Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.

Poštovane kolege, imam dva pitanja. Prvo pitanje je za direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodina Vulina - šta Vlada Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju preduzimaju, s obzirom da nam predstoji verski praznik Vidovdan, kada ogroman broj građana Srbije želi da ode na Kosovo i Metohiju na Gazimestan da se pokloni senima Cara Lazara i kosovskih mučenika?
Naime, svedoci smo u proteklom periodu, proteklih godina da su takvi odlasci bili povod za ogromno šikaniranje građana Srbije koji su prelazili administrativnu granicu ili liniju i koji su terani da skidaju majice sa obeležjima Srbije, zastave su cepane, bacane državne zastave Srbije itd. Mnogi su završavali u pritvorima od KPS itd. Pitanje je – da li je Kancelarija preduzela sve potrebne mere kako bi barem ove godine posle potpisanog sporazuma takva jedna manifestacija protekla u što većem miru, a naši građani koji iskažu potrebu da odu na Kosovo i Metohiju tog dana da ne doživljavaju ono što su doživljavali ranijih godina?
Drugo pitanje je vezano za Agenciju za privatizaciju i za direktora Agencije za privatizaciju. Pitanje se odnosi na to – kad će biti isplaćeni mali akcionari AIP "Njegoš" iz Lovćenca? Naime, tokom privatizacije tog kombinata malim akcionarima je trebalo biti isplaćeno negde oko pet i po miliona evra. Taj novac je uplaćen na račun Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika. Taj novac i danas stoji već dugi niz godina, kamati se na računima poslovnih banaka, a radnicima, bivšim radnicima AIP "Njegoš", penzionerima i malim akcionarima, jednom rečju nije ni jedan jedini dinar isplaćen.
U više navrata sam postavljao to pitanje. Do sada nikada nismo dobijali adekvatan odgovor. Zakon je na strani malih akcionara. Međutim, definitivno se radi o osionosti i bahatosti Agencije za privatizaciju koja ne želi da sprovede u delo klauzule ugovora kada je u pitanju sama privatizacija AIP "Njegoš".
Koliko to znači za jednu malu opštinu kakva je Mali Iđoš i sam Lovćenac, govori činjenica da tamo rade svega dve stotine ljudi, da od tih dve stotine ljudi koji rade većina rade u državnoj administraciji, tj. u lokalnoj samoupravi ili eventualno u državnim institucijama koje tamo gravitiraju i rade.
Ovo je zaista neophodno i u svetlu onoga što vidimo da se dešava i jutros, kada su određeni predstavnici Agencije za privatizaciju privedeni na razgovore ili već kako se bude formulisalo to. U svakom slučaju, tražim hitan odgovor – šta je sa novcem koji stoji, koji je kamaćen, čiji je iznos sada gotovo dupliran? Da li će taj novac u narednom periodu biti isplaćen onima kojima treba da bude i kojima je namenjen samim ugovorom o privatizaciji AIP "Njegoš", a to su mali akcionari? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na ugrožavanje nezavisnosti jedne državne institucije, a tiče se Fiskalnog saveta, i to od prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Vučića.
Naime, Aleksandar Vučić je putem medija vršio pritisak na ovu nezavisnu instituciju i na ovaj organ koji ima zakonom data ovlašćenja i koji je nezavisan organ u odnosu na Vladu.
Moje pitanje se odnosi na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije – šta će učiniti da zaštiti nezavisnu funkciju Fiskalnog saveta, kroz instituciju nadzora nad primenom zakona? To pitanje se odnosi i postavljam ga i predsedniku Vlade, gospodinu Dačiću – šta će na nivou Vlade učiniti, da članovima Vlade, pa i potpredsednik, ne ugrožavaju nezavisne institucije, jer ovo nije prvi put.
Fiskalni savet ima zakonom datu definiciju i zadatke. U članu 92a se kaže da je Fiskalni savet nezavisan državni organ. Njemu su data i ovlašćenja u članu 92e, gde se kaže da proverava makroekonomske i fiskalne pretpostavke korišćene za izradu izveštaja o fiskalnoj strategiji Vlade, daje nezavisnu i kredibilnu ocenu mera ekonomske politike koje predlaže Vlada u cilju ostvarivanja kvantitativnih fiskalnih ciljeva koje je Vlada postavila, procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoće da će Vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve u budućnosti. Da ne gubim vreme, neću čitati do kraja ovlašćenja Fiskalnog saveta data zakonom. Dakle, zakon je jasno utvrdio nadležnosti Fiskalnog saveta.
Gospodin Aleksandar Vučić je u svojim izjavama preko medija vršio pritisak na Fiskalni savet, ugrožavajući njegovu nezavisnost, čak preteći implicitno na umanjenje plata članovima Fiskalnog saveta, naravno, ako se opet budu sudili da kritikuju, odnosno da vrše svoju funkciju, bolje rečeno. Tako je gospodin Vučić izjavio da Fiskalni savet drži predavanja o svemu, a nije se setio da sebi zamrzne plate. U nadležnostima Fiskalnog saveta nema zamrzavanja plata Fiskalnog saveta, niti povećanja niti smanjenja plata. To rade neki drugi organi.
Međutim, ono što je svakako zabolelo Vladu, verovatno i sve članove, a ovde se eksponirao gospodin Vučić, jeste činjenica da je Fiskalni savet jasno rekao da je neophodan hitan rebalans budžeta, kako bi se izbegla moguća kriza javnog duga, čitajte – bankrot države. S druge strane, da je potrebna reforma fiskalnog sistema, odnosno privrednog sistema države, opet kako bi se izbegao bankrot. Fiskalni savet je pozvao Vladu da u kontaktima sa MMF pokuša da nađe pravac i izlazak iz ove krize, odnosno da Vlada opet napravi ugovor sa MMF i da se MMF vrati u Srbiju, koji je ova vlada proterala.
Međutim, na sve to je Fiskalni savet dobio samo kritiku i na ovaj način je još jedan organ stavljen pod lupu Vlade, koju Vlada na neki način omalovažava i zakonski diskredituje sve nezavisne institucije. Prvo se krenulo sa NBS, posle toga su došle i druge institucije. Ovo je poruka i drugim institucijama, verovatno i Agenciji za borbu protiv korupcije i drugim institucijama, ukoliko budu kritikovale i na neki način označile nekoga iz Vlade da krši zakon, biće tretirane kao Fiskalni savet.
Ostalo mi je veoma malo vremena. Hteo sam da dam neke vrlo interesantne odgovore na poslanička pitanja koje smo ja i moja poslanička grupa dali u nekom prethodnom periodu, ali nemam vremena. Zahvaljujem se.

Vreme. Zahvaljujem se.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenja na sledeća pitanja. Službi za Katastar nepokretnosti u Inđiji sam podneo zahtev da mi odgovori na pitanje – šta se desilo sa parcelama državnog zemljišta, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sa parcelama: 1716, 1717, 1718, 1719,1720, 1721, 1722, 1723, 1724, 1725, 1726, 1727, 1728? Parcele se nalaze na teritoriji Opštine Inđija, u katastarskoj Opštini Krčedin.
Takođe, tražio sam obaveštenja od Katastra nepokretnosti za parcele: 1710, 1710/2, 1710/3, 1710/5, 1710/6, 1710/7, 1710/8, 1710/9, 1710/10, 1710/11, za parcele 1715, za parcele: 1710/12, 1710/13 i parcelu 1710/14.
Naime, obaveštenja koja tražim su – do kakvih je sve vlasničkih promena, odnosno kakvi su sve nosioci prava upisivani na katastarskim parcelama u poslednjih sedam godina? Postoji indicija da je 101 hektar državnog zemljišta neovlašćeno zamenjeno sa preduzećima "Agrounija", čiji je vlasnik MK Komerc, pored autoputa Beograd-Novi Sad, da je to zemljište komunalno opremljeno o trošku građana republike, pokrajine i Opštine Inđija, da je zemljište zamenjeno za zemljište koje je manje vredno, protivzakonito, na teritoriji Opštine Inđija, na katastarskoj Opštini Čortanovci. Time je "Agrounija", čiji je vlasnik MK Komerc, sebi pribavila korist od 30 miliona evra.
Takođe, postoji indicija da je Opština Inđija dozvolila tu zamenu i da je to komunalno opremila za svoje potrebe i potrebe regionalne deponije, a kasnije kupovala zemljište od "Agrounije", čiji je vlasnik MK Komerc. Napominjem da je slučaj težak negde oko 30 miliona evra.
S obzirom da se već radi o licu koje je od ove države dobilo sve, s obzirom da drugi nemaju sve, tražim što hitniji odgovor na ova pitanja.
Moje drugo pitanje se odnosi na Pokrajinski fond za poljoprivredu, odnosno za transfere koji su izvršeni za pravna i fizička lica sa teritorije Opštine Inđija 14. maja 2012. godine, da vas podsetim, to je bilo između dva kruga pokrajinskih izbora, za transfer od 19.728.961 dinara, upućeno firmi "Poljotrejd", čije je sedište na teritoriji Opštine Inđija. Drugi transfer je bio 15. maja 2012. godine, od 17.529.437 dinara, na fizičko lice Radivoje Petrović, koji je ujedno vlasnik one prve firme koja je dobila novac. Novac je navodno upotrebljen za zalivne sisteme kojih nema.
S tim u vezi me interesuje – kada je bio konkurs? Ko je sve učestvovao na tom konkursu, jer su sredstva bila regresirana ili nepovratna? Ko je izvršio kontrolu namenskog trošenja? Da li je "Poljotrejd" i Radivoje Petrović bio donator DS? Sledeće, ko je finansirao podelu od 9000 paketa namirnica u tim sledećim izborima? Da li je na isti račun firma "Sunoko", čiji je vlasnik MK Komerc, u 2012. godini upućivala sredstva zemljoradnicima za šećernu repu koja nikada nisu dodeljena tim zemljoradnicima, niti su oni posedovali šećernu repu?
Ovo pitanje postavljam u vezi onog ispitivanja izborne kampanje i nepravilnosti koje su se na izborima desile. Samo da podsetim da su takvu vrstu dobijenih izbora čak i Rimljani kaznili pre 2077 godina kada su dva konzula izabrana na sličan način podmićivanjem paketima životnih namirnica i rimski sud je to proglasio kao izbornu krađu i poništio je takvu vrstu izbora.
Dakle, hoću da znam da li su preko Pokrajinskog fonda za poljoprivredu na ovaj način sredstva plasirana, da se izbornoj kampanji na ovakav način podmićuju birači, odnosno da li sredstva koja su bila namenjena za razvoj poljoprivrede nisu došla do poljoprivrednika nego su utrošena na izbornu kampanju?
Poslednje pitanje – šta će organi gonjenja preduzeti povodom privatizacije firme "Centro Srem" iz Stare Pazove, gde su firme ćerke "Tekstil", "Grameks" i "Promet", u centru Srema, čija je cena bila preko 10 miliona evra, a privatizovane za 600.000 evra i gde je hiljadu radnika, manjinskih akcionara praktično lustrirano iz tih fabrika, a imovina je pripala licima kojima ne bi smela da pripadne?

Vreme.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Konstantin Arsenović i Mladen Grujić.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 14. do 18. dnevnog reda.
Prelazimo na zajednički jedinstven pretres o Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje; Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta; Predlogu odluke o razrešenju i imenovanju zamenika člana Republičke izborne komisije; Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama; Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 14. do 18. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Raspored vremena po poslaničkim grupama dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje; Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta; Predlogu odluke o razrešenju i imenovanju zamenika člana Republičke izborne komisije; Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama; Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodni poslanik Vladimir Cvijan želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici žele reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 14. do 18. dnevnog reda.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 16,00 časova, do kada ćemo dobiti mišljenje Vlade o amandmanima na predloge zakona iz oblasti obrazovanja i do kada će nadležni odbor podneti izveštaje.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O OSNOVNOM OBRAZOVANjU I VASPITANjU U POJEDINOSTIMA
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona uputili narodni poslanici Ana Novković, Dušan Obradović, Radoslav Komlenović, Srđan Šajn, prof. dr Miodrag Stojković, prof. dr Janko Veselinović, Jovana Mehandžić, Gordana Čomić, Maja Videnović, Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond, Zoltan Pek, Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Boško Ristić, Milovan Marković, Nebojša Zelenović, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Aleksandar Pejčić, Zlata Đerić, Judita Popović, Nataša Mićić, Svetislava Bulajić, Radmila Gerov, Miljenko Dereta, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Olgica Batić, Vesna Jovicki, Snežana Bogosavljević Bošković, Saša Milenić, Đorđe Milićević, Ivana Dinić, Zvonimir Stević, Nataša Vučković, Stefana Miladinović i Miroljub Stojčić.
Narodni poslanik Olena Papuga povukla je pisanim putem amandman koji je podnela na član 12. stav 5. Predloga zakona 10. juna 2013. godine, a narodni poslanik Jovana Mehandžić, povukla je pisanim putem svoj potpis sa amandmana na član 68. koji je podnela zajedno sa narodnim poslanikom Natašom Vučković 11. juna 2013. godine.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Reč ima gospodin Janko Veselinović, po Poslovniku. Izvolite.

Javljam se po Poslovniku, član 164, mogao bih još nekoliko članova da nabrojim.
Predsedavajući, ne znam da li ste vi upoznati da matični Odbor nije razmotrio amandmane na ovih osam zakona i da je sednica Odbora još u toku, da su na toj sednici manje-više svi, odnosno dobar deo predlagača amandmana koji treba da ih brane ovde, jer je Vlada prihvatila veoma mali broj amandmana, pa predlažem da se ova sednica u 16,00 časova i 15 minuta, kada je ona nespremna da radi, već da sa radom nastavimo kada Odbor završi sa zasedanjem. On je tek na pola rada i da nastavimo sutra sa zasedanjem.

Koliko sam obavešten do sada, spreman sam da napravimo pauzu, Odbor je razmotrio negde oko 260 amandmana od 330. Dakle, najveći deo amandmana je razmotren i ovi prvi amandmani već imaju mišljenje Odbora.
Međutim, spreman sam, da bi se uključile i kolege koji su članovi Odbora, nemam ništa protiv da nastavimo sa radom u 17,00 časova, očekujem da ćemo do tada…
(Janko Veselinović, s mesta: Zašto ne bismo sutra nastavili?)
Imamo ceo radni dan, nema potrebe da pravimo pauzu ceo dan i da nastavljamo sa radom sutra.
Dakle, određujemo pauzu do 17,00 časova i nastavljamo sa radom u 17,00 časova. Hvala.
(Posle pauze)