Hvala.
Po Poslovniku, dr Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajuća, reklamiram član 107. Govornik je dužan da postoje dostojanstvo Narodne skupštine. Po drugi put predsedavajuća, odnosno šef poslaničke grupe SNS se na uvredljiv način odnosi, odnosno govori o poslanicima u ovoj skupštini.
Smatram da time što ne preduzimate ništa iz ovlašćenja koje vam daje ovaj poslovnik, ovu skupštinu unižavate i vraćate je na period 90-ih godina, kada su oni zaista žarili i palili i pretili, kao što je rekao kolega, i povlačili oroze. Ako slušate neka svedočenja ovih dana, to možete i da čujete.
Predsedavajuća, molim vas. Ovu reč još jedanput upotrebljavam, molim vas, da upozorite poslanike vladajuće koalicije, odnosno stožerne stranke da ne unose ovde govor 90-ih, mržnju na način za koji smo mislili da je iza nas. Upozorite, prekinite ovu sednicu, pozovite šefove poslaničkih grupa na dogovor.
Predsedavajuća, ovo zaista nije smešno. Molim vas, upozorite šefa poslaničke grupe, koji se po drugi put uvredljivo odnosi i govori o poslanicima opozicije, jer ćemo u suprotnom morati da izađem iz sale i da se konsultujemo da li ćemo dalje učestvovati u radu, uz ovakvo vaše predsedavanje.

Gospodine Veselinoviću, prethodni govornik koji je izazvao repliku, upravo je pričao o nečemu što nije bilo o dnevnom redu sednice. Gospodin Arsić je replicirao na njegovo izlaganje.
Molim sve poslanike, ne samo poslanike pozicije nego i poslanike opozicije, da u svojim izlaganjima vode računa o temi dnevnog reda, da bismo svi zajedno poštovali dostojanstvo ovog doma. Mislim da svi imamo tu odgovornost, ne samo predsedavajući.
Zahvaljujem se.
Reč ima Marko Atlagić, po dnevnom redu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, prosto sam šokiran sa ovom raspravom kada se govori o članu 9. Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju, iz razloga što govori o osnovnom zadatku škole. Osnovni zadatak škole, kako je navedeno u ovom članu zakona, jeste da omogući kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svako dete i učenika pod jednakim uslovima.
Verujem da se čude i naši roditelji i gledaoci o čemu mi pričamo, umesto o članu 9. o zadatku vaspitanja, obrazovanja, a ne o nekakvim konacima. Mi smo čitavih sat vremena upotrebili van ovog zakona. Molim vas, gospodo, skinimo tri stvari jednom sa dnevnog reda u ovoj skupštini.
Prvo, vi gospodo iz opozicije, slagali se s tim ili ne, Tomislav Nikolić je predsednik države i on je za vas i nas predsednik i to skinimo s dnevnog reda.
Drugo, isto tako nemojte spominjati više ni gospodina Vojislava Šešelja, skinimo to danas za vjekova i za amen. On je za vas to što jeste, za mene lično on je srpski heroj. Ostavimo to istoriji, neka ona to kaže.
Treće, vraćam se sad na ovaj osnovni zadatak. Kako vidite osnovni zadatak ovde stoji, jeste obrazovanje i vaspitanje. Možda bi, gospodo iz Ministarstva, trebalo preformulisati, možda je trebalo ovim amandmanima ovih poslanika koji su podneli, da nije osnovni zadatak obrazovanje i vaspitanje, nego vaspitanje i obrazovanje, da damo akcent više na reč "vaspitanje". S tim dokazujemo i opredeljujemo svoj odnos prema vaspitanju i obrazovanju. Da smo to radili u prethodnih 15 godina, ne bi neki narodni poslanici palili ovu skupštinu, što je izraz nevaspitanja, i da je nisu zapalili nikada ne bi bili danas ovde poslanici. Isto tako, odraz nevaspitanja je terati svog predsednika države u Hag. Da nisu to radili, ne bi danas ovde govorili.
Dalje, dozvolite da kažem da je ovaj član 9. jako prihvatljiv od strane ministra i Ministarstva prosvete i nema razloga da prihvatimo ove amandmane, jer amandmani narodnih poslanika u suštini ne menjaju bit i suštinu člana 9, a to je zadatak osnovne škole.
Vrlo je dobro što je u amandmanu naglašena borba protiv diskriminacije. To su velike stvari da se zakonom prvi put reguliše. Nastavnici u osnovnim školama će svojim planovima, kako razrednih zajednica, tako škole i u celini planovima razraditi pojedine zadatke u ovom osnovnom zadatku o kojem se radi.
Da završim, podržavam ovaj član 9, a nisam za ove amandmane i mislim da oni zaista nemaju smisla, jer ne menjaju suštinu i srž člana 9. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo, u prilično odmakloj diskusiji, mi smo još uvek na članu 9. i na dvanaestom amandmanu.
Član 9. se bavi osnovnim zadacima škole i ima svega dva stava. Predložila sam da se mojim amandmanom izmeni član 2. Amandman je odbijen sa obrazloženjem da on ne menja suštinu člana. Nisam, zaista, ni želela da promenim suštinu člana, nego da ga učinim primenljivim. Nadam se da će se gospodin ministar sada predomisliti i upravo ću mu pokušati dokazati, zato što stav 2. u Predlogu zakona glasi: "Lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u školi, naročito će promovisati jednakost među svim učenicima i aktivno se suprotstavljati svim vrstama diskriminacije i nasilja".
"Naročito", je relativan pojam. Znate šta je to "naročito"? To je nešto što može da se tumači na razne načine, ne precizira zakon, mora biti imperativan i zato u svom amandmanu kažem da su lica koja obavljaju vaspitno-obrazovni rad i druga lica zaposlena u školi obavezna da jednako postupaju prema svim učenicima i da se aktivno suprotstavljaju svakoj vrsti diskriminacije. I vi ste to predvideli ovde da se aktivno suprotstavljaju, ali aktivno suprotstavljanje, ako se ne precizira, podrazumeva nešto što su nedozvoljena sredstva drugim zakonima nastavnicima. Onda dovodimo u pitanje neke druge oblike rešavanja problema u školi. Zato dajem dalje pojašnjenje u tom svom predlogu. Dakle, da se aktivno suprotstavljaju svakoj vrsti diskriminacije i nasilja promovišući i vaspitavajući najviši stepen tolerancije i humanosti. To je ono što oni mogu da rade i što su u obavezi da čine i to je jedino njima dopušteno. To je ono što bi taj amandman predložio izmene ovog stava. Zaista se nadam da će se ministar predomisliti i prihvatiti ga.
U svetlu ovoga, ove rasprave koja je posebno fokusirala problem koji danas imamo, imam obavezu prema prosvetnim radnicima, prema roditeljima i deci, prema nekome ko je godinama radio i pripremao učenike za ovaj prijemi ispit, ili malu maturu, kako smo je mi zvali. Moram da podsetim javnost Srbije da nije problem danas nastao. Ovo je danas samo rezultat nečega što je dugo tinjalo, kada se ovako, kao društvo, odnosimo prema nečemu što treba da bude važno i što treba da bude rezultat zrelosti.
Prvi ispiti 1993, 1994, 1995. godine su išli kao otvorena pitanja, odnosno učenici su se pripremali za ispite i tek na dan kada su dolazili na ispit, dobijali su testove koje su tada prvi put videli. Onda je pod pritiskom javnosti i želje da svojoj deci učinimo medveđu uslugu, da ne moraju toliko da se pripremaju, usput da neko dobro inkasira svoj rad, napravili gotove zbirke sa gotovim rešenjima. Učenici su spremali gotova pitanja i gotove odgovore.
Zaista je sramota, ja to potpisujem, kao neko ko ga je dugo radio, da neko to ne može da položi. Najprosečniji učenik, sa minimalnim brojem časova to može da pripremi, a onda su se drznuli dalje. Znate, tržište je zanimljivo, falsifikovanje dokumenata može da donese opet dodatnu zaradu nekima drugima. Drznuli su se da to počnu da prodaju, da i tu informaciju i tu vrstu devalviranog ispita prodaju. Ovo je danas kulminacija i ona je sramota svih nas. Naravno, Ministarstva prosvete posebno.
Očekujemo da Ministarstvo prosvete poimence u najkraćem roku te ljude ne samo otkrije, to može jedan policajac pozornik da otkrije, ne treba tu velika opsežna istraga, zna se kako to ide i zna se put kuda to ide, da ti ljudi apsolutno za primer ostanu bez posla, svi koji su u tome učestvovali, jer to je sramno. Ali, opet vam kažem, to je sramota celog društva dokle smo mi došli baveći se malom maturom i želeći da je devalviramo kao jedan ozbiljan ispit zrelosti. Ona već dugo nije ispit zrelosti, nego ispit na kom mi pokušavamo da svoj mladi naraštaj nevaspitno naučimo da kroz jedan ozbiljan ispit u stvari mogu da prođu na najlakši i najneodgovorniji način. Tu smo svi odgovorni. Celo društvo. O tome treba da razmislimo.
Ne želim da amnestiram ni Ministarstvo, ni one koji su učinili, samo da se svi zagledamo, da ne politizujemo to suviše. To je naš veliki problem. To je problem koji sadrži mnoge probleme ovog društva. Ovo je samo jedna pazl sličica, jedan pazl komadić u slici svih nas i celog društva i svih problema koje sada imamo.
To je ono što sam u obavezi da kažem i zbog prosvetnih radnika i zbog roditelja i zbog Ministarstva. Svi zajedno treba da crvenimo. Oni koji su to izvršili direktno, oni naravno treba da podnesu svaku vrstu odgovornosti, jer to je falsifikovanje dokumenata i transparentno da ostanu bez posla. Javno, da svi znamo ko su ti ljudi zaista. Nije to uvek preporučljivo, ali u ovom slučaju, upravo zbog ove mlade generacije, kojoj se to događa, Ministarstvo je to u obavezi da sprovede. Ostalo već ide rukom zakona. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Govorim po ovom amandmanu, manje zato što se kritički može pledirati protiv ili za, jer u suštini predlog Vlade i amandman su istoznačni. To je eventualno finesa koja može odlučivati o razlici. Meni je, lično, savršeno svejedno u kojem će od oblika ovaj stav biti predložen, ali mislim da je tema o kojoj govore i član predloga zakona i amandman suviše značajna i za naš parlament, i za naše društvo, da bismo je pustili da prođe, a da ne doprinesemo svojom diskusijom da igra malo duže i značajnije, pa i u ovoj parlamentarnoj raspravi.
Tema jednakosti, zabrane diskriminacije i dužnosti javnih adresa i ustanova, pre svih škole, da insistiraju na implementaciji tih vrednosti i otporu prema njihovom ugrožavanju. Tačnije, centralna vrednost o kojoj se tu govori, a koja je u dugom periodu za nama nipodaštavana, zanemarivana, vređana, jeste ono što se jezikom, recimo, pesnika Volta Vitmena zove – veličanstveni ponos čoveka u njegovoj ličnosti. Taj veličanstveni ponos čoveka se nalazi u ličnosti svakog pojedinca, bez obzira na uzrast, versku, rasnu, polnu ili bilo kakvu drugu pripadnost.
Taj veličanstveni ponos čoveka se nalazi i u pojedincima koji greše. Znači, postupci mogu biti neispravni, čak kažnjivi. Taj veličanstveni ponos čoveka nalazi se i u ličnostima onih pojedinaca koji su počinili zločin. Mogu biti kažnjivi postupci, ali taj veličanstveni ponos u ličnosti svakog čoveka je ono što ne sme da oskrnavi i povredi nijedna institucija, nijedan politički akt, nijedna javna izjava.
Zato mislim da je ova tema od izuzetnog vaspitnog značaja, ne samo za mlade, što pripremamo donošenjem ovog zakona, već za našu javnost u celini. Oko nje je zapravo cela reformska politika i namere podizanja kvaliteta života i razabiranja jasnijeg puta u budućnost zemlje i društva. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Dame i gospodo, mogu da prihvatim ovo obrazloženje koje ste dali, da ne treba da se dopuni ovaj stav time da škola ima zadatak da obezbedi bezbednost učenika za sve vreme dok se nalaze u školi, pošto je to definisano drugim zakonom, ali onda se postavlja jedno pitanje koje je kod mene donelo zabunu. Da li je osnovni cilj ovog člana da on definiše zadatke škole ili je osnovni cilj ovog člana da definiše zadatak škole u procesu zaštite od diskriminacije? Dakle, ukoliko govorimo o zadacima škole, a tu imamo još jedan amandman, onda se unosi zabuna. Ovde imamo zadatke škole, pa onda imamo ciljeve, pa onda imamo još tamo šta se dešava, šta su ciljevi obrazovanja i onda na nekoliko mesta govorimo o stvarima koje jesu slične, ali ima nijansi.
U tom smislu bih zamolio ministra samo da vidi da li smo zaista ovim članom hteli da definišemo zadatke škole kao što to stoji u zakonu, ili nam je cilj da definišemo zadatke škole u zaštiti od diskriminacije. U tom smislu onda mogu da razumem da je zaštita od diskriminacije nešto što je mnogo bitnije u odnosu na neke druge zadatke škole, pa smo ovde hteli da se koncentrišemo samo na to pitanje i u tom smislu nije sporno da se prihvati. Ukoliko nije to, onda se postavlja pitanje – zašto neke delove uzimamo iz Zakona o borbi protiv diskriminacije, pa ih unosimo ovde, a neke dole iz drugih zakona ne unosimo ovde? Čisto zbog toga da vidimo šta je osnovna poruka ovde. U tom smislu mogu da prihvatim obrazloženje, ukoliko je to tako. Hvala.