Pominjali ste član 103.

Molim vas, u stenogramu postoji i, molim vas, slušajte. Ako već ne znate Poslovnik, bar slušajte šta poslanik govori.
Dakle, nedvosmisleno sam rekla da ste povredili član 107. i da ste ugrozili dostojanstvo Narodne skupštine. Čak sam i obrazložila zašto mislim da ste povredili član 107.
Zaista vas molim, ako hoćete da ova sednica nastavi onim tokom kojim treba da ide, nemojte dopustiti da se dodvoravajući se poslanicima parlamentarne većine dopušta ono što je najgrublje kršenje Poslovnika i vređanje ljudi koji nisu prisutni i na koje se ova tema apsolutno ne odnosi.
Ako već treba da govorimo o temi i onome što je problem, postoje ovde ljudi i sede ljudi na koje se neke teme zaista odnose.

Hvala.
Već sam obrazložila gospodinu Veselinoviću. Mogli ste da čujete.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku.

 Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je sad član 104. u izlaganju prethodnog narodnog poslanika, zato što ga predsedavajući nije opomenuo. Pravo je korišćenje na repliku. Kaže lepo u stavu 3. tog istog člana 104. – o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine. To je bilo u vremenu kada je prethodni govornik, ova odredba uvedena u Poslovnik, za koji je glasao sa obe ruke, a zove se diskreciono pravo predsedavajućeg, s tim da su tada diskreciona prava predsedavajućeg bila kod predsednika Skupštine koga je ona podržavala.
Zato, ista pravila važe i za SNS i za DS i za DSS i sve druge poslaničke grupe i političke stranke koje su u ovom parlamentu. Nemojte to pravo da nam osporavate.
Kao što rekoh na početku svog prethodnog izlaganja, tema dnevnog reda nije bila diploma predsednika Republike. Iznesena je sumnja u njenu verodostojnost. Ja sam izneo druge sumnje. Pravo na repliku mi to dozvoljava. Ne možete da tražite da pravo na repliku bude u temi dnevnog reda. To je oni koji ne znaju ništa o narodnim poslanicima, ništa o Narodnoj skupštini i ništa o parlamentarizmu. Neka se nauče jednom, zato što su, čini mi se, ceo prethodni mandat presedeli ovde glasajući za zakone u kojima nisu ni znali šta piše, ali to je njihov problem, nije naš.
Polako, imate vremena, 13 godina poslaničkog staža u opoziciji vam treba da dođete do onog nivoa parlamentarne demokratije sa kojom mi sada raspolažemo.

Hvala.
Da li još neko želi povredu Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, povreda Poslovnika.

 Gospođo predsedavajuća, povredili ste član 103. U članu 103. se jasno kaže da se povreda Poslovnika može ukazati samo tako što se ukazuje na povredu koju sada čini predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine.
Prethodni govornik je ukazivao da je narodni poslanik jedne druge poslaničke grupe bio, koji nije bitno, povredio Poslovnik. Dakle, ne može povrediti Poslovnik narodni poslanik, može predsedavajući, koji je dopustio narodnom poslaniku da priča stvari koje nisu na dnevnom redu ili koji je bilo koji drugi član prekršio.
Molim vas, slušajte šta narodni poslanici govore. Ukoliko vi ne skrenete pažnju narodnom poslaniku koji kaže da je prethodni narodni poslanik povredio član 104, a vi to pustite da prođe, onda vi najgrublje kršite Poslovnik.
Molim vas, ako ćemo ovde da sumiramo rezultate prethodnih vladavina, onda mislim da je prava sreća što smo vladavinu vašu uopšte preživeli.

Gospođo Kolundžija, smatram da nisam povredila član Poslovnika i vi ste deo svog izlaganja iskoristili za repliciranje.
Molim narodne poslanike da nastavimo da govorimo o temi dnevnog reda koja je zaista veoma značajna.
Gospođo Kolundžija, ukoliko želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika u danu za glasanje, izjasnite se?
(Nada Kolundžija, s mesta: Želim.)
Želite? (Da.)
Dobro. Hvala.
Molim vas da nastavimo o amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, rizikujući opasnost da mi odgovore sva tri šefa poslaničke grupe SNS i ovaj gospodin koji preti da još nismo preživeli vladavinu SNS, uvek sam spreman da jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma suprotstavim jezik argumenata i činjenica.
Jezik argumenata i činjenica je vrlo razumljiv, čak i za one