Gospođo Kolundžija, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedniče, povredili ste član 103. jer ste dopustili da se narodni poslanik pozove na član 108. koji vrlo precizno definiše u koji slučajevima predsednik Narodne skupštine opominje narodnog poslanika koji se ne pridržava onoga što je na dnevnom redu.
Dakle, ne može se paušalno pozvati tek tako na bilo koji član Poslovnika, a onda pričati šta god kome padne na pamet. Ja mislim da o svojim utiscima pri dolasku ovamo treba da priča svojoj supruzi, a ne ovde nama. Dakle, ako već hoće da priča o utiscima, onda možda ne bi bilo loše da se podsetimo da je inflacija, kada je dolazio na posao, jer je bila na vlasti tada njegova stranka, bila sa stotinama cifara iza novčanice koju smo dobijali i za koju smo mogli da kupimo kilogram hleba. Mogao je da se seti da, kada je tada dolazio na posao, reke izbeglica su napuštale kuće, a kuće ostale popaljene. Mogao je da se seti da je tada, kada je on išao na posao, NATO bombardovao ovu zemlju zbog politike koja je tada vođena.
Dakle, ako se već seća, onda neka se seća onoga što mi još uvek danas svi plaćamo cenu, i upravo zbog toga ono što danas rade ti napredni radikali jeste razlog zašto mi strepimo od onoga što nas čeka u budućnosti.

Tumačio sam. Zato sam pitao narodnog poslanika gospodina Babića po kom osnovu se javlja. Pošto ga je gospodin Veselinović direktno pomenuo, ja sam to tumačio kao repliku i zato sam mu dozvolio da iznosi, po članu 108. ne bi imao pravo da se izjasni. Pošto je gospodin Babić rekao da to može biti replika, u tom trenutku u sistemu nije bilo drugih prijavljenih govornika, ja sam mu dao pravo na repliku, ne povredu Poslovnika po osnovu člana 108.
Gospodine Babiću, po Poslovniku. Izvolite.

Član 107. - prekršeno je dostojanstvo Narodne skupštine pominjanjem članova porodice. To kakve ću utiske i kakva ću osećanja ja deliti sa mojom suprugom i sa mojom porodicom je moja lična stvar. Vrednosti koje na taj način neko u ovu salu pokušava da unese su veoma ružne. Niti sam, niti će SNS ikada pomenuti i jednog člana porodice i mislim da su to vrednosti svakakve, ali samo ne demokratske.
Moja osećanja su osećanja čoveka koji se vrlo slobodno šeta i kada dolazi na posao i uvek je među građanima. To su osećanja koja prenosim sa ulice, to su osećanja koja prenosim nesakriven iza zatamnjenih stakala automobila blindiranih u kojima ste se vozili i niste želeli da vidite šta misli narod i šta misle građani Srbije i zbog toga je veoma bitno i veoma bolno što se prenose ta osećanja i ovde i kroz ovu salu.
Molim vas da utičete da se članovi porodice ni jednog narodnog poslanika, bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji, da se ne pominju. Mislim da je to protivno Poslovniku i protivno bilo kakvim drugim pravilima, ali osećanja ljudi i svoja lična osećanja ću govoriti u ovoj sali.

Po Poslovniku, gospodin Palalić, izvolite.

Gospodine predsedniče, član 27. Ne znam da li su kolege zaboravile šta je tema ove rasprave.
Prvo je vladajuća većina usvojila zajednički pretres osam tačaka, ne dobivši nikakvo obrazloženje o tome šta ih sve povezuje. Nakon toga dobili smo predlog da se udvostruči rasprava za ovako vrlo čudno utvrđen dnevni red i nakon toga se otvorila diskusija koja nema veze sa ovim predlogom.
Danas smo čuli značaj i važnost zakona o kojima treba da pričamo, o kojima veliki broj, milion ljudi verovatno prati raspravu, očekujući da čuje šta čeka njihovu decu i sada ovde gledamo raspravu između dve političke stranke. Imaćete priliku o tome da govorite.
Molim vas, gospodine predsedniče, da primenite Poslovnik i da se o ovome izjasnimo. Verujem da postoji apsolutna volja da se podrži ovaj predlog, ali nemojte da se ova dalja rasprava pretvori u potpuno omalovažavanje značaja koji ima ova rasprava. Ovde je faktički celo ministarstvo i svi mi očekujemo da se ova rasprava sada otvori. Ali, voleli bismo da čujemo racionalan predlog, racionalno obrazloženje - zašto se spojilo osam tačaka koje nemaju sve veze jedan sa drugom i nakon toga se traži udvostručavanje vremena? Teško da to možemo da shvatimo. Ipak ćemo taj predlog prihvatiti, ali apsolutno i racionalno. Hvala.

Hvala.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Zorana Babića da se vreme predviđeno sa pretres udvostruči.
Molim Narodnu skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 145, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 21, od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju,
Predlogu zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Predlogu zakona o obrazovanju odraslih, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu, Predlogu zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti i Predlogu zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.
Ima prijavljenih.
Gospodine Ostojiću, po Poslovniku?

Da, po Poslovniku, u vezi člana 27. Molim vas da nam dopustite da dopunimo spisak, jer sada je dupla rasprava, to znači više ljudi može da govori.

Dobro, to smo upravo pozitivno razrešili.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Žarko Obradović želi reč? (Da)
Samo se prijavite, molim vas.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažem nekoliko reči o temama o kojima Skupština danas raspravlja.
Pre svega, želeo bih da upoznam poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da sam juče, u dogovoru sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, ponudio svim poslaničkim grupama i poslanicima koji to žele da u četiri termina, 13, 15, 17 i 19 sati, da razgovaramo o zakonima koji su danas na dnevnom redu i želeo bih da se zahvalim svim onim poslanicima i poslaničkim grupama koji su juče učestvovali u tom razgovoru.
Takođe, juče sam predložio da se poveća vreme rasprave za ove tačke koje su na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, zato što sam smatrao da ima potrebe da se, pogotovo o zakonima iz oblasti obrazovanja, razgovara u duplo većem vremenu, jer je obrazovanje za sve nas u Republici Srbiji jako važno.
Pre nego što pređem konkretno na predloge zakona o kojima je reč, želim da vam kažem da se četiri zakona odnose na oblast obrazovanja i vaspitanja, da se jedan zakon odnosi na studentski i đački standard, jedan je vezan za primanja zaposlenih u visoko-školskom obrazovanju i dva su zakona iz oblasti nauke.
Želim da podsetim Narodnu skupštinu Republike Srbije i prisutne poslanike da su zakoni o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, o srednjem obrazovanju i vaspitanju, zakon o obrazovanju odraslih i zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja već bili u skupštinskoj proceduri od januara meseca 2012. godine, da smo o tim zakonima imali i javnu raspravu koju smo organizovali u određenim gradovima, da zbog izbora nije postojala mogućnost da ti zakoni budu predmet rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da su povučeni, da je potom usvojena strategija obrazovanja Republike Srbije oktobra meseca prošle godine, da smo nakon toga sadržaj zakona inovirali u meri u kojoj je to zahtevao sadržaj strategije obrazovanja, da smo sve zakone usaglasili i sa drugim zakonima koji tretiraju ovu oblast.
Jednom rečju, mi sada, i to je suština ovih zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, sa raspravom i usvajanjem predloženih zakona upotpunjujemo pravni okvir za unapređenje sistema obrazovanja u Republici Srbiji.
Želim da podsetim Skupštinu i prisutne poslanike da smo u periodu od 2001. do 2008. godine imali svega dva zakona koja su usvojena – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju, da smo od 2008. do 2012. godine usvojili tri zakona – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Zakon o učeničkom i studentskom standardu, i da sada ova vlada u prvoj godini svog mandata usvaja tri nova zakona – Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju i Zakon o obrazovanju odraslih, zakon koji do sada nismo imali kao takav.
Takođe, želim da vas podsetim i da su zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju doneti još davne 1992. godine, pre 21 godinu, kao i da smo mi u sadržaj ovog zakona inkorporirali sva ona dobra iskustva naše obrazovne prakse, da smo nastojali da sva ona dobra rešenja, koja su sad deo obrazovnog sistema i evropskog prostora obrazovanja, primenimo kod nas, da smo imali razgovore sa socijalnim partnerima, da smo pokušali da odgovorimo na sve one izazove koji kod nas predstavljaju postojeća ekonomska i demografska situacija, kao dva bitna ograničavajuća faktora unapređenja sistema obrazovanja i vaspitanja.
Mogu reći nakon svega da će Skupština raspravljati i nadam se usvojiti zakone kojima ćemo povećati obuhvat dece koja će biti predmet sistema obrazovanja i vaspitanja, da će se ovim zakonima unaprediti kvalitet, da će se povećati pravednost, da će se povećati efikasnost i dostupnost će biti veća. Vodilo se računa i o ravnopravnosti dece i socijalnoj jednakosti. Zakon promoviše vaspitnu ulogu škole i jača veze sa svim partnerima koji su deo sistema obrazovanja ili koji utiču na obrazovanje i vaspitanje.
Da bi se stvorila slika o onome šta obrazovanje za nas znači, pošto svi govore o obrazovanju kao o strateškom resursu za budući razvoj bilo koje zemlje, što je logično i za nas u Srbiji, želim da vas podsetim da u ovom trenutku na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja imamo 876.222 učenika, da su ti učenici smešteni u 1.804 škole sa isturenim odeljenjima, da ima ukupno 42.666 odeljenja u tim školama, da imamo oko 105.000 zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju i da deo sistema obrazovanja čini 70.000 predškolaca. Ne bih govorio o visokom obrazovanju, o broju studenata i o broju zaposlenih, jer ceo sistem obuhvata preko milion i 300 hiljada korisnika i oko 126 hiljada zaposlenih. Ovo govorim iz razloga što je važno pomenuti uslove, odnosno obuhvat i broj korisnika sistema obrazovanja i vaspitanja.
Takođe, želim da vam kažem da smo vodili računa o onome šta je moguće učiniti kroz predloge pojedinih rešenja i o strategiji. Neka rešenja nismo mogli sada da primenimo, iz razloga što ne postoje ni prostorni ni materijalni uslovi. Neka rešenja jednostavno nije moguće inovirati u ovom trenutku. Zatekli smo jedan sistem koji je vrlo disperzivan, koji je u godinama unatrag proizveo veliki broj predmeta, koji je zaposlio veliki broj ljudi, gde nažalost imamo i značajan broj izbornih predmeta i gde imamo veliki broj zaposlenih, procena je oko 28.000, koji nemaju pun fond časova.
Ako vam kažem da samo đaci prvog razreda osnovne škole imaju, pored srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematiku, svet oko nas, likovno, muzičko, fizičko, strani jezik, građansko ili versko obrazovanje, kao i još neki izborni predmet, onda možete razumeti šta na ostalim nivoima obrazovanja đaci imaju kao sadržaj predmeta. Ovo govorim zato što se u javnosti ne mogu čuti ovi podaci i pokušava se pažnja javnosti skrenuti na nešto drugo. Uvek morate poći od onoga što imate, šta sistem čini i šta je moguće učiniti u sledećem periodu.
U svakom slučaju, sa ovim zakonima, odnosno njihovim usvajanjem, uz Strategiju obrazovanja, koju smo usvojili, mi smo praktično u ovom trenutku jedina zemlja u regionu koja ima i sistemske zakone i strategiju obrazovanja. Naše kolege iz Hrvatske pokušavaju da usvoje strategiju pre nego što formalno budu priznati za člana EU, ali i sami kažu da je to jako komplikovan posao. Ovo govorim iz razloga što obrazovanje kao strateški resurs Republike Srbije zaslužuje dužnu pažnju i poštovanje, naravno i ulaganje, ali i rešavanje svih konkretnih situacija koje postoje u sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Neka rešenja smo morali da zadržimo. Nismo mogli u ovom trenutku da izađemo u susret zahtevima pojedinih sindikata, iako je to naše strateško opredeljenje da broj đaka u razredu bude 25, ali u ovom trenutku to jednostavno nije moguće. To bismo voleli, ali to jednostavno nije moguće jer nema prostornih i materijalnih mogućnosti, kao što i neka druga pitanja nismo mogli ili ne možemo sada rešiti. U svakom slučaju, to ostaje kao pitanje koje će se rešavati u budućnosti.
U razgovorima koje smo vodili juče bilo je više pitanja vezanih za broj đaka u odeljenju. Moram vam reći da smo i u osnovnim i u srednjim školama broj đaka u odeljenju limitirali do 30. Sa povećanjem taj broj se deli na dva odeljenja sa manjim brojem đaka. To pitanje broja odeljenja u Srbiji je dobilo na značaju sa zahtevima pojedinih sindikata da se broj đaka u razredu smanji na 25. Želim da obavestim Skupštinu da u ovom trenutku naš sistem nije u mogućnosti da to pitanje reši na predloženi način, iz prostog razloga što nemamo ni prostornih ni materijalnih mogućnosti.
Kada kažem prostornih i materijalnih mogućnosti, želim da obavestim prisutne narodne poslanike da u ovom trenutku imamo 14.415 odeljenja koja imaju više od 25 učenika, a to je 33,8% svih odeljenja u Srbiji. Ako ovoj cifri dodate 6.835 odeljenja, gde imamo manje od 15 đaka, to znači da ostaje skoro 50% odeljenja koja imaju od 16 do 25 đaka. Molim Narodnu skupštinu i prisutne poslanike da razmisle o ovoj situaciji. Znači, mi sada imamo oko 50% odeljenja od 16 do 25 đaka.
Kada sam rekao da nismo u mogućnosti da prihvatimo taj zahtev, prosta računica pokazuje da ako bi taj broj odeljenja, gde imamo više od 25 đaka na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja, pomnožili samo sa brojem pet, da računamo da ih ima do 30, to iznosi 72.075 učenika. Kada taj broj podelimo sa brojem đaka, dolazimo do novih 2.883 odeljenja, u idealnom iznosu da svako odeljenje ima 25 đaka. Prosvetni radnici, oni koji se više bave obrazovanjem znaju da taj idealan broj u praksi ne bi postojao, da bi u stvari bio i jedan broj odeljenja sa manjim brojem đaka. Kada pomnožite onda taj broj odeljenja sa brojem izvršilaca, što nastavnog, što vannastavnog osoblja, onda dolazimo do jedne cifre koja iznosi od 7.500 do 8.000 novih ljudi. Tačno je, jedan broj ljudi bi se mogao angažovati iz reda ljudi koji predstavljaju u ovom trenutku tehnološki višak, ali u svakom slučaju to rešenje bi zahtevalo angažovanje novih izvršilaca. To je jednostavno nešto što u ovom trenutku nije moguće.
Pošto je to bilo jedno pitanje koje je dobilo određeni značaj u javnosti, želeo sam ovo da vam saopštim i da kažem da smo sa sindikatima dogovorili formiranje jedne komisije koja će se baviti izradom koeficijenta, da bi se napravila ili ujednačila razlika, da bi se napravila određena razlika u primanjima između zaposlenih i da će ta komisija raditi narednih meseci. Takođe smo razgovarali o zakonu i specifičnim službama, ali smo razgovarali i o temi finansiranja po glavi učenika. Zahtev sindikata je bio da se to odloži do 2020. godine.
Želim da upoznam Narodnu skupštinu RS da po postojećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja finansiranje po glavi učenika je predviđeno u 2014. i 2015. godini, znači, ne u ovoj školskoj godini koja sada dolazi nego u sledećoj školskoj godini, a da smo mi u Ministarstvu planirali da izvršimo testiranje finansiranja po glavi učenika, tog projekta, s tim što je odabrano 16 opština, tri gradske u Beogradu, pet gradova u Srbiji i osam opština, ukupno 16, gde ćemo izvršiti testiranje te formule, pri čemu broj učenika neće biti jedini kriterijum koji će uticati na sadržaj te formule, već će se voditi računa i o demografskoj situaciji, o obrazovnoj strukturi, o infrastrukturi, o udaljenosti odeljenja od matične škole, o svim onim elementima koji su važni za sistem obrazovanja i vaspitanja.
Smatramo da nema ništa loše da se izvrši testiranje jedne formule, pa da vidimo kakav će biti učinak. Ukoliko bude problema, sešćemo i sa socijalnim partnerima ali i unutar vladajuće koalicije i sve to saopštiti javnosti, da bi videli šta nam je onda moguće činiti u vremenima koja dolaze.
Kada je reč o pitanju obaveznosti srednjeg obrazovanja, želim da znate da u ovom trenutku 98% osnovaca upisuje srednje škole i da pitanje obaveznosti ima i normativnu stranu, da li je moguće u zakonu propisati obavezu koja ne postoji u Ustavu, ali, u praksi našeg obrazovnog sistema se pokazalo da broj srednjoškolaca bez obzira na to pitanje obaveznosti je veći nego u nekim zemljama gde je ono obavezno.
U svakom slučaju, sve su ovo pitanja koja su ovih dana interesantna i koja zavređuju i vašu pažnju jer su juče neki poslanici postavili ova pitanja kao svoja pitanja, pa sam smatrao da je dobro na početku razgovora da dam odgovore, da ne bi bilo nedoumice šta to u praksi znači.
Želim da vas kratko upoznam sa sadržajem svih ovih zakona o kojima će Skupština danas raspravljati.
Kada je reč o Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, taj zakon uređuje osnovno obrazovanje i vaspitanje kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji. Sadrži 15 poglavlja, 106 članova. Kratko ću pomenuti samo ključne elemente ovog zakona: zakon vrši tipologiju škola prema programu obrazovanja i vaspitanja na nacionalne i strane škole, a prema osnivaču – na javnu ili privatnu.
Ono što je važan element, to je postojanje škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Školuju se deca, bez obzira na vrstu smetnje, a radi unapređenja inkluzivnog obrazovanja, ova škola pruža dodatnu podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja.
Predloženo je osnivanje škole posebne pedagoške orijentacije, kada obezbeđuje ostvarivanje standarda za završetak osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Naravno, nastavni predmet je obavezni i izborni, a u privatnoj školi umesto izbornih može da realizuje nastavu drugih predmeta prema školskom programu. U školi se mogu izučavati fakultativni predmeti u skladu sa školskim programom. Škola sadrži razvojni plan i školski program, gde je razrađen sadržaj koji uključuje i mere za unapređenje kvaliteta.
Povećanje obuhvata programe školskog sporta, sportskih aktivnosti, zaštitu od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i programe prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, profesionalne orijentacije, saradnje sa lokalnom samoupravom, program saradnje sa porodicom.
Nastava je osnov obrazovno-vaspitnog procesa u školi. Priprema za predmetnu nastavu za učenike četvrtog razreda je predviđena po dva puta u toku školske godine, odnosno jednom u toku polugodišta. Škola može da organizuje i celodnevnu nastavu i produženi boravak, škola može da organizuje nastavu za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, za učenike sa većim zdravstvenim problemima ili hroničnim bolestima.
Zakon predviđa i nastavu kod kuće i na daljinu uz propisane bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanje. Naravno, podrazumeva se postojanje individualnog obrazovnog plana sa prilagođenim standardima. Trajanje časa je po pravilu 45 minuta. Govorio sam već o broju đaka u odeljenjima, do trideset učenika u odeljenju. Predviđeno je i ko može biti, za učenike muzičke i baletske škole, oslobođen od nastave izbornog predmeta u školi na zahtev roditelja, odnosno staratelja.
Zakon je predvideo ishranu učenika, organizovanje u okviru školskog objekta. Rešili smo pitanje verske nastave, na istovetan način kao i u Zakonu o osnovnoj i srednjoj školi i program i sastav komisije. Predvideli smo obavezu škole da ima biblioteku koju škola takođe treba da obavlja i kulturne aktivnosti. Važno je da je propisano da se proslave organizuju u školi ili u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave u ustanovama kulture. Predviđeno je uvođenje letopisa, predstavljanje rada, internet strana, predstavljanje programa i organizacije rada i pisani podaci o aktivnostima u organizaciji obrazovno vaspitnog rada.
Zakon sadrži i odredbe o minimumu procesa rada i to pitanja koja regulišu štrajk zaposlenih. To je juče od strane nekih poslanika bilo pitanje – zašto su ove odredbe sastavni deo obrazovnih zakona. Želim da kažem da Narodna skupština zna ove odredbe. Ove odredbe su deo obrazovnih zakona zato što nije donet zakon o štrajku. Da je donet zakon o štrajku ove odredbe ne bi ovde trebale da postoje i ne bi im ovde bilo mesto, ali dok ne bude donet zakon o štrajku mora se regulisati i način funkcionisanja sistema obrazovanja kao javne delatnosti i koje su obaveze zaposlenih.
Takođe, utvrđeno je usklađivanje organizacija i opštih akata škole. U prelaznim i završnim odredbama predvideli smo šta treba učiniti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovih zakona i koji su to podzakonski akti, jedanaest njih koje treba doneti u roku od dve godine od dana početka primene. Inače, primena zakona će početi školske 2013/2014 godine.
Kada je reč o Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju, on ima 11 glava, 101 član. Govorio sam o razlozima, ali samo ću pomenuti da nije samo usklađivanje sa sistemskim zakonom iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, već i sa stvaranjem pravne pretpostavke za bolje funkcionisanje sistema srednjeg obrazovanja i vaspitanja i unapređivanje kvaliteta nastave i učenja. Zakon detaljnije uređuje ispite kojima se završava određeni nivo vrste obrazovanja, mature, završni ispit, pitanje prijemnog ispita, obrazovanje učenika sa smetnjom u razvoju, obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, pitanje evidencija.
Naravno, pojačana je vaspitna uloga škole. Školski program obuhvata sve domene nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Zakon predviđa razvoj programa karijernog vođenja i savetovanja učenika. Razvoj programa školskog sporta, partnerski odnos škole i roditelja zasnovan na principima međusobnog razumevanja i poštovanja i poverenja, prevenciju protiv nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, ulogu lokalne samouprave i celokupne društvene zajednice u raznim aspektima života i rada učenika.
Kada je reč o programima srednjeg obrazovanja i vaspitanja, postoji obaveza donošenja nastavnih planova i programa i oni se donose u skladu sa sistemskim zakonom i ovim zakonom razvojni plan škole je razrađen plan škole. Školski program promoviše pojačanu vaspitnu ulogu škole. Obuhvata sve vidove nastavnih i vannastavnih aktivnosti, uređuje partnerski odnos škole i roditelja, ulogu lokalne samouprave i vrste programa, promovisana je dodatna podrška obrazovanju i vaspitanju. Cilj ovog zakona je postizanje optimalnog uključivanja učenika i odraslih u redovni obrazovni i vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i pripremi za svet rada.
Zakon sadrži program zaštite od nasilja, zlostavljanja, zlonemarivanja, program prevencije, i drugih oblika rizičnog ponašanja. Zanimljivo je da zakon predviđa uključivanje učenika, zaposlenih roditelja, u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave. Uključuju se i ustanove u oblasti kulture i sporta, vršnjački posrednici, lica obučena za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja. Postoji lista lica obučenih za prevenciju i intervenciju u školama. Predviđena je mogućnost postavljanja model centara. To su škole koje unutar školskog programa ostvaruju i druge programe i aktivnosti usmerene na unapređivanju obrazovno vaspitnog rada, povećanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja. Bliže uslove za rad model centra propisuje ministar.
Kada je reč o ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja, predviđena je nastava na daljinu, kao i u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Kada je reč o praktičnoj nastavi i profesionalnoj praksi, pominjem samo neke od elemenata, novina je da se praktična nastava i profesionalna praksa u školama može ostvarivati u saradnji sa privrednim društvom, ustanovom i drugom organizacijom ili drugim pravnim licem.
Kada je reč o drugim oblicima neposrednog obrazovno - vaspitnog rada, novina je da se pripremna nastava za učenike koji su upućeni na polaganje popravnog ispita organizuje, to je najmanje 10% ukupnog godišnjeg broja, pripremna nastava za polaganje maturskih i završnih ispita.
Kada je reč o ostvarivanju vaspitanja i obrazovanja, kao i do sada su rešenja predviđena u pogledu broja časova, trajanju časova, oko broja učenika sam rekao. Zakon precizno utvrđuje pitanje upisa učenika i odraslih. Novina je da pravo stiče lice koje je završilo osnovno obrazovanje i vaspitanje, uključujući i završni ispit.
Zakon predviđa takođe i proceduru upisa. Novina je da je propisano koje podatke škola dostavlja ministarstvu u postupku upisa, naravno, način na koji se može izvršiti uvid u podatke za učenike pojedinih škola, procedura upisa, izbor stranog jezika.
Koje su novine vezano za svojstva učenika? To je pravo da učenik pređe iz škole u školu ili drugi obrazovni profil, bez obzira na trajanje obrazovanja, da redovan i vanredni učenik ima pravo da se upiše u odgovarajući razred najkasnije do 31. avgusta, osim ako je započet postupak po zahtevu za zaštitu prava učenika kada se vrši upis po okončanju. Prava i obaveze učenika su kao i do sada.
Kada je reč o ocenjivanju, novina je da najmanje tri puta u toku polugodišta, a izuzetno ukoliko je nedeljni fond nastavnog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu, jer to je rešeno i u sistemskom zakonu. Opšti uspeh učenika na kraju prvog i drugog polugodišta se utvrđuje na osnovu aritmetičke sredine iz pozitivnih, zaključnih brojčanih ocena iz predmeta i ocena iz vladanja.
Naravno, kada je reč o ispitima na osnovu kojih se završava određeni nivo, imamo opštu maturu, stručnu i umetničku maturu, završni ispit srednjeg i stručnog obrazovanja, vaspitanja i specijalistički majstorski ispit i ispiti iz drugih oblika stručnog obrazovanja. Zakon sadrži odredbe koje su vezane za opštu maturu, za stručnu i umetničku maturu, specijalistički i majstorski ispit, deo odredbi vezanih za evidencije i javne isprave i priznavanje strane školske diplome. Ovaj zakon, kao i Zakon o osnovnom obrazovanju sadrži odredbe koje se odnose na pitanje štrajka i naravno prelazne i završne odredbe.
Kada je reč o obrazovanju odraslih, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da vas obavestim da je reč o potpuno novom zakonu koji ima izuzetan značaj za sistem obrazovanja i budući razvoj Republike Srbije.
Pre nego što kažem nekoliko reči o ovom zakonu, želim da vam saopštim podatke Republičkog zavoda za statistiku o obrazovnom nivou građana Republike Srbije, na osnovu popisa iz 2011. godine, da bi se shvatilo šta ovaj zakon pored postojećih može značiti za postizanje onog krajnjeg cilja podizanja nivoa obrazovanosti.
Ako uzmemo, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dva nesporna elementa, to je da je demografska situacija u Srbiji loša, da smo već sada među pet najstarijih naroda u Evropi, među 10 u svetu. Jedini uslov za budući ekonomski razvoj Srbije je povećanje obrazovnog nivoa stanovništva i naravno veća efikasnost.
Podaci popisa iz 2011. godine, kažu da u ovom trenutku bez školske spreme ima ukupno 2,68% ljudi u Srbiji ili 164.884, sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem 11% ili 677.499, sa osnovnim obrazovanjem 20,76% ili 1.279.116 ljudi, sa srednjim obrazovanjem 48,93%, znači najveći deo populacije Republike Srbije ima srednje obrazovanje ili 3.015.092, sa višim obrazovanjem ima 384.335 osoba ili 5,65% i sa visokim obrazovanjem 652.234 osobe ili 10,59% ljudi u Republici Srbiji.
Ovo vam govorim zato što ovaj zakon o obrazovanju odraslih treba da pomogne mnogim ljudima koji nemaju odgovarajući nivo obrazovanja da ga steknu, neku novu veštinu da unaprede, da dobiju mogućnost da posao koji imaju zadrže, da sa diplomom stečenim zvanjem mogu sebi otvoriti vrata novom poslu, boljem životnom standardu. Jednom rečju, ovaj zakon je izuzetno važan i to je jedan od zakona koji ranije nije postojao u našem obrazvonom sistemu i zajedno sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, srednjem obrazovanju i vaspitanju, ovo je jedan od stubova obrazovnog sistema u Republici Srbiji.
Mi prvi put donosimo zakon koji uređuje oblast obrazovanja odraslih u kontekstu celoživotnog učenja. Zakon pre svega reguliše neformalno obrazovanje odraslih, specifičnosti obrazovanja odraslih u formalnom sistemu obrazovanja. Zakon o obrazovanju odraslih obezbeđuje mogućnost učenja i sticanje kompetencije i kvalifikacija tokom čitavog života, uređivanje neformalnog obrazovanja, stvaranje uslova za priznavanje kompetencije i kvalifikacije stečenih kroz neformalno obrazovanje i iskustveno učenje, uspostavljanje sistema priznavanja prethodnog učenja, uspostavljanje sistema odobravanja akreditacije institucija, organizacija i programa neformalnog obrazovanja.
Ciljevi koji se žele postići donošenjem zakona o obrazovanju odraslih jeste poboljšanje obrazovne i kvalifikacione strukture, pomenuo sam podatke popisa iz 2011. godine o obrazovnoj strukturi stanovništva Srbije, unapređivanje mogućnosti za zapošljavanje stanovništva, povećanje profesionalne mobilnosti, smanjenje siromaštva, unapređivanje kvaliteta života, integraciju u evropski i društveni i ekonomski prostor.
Zakon o obrazovanju odraslih uređuje ciljeve i principe u obrazovanju odraslih, aktivnosti u obrazovanju odraslih i uslove za njihovo ostvarivanje, učesnike u obezbeđivanju kvaliteta obrazovanja odraslih, uslove za sticanje kompetencije i kvalifikacija, postupak za priznavanje prethodnog učenja, evidencije i javne isprave u obrazovanju odraslih, planove i programe obrazovanja odraslih, učesnike u ostvarivanju obrazovanja odraslih, donošenje i sprovođenje godišnjeg plana o obrazovanju odraslih, planiranje i finansiranje obrazovanja odraslih.
Poštovane koleginice i kolege, da bi se u potpunosti razumeo značaj ovog obrazovanja, molim samo obratite pažnju na članove 43. i 44. koji se odnose na planove i programe obrazovanja odraslih, da bi se video dijapazon svih mera i ciljeva koji se žele postići i da bi se videli koji su programi formalnog i neformalnog obrazovanja, jer sami po sebi, ta dva člana, čini mi se više nego ostali, govore o značaju ovog zakona i o ciljevima koji se žele postići.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predvideli smo u ovom zakonu nekoliko novina.
Potencirano je da sistem obrazovanja mora da stvori mogućnost da deca, učenici i odrasli sa smetnjom u razvoju, sa invaliditetom, bez obzora na materijalne i druge uslove, imaju pristup svim nivoima obrazovanja. Naglašena je potreba smanjenja stope osipanja sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno osobe socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja, osoba sa smetnjama u razvoju invaliditetom i drugih osoba sa specifičnim teškoćama u učenju.
Propisano je članom 8. stav 4. da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina koje je stečeno u visokoškolskoj ustanovi, u toku studija ili nakon diplomiranja sa najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova.
Dodali smo novi stav kojim je pojašnjena obaveza visokoškolskih ustanova da realizuju program za sticanje obrazovanja - u okviru akreditovanog studijskog programa ili kao programa obrazovanja tokom čitavog života u skladu sa propisima kojima se uređuje visoko obrazovanje.
Izmenili smo Zakon u delu nadležnosti saveta i zavoda. Istaknuta je potreba da nadležni savet i Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih sistematski prati i analizira osipanje dece i učenika iz obrazovnog sistema i da utvrde predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile obrazovni sistem.
Predvideli smo osnivanje agencije za obrazovanje i vaspitanje. Pored poslova koji su predviđeni u zakonu, osnivanje agencije predviđa i priznanje institucija koje će se baviti obrazovanjem odraslih. Formiranje ove agencije predviđeno je od 1. januara 2016. godine. Naravno, Vlada će o tome doneti odluku.
Znam da samo pominjanje agencije izaziva jednu vrstu negativnih emocija, s obzirom na iskustva koja smo imali u protekloj deceniji sa različitim vrstama agencija koje su osnivane.
Ono što želim da znate vezano za ovu agenciju jeste da neće zapošljavati nove ljude. Kada bude osnovana podrazumeva se da će deo poslova koji su sada unutar ova dva zavoda, za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i za vrednovanje kvaliteta, deo poslova biti poslovi ove agencije i, naravno, zaposlenih. O tome će, u svakom slučaju, Vlada doneti odluku.
S obzirom da je ovo potencirano nekoliko puta i u prethodnom periodu kao nešto što bi moralo da bude sastavni deo sistema obrazovanja, a to je sadržano i u strategiji obrazovanja, videćemo kada počnu pregovori i koje će biti obaveze vezane za obrazovanje u agendi koja se odnosi na obrazovanje.
Kada je reč o izmeni Zakona, predviđene su vežbaonice, tj. gradi se sistem za praktičnu obuku i pripremi studenata, budućih nastavnika. Stvaraju se uslovi za razvijanje veza između škole i odgovarajućih fakulteta za obrazovanje nastavnika, veza koja nedostaje u sistemu obrazovanja između školske prakse i fakulteta na kojima se obrazuju studenti za posao nastavnika.
Visokoškolskim ustanovama se obezbeđuje prostor škola, u kojoj će studenti i budući nastavnici obavljati praksu i tako ostvariti šest bodova u skladu sa evropskim sistemom, a vezano za prethodno rešenje.
Kada je reč mreži škola, postojeće zakonsko rešenje nije dovoljno da bi se donela optimalna mreža svih školskih ustanova koja podrazumeva smanjenje broja srednjih stručnih škola i povećanje broja gimnazija.
Predloženo je brisanje postojećih kriterijuma i donošenje novih od strane Vlade koji bi bili usaglašeni sa strategijom, jer strategija predviđa da se uradi analiza mreže srednjih škola, transformacije pojedinih stručnih škola, što je strašno važno u gimnazije, kao i da se uradi nova mreža koja će biti usklađena sa potrebama privrede i sa demografskim kretanjima u regionu i lokalnoj sredini.
Definisan je andragoški asistent kao lice koje pruža podršku odraslima u uključivanje u sistem obrazovanja i pomoć u otklanjanju teškoća u toku obrazovanja.
Predložena je izmena zakona koje reguliše pravo na individualni obrazovni program. Propisana je uloga ministarstva u praćenju, primeni i vrednovanju prakse ovog instrumenta podrške dece i učenicima.
Predviđena je mogućnost odlaganja upisa dece koja su po uzrastu stasala da mogu biti upisana, ali samo u izuzetnim slučajevima, jer iskustva iz prakse pokazuju da postoji potreba da se u izuzetnim slučajevima, kada interes deteta to zahteva, omogući odlaganje polaska deteta u prvi razred osnovne škole. Ovim se ne ugrožava inkluzivnost sistema obrazovanja i vaspitanja, već se taj sistem još više prilagođava specifičnim potrebama deteta.
Naravno, svakom dete će biti obuhvaćeno osnovno školskim obrazovanjem i vaspitanjem, a propisivanje mehanizma za pružanje podrške detetu na relaciji porodica, resorna komisija, predškolske ustanove i škola u periodu od godinu dana, za koliko je moguće odlaganje, obezbeđuje bolji stav za dete i porodicu i pruža mogućnost školi da se na odgovarajući način pripremi za pružanje kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja.
Pojačano je pravo prognanih i raseljenih lica, kao i lica koja su po Sporazumu o readmisiji vraćena u zemlju, na učenje jezika na kome se izvodi nastavi i za pripremnu i dopunsku nastavu. To je usklađivanje našeg zakona sa direktivom Saveta evropskih zajednica.
Već smo govorili o ocenjivanja prilikom razmatranja drugih zakona. pojačane su teže povrede obaveze učenika.
Želim da znate da smo ove odredbe usaglasili sa socijalnim partnerima, sa sindikatima. Učenik odgovara za ponašanje kojim ugrožava vlastitu bezbednost i bezbednost drugih učenika, nastavnika i drugih zaposlenik koje dovodi do fizičkog i psihičkog povređivanja. Teža povreda učenika je učestalo činjenje lakših povreda pod uslovom da je preduzet pojačan vaspitni rad sa učenikom i da je poštovana postupnost u izricanju mera.
Izvršene su izmene vezane za nastavnike, vaspitače, stručne saradnike i druge zaposlene. Uslov za prijem u radni odnos za sve zaposlene je znanje jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad i znanje srpskog jezika, ne samo jezika nacionalne manjine, ukoliko se nastava ostvaruje na tom jezika.
Uređeno je po prvi put priznavanje obrazovanja stečenih u republikama bivše SFRJ, obrazovanje stečeno u sistemu vojno školstvo, obrazovanje stečeno u inostranstvu, kada po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove ministar utvrdi da li je njena vrsta odgovarajuća za obavljanje poslova nastavnika vaspitača.
Pojačani su razlozi za oduzimanje licence. Definisan je rad preko pune norme časova. To smo, takođe, dogovorili sa sindikatima.
Zakon sadrži odredbu o preuzimanju zaposlenog kao način zasnivanja radnog odnosa. Dodat je stav kojim se rešenje propisano posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, u domovima učenika, prenosi u zakon da se ne može raspisati konkurs za prijem u radni odnos dok se ne ispita mogućnost preuzimanja zaposlenog koji je ostao neraspoređen ili koji radi sa nepunom normom časova.
Brisano je rešenje po kome za donošenje odluke o izboru nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika neophodno mišljenje organa upravljanja.
Izvršene su izmene vezane za prestanak radnog odnosa na zahtev reprezentativnih sindikata. Vraćeno je rešenje iz 2009. godine, da nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navršava 40 godina staža, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Izmenili smo rokove vezane za veliku maturu. Razlog je činjenica da još nisu doneti standardi postignuća učenika na osnovu kojih će se donositi novi nastavni planovi i programi.
Po donošenju standarda, postepeno će se ulaziti u reformu srednjeg obrazovanja. Planira se da prva reformisana godina u srednjem obrazovanju bude školska 2014/15 godina, a 2017/18 godina prva godina na čijem bi se kraju polagala i matura.
Poštovane koleginice i kolege, ovo su odredbe zakona vezane za obrazovanje. Želim sad da vam kažem još nešto. Mi u javnosti često imamo jednu situaciju da se naše obrazovanje potcenjuje, da se kvalifikuje negativno, da, govoreći o obrazovanju, koristimo epitete koje obrazovanje naše ne zaslužuje. Ovo govorim zato što, nezavisno od pozicije u političkom životu, obrazovanje je nešto što se postavlja kao budući uslov razvoja Srbije.
Nije dobro kada o našem obrazovanju stranci govore bolje nego što mi govorimo. Usuđujem se reći da je naše obrazovanje dobro, da je kvalitetno. To ne znači da smo rešili probleme, naprotiv, da smo tek počeli da uređujemo sistem i da rešavamo brojna pitanja i probleme koje smo nasledili iz prošlosti, jer jednostavno u decenijama iza nas obrazovanje je u sistemu vrednosti skliznulo negde na kraj sistema vrednosti. Uz nemogućnost ili ne postojanje želje da se izvrši odgovarajuće ulaganje, došli smo u situaciju da moramo sa objektivno skromnim materijalnim sredstvima da rešavamo mnogo problema.
Ovo želim da vam kažem i u kontekstu činjenice da budžet Ministarstva prosvete je takve strukture da oko 93% – 94% sredstava odlazi na plate zaposlenih. preostalih 6% je za sve nivoe obrazovanja, od predškolskog, pripremno predškolskog programa, osnovnog obrazovanja, srednjeg obrazovanja, đački učenički standard, visoke škole strukovnih studija i fakulteti, da ne pominjem infrastrukturu i opremu.
Ako vam kažem da imamo 700 miliona dinara za investicije na svim nivoima obrazovanja, to neće mnogo značiti, brojka sama po sebi. Ako vam kažem da je to 6,7 miliona evra, a po standardima EU jedna škola srednjeg kapaciteta sa školskom salom košta 2,5 miliona evra, onda ćete shvatiti da je to dve i po škole koje se mogu napraviti. Imamo ih 1804, plus odeljenja tih matičnih škola. Ovo pominjem zato što se objektivno novac postavlja kao omogućavajući faktor za podizanje kvaliteta našeg obrazovanja.
Da sve nije tako crno pokazuju i rezultati učenika. Imamo i pojedinačne rezultate, moram vam reći da su naši đaci srednjih škola u zadnjih nekoliko godina postigli sjajne, fantastične rezultate na različitim takmičenjima iz matematike, fizike, astronomije, informatike i jezika, da su naši đaci jezički najkompetentniji u regionu, da smo osvojili preko 400 medalja, tj. oni su osvojili u ime Srbije preko 400 medalja na olimpijadama, svetskim i evropskim takmičenjima, što samo po sebi govori unutar sistema imamo sjajne škole, ali suština je da podignemo kvalitet celog obrazovnog sistema.
Tu su već napravljeni prvi koraci. Želim da vam kažem, pošto se u javnosti to često predstavlja na jedan krajnje nekorektan način, da smo u 2009. godini radili međunarodno istraživanje, učestvovali u "Piza" testovima kao testovima kojima se ocenjuje kvalitet obrazovnog sistema određene zemlje, da su učenici Srbije tada postigli 442 poena na skali čitalačke pismenosti, 442 poena na skali matematičke i 443 na skali naučne pismenosti. To je za oko 60 poena niže u odnosu na OECD zemlje, što je jednako efektu sa nešto više od jedne godine školovanja u zemljama OECD. Ono što je važno i to je loše, što nismo napredovali na listi zato što je razlika između nas i narednih država jako visoka.
Ono što je dobro jeste što su učenici iz Srbije u oblasti čitalačke pismenosti postigli u odnosu na 2006. godinu, jer smo radili 2003,2006 i 2009. godine, videćemo kakvi će rezultati biti sada decembra meseca ove godine u odnosu na prethodnu, ali u odnosu na 2006. godinu, rezultati su značajno bolji. Napredak iznosi 40 poena i spada među najveća poboljšanja koja je neka zemlja zabeležila između dva testiranja do sada.
Takođe, smanjen je i procenat učenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti sa 52%, koliko je bilo 2006. godine, na 33% koliko je bilo 2009. godine. Ovo snižavanje procenata funkcionalno nepismenih je sa skoro 20% jedno od najviših koja je neka od zemlji ostvarila u "Piza" istraživanjima. Ovo nisam rekao ja, ovo je rečeno u zvaničnom izveštaju OECD koje se bavi "Piza" istraživanjem. Naravno, tu je izvršeno i rangiranje gde se nalazimo u odnosu na ove pojedine oblasti.
Drugi dobar pokazatelj da se sistem menja na bolje odnosno da podižemo kvalitet, jeste istraživanje "Tims". Istraživanja su bila 2003, 2007 i 2011. godine. Istraživanje u 2011. godini je realizovano u četvrtom razredu, prethodne dve godine je bilo u osmom razredu osnovne škole na veoma reprezentativnom uzorku. Ukupno je testirano 4379 učenika iz 150 osnovnih škola, 219 odeljenja. Učenici Srbije su na testu postignuća iz matematike i testu postignuća iz prirodnih nauka postigli po 516 poena, što u oba slučaja predstavlja postignuće koje je statistički značajno više od proseka "Tims" skale. Ovo moram da kažem, jer to pokazuje da u prvom ciklusu obrazovanja od prvog do četvrtog razreda su istraživanja iz 2011. godine pokazala izuzetno znanje naše zemlje. Prosečan skor iz matematike od 516 poena svrstava Srbiju među zemlje čiji je skor statistički značajno iznad proseka "Tims" skale. Rezultati iz prirodnih nauka takođe. Ukupni rezultati naših učenika predstavljaju ohrabrenje za sve nas da obrazovni sistem u prvom ciklusu obrazovanja postiže dobre rezultate.
Smatrao sam potrebnim da vam ovo kažem iz razloga što imamo mnogo posla. Bez obzira ko činio Vladu i ko vodio ministarstvo, zato što nam je obrazovanje važno. Sredstava nema mnogo, a demografska situacija je jako loša, pa je i dobro da sve dobre predloge inkorporiramo u sadržaj zakona koji se odnosi na obrazovanje, odnosno, da sve ono što nije dobro u sistemu obrazovanja eliminišemo, a one dobre stvari promovišemo da bi unapredili sistem obrazovanja zbog dece koja taj sistem pohađaju i zbog naše budućnosti.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu, veoma kratko ću reći da ovaj zakon se suštinski odnosi na studentske stipendije, podizanje prosečne ocene za dobijanje studentske stipendije na 9,00. Suština je što smo praćenjem realizacija konkursa za dodelu studentskih stipendija u periodu 2002-2013. godine uočili kontinuitet u povećanju broja studenata koji ispunjavaju propisane uslove u pogledu postignutog uspeha za ostvarivanje prava na stipendiju, odnosno koji su položili ispit i postigli uspeh sa prosečnom ocenom 8,50 kako je bilo do sada. U 2002. godini je odobreno 1174 stipendije, a u 2013. godini 14021 stipendija.
Sada povećavamo na 9,00, ali oni koji imaju niži prosek neće biti oštećeni. Umesto stipendije će dobiti kredit i ako završe u roku sa prosečnom ocenom neće vraćati kredit. Morali smo zbog limitiranih sredstava da to pitanje rešimo.
Konstatovali smo izmenama i dopunama ovog zakona da se gasi Fond za talente zato što on nije postojao kao takav. Sve poslove koje je trebalo taj fond da radi, u stvari radilo je ministarstvo, Republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Ranijih godina to je bila obaveza prosvete i kulture, u zadnjoj deceniji to je radila samo prosveta. Suštinski to je radilo ministarstvo, tako da tim činom se ništa neće suštinski promeniti, vezano za stipendiranje učenika i studenata.
Kada je reč o Zakonu o plata, samo je reč o usaglašavanju sa Zakonom o budžetskom sistemu i stvara se mogućnost da visokoškolske ustanove raspolažu sredstvima koja dobijaju, mogu samostalno da upravljaju i raspolažu sredstvima koja ostvare obavljanjem svoje redovne delatnosti. Reč je o usaglašavanju zakona.
Na kraju da kažem samo nekoliko reči o Zakonu o inovacionim delatnostima, tj izmenama i dopunama tog zakona i o Zakonu o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti, taj zakon je usvojen 2005. godine. Menjan je dopunjivan 2010. godine, kada su otklonjeni nedostaci koji su uočeni u dotadašnjoj primeni zakona i pod zakonskih akata, koji i dalje čine jedine sistemske propise u toj oblasti u celom regionu.
Izmene i dopune koje Vlada sada predlaže nisu obimne, ali će njihovo usvajanje poboljšati, unaprediti transparentnim i efikasnim čitav sistem inovacione delatnosti i stvoriti pretpostavke za uspostavljanje bolje nacionalne prakse u ovoj oblasti. Povod za pripremu predloga zakona je bila potreba da se izvrše dopune zakona, u odnosu na finansiranje inovacione delatnosti sredstvima budžetima Republike Srbije u skladu sa propisima koje uređuje oblast državne pomoći i to primenom propisa o državnom pomoći "de minimis", u svakom od tri načina finansiranja inovacione delatnosti budžetskim sredstvima. Reč je o finansiranju evidentiranih tehnoloških privrednih društava po posebnom programu, finansiranju neregistrovanih pravnih, fizičkih lica po programu inovacionih delatnosti koje utvrđuje Vlada, kao i finansiranje koje budžetskim sredstvima vrše fondovi sa većinskim državnim vlasništvom.
Izmene zakona se predlažu u pravcu uređenja obaveze nosioca inovacione delatnosti u Srbiji, da godišnji izveštaj realizacije inovacione aktivnosti u protekloj godini dostave u propisanom roku. Važeći zakon ne propisuje taj rok, pa ni mehanizme za sankcionisanje njegovog nedostavljanja. Predloženim izmenama se stvara osnova za preciziranje roka za dostavljanje izveštaja, a njegovo nepoštovanje se sankcioniše na odgovarajući način, bilo brisanjem pravnog ili fizičkog lica iz registra inovacionih delatnosti, po službenoj dužnosti, odnosno izveštavanje Vlade o nepostupanju pokrajine, jedinice lokalne samouprave u skladu za zakonskom obavezom izvršavanja.
Usvajanjem ovih izmena i dopuna ovaj dom će doprineti poboljšanju važećih zakona u dva pravca. Prvu grupu čine odredbe predloženog zakona kojim se obezbeđuje da se finansiranje inovacionim zdravstvenim budžetskim sredstvima vrši uz primenu propisa o državnoj pomoći, bez obzira da li se finansira neposredno sa razdela budžeta ili iz dela budžetskih sredstva kao potencijalnog izvora prihoda fondova sa većinskim državnim vlasništvom i drugom grupom odredbi predloženog zakona u kojima su neka nefunkcionalna rešenja važećeg zakona, kao što se brisanjem člana 28. stav 2. otklanja mogućnost uspostavljanja paradržavnih mehanizama u procesu praćenja rezultata projekata finansiranih iz sredstava budžeta.
Brisanjem člana 33. uklanja se odredba koja je otvarala prostor za nejasno i neselektivno izdvajanje budžetskih sredstava za namene zaštite prometa prava iz oblasti intelektualne svojine pojedinim pravnim i fizičkim licima. Dopunom člana 45. obezbeđuje se sastav Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost, koji obezbeđuje pouzdane operativne kapacitete tog posebnog pravnog lica osnovanog važećim zakonom. Predlaže se sastav Upravnog odbora usklađen sa potrebama funkcionisanja u specifičnim uslovima u kojima ovo posebno pravno lice obavlja delatnost i to kako u odnosu na broj zaposlenih u Fondu, tako i u odnosu na specifičnu vrstu koju Fond obavlja.
Usvajanjem predložene izmene Upravni odbor Fonda za inovacionu delatnost bi i dalje činili tri predstavnika osnivača, a od dva predstavnika Fonda jedan bi bio iz reda zaposlenih, dok bi drugi predstavnik bio imenovan iz reda nezavisnih eksperata stručnjaka iz inovacione delatnosti.
Još zadnjih nekoliko rečenica o Zakonu o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda. Naša želja je da donošenjem ovog zakona poboljšamo zakonodavni okvir u oblasti zaštite ovog prava iz oblasti intelektualne i to industrijske svojine. Ta oblast je sada uređena Zakonom o zaštiti topografije integrisanih kola, koji je stupio na snagu decembra meseca 2009. godine i propisuje zaštitu topografije integrisanih kola, dok predloženi zakon uređuje zaštitu topografije poluprovodničkih proizvoda.
Navedena promena ne znači samo terminološko usklađivanje sa međunarodnim propisima, već ovaj zakon predviđa širu zaštitu topografija, a stvaraocima topografija se omogućava zaštita za sva električna kola, uključujući i ona koja su napravljena od parcijalnih komponenata. Propisivanje ovog sveobuhvatnog predmeta zaštite u skladu je sa direktivama EU o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, ali i doprinos harmonizaciji sa standardima koji su u ovoj oblasti propisani od strane EU i Svetske trgovinske organizacije.
Po sredstvima ovih propisa, naše zakonodavstvo se usklađuje sa Konvencijom o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, koja je doneta pod okriljem Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, čime potvrđujemo i spremnost da se pruži puna zaštita i ovoj vrsti tehničkih inovacija.
Rešenja predložena ovim zakonom uklanjaju uočene nedostatke važećeg zakona. Pre svega, uvodi se pravo na žalbu, uređuje dvostepeni postupak protiv upravnih akata Zavoda za intelektualnu svojinu, čime će se ostvariti efikasnija upravna kontrola nad zakonitošću odluka Zavoda. Propisuju se i kaznene odredbe za privredni prestup, prekršaj. Dopunjuju se odredbe kojima se uređuju postupci ostvarivanja građansko-pravne zaštite.
Donošenje ovog propisa usmereno je ka postizanju dva osnovna cilja, u prvom redu da podstakne razvoj tehnologije, proizvodnje domaćih topografija, poluprovodničkih proizvoda, tako što njihovim stvaraocima obezbeđuje isključiva prava i stavlja na raspolaganje odgovarajuća pravna sredstva za zaštitu tih prava od neovlašćenog korišćenja. Drugi cilj je da se domaćim topografijama poluprovodničkih proizvoda obezbedi zaštita koja je usklađena sa međunarodnim normama, što je istovremeno preduslov za transfer tehnologija i primenu stranih poluprovodničkih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.
Oba projektovana cilja ovog zakonskog teksta su u funkciji podsticanja tehnološkog i ekonomskog napretka zemlje. Tehnologija poluprovodnika je od velikog značaja za razvoj, industrijski razvoj zemlje, ali i stvaranje razvoja topografija poluprovodničkih proizvoda zahteva ulaganje znatnih ljudskih, tehničkih i finansijskih resursa. Iz toga, sticanjem isključivih prava koja obezbeđuju i uređuju ovaj zakon, nosilac prava ima mogućnost da komercijalnom upotrebom topografije povrati uložena sredstva u razvijanje topografije poluprovodničkih proizvoda. Pravo na topografiju stiče se danom podnošenja prijave, a period od 10 godina je propisani rok trajanja zaštite.
Poštovane koleginice i kolege, hvala vam na pažnji. Pokušao sam da vas upoznam sa setom zakona koji su predmet ove objedinjene rasprave. Više vremena sam utrošio na zakone koji se odnose na oblast obrazovanja, ali ni ostali zakoni nisu zakoni koji ne treba da zavrede vašu pažnju. Očekujem predloge, sugestije i mišljenja i amandmane. Svaki kvalitetan amandman, koji će unaprediti tekst bilo kog zakonskog predloga koji je danas predmet skupštinske procedure i vašeg razmatranja, mi smo spremni da prihvatimo. Hvala.