvete i obrazovanja, imajući na umu tešku ekonomsku situaciju u Srbiji, koliko su u tom pogledu realni zahtevi sindikata prosvete u ovom trenutku? Zahvaljujem.

Reč ima ministar Obradović.

Hvala, kolega Milićeviću.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, proteklih sat vremena sam bio odsutan iz ove sale Narodne skupštine Republike Srbije zato što sam bio u jednom drugom prostoru, gde se održava sednica matičnog odbora, Odbora za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, odnosno informatičko društvo. Na dnevnom redu tog odbora je izveštaj o radu Ministarstva u periodu januar-mart 2013. godine. Bez želje da se ponavljam, pošto sam tamo vrlo detaljno govorio, ali opet sa potrebom da odgovorim na ovo pitanje kolege Milićevića, moram vam reći da smo u proteklih nekoliko meseci imali veoma ozbiljne aktivnosti unutar Ministarstva prosvete i nauke i da među najvažnijim poslovima, koje smo uradili, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, za nas su u prosveti i nauci najvažnije stvari, pored normativne aktivnosti, a inače kada je reč o normativnoj aktivnosti želim da kažem da će Vlada Republike Srbije naredne nedelje usvojiti predloge nekoliko zakona o osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju, obrazovanju odraslih, izmene i dopune Zakona o učeničkom i studentskom standardu i još neke zakone koji su iz oblasti nauke, odnosno izmene i dopune.
O tome ćemo raspravljati u junu mesecu ove godine. Tako da ćemo daleko više govoriti o obrazovanju, ali među onim stvarima koje su imale tu vrstu konkretnosti, kao sadržaj našeg, imali smo malu maturu, imali smo dogovor sa školskim upravama oko broja odeljenja koji je veliki problem zbog demografske situacije u Srbiji. Ove godine imamo u prvom razredu srednje škole oko sedam hiljada đaka manje u odnosu na prošlu školsku godinu. Imamo oko 1.500 đaka manje u prvom razredu osnovne škole. Naravno, usvojili smo ove kvote o kojima je bilo reši i izašli smo u susret maksimalno zahtevima univerziteta i fakulteta. Mislim da su to najvažnije stvari koje smo uradili.
Ovo pominjem zato što mi imamo ograničavajući faktor. To je ekonomska situacija. Ograničavajući faktor jeste i demografska situacija. Ograničavajući faktor je što moramo, u odnosu na zatečeno stanje, da rešavamo brojne probleme i da unapređujemo kvalitet obrazovanja, da povećamo efikasnost, a naravno da dostupnost bude što veća. Mislim da smo tu postigli rezultate, ali o tome će sigurno biti reči kada budemo razgovarali o ovim zakonima za nekoliko nedelja.
Kada je reč o zahtevima sindikata, lično mislim da primaran zahtev sindikata, reprezentativnih sindikata prosvete, nije ono što je formalno dostavljeno ministarstvu, nego želja da se unapredi materijalni položaj, da se poveća izdvajanje za obrazovanje i to je nešto što je logično i što svi mi u Vladi podržavamo, jer svako od nas misli da bi plate trebalo da budu veće i da izdvajanja za obrazovanje i nauku treba da budu veća, ali moramo objektivno voditi računa o ekonomskim mogućnostima Republike Srbije i šta je moguće sa novcem koji postoji u kasi rešiti.
Zašto sam ovo pomenuo? Tri su zahteva. Jedan je ograničenje broja učenika za najviše 25 u odeljenju, odlaganje primene sistema finansiranja po učeniku do 2020. godine i uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja. Ako znamo da je uvođenje srednjeg obrazovanja vezano za ustavne promene, a mi smo to predložili i u Strategiji koja je usvojena i koja je bila dva puta čitana u ovom domu, onda znate da je to kucanje na otvorena vrata, jer mi ćemo to usvojiti kada bude promena Ustava.
Ako je reč o ograničenju broja učenika na najviše 25, opet kucanje na otvorena vrata, jer to je strateški cilj do 2020. godine. Sada, bukvalno sada, poštovane koleginice i kolege, imamo prosek, verovali ili ne, od 20,2 učenika u odeljenju na nivou osnovnih i srednjih škola, s tim što je na nivou srednjih škola 24,4, a na nivou osnovnih 19,8.
Problem je što u nekim većim gradskim centrima zbog mehaničkog priliva stanovništva postoji objektivno veći broj đaka u odnosu na brojke koje se pominju i izlazak u susret ovom zahtevu nije moguć, iz prostog razloga što nemamo ni dovoljno prostora. To bi otvorilo pitanje zapošljavanja novih profila i objektivno bi otvorilo niz novih pitanja.
Kada je reč o odlaganju primene sistema finansiranja, moram vam reći da je Narodna skupština 2009. godine usvojila zakon koji govori da će od 2014/2015. godine, naglašavam 2014/2015 godine, ne sada ove školske godine, nego od sledeće školske godine da će biti primenjen sistem finansiranja po glavi učenika, a da ćemo ove školske godine u 16 opština, zajedno sa Ministarstvom finansija, sprovesti testiranje modela finansiranja. Imamo četiri formule, odabrali smo 16 opština i to ćemo uraditi. Nema bojazni da će neko biti uskraćen. Pošto su vrlo različiti kriterijumi, mi želimo kroz te četiri formule da dođemo do jedne opšte.
Moram da kažem, pošto sam to govorio i ranije, ali se to nekako slabo čuje, da smo kolega Dinkić i ja razgovarali sa sindikatima i ja sam kao ministar prosvete rekao da taj plan finansiranja…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine ministre.)
Molim vas, samo još jednu rečenicu.
…da taj plan finansiranja po glavi učenika neće biti primenjen ukoliko ne obezbedimo novac za jedan ekonomsko-socijalni program, ali svako licitiranje u ovom trenutku je preuranjeno, zato što tek treba da se primeni formula, pa ćemo da vidimo da li će i koliko biti eventualnog viška zaposlenih u odnosu na demografsku situaciju. Kažem, četiri formule su korektivne. Uzeli smo mnoštvo faktora da bi napravili onu formulu koja će tačno da da odgovor koliko je potrebno novca za finansiranje obrazovanja, pa ćemo onda da vidimo šta plaća Republika, a šta plaćaju lokalne samouprave, sve u želji da sistem napravimo održivim i da kroz taj održivi sistem on bude što efikasniji i što kvalitetniji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Predsedniče Vlade, ministri Vlade Republike Srbije, kolege narodi poslanici, danas smo imali priliku da u poslovnički suženim uslovima objektivno dobijemo zaista malo prostora za postavljanje mnoštva pitanja koja opterećuju našu ekonomsku i socijalnu situaciju. Nismo dobili adekvatne odgovore.
Naravno da smo mi kao DS vrlo nezadovoljni i ekonomskim i socijalnim stanjem u zemlji, ali i nezadovoljni činjenicom da ova vlada definitivno, osim ne znam na osnovu čega baziranih neistina i napada na opoziciju, pokušava da prikrije svoju nekompetentnost. Niko vama ne brani da nama se ovde obraćate tonom kojim hoćete, ali isto tako je činjenica da vama niko ne dobacuje. Ako poslanici međusobno razgovaraju, to ne znači da vama dobacuju. Mislim da bi bilo lepo, kako ste se u Topoli, na Oplencu lepo obratili ljudima, bez obzira na njihovo protivljenje, tako možete i narodnim poslanicima. Nismo ništa gori od naroda koji vas je tamo sačekao.
Ono što je sigurno, jeste da je budžetski deficit 78 milijardi dinara, da su strana ulaganja minimalna, nešto preko 100 miliona evra, da nema ništa od obećanih 10 milijardi evra po godini, da su javna preduzeća partizovana i dalje, da nema nestranačkog zapošljavanja, da su plate i penzije pale i da će još padati, nažalost, i nije pitanje da li se zamrzava, već kako da se zaustavi dalji pad, da nam je pala spoljnotrgovinska razmena, naročito u poljoprivrednim proizvodima, što ste i priznali, i to mi je drago.
Demokratska stranka, što se tiče budžetskog deficita, predlaže, što smo predvideli u našem programu, ukidanje neracionalnih troškova, koje ćete morati uraditi, bez obzira što je nepopularno, kresanje administracije, potpuno nepotrebnih donacija, dotacija iz budžeta gubitašima, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama, gde ste vi na vlasti, suzbijanje sive ekonomije i povećanje prihoda od carina, što zahteva reformu i jačanje inspekcijskog i sektora uprave prihoda, smanjenje subvencija sam već rekao, uvođenje platnih razreda u javnom sektoru, novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave i AP Vojvodine, prelazak na programski budžet, povećanje prihoda kroz veći obuhvat zbog manjeg poreskog opterećenja i bolje kontrole. To vi nemate mogućnosti, inspektori vam se broje na prste, korupcija je opšta i apsolutno je nemoguće zaustaviti. Ljudi samo manje o tome pričaju, a sve više tome robujemo, nažalost.
Što se tiče javnog duga, mi predlažemo povećanje privredne aktivnosti kroz dovođenje više stranih ulaganja, ali i kroz sredstva od privatizacije, poput "Al Dahre", koje odmah treba usmeriti na vraćanje dugova, smanjenje deficita i zabrana da se zaduženje koristi za isplatu javnih rashoda, već isključivo za dugoročne investicije u infrastrukturu, što vi ne radite.
(Predsedavajući: Molim vas da postavite pitanje, ako imate, jer je vreme isteklo.)
