Peto vanredno zasedanje, 18.06.2013.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

4. dan rada

18.06.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 20:00

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Imajući u vidu da je danas utorak, pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa žali da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje upućeno je ministru poljoprivrede.
Naime, budući da je neodložno preuzimanje mera kako bi se stanje u poljoprivredi, posebno u veterini i u stočarstvu popravilo, a pre svega mislim zbog nedostatka vakcina protiv klasične kuge svinja, i znam da je pre nekih tri, četiri dana došlo oko 680 hiljada doza za celu Srbiju, što je u svakom slučaju dovoljno za nekih desetak dana, a postoji potreba vakcinisanja za oko tri miliona, pa se otuda nameće pitanje šta da radi onaj veterinar koji je dobio 300 doza, a ta količina se može utrošiti na dnevnom nivou, a trebovao je oko 1200 doza vakcina i pri tom je sve to konstatovano od strane inspektora, a zbog postojanja materijalnog dokaza?
Tu je prisutan i nedostatak vakcina protiv besnila. I u tom pogledu je pre nekoliko dana stigla određena količina doza, ali u svakom slučaju mizerna, koja nikako ne može odgovoriti stvarnim potrebama.
Prisutan je i nedostatak dijagnostičkih sredstava za ispitivanje dijagnostičkih sredstava za ispitivanje zaraznih bolesti životinja. Otuda je moje pitanje ministru poljoprivrede da li je uopšte Ministarstvo poljoprivrede svesno činjenice da se upravo neplaćanjem od strane država terenskoj službi i veterinarskoj službi već oko 100 dana ozbiljno ugrožava stočni fond, njegov opstanak i egzistencija same službe?
Šta će Ministarstvo poljoprivrede preduzeti, jer je već pitanje sada, a ne danas, kada može izbiti zaraza svinja ili pojava besnila? Naravno, nijedna od ovih bolesti se ne može lečiti, a posledice mogu biti nesagledive.
Da li Ministarstvo poljoprivrede zna da se pojavom zaraze uništava stočni fond, a to je pogubno i štetno pre svega po srpskog seljaka, zatim po sve nas, kao
i za celu državu, a štete bi se ogledale i one bi se merile milijardama dinara?
Pitanje koje je upućeno ministru poljoprivrede, ali i ministru Dinkiću, jeste, budući da veterinari imaju obaveze u pogledu plaćanja poreza, doprinosa, a da ne govorim o tome da se već zadužuju u pogledu podizanja komercijalnih kredita kod banaka kako bi na sve svoje obaveze odgovorili, kada će im konačno biti isplaćeno ono što im država duguje za urađen posao, a budući da je poslednja uplata izvršena poslednji put u februaru mesecu? Napomenuću da je danas 18. jun.
Moje sledeće pitanje upućeno je Ministarstvu pravde. Budući da je DHSS u januaru 2009. godine podnela Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja okolnosti nabavke i upotrebe vakcina protiv gripa H1N1 i da isti nikad nije stavljen na dnevni red, moje pitanje upućeno je Ministarstvu pravde. U kojoj fazi se nalazi krivičan postupak, koji je opšte poznat kao afera u vezi sa vakcinama, da li je saslušan tadašnji ministar zdravlja i da li su saslušani svi njegovi saradnici? Da li je kojim slučajem o ovakvom jednom predmetu možda povređena pretpostavka nevinosti, a posebno u pogledu Smiljke Mileusnić Adžić i Svetlane Vukajlović?
Na kraju imam pitanje i za ministarku zdravlja i molim da mi da precizne odgovore. Taksativno ću ih navesti. Prvo, zašto se kasnilo sa nabavkom vakcina i da li igde postoji podatak ko to određuje njene količine i kada epidemije više nema? Ko plaća penale što se odustalo od nabavke tri miliona vakcine? Ko je bio zastupnik "Novartisa" i koliko proviziju je imao, odnosno kolika je bila cena vakcine po jednoj dozi, a kolika je bila provizija? Zbog čega nisu izvršene analize da li je postojala stvarna potreba Srbije za ovakvom jednom vakcinom? Moje poslednje pitanje jeste ukoliko o svim ovim taksativno navedenim pitanjima ne odlučuju i odluke, ne donosi ih Ministarstvo zdravlja kao resorno ministarstvo, ko onda zapravo uopšte ovoj zemlji Srbije odlučuje o zdravlju svih nas? Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministru nauke, prosvete i tehnološkog razvoja prof. Žarku Obradoviću i ministru poljoprivrede gospodinu Goranu Kneževiću.        
Naime, radi se o Centru za poljoprivredu i tehnološki razvoj iz Zaječara, jednoj naučnoj instituciji koja postoji više od stotinu godina, instituciji koja je, slobodno mogu da kažem, jedna od najvažnijih naučnih institucija u istočnoj Srbiji, na kontu koje bi mogao da se zasniva razvoj poljoprivrede, ali i ruralni razvoj u tom delu Srbije.
Taj institut je stariji od Poljoprivrednog fakulteta, od Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda, a danas je u situaciji da je sa 73 radnika, sa 10 doktora nauka u procesu stečaja.
Šta se dogodilo sa Institutom za poljoprivredu i tehnološki razvoj iz Zaječara i kakav plan Ministarstvo nauke i poljoprivrede ima kako bi taj institut mogao ponovo da se pokrene i da se revitalizuje ako imamo u vidu činjenicu da želimo da napravimo društvo koje je zasnovano na znanju, da je poljoprivreda jedna od privrednih grana na kojoj će se Srbija oslanjati u narednom dugoročnom periodu, jer bez razvoja nauke, bez takvih institucija, bez inovacija ne možemo govoriti ni o ravnomernom regionalnom razvoju, ni o razvoju poljoprivrede, ni o razvoju ekonomije?
U više navrata se sindikalna organizacija Centra za poljoprivredu i tehnološki razvoj obraćala i ukazivala na propuste i na zloupotrebe položaja tadašnjeg menadžmenta, koji je verovatno doveo do takve situacije i ugrozio poljoprivredu kao razvojnu privrednu granu u istočnom delu Srbije, koja je od velikog, ako ne i najvažnijeg značaja za taj deo naše zemlje.
Želim da kažem da zemlje koje nemaju prirodne resurse oslanjaju se na ljudske resurse, oslanjaju se na znanje kao motor konkurentnosti. Srbija ima i prirodne i ljudske resurse, ima znanje, ima mogućnosti da razvija nauku, ali ima i prirodne resurse. I pored svih tih resursa, mi imamo sada situaciju da poljoprivreda u tom regionu, ali i u celoj Srbiji, ne može da se razvije na jedan pravi način.
Daću primer mojim kolegama, narodnim poslanicima, da Holandija sa četiri puta manje obradive površine ima izvoz od 100 milijardi eura. Samo iz jednog jedinog razloga, zato što je razvijala nauku, zato što je razvijala sorte, zato što je na taj način došla do razvoja ljudskih resursa i kapaciteta kada su u pitanju agroekonomisti, kada su u pitanju poljoprivredni inženjeri, kada su u pitanju menadžeri koji će prodavati te poljoprivredne proizvode na svetskom tržištu, a naša zemlja od izvoza poljoprivrednih proizvoda ima dve milijarde eura. Jedini i najzaslužniji činilac i aspekt za to je razvoj nauke i konkurentnost u okviru naučnih istraživanja i inovativnih istraživanja.
Stoga, molim Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i Ministarstvo poljoprivrede da bar pokušaju da pronađu rešenje kako jedna od najvećih privrednih grana u tom delu Srbije, a naravno i u celoj Srbiji, kako bi mogla da se razvije u narednom periodu i kako bi Srbija fokusirala svoj ekonomski razvoj na jednoj tako strateški važnoj privrednoj grani, o kojoj mnogi u našoj zemlji govore proteklih 30, 40 godina, a u okviru koje se nije mnogo uradilo. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Samostalni poslanici
Hvala, koleginice i kolege.
Sećate se, posle prošlih izbora, šta se dešavalo u Zaječaru. Sećate se džakova, upada u Skupštinu, povuci-potegni, prenos na televiziji, umalo i manji fizički obračuni. Mislim da se slično, ako ne i gore, sprema sada za ove izbore.
Kažite mi gde u Evropi ima da se glasa na fotokopiranim glasačkim listićima, a upravo je krnja izborna komisija, zamislite, tamo idu izbori u sledeću nedelju. Predsednik izborne komisije je pre mesec dana podneo ostavku. Verovatno će i potpredsednik. Ovi koji su u izbornoj komisiji, doneli su odluku da se glasa na fotokopiranim glasačkim listićima. Kao, uzmu jedan, odštampaju, udare original pečat i onda fotokopiraju u 60.000 primeraka. Gde fotokopiraju? Čak je bio tender za fotokopir, nije neka fotokopirnica u Zaječaru. Ne, "Službeni glasnik". Četiri puta veća ponuda, četiri puta skuplja ponuda od ostalih, ali je "Službeni glasnik" dobio posao fotokopiranja glasačkih listića. Da li moram da naglasim da je direktor "Službenog glasnika" iz SNS?
Juče je bio tamo neki miting, bilo je pola Vlade i Vuk Drašković pride, da podrže onog estradnog putara. Protiv njega se kandidovao onaj iz "Velikog brata", Dinkićev kandidat. Prošli put, pobiše se. Znate šta, ako je to tako, zar mora izborni proces da liči na "Velikog brata"? Fotokopirani glasački listići. Tamo je opšti džumbus. Onaj naš kandidat, Nenad Ristović, bi sam mogao da pobedi Boška, u normalnoj atmosferi, ali tamo, čitate i u novinama, prebijeni ljudi, pa nisu prebijeni, pa pali na glavu tri, četiri puta itd. Apsolutno, ono što se dešava u Zaječaru i što se sprema u Zaječaru je zaista na nivou "Velikog brata" odakle je jedan kandidat, a ni ovaj drugi nije bolji.
Građani Zaječara su rekli šta imaju o tome juče na mitingu sa pola Vlade i Vukom Draškovićem pride. Beše prilično malo ljudi za tako reprezentativan skup, rekao bih. U toj istočnoj Srbiji nekada je bilo puno ovaca, ali ako neko misli da su građani istočne Srbije i opštine Zaječar ovce, grdno se prevario, što će se videti na izborima. Dajte ljudi, upristojite se, idemo u Evropu, kukamo za datum, a glasamo na fotokopiranim glasačkim listićima u firmi koju vodi SNS.
Ko može da garantuje da neće biti po džepovima po 10 glasačkih listića? Hoće li da idu tamo da broje na fotokopir mašini i da kontrolišu? Bolje mašine, verovatno, "Službeni glasnik" ima takve mašine, može i to da se iskontroliše, ali, u svakom slučaju, složićete se, ovo nije nikakva stranačka priča i pitanje, ali složićete se da ovo nije normalno.
Dakle, pitam, da li je moguće da se izbori u Zaječaru održavaju u ovakvoj atmosferi sa krnjom izbornom komisijom, sa tučama i prebijanjima i plaćanjima. Ponovo su se pojavile naočare sa dioptrijom, kao što smo to nedavno imali u Zemunu.
U redu, hajde da kažemo to je neki folklor. Srbija je tek 20 i nešto godina u višestranačju, ali da se glasa na fotokopiranim glasačkim listićima, stvarno ne ide.
Kandidat smo za EU, treba da dobijemo datum i idemo u tom pravcu, a ovamo su nam puna usta demokratije, puna usta evropskih vrednosti itd. Na ovakvim stvarima se pokazuje koliko je zemlja zrela da nastavi evropskim putem. Na ovakvim, a ne na priči i briselskim sporazumima itd.
Dakle, pitanje za Vladu, pitanje za predsednika Skupštine, pitanje za one koji apsolutno moraju da reaguju da izbori u Zaječaru proteknu u minimalno fer i demokratskoj atmosferi. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jovanović. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Nikola Jovanović

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje nije političko već upućeno Ministarstvu zdravlja i tiče se zakazivanja pregleda, pre svega u primarnoj zaštiti.
Ono što se nekoliko godina unazad dešava u zdravstvu mislim da vodi dehumanizaciji zdravstvene službe. Danas čovek kad se razboli ili ima neke tegobe, bolove u stomaku, javi se lekaru opšte prakse, sačekaju ga ljubazne sestre i kažu – doći ćete za dva, tri dana. To je apsurd i to apsolutno nema ni malo medicinske logike. Zakazivanje kod takvih bolesnika vodi jednom haosu u zdravstvu. Zakazivanje kod sekundarne ustanove kod lekara specijalista se sprovodi na otprilike oko četiri meseca. Mnogi će da kažu – nije četiri, nego je mesec. Nije mesec.
Ovo govorim u ime pacijenata Rasinskog okruga, a verovatno se to odnosi i na druge okruge i na celu Srbiju. Ono što je interesantno, vi pozovete i kažu vam – nemamo spisak dežurnih, nemamo spisak lekara koji rade, javite se za 10 dana. Vi se javite za 10 dana, a oni vam kažu da još nemaju spisak i to tako ide. Kada dođete na red, oni vam kažu da ste broj 184. Pacijent nije broj. Pacijent je čovek koji ima svoje tegobe i koji zahteva jednostavnu pomoć.
Ono što mora Ministarstvo zdravlja i to nije zakonska odluka, to je preporuka ranijeg Ministarstva, da se ti pregledi zakazuju zbog velikih gužvi. Počeo sam da radim 1973. godine kada je u Kruševcu bilo 24 lekara, kada je bilo mnogo manje dijagnostike i kada nikom nije zakazivan pregled. Tada se za žučnu kesu čekalo po mesec dana da se dijagnostikuje. Danas vam je za ultrazvučnu dijagnostiku dovoljno pet minuta.
Prema tome, nešto nije u redu sa tim zakazivanjima. Uveli smo i kompjuterizaciju i verujte mi da program koji sada koristimo je izuzetno spor. Ministarstvo zdravlja mora nešto da učini da što pre ukine to zakazivanje, makar u primarnoj zaštiti. Moj predlog, mada je ovo dan za pitanja, je da gospoda iz Ministarstva kada dolaze u provinciju da vide kako funkcioniše zdravstvena služba, dođu nenajavljeno. Želeo bih da dođu u te dane kada je zakazivanje pregleda da vide kakva je situacija, recimo, u kruševačkoj, kraljevačkoj i drugim bolnicama.
Još jedno pitanje Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, a vezano za rad srednjeg medicinskog kadra, opet govorim o kruševačkoj bolnici, u kojoj rade 12-12. To je jedan nehuman odnos prema tom osoblju, pogotovo što, recimo, imate sestre koje rade u koronarnim jedinicama, gde je po zakonu skraćeno radno vreme, znači, briga o čoveku, skraćeno radno vreme, a ona radi 12 sati. Zvanično radno vreme joj je pet ili šest sati. Znači, pitanje je Ministarstvu za rad i radne odnose – da li neko ima uvid u to da od godinu dana 10 meseci te sestre rade 12-12? Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik dr Slobodan Samardžić.

Slobodan Samardžić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala.
Poštovani narodni poslanici, moje pitanje se tiče plana za primenu sporazuma Beograda i Prištine. Naime, to je danas najvažniji državni posao Srbije i svi kapaciteti ove države su upregnuti u sprovođenju tog plana kako bi se stekli uslovi za dobijanje datuma ili zelenog svetla ili uslovnog datuma ili datuma o datumu, svejedno, nešto će se dobiti, ali je bitno da se Kosovo preda definitivno i do kraja i tome služi taj plan, kao što svi znamo.
Međutim, i kada pratimo kako se on sprovodi i šta se sve čini u tom procesu, vidimo na šta to sve liči. Osvrnuću se samo na jedan detalj tog plana i njegovog sprovođenja, a reč je o imenovanju tzv. upravljačkog tima ili tima za upravljanje koji je Vlada imenovala pre tri ili četiri dana. Mi smo tu informaciju dobili preko medija. Takođe smo preko medija videli imena člana upravljačkog tima. Sada se postavlja čitav niz pitanja samo oko ove jedne stvarčice, oko ovog jednog detalja tog plana za primenu.
Naime, u sporazumu i u samom planu stoji da taj tim za upravljanje treba da se sastoji od četiri predstavnika četiri opštine na severu Kosova i da oni treba da predstavljaju te opštine, tako bar piše. Pre svega, zanima me kojim se kriterijumima Vlada rukovodila kada je imenovala ovu četvoricu ili ovo četvoro ljudi koje sada treba da igraju u tom upravljačkom timu.
Raspitivao sam se i kod ljudi politički aktivisanih na samom Kosovu i ovde. Reč je o osobama koje danas nemaju nikakav predstavljački kapacitet, apsolutno nikakva. Niko od njih nije niti odbornik u nekoj od ove četiri SO, niti funkcione, niti bilo šta drugo. Od njih četvorice samo jedan ima političko iskustvo. To je gospodin Jablanović iz Leposavića, koji je krajem 90-ih godina bio predsednik te opštine i posle toga imao određenu političku karijeru. Ova druga trojica su ljudi koji nisu učestvovali ni u kakvim političkim aktivnostima ili nekim ozbiljnijim delovanjima tih SO ili bilo čega drugog na Kosovu i Metohiji.
Vidimo po medijima da oni izbegavaju razgovore sa novinarima. Razume se, novinare interesuje šta će oni raditi i kako će se pripremiti za to. Uzgred rečeno, ako pratimo odredbe ovog plana za primenu, zadatak tog tima za upravljanje nije niti jednostavan, niti lak. Oni treba da pripreme statut zajednice srpskih opština. Treba da u međuvremenu, do izbora koji će se održati u oktobru mesecu, pripreme i te izbore i delovanje tih opština, dakle, njihove unutrašnje reforme kako bi bili spremni za izbore i za ulaženje u strukture lokalne samouprave Kosova. Treba da preuzmu sprovođenje tačaka 4. i 6. iz prvog sporazuma Beograda i Prištine, a oni se tiču nadležnosti i poslova koje će opštine da obavljaju i u ovom međuvremenu i kasnije. Prema tome, zadaci ovog upravljačkog tima su jako veliki.
Ako poredimo delikatnost njihovih zadataka, složenost njihovih zadataka i sastav tih ljudi, mi prosto vidimo da oni to ne mogu da iznesu. Znači, tu postoji mesto za sumnju u manipulaciju kadrovsku i ljudsku. Dakle, izabrani su ljudi koji neće biti sposobni takav posao da vrše, ali nisu imenovani tek tako. Po svoj prilici će taj posao vršiti neko drugi, a oni su samo pozajmili svoja imena. Oni su ljudi koji su dali svoje ljudske karakterne maske za ovu manipulaciju koja treba da se uradi, a to je da se korak po korak dovrši priprema za obrazovanje zajednice srpskih opština, kako bi one lako i lagalo ušle u sistem samouprave Kosova.
Znači, pitanje za Vladu, ako je ona izvršila imenovanje, onda i za predsednika Vlade i za šefa Kancelarije koji je tu takođe učestvovao u izboru ovih ljudi – po kom kriterijumu su oni izabrani? Drugo pitanje jeste zapravo - da li su se organi Kosova, dakle, albanski organi Kosova konsultovali u vezi sa njihovim imenovanjem, jer u planu za primenu stoji da će oni biti zapravo, iako predsednici opština izabrani, odabrani na osnovu sporazuma i dogovora sa vlastima Kosova?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znači, imamo dva pitanja i molim jasan i hitan odgovor na ova pitanja. Hvala.