Slažem se sa gospodinom Jovanovićem, smatram da smo dosta proveli vremena pozivajući se na replike. Izvinjavam se svim prijavljenima i gospodinu Babiću, gospodinu Veselinoviću, ali u ovom trenutku prelazimo na sledeći amandman, mislim da smo dovoljno diskutovali.
(Srđan Milivojević, s mesta: Javljam se po Poslovniku.)
Reč ima Srđan Milivojević, po Poslovniku. Izvolite.

Ne znam zašto nam, gospodine predsedniče, uskraćujete po članu 104. pravo na repliku. Nema potrebe da izbegavamo bilo koju temu. Nijedna tema koja je pred očima građana Srbije, a direktno je aktuelna i vrlo aktuelna tokom današnjeg čitavog dana, ne treba da bude na jeftin i providan način sakrivena od očiju javnosti.
Koliko god bilo nešto neprijatno, koliko god nešto bolelo, mnogo manje boli ako se raspravlja u danu kada boli, nego ako to što boli ostavimo da nas boli narednih meseci, godina i da ostavimo neke nedoumice iza nas.
Tako da, nema potrebe da razvodnjavamo diskusiju, ali nema potrebe da bežimo od neprijatnih današnjih asocijacija, zaključaka i nekih stvari koje očigledno nekim poslaničkim grupama nisu prijatne i ne znaju kako da ih izbegnu, pa pokušavaju da ih izbegnu tako što o njima neće govoriti.
Dakle, trebalo je da mi date repliku, jer ja sam se prijavio za repliku na osnovu izlaganja i poslanika iz URS i SNS i imamo bih šta da kažem. Ovako ću morati po drugim amandmanima ponovo da se javljam i da opet iskoristim svoje pravo da vam kažem ono što sam hteo i opet nećemo mrdnuti i dalje od početka, nema potrebe da na takav način sprečavamo narodne poslanike da se obrate javnosti. Hvala.

Moram da kažem da se ne radi o sprečavanju, pošto već gotovo 40 minuta imamo raspravu koja je daleko od teme. Dozvolio sam da se o toj raspravi razgovara i o aktuelnim temama i o onome što danas opterećuje Srbiju i svi smo istakli svoje zalaganje da se taj problem reši, ali mislim da se beskonačnim ponavljanjem tog zahteva neće doprineti rešenju.
Dakle, rešenje je kada neko uputi nadležnim državnim organima svoja saznanja i čekamo da tužilaštvo i policija daju svoj odgovor. Time što će se hiljadu puta hiljadu narodnih poslanika javiti i ponoviti isto ne idemo korak bliže rešenju, odnosno udaljavamo se od dnevnog reda i moje je diskreciono pravo da krug replika zatvorim na takav način.
Takođe, neki narodni poslanici druge narodne poslanike direktno pomenu i ti narodni poslanici imaju pravo da dobiju repliku. Neki narodni poslanici pomenu poslaničke grupe i imaju pravo da dobiju repliku. Ako narodni poslanik u svom izlaganju ne pomene nijednu poslaničku grupu, niti drugog narodnog poslanika, ti narodni poslanici neće dobijati pravo na repliku, jer jednostavno ne postoji poslovnički obzir, odnosno, ako se nisu izjašnjavali o njihovoj prethodnoj diskusiji na koju se neko pozivao.
Takođe, složio sam se sa gospodinom Jovanovićem vezano za zloupotrebe Poslovnika. Ovde se gotovo niko nije bavio zloupotrebom, odnosno povredom Poslovnika koju je činio predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine, već se posle prve rečenice navođenja člana Poslovnika koji je povređen, svi su govorili u replikama nekome drugom ko je govorio na sednici ili o čemu god im je palo na pamet tog trenutka, isto je to povreda Poslovnika.
Kada bismo tako vodili Narodnu skupštinu, došao bih onda u situaciju da mi možemo teorijski da povrede Poslovnika reklamiramo bar još godinu dana, dakle, da nikada ne izađemo iz ove sale i da ne napredujemo ni sa jednim zakonom.
Po meni, suština je danas da razgovaramo o amandmanima koje su podneli narodni poslanici, koji treba da poprave tekst ovog zakona. Zato vas molim da se vratimo na zakon, pošto smo zbog toga tu. Povrede Poslovnika, replike, imaćemo dovoljno vremena, imali smo bar u ovom sazivu, mislim, dovoljno rasprave po tim osnovama.
Reč ima Janko Veselinović. Izvolite.

Ne bih bio koristio pravo na Poslovnik, reklamiram čl. 103. i 107, da ste mi dali reč što ste na neki način bili dužni, bio je red.
Naime, dali ste reč dvojici predstavnika stožerne stranke, sada ja neću pominjati eksplicitno ime stožerne stranke ovoj vladajućoj koaliciji, koja se na implicitan način odnosila na našu stranku, a predstavniku naše stranke niste dali reč.
Samo sam hteo da kažem da je danas na dnevnom redu jedna tema koja je koincidirala sa današnjim dnevnim događajem, kada se desila situacija da je narušen ugled ove vlade, da je narušen pravni poredak i da nije u redu da stožerna stranka se o tome ne izjasni, nema nikakv stav o tom vidu kriminala, nego priča o periodu pre 10-15 godina kako im i kada padne na pamet.
Mi smo samo hteli da povežemo dve teme koje su sasvim identične, odnosno, koje su iz iste oblasti, ali smo pre toga tražili da ne bi dolazili u ovakvu situaciju, da odložite sednicu, da predložite predsedniku Vlade da sazove sednicu Vlade i da po ovom pitanju hitno raspravlja Vlada, kako ne bi građani na neki način dovodili u pitanje pravnu sigurnost i jednakost svih pred zakonom.

Moram samo da kažem vezano za izjašnjavanje SNS, pretpostavljam da ste na tu stranku mislili, iako to niste rekli, ali što se SNS tiče, ja sam se u ime stranke izjasnio šta mislimo o ovim krivičnim delima i tražio hitnu reakciju nadležnih organa.
Što se tiče…
(Janko Veselinović, s mesta: Vi ste predsednik Skupštine.)
Tako je, ali sam ja ujedno i narodni poslanik izabran sa liste SNS. Dakle, nisam ovde izabran kao član nekog dobrovoljačkog društva, izabran sam sa liste SNS i kao takav poslanik i dan danas su mi mnogi zamerali kada sam diskutovao, pa su rekli da sam ja ujedno i narodni poslanik SNS, predsednik Skupštine što je tačno, apsolutno tačno.
Što se tiče pozivanja, mislim da ćete videti i po stenogramu da su poslanici SNS i DS skoro identično u broj imali prava na replike u toku prethodnog procesa. Neki poslanici su se javljali malo više, više ljudi je govorilo iz druge grupe, ali u broju videćete da su vaši poslanici imali više.
Dakle, ne mislim da sam na taj način napravio neku grešku, jer mislim da je poenta postignuta.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Mislim da je trebalo da prihvate ovaj amandman.
Amandman se odnosi na stav 2. ovog člana. Naslov iznad člana 9. je zadatak škole, pa predlagač kaže u stavu 2. da lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u školi naročito će promovisati jednakost među svim učenicima i aktivno se suprotstavljati svim vrstama diskriminacije i nasilja.
Sa sadržajem ovog stava nemam ništa protiv, ali sam predložila da se to preformuliše i da glasi: "Lica koja obavljaju vaspitno-obrazovni rad i druga lica zaposlena u školi promovisaće jednakost među učenicima u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije."
Smatram da reči "aktivno suprotstavljanje diskriminaciji i nasilju" može da ima različito značenje različitim osobama. Ja bih, recimo, pitala ministra šta za ministra znači da se neko aktivno suprotstavlja nasilju ili da se neko pasivno suprotstavlja nasilju? To je nešto što ne možete da odredite, da li se neko suprotstavio ili se neko pasivno suprotstavio. Mislim da to ne treba tako da stoji u zakonu, pogotovu što imamo direktora koji verovatno to mogu da odrede i da kaže da se zaposleni u školi nije aktivno suprotstavio diskriminaciji i nasilju i da to može da ima neke druge posledice, bilo da to može da bude tretirano i kao lakša ili teža povreda radnih obaveza.
Dakle, prosto nije dobro da ovako stoji nešto u zakonu što ne možete da definišete. Jednoj osobi je nešto aktivno suprotstavljanje, a nekome bi to bilo pasivno suprotstavljanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

I ja bih nešto da kažem povodom ovog amandmana, gospodine predsedniče, pogotovo što zakon kaže: lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u školi obavezna su da jednako postupaju prema svim učenicima i da se aktivno suprotstavljaju svakoj vrsti diskriminacije.
Sad možemo dodati i nasilje promovišući i vaspitavajući najviši stepen tolerancije i humanosti, kao što je kazala naša koleginica Zlata Đerić u svom amandmanu i sad pitam profesore koji će sutra doći u školu da ponovo dežuraju na ispitu iz matematike da li će oni jednako da postupaju prema svim učenicima, kako prema onima koji su kupili rešenja, tako i prema onima koji nisu kupili rešenja ili neće jednako da postupaju prema svim učenicima?
Kako će, recimo, da postupaju ako dođe na roditeljski sastanak jedan predsednik jedne zemlje za koga se osnovano sumnja da je kupio diplomu, da li će njega tretirati drugačije od ostalih roditelja ili će, u skladu sa svojom profesijom koju moraju da brane, dostojanstvo moraju da čuvaju, kazati – nije dobro da se testovi prodaju na ulici, pa da se organizuju u okviru sindikata i da traže ostavku ministra, jer ovo stanje nije održivo?
Dakle, ako neko hoće i želi da obavlja obrazovno-vaspitni rad i da se aktivno odnosi prema svim učenicima, da se aktivno suprotstavlja svakoj vrsti diskriminacije i nasilja, da promoviše najviši stepen tolerancije i humanosti, onda ne može da zatvori oči pred činjenicom da se u ovoj zemlji već godinama unazad prodaju testovi za prijemne ispite. Nema tog prosvetnog radnika koji pred tom činjenicom može da odbrani dostojanstvo profesije i nema tog poslanika vladajuće stranke koji može da izađe i da nam održi predavanje da se nismo probudili i nema tog poslanika vladajuće stranke koji može da nam kaže – niste u pravu što prozivate jednog predsednika jedne zemlje i sumnjate u njegovo akademsko zvanje. Evo, tu je minisar prosvete, pa neka nam odgovori. Njega pitajte kako je neko stekao akademsko zvanje, nemojte da pitate poslanike DS. Nisu se diplome prodavale u Vladi. To pitajte ovoga ko je kupio diplomu, nas to nemojte da pitate.
Ali, nema odbrane dostojanstva profesije. Nema zaista mogućnosti da se jednako postupa prema svim učenicima ako su neki jednakiji pred zakonom, ako su njihovi roditelji dovoljno bogati da im kupe testove za rešenje zadataka iz matematike i testove iz matematike, a drugi su siromašni i mogu samo da se oslone na svoj trud, elan, na ono što nauče. Ako su neki jednakiji pred zakonom, a drugi manje jednaki onda tu od tog posla neće biti ničega.
Naravno, moram ponovo da postavim pitanje – kako ćemo mi da verujemo da će tu jednakost da odbrani policija ako utvrdi ko je kriv kad ministar finansija kaže ja ne verujem policiji od danas na vestima B92? Kaže – ja ne verujem policiji.
Ne bih voleo da tabloidi prvi otkriju ime krivca. Hoću da ime krivca bude pred tužiocem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Reklamiram član 106: "Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres."
Poštujem kada se narodni poslanik sprema za tačku koja je na dnevnom redu, bilo da se radi o raspravi u načelu ili o raspravi u pojedinostima, ali isto tako ne mogu da prihvatim i ne mogu da trpim da neko danas, iako se raspravlja o amandmanima o Zakonu o osnovnom obrazovanju, govori o Zakonu o visokom obrazovanju. Ponovo promašaj. Sad nije promašaj godine, sad je promašaj zakona.
Molim vas, predsedniče, da u buduće opominjete, budite neke ljude da govore o tački dnevnog reda, o zakonu koji se nalazi na dnevnom redu.
Istina, živimo u zemlji gde jedan gradonačelnik najvećeg grada može da kupi, zakupi ceo medijski prostor, da dovede do ruba egzistencije ljude koji rade i žive i prehranjuju svoje porodice od toga i nikom ništa. Živimo u takvoj zemlji, nažalost.
Molim vas da na ovoj sednici, zbog bitnosti zakona koji se nalaze na dnevnom redu, opominjete poslanike koji su promašili zakone o kojima se danas raspravlja.