Dakle, mi pitamo da li su mere koje predlažemo, koje se tiču zaštite standarda života, za ovu vladu iole prihvatljive? Da li su spremni o njima da razgovaraju i da li su spremni da po ovim pitanjima koje smo nabrojali nešto urade i poslušaju DS i ostatak opozicije? Da li su spremni da dodatno učine nešto u investiciji zapošljavanja i razvoja porodičnih firmi, s obzirom na minimalna izdvajanja i smanjenje opterećenja…
(Predsedavajući: Vreme vam je isteklo. Možete dodatno posle postaviti još pitanje.)
Dobro, ali ja imam svoje vreme i moram da postavim pitanje. (Predsedavajući: Ne, moram poštovati Poslovnik, dao sam vam 43 sekunde preko vremena.)
U svakom slučaju, mi smatramo, i tu završavam, da ova pitanja zahtevaju mnogo jasnije, preciznije, na struci bazirane odgovore, mnogo širi dijalog i sa sindikatima i sa strukovnim udruženjima, ali i sa opozicijom. Da ne bismo ušli u…(Isključen mikrofon.)

Molim vas, ušli ste u peti minut, stvarno ne mogu više da dopustim. Posle iskoristite druga dva minuta.
Da li neko od predstavnika Vlade želi reč?
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić. Izvolite.

Kao što sam rekao više puta i to u praksi dokazao, sve mere koje bi trebale da se primenjuju bi trebale da budu proveravane od strane onih koji učestvuju u tim procesima. Zato su veoma važne konsultacije sa predstavnicima privrede, ekonomske nauke, sa predstavnicima finansijskih institucija, sa sindikatima itd. Mi taj dijalog vodimo.
Nemojte da mislite da tu postoji jedinstven stav oko toga šta treba uraditi. Postoje veoma različiti i suprotstavljeni stavovi, zato što su interesi suprotstavljeni. Mi nismo mogli da se dogovorimo, odnosno sindikati i poslodavci nisu mogli da se dogovore oko najniže cene rada, zato što su interesu suprotstavljeni.
Apsolutno niko nema ništa protiv i ja pozdravljam inicijativu svake stranke, svakog pojedinca da se pomogne u ovoj situaciji. Sve te mere, svi ti predlozi će sigurno biti uzeti u razmatranje i ovim pitanjima ćemo se veoma ozbiljno baviti i u sledećem periodu. Koliko god je to moguće, u tome bi trebalo da učestvuje i Narodna skupština Republike Srbije, poslaničke grupe, političke stranke i nemamo ništa protiv toga.
Pošto ovde ima dosta mera koje ste vi nabrajali i pošto ste uputili konkretno pitanje – da li smo spremni da ih sprovodimo, ja ću vam odgovoriti kontra pitanjem. Zašto vi niste bili spremni da ih sprovodite i zašto ih niste sprovodili? Kada mi budete odgovorili na to pitanje, odgovoriću vam na vaše pitanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, dva minuta. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, na vašu žalost, ali i na žalost građana Srbije, ekonomski pokazatelji rada prethodne Vlade su bolji od ekonomskih pokazatelja rada vaše Vlade. Vi možete ovde da kažete šta god hoćete, ali brojevi vas negiraju.
Dakle, moje pitanje je sledeće, pošto niste odgovorili, sem toga da postoji komunikacija, da li ste razgovarali sa gospodinom Milanom Kneževićem iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, s obzirom da gospodin Knežević iznosi frapantne podatke? Moje pitanje je kako ćete ove podatke da dovedete bar u neku normalu ili da smanjite ove užasne brojeve koje opisuje gospodin Knežević?
On kaže da je u martu 97.000 firmi isplatilo poreze i doprinose ali ne i plate, od toga 14.000 firmi samo plate, a 7.000 nije isplatilo ni jedno ni drugo. Privreda duguje više od 22 milijarde evra i u prva dva meseca je zatvoreno 6.800 trgovinskih radnji, a otvoreno svega oko 5.000, što je 1.800 radnji manje. U prvom kvartalu je čak 30.000 radnika ostalo bez posla sa trendom da se to nastavi itd. To smo iznosili do sada više puta.
Prošle godine smo izgubili 180.000 radnih mesta, a zaposlili smo 167.000, a niko nikad nije izvršio analizu ni radne naše birokratije, ni aparata, ni inspekcijskih službi, ni službe za zapošljavanje, ni zašto smo dali tolike pare u tu službu i ništa se bitnije nije promenilo. Zašto smo dali toliko u turizam, a turizam nam opada? To je isto moje pitanje.
To su milioni evra gospodine Dačiću. Dakle, vi kažete spremni smo. U redu, kažite kako ćete konkretno i šta ćete skresati od troškova, s obzirom da ste u vašem ekspozeu rekli da nema zamrzavanja plata i penzija. To ste spomenuli više puta javno i nedavno. Čini mi se da tu, malo u Vladi ima određenog neslaganja. Nama je bitno da to, jednom za svagda vrlo precizno pojasnite, pošto nećemo imati priliku da vam odgovorim. Hvala.