Reč ima premijer Dačić. Izvolite.

Samo ću minut-dva, a kasnije će ministar Dinkić odgovoriti na ovo što ste konkretno pitali.
Ekonomski pokazatelj? Ekonomski pokazatelji su bili takvi da je Vlada Vojislava Koštunice bila duplo uspešnija od Vlada Mirka Cvetkovića. Da li je to bilo tako? Kada je formirana Vlada Mirka Cvetkovića nastala je ekonomska kriza, naravno, ne zbog formiranja te vlade. Ako ćete govoriti o ekonomskim pokazateljima, da li znate koliko ljudi je otpušteno od 2000. godine do danas i ostalo bez posla, pa hoćete da kažete da je pre 2000. bilo bolje? Ali, već ulazimo u političke rasprave.
Nemam razloga da polemišem na političkom nivou, na stručnom, izvolite, ako neko ima svoj predlog, samo ne znam, ako su toliko genijalni ti predlozi što ih niste do sada, za ovih 10 godina, 13 godina, koliko ste na vlasti predlagali, primenjivali. Tu je i gospodin Đelić, on je bio ministar finansija, bio je potpredsednik Vlade, imao je vremena da sve to predlaže.
Učestvovao sam na sastancima gde je bivši predsednik, predsednik Republike, predsednik partije, gde smo raspravljali o ekonomskoj situaciji. Ekonomska situacija, nažalost, nije dobra i to je izazov za nas. Ajmo da učinimo sve što možemo, ali imali ste prilike da to radite, imali ste prilike, šansu niste iskoristili. Čekajte sledeću priliku, ako je budete dočekali u smislu političke budućnosti, ali narod je taj koji daje ocenu ko kako radi.
Stvarno ne mogu sada da procenjujem šta narod o kome misli, ali kada govorite o toj Topoli i Oplencu, nisam video retko koga od vas tamo, a vi ste doveli Aleksandra Karađorđevića u Srbiju, vi ste mu dali Beli dvor, vi ste ga vratili kao prestolonaslednika. Zašto? Jer, vam je tada bio potreban da srušite Miloševića. Ova vlada je učinila na pomirenju, nacionalnom pomirenju, ali to što se tamo desilo, nećete se valjda radovati tome što nacionalistike i ekstreminističke grupacije to koriste kao što su radile i u vreme prethodne Vlade. To je sramota Srbije, a ne primer kako neko treba da funkcioniše. Tamo sam pozivao na jedinstvo i na pomirenje, ja koji sam naslednik komunista, koji nisu dozvolili Karađorđevića da se vrate, bio formirao, na čelu Vlade sam koja je formirala odbor za vraćanje njihovih posmrtnih ostataka. Ja sam svoje, za nacionalno pomirenje uradio. Ako neko ne želi nacionalno pomirenje njegov problem. Ali, to je već prošlost. Mi gledamo u budućnost.
Pozivam vas, pošto sam zamolio ministra Dinkića, ali mislim da i nema vremena i nemam potrebe, samo bih zamolio da sve predloge koje imate, da ne ostanu na bazi političkih proklamacija. Ako postoje predlozi, ako postoje ideje, nikakav problem nije da o tome razgovaramo, da vidimo šta je to što može da se predloži, šta je to što može da se racionalizuje? Nije to tema o kojoj sad prvi put razgovaramo.
Imali smo mnoge ideje kako da to uradimo koje na kraju nisu realizovane. Zato je važno da postoji nacionalni konsenzus oko toga da moramo da se usredsredimo na rešenja sledećeg teškog problema, a to je ekonomska situacija.
Nadam se da je došlo vreme kada će to biti glavna naša politička aktivnost. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marija Obradović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, tema o kojoj danas nismo govorili – gradski budžet Beograda.
Idejni projekti Dragana Đilasa opustošili su gradski budžet, budžet svih građana Beograda. Moram da priznam most na Adi je lep most, ali taj čovek nikako da nam kaže koliko košta taj most. Koliko koštaju pristupne saobraćajnice? Da li je moralo tako skupo? Da li je Đilasov ponos mogao da bude jeftiniji?
Dragan Đilas se poziva na akademike. Šta je sa ostatkom stručne javnosti? Šta je sa uglednim profesorima Arhitektonsko - građevinskog fakulteta koji su ukazivali da je ovo krupan zaloga i za budžet grada i projektovali su rešenje mosta od 60 miliona dinara? Predlog profesora Buđevca sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, on je imao podršku i Saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije? Uostalom ni ministar Mrkonjić nije na strani Dragana Đilasa i iznosio je slabosti ovog rešenja.
Most preko Ade je najbezobraznije bacanje para građana u novijoj istoriji Beograda. Ne samo što je izabran najskuplji projekat nego je u pitanju megalomansko rešenje koje se ne uklapa ni u sredinu, ni estetski, a ni po funkciji koju bi trebalo da obavlja.
Posebna priča je BusPlus. Iako je Đilas izjavio da je grad izabrao najnižu ponudu za novi sistem naplate prevoza, prava istina je da je postojala samo jedna jer je konkurs održan po pravilima koju je vlast donela nepoštujući Zakon o javnim nabavkama. Od 51 kompanije koja je otkupila konkursnu dokumentaciju samo tri su poslale ponudu. Od tri koverte koje su stigle na konkurs smo jedna je sadržala svu neophodnu dokumentaciju i to konzorcijum tri firme KENTKART sa sedištem u Istanbulu, Lanus i Apex Solution tehnologi iz Beograda. Konkurs za veoma unosan, istovremeno skup posao naplate karata u javnom gradskom prevozu Grad Beograd je održao po pravilima koje je sam doneo.
Sad, da li ćemo mi od Dragana Đilasa čuti koliko košta zaista ovaj most bez one ljutnje i bez konstatacije – ne slažem se sa pitanjem, nego odgovor zašto nešto što je potpisano na 120 treba sada da se plati 300, 600 miliona evra ili koliko se već licitira i sve to preko skupih kredita.
Beogradski vodovod i kanalizacija, samo za iznajmljivanje osam kamiona i bagera je platilo pola milina evra. Za iznajmljivanje, a kupovina novih 575 hiljada evra. Ovo su bile konstatacije.

Vreme, vreme, molim vas postavite pitanje.

(Isključen mikrofon.) Dajte mi samo vreme da postavim pitanje.

Molim vas, sačekajte. Dogovorićemo se sve, moramo da čujemo jedni druge.
Znači, molim vas, vreme koje ste imali na raspolaganju je utrošeno. Molim vas, vreme koje ste imali na raspolaganju je utrošeno, u najkraćem roku postavite pitanje. Sada se prijavite ponovo da bi neko eventualno odgovorio. Izvolite.

Dakle, pitanje za Vladu – kada će se ispitati kako su trošena sredstva iz budžeta Beograda i ko će da odgovara za to? Hvala.

Da li neko iz Vlade želi da odgovori?
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ono što jeste činjenica da bilo koje trošenje budžetskih sredstava dolazilo ono iz Republike, pokrajine ili gradova i opština  mora biti predmet ispitivanja ukoliko se radi o netransparentnom, a posebno nezakonitom trošenju novca. U tom smislu niko ne može biti iznad  zakona i svi moraju imati jednak tretman pred zakonom.
Oni koji su nadležni da to ispitaju, ima više aspekata toga. S jedne strane, DRI proverava procedure. Policija proverava krađu, odnosno kršenje zakona, a budžetska inspekcija takođe može da ispituje namensko korišćenje sredstava. Dakle, ko god da je u pitanju dolazi pod udar ispitivanje svih državnih institucija. Mislim, da ako postoje sumnje u javnosti, ma o kome da se radilo, ma o kom projektu da se radilo, i ma na kom nivou se to dogodilo, to mora da se ispita jer jednostavno istina je najbolji lek za sve.
Što se tiče pitanja koja su prethodno postavili gospodin Stefanović, a nisam imao vremena da odgovorim, iskoristio bih priliku da odgovorim i na to. S jedne strane, netačne su konstatacije da navodno sada su ekonomski parametri lošiji, nego za vreme Vlade Mirka Cvetkovića.
To nije tačno, ali mi se time ne ponosimo i nismo zadovoljni, jer podaci su bili za 2012. godinu katastrofalni i svako poboljšanje od te katastrofalne situacije mora biti mnogo veliko da bi bili zadovoljni, ali činjenica je da prošle godine u sva četiri kvartala, BDP je padao u Srbiji a da ove godine raste, skromnih 2%, a očekujem da će biti i nešto više od 2%.
Ja govorim da nismo zadovoljni, ali činjenica je da je bolji rast od 2%, nego pad od 2%.
Druga stvar, industrijska proizvodnja je padala tokom čitave prošle godine, sada opet raste, skromno 5,2% u prvom kvartalu, ali 5,2% rasta je bolje nego pad.
Inflacija se usporava bitno od početka mandata novog guvernera i u prva četiri meseca iznosila je za srpske uslove, svega 1,9%, dok je inflacija u prethodnom periodu, pre svega, do momenta, dok nije nova guvernerka stupila na dužnost, dostigla nivo koji je dvocifren.
Što se tiče spoljne trgovine, takođe, prošla godina je završila sa velikim deficitom tekućeg računa platnog bilansa. Ove godine taj deficit će biti za jednu četvrtinu, 25% manje. Zašto? Zato što raste izvoz dvocifreno, 22%, a uvoz je nula i samim tim se smanjuje rebalans u spoljnoj trgovini.
Nije tačna konstatacija da je za ovoliki broj porastao broj nezaposlenih, jer ako iznosite podatke za tri meseca, zašto ne izađete sa podacima za sva četiri meseca, jer sada smo već u maju.
Tačno je da po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima šest hiljada više, a ne 30 hiljada više nezaposlenih u prva četiri meseca, to opet nije dobra vest, ali nemojte da govorite neistinu.
Konačno, prihodi od turizma u Srbiji su poslednjih pet godina utrostručeni i iznose milijardu dolara na godišnjem nivou i nije tačno da turizam beleži pad. Problem je u tome što neke druge grane beleže pad, kao što je građevinarstvo, kao što je trgovina. To su delatnosti gde moramo da učinimo sve.
Mislim da je dobro da svi govorimo istinu, da ne slikamo ružičasto nešto što nije ružičasto, ali ne sme se preterivati i treba davati konkretne predloge.
Još na kraju, kada je već bilo pitanje o Beogradu, moram da kažem da razmišljam o mogućnosti da predložimo da se plate u administraciji, ne u javnim službama, u administraciji smanje, govorim o republičkoj administraciji, o pokrajinskoj administraciji, o lokalnim administracijama. Efekat smanjenja tih plata od 10% na godišnjem nivou daje uštedu koja je nažalost na godišnjem nivou samo jedna petina od gubitaka gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd.