Dan za odgovaranje na poslanička, pitanja u vezi sa aktuelnom temom, 30.05.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dan za odgovaranje na poslanička, pitanja u vezi sa aktuelnom temom

30.05.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:25 do 15:20

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Hvala.
Gospodo ministri, u ime moje poslaničke grupe u pozitivnom smislu bih ocenio dobrom promenu politike, priznao je i sam premijer, u smislu evropskog puta Srbije. Podrška naše poslaničke toj politici nikada nije bila sporna, kao i nacionalnom otrežnjenju i doprinosu nacionalnom pomirenju i spremnosti da se ode na Oplenac i da se pokloni kruni Karađorđevića, oni koji su je stvorili i proširili granice Srbije, ali i stvorili Kraljevinu Jugoslaviju, koju su, nažalost, levičari razbili.
Očekivao sam danas da, budući da Srbija nije prvi put u teškoj ekonomskoj situaciju, to se dešava svim zemljama s vremena na vreme, se malo podsetimo i najboljeg ministra finansija kojeg je Srbija ikada imala, gospodina Lazara Pačua, koji čak nije bio ni ekonomista, nego lekar. Neke paralele se mogu podvući.
Šta je uradio gospodin Lazar Paču kada je zatekao praznu državnu kasu? Prvo što je uradio, otpisao je sve nevažne troškove. Zatim je zaveo opštu štednju. Mi to još uvek nismo uradili. Zatim je smanjio plate državnih službenika. U tom pogledu iz Vlade stižu kontradiktorne izjave. Zatim je sproveo rigoroznu akciju naplate poreza, svih poreza. Gospodin Dinkić je pre neki dan pričao u parlamentu da je naplata poreza na nezadovoljavajućem nivou. Zatim, ono što su danas predlagali narodni poslanici, što predlažemo mi kao poslanička grupa, značajno povećao budžetske prihode od carine.
Mislim da je dosta demagogije, dosta populizma. Svi ekonomski pokazatelji govore da se nalazimo u jako teškoj situaciji i da nema mnogo nade za optimizam i da ne postoji čarobni štapić da se reše svi problemi, ali od nečeg se mora poći. Carina je država za sebe - interna kontrola je godinama uvezana sa carinicima, prolazi roba bez carinjenja, carini se sa nižim kamatnim stopama itd.
Zahvaljujući ovim merama, samo posle godinu dana, Kraljevina Srbija se finansijski u potpunosti stabilizovala. Čak je i izdržala Carinski rat sa Austrougarskom i povećala spoljnotrgovinsku razmenu za vreme Carinskog rata, nalazeći druga tržišta za 100% i spremno dočekala balkanske i Prvi svetski rat u finansijskom smislu.
Šta ova vlada može da uradi? Prvo, mora da povuče neke nepopularne mere i da utiče i na promenu mentaliteta življenja na tuđi račun. Zbog čega? Tražimo jednu ozbiljnu analizu efekata svih subvencija koje se daju. To je najklasičniji primer življenja na tuži račun. Zatim, da se suzbije crno tržište, da se donesu potrebni zakoni o zadrugama, o zanatastvu, o zanatskim komorama…
(Predsedavajći: Vreme.)
Završavam.
… Da se izmeni Zakon o denacionalizaciji, da se uvede supstitucija, koja je mnogo jeftinija za državu. Nastaviću kasnije. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima ministar Dinkić.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Nažalost Lazi Pačuu je bilo lakše da sredi situaciju u javnim finansijama Srbije nego što je meni danas, jer je tada samo Srbija bila u finansijskoj krizi, a ostatak sveta nije.
Problem u ovoj situaciji i ujedno sva dramatičnost situacije je u tome što je danas čitav svet u krizi, a posebno Evropa. Neke od tih mera svakako treba da se primene i mi ćemo ih svakako primeniti, ali moramo da budemo svesni da bez oporavka zemalja iz evrozone, gde izvozimo 65% naše robe, nema šanse da se u Srbiji mnogo bolje živi. To je realnost. Nikada se nije desilo čak ni u uslovima one velike depresije iz 1929. godine da ovakve razmere ima svetska ekonomska kriza.
Podržavam vaš predlog i sam ću to uraditi i predložiti Vladi da se analiziraju efekti subvencije i da se krešu subvencije tamo gde nisu neophodne. Kada se nema mora prvo da se krene od kresanja necelishodnih i nepotrebnih ili manje potrebnih rashoda.
Što se tiče smanjivanja plata u administraciji i to ću predložiti, odmah da vam kažem. smanjivanje plata u administraciji za 10%, republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj, ali ne i u javnim službama, ne u prosveti, ne u zdravstvu i ne penzionerima. Što se tiče penzionera već sam rekao da penzije sigurno neće biti smanjivane. Sigurno plate u zdravstvu i prosveti neće biti smanjivane. Sigurno plate u vojsci i policiji neće biti smanjivane. Moramo da vidimo šta su realne mogućnosti i koliko i kada one mogu da rastu u narednih godinu i po dana, dakle ne samo do kraja ove godine. To je nešto o čemu ćemo razgovarati i mi svi zajedno u koaliciji i to je ono sa čime ćemo izaći pred poslanike.
Kada bi samo administracija republička, pokrajinska i lokalna mogla da reši problem, to bi bilo jednostavno. Međutim, ukupni rashodi za ovu administraciju u odnosu na ukupan budžet čine ispod 2%. Dakle manevar na 2% budžeta je skroman i to je realnost, sve ostalo je demagogija.
Ono što je činjenica jeste da bez obzira što su male plate u javnom sektoru i penzije one danas čine 52% ukupnog budžeta. Čine 25% ukupnog bruto domaćeg proizvoda. Na njih se izdvaja više nego što ostvaruje srpski izvoz kompletan tokom jedne godine i činjenica je da nivo mase plata u javnom sektoru u odnosu na bruto domaći proizvod je daleko veći u Srbiji nego u zemljama slične snage u Evropi, ne samo EU, nego i posebno u zemljama koje su u tranziciji, a da ne govorim o penzijama. Bez obzira što su penzije niske i niko to ne želi da spori, to je činjenica, ali masa penzija danas u bruto domaćem proizvodu je mnogo veća nego što je to slučaj u drugim zemljama u Evropi i retko koja zemlja ima veće učešće mase penzija u bruto domaćem proizvodu.
To naš zadatak čini neverovatno teškim. Ko god misli da je lak nudim mu da preuzme ovaj posao umesto mene. U pitanju je jako težak posao. U okviru tih parametara moraju da se nađu rešenja. Mislim da će Vlada naći rešenja, čak sam ubeđen u to, ali moramo da imamo veći konsenzus celog društva kako to da napravimo. Sigurno je da ne smemo da dozvolimo da budžetski deficit dostigne one projekcije o kojima je govorio MMF i sigurno neću biti u Vladi ukoliko bi deficit išao ka tom nivou. Predložiću kresanje budžetskog deficita koje će ga vratiti u neke normalne okvire koje zahteva sadašnja situacija, imajući u vidu ono što je premijer govorio, balans između štednje i potrebe za razvojem. Sigurno neću predlagati gušenje bilo kakvog razvoja. Koridor 11 mora da se gradi, mora da se grade kanali za navodnjavanje, mora da se investira u poljoprivredu, mora da se dovode investitori. Da nismo dovodili investitore ne bismo ni imali ovaj rast koji smo imali danas. Samo sa sopstvenim snagama to ne bismo mogli da uradimo. Sigurno da možemo i više da iskoristimo tzv. sopstvene snage, ali nemojmo da budemo demagozi, to nije dovoljno.
Na međunarodnom tržištu nam trebaju investicije. Program koji ćemo predložiti će biti kompleksan. Neće samo sadržati mere za stabilizaciju budžeta, jer je to nedovoljno i to je vezano samo za javni sektor. Podrazumevaće i mere za unapređenje svih onih delova privrede koji mogu da povuku razvoj.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Hvala gospodine ministre. Predložio bih još neke mere.
Kada smo pričali o budžetu rekli smo da treba zavesti opšte mere štednje, od onih najbenignijih, uštede troškova na svim nivoima, grejanja, goriva, službenih automobila, opštinske, gradske slave. Danas svako komunalno preduzeće, svaka mesna zajednica, svaka opština, svaki grad i dalje nemilice troši sredstva građana na raznorazne proslave koje su totalno nebitne i neprimerene vremenu.
Ministarka zdravlja je zatekla dug zdravstvenih ustanova od 130 miliona evra koji smo pretvorili u javni dug. Rekla je da će nam dati spisak ustanova koje su napravile dug, spisak nikada nije došao. Zadnja tri meseca je napravljen novi dug od 3,5 milijardi dinara i sada ministarka zdravlja kaže da ako se nastavi takav neodgovaran način ponašanja rukovodilaca zdravstvenih ustanova da će početi da ispituje i da podnosi krivične prijave. Po nama to Vlada treba da radi sve vreme.
Da li je vršena analiza koliki bi efekat po našu privredu imalo preusmeravanje subvencija za radna mesta u poljoprivredi, što je predlog SPO i DHSS od početka? Ako se smanjuju plate državnim službenicima, onda ne treba smanjivati one najmanje plate. Treba odrediti limit, jer nije isti efekat ako smanjite nekom službeniku koji ima fakultet i platu 30.000 i onome ko ima 100.000.
Vlada mora da uradi strukturne reforme poreskog, penzionog i zdravstvenog sistema. To su i informacije koje dobijamo iz Vlade ali nikako u taj korak da se krene. Treba izvršiti analizu koliko bi u procesu denacionalizacije bila ušteda veća za državu i za sve građane Srbije kada bi se izmenio Zakon o denacionalizaciji i kada bi se uvela odredba o supstituciji, jer 95% zemljišta koje je uglavnom zaparloženo i ne obrađuje se, bi moglo po tom osnovu da se vrati građanima, a ne da se isplaćuje novac na teret svih poreskih obveznika.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Gospodine Čikirizu, isteklo vam je vreme.
Reč ima ministar Dinkić.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Slažem se sa vama da mora da se uvede finansijska disciplina na svim nivoima. Primer iz ovog zakona koji ste pominjali, o preuzimanju dugova zdravstvenih institucija, njegova implementacija to govori.
Ova Skupština je izglasala da se preuzme dug koji je po rečima zdravstvenih institucija iznosio 13 milijardi dinara. Kada su u prva tri meseca ove godine prijavili stvarni dug sa papirima, sa dokumentima, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću pokazalo se da je samo 4,7 milijardi. Mnogi govore – duguje država nama, zbog toga ne možemo da radimo i mnogi u tome i preteruju. Dug je bio 4,7 milijardi a ne 30 milijardi dinara. Ubeđen sam da i ljude koji krpe kraj sa krajem, ove putare juče motivisali da izađu na ulicu. Ne govore istinu kada kažu da im je dug koji im je država dužna devet milijardi. Tražio sam zato da se ustanovi koliko stvarno država duguje. Ono što država duguje mora da se plati. Ali, ako postoji nešto što je izmišljeno onda to nije način.
Što se tiče discipline, trenutno nema finansijske discipline i tu ste potpuno u pravu. Učiniću sve da uspostavimo disciplinu i kada je u pitanju poreska uprava, i kada je u pitanju redovno plaćanje obaveza u roku od 45 dana.
Pre neki sam blokirao 120 opština, zato što nisu u roku od 45 dana različite institucije plaćale obaveze po osnovu zakona u privatnom sektoru. Kada smo ih blokirali, krenuli su svi da plaćaju. Sada ih je vrlo malo ostalo blokirano.
Blokiraćemo sudove. U ovoj državi sudovi danas ne plaćaju račune, koje su preuzeli, u roku od 45 dana. Kasne već 11, 12 dana. Kasne i gerontološki centri. Kasne i policijske uprave. Kako mislimo da nam država bude uređena, ako oni koji treba da zavode red kasne u izmirivanju svojih obaveza.
Kao ministar finansija ću dati sve od sebe, ali još jednom ponavljam, bez pomoći čitavog društva se ne može uvesti red i ne mogu se uvesti jednake šanse za sve.
Preusmeravanje subvencija, svakako, ako to daje rezultate. Trenutno su subvencije za poljoprivredu oko 4% budžeta. Cilj je da budu 5, to znate i sami, najmanje. Za otvaranje novih radnih mesta, ovo o čemu govorite, 0,7%. Ako bi ukidanje tih subvencija zaista dalo analizom toliko dobar rezultat da se preusmeri u poljoprivredu, to bih prihvati. Nisam siguran. Mislim da same subvencije u poljoprivredi, bez ulaganja u investicije, nisu dovoljne. Subvencije treba da pomognu ljudima tako što će im povećati dohodak. Bez ulaganja u investicije, kupovinu nove opreme, izgradnje kanala za navodnjavanje, samo davanje para kroz subvencije, takođe, može biti neefikasno, čak i kada je poljoprivreda u pitanju. Treba gledati sistem svih podsticaja u poljoprivredi, kao i u svakoj drugoj delatnosti.
Takođe, treba da se postavi pitanje – da li možemo da nastavimo ovako sa javnim preduzećima koja, pre ili kasnije, prevaljuju svoje obaveze na obične građane. I Srbijagas koja nije u stanju da plati državne garantovane dugove, pa kaže – jednostavno, to ne možemo da platimo, i JAT, i Železnica i Resavica, dakle, ima puno takvih preduzeća, da ne govorimo o nekima koji bi morali da budu profitabilni a nisu, kao što je Galenika.
Na žalost, puno je razloga za brigu i puno je stvari koje treba srediti. Ne plašim se izazova i sasvim sigurno ću učiniti sve, sa svojim kolegama, da to učinimo i da rešimo ove probleme. Svi koji tu pomognu, dobro su došli. Na žalost, mislim da neki koji olako daju neke izjave, nisu svesni celine problema. Da sada ne govorim o tome da se iz žalbe dobijaju, u međunarodnim sudovima, za neisplaćene plate radnicima za period kada nisu radili 90-tih godina, i ko zna koliko obaveza još treba da stignu na leđa državi.
Ne kažem da ti ljudi ne treba da budu kompenzirani, ali ko to plaća? Platiće svi građani Srbije. To ne plaćam ja. U ovom trenutku samo vodim javne finansije i vodim računa o državnoj kasi, a suštinski, ceh plaća narod. Zato svi moramo da budemo solidarni, da shvatimo težinu problema, da ako vodimo i donosimo neke nepopularne mere, da se ne napadaju ti koji te mere predlažu, nego da analiziramo efekte – šta bi bilo ako se oni ne primene. U tom smislu zahvaljujem na vašim predlozima jer su konstruktivni.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Đorđe Stojšić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Koleginica Papuga je na odboru pa bi umesto nje postavio pitanje koje se tiče državne zemlje koju je već ovde ministar spomenuo, kada god ovde pričamo o ekonomiji, atmosfera je malo komemorativna, ali mislim da postoje neki resursi koji su svetla tačka i koji se stalno navode kao nekakva perspektiva razvoja, a državna zemlja je upravo jedna od tih.
U Srbiji je 450.000 ha državne zemlje, koliko znam, poljoprivredno je zemljište i o tome i pričam. Kao LSV smo predlagali, kada se donosi Zakon o javnoj svojini, da se formira fond za poljoprivredno zemljište, iz više razloga. Jedan od tih razloga je taj, što kaže i stara engleska poslovica – zemljište se više ne proizvodi, kupujte ga. Tu poslovicu su čuli i Arapi i tajkuni i svi, ali bi bilo dobro da ih čuju i oni koji se staraju o poljoprivrednom zemljištu u Republici Srbiji.
Fond za poljoprivredno zemljište je nešto što bi omogućilo da se zemljište kao kolateral iskoristi za, recimo, emitovanje nekih hartija od vrednosti i po osnovu prihoda od tog zemljišta bi mogla da se finansira između 500 miliona i milijardu evra godišnje investicija u poljoprivredi, u primarnu proizvodnju, ili da se, recimo, očisti kanal Dunav-Tisa-Dunav, koji je bez daljeg građenja kanal, sasvim dovoljan da se u Vojvodini uvede navodnjavanje na većem delu oranica, i što se tiče plodnosti, takođe. On je bio jedan od razvođenijih kanalskih mreža u Evropi još pre 200 godina, a ne sada.
Pitanje za gospodina Kneževića je – da li ta ideja i dalje postoji? Da li se nešto po tom pitanju radi? U velikom broju lokalnih samouprava bi se morao preispitati način na koji se izdaje državna zemlja u zakup, pogotovo ako se ima u vidu da način na koji se to sada čini je u velikom broju opština tamni vilajet sam po sebi. Druga stvar, ne može se baviti intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom kada vam treba zakup na više godina da bi formirali trajne zasade ili staklenike i plastenike, u svakom slučaju, bavili se onim što donosi neku veću dodatnu vrednost. Zahvaljujem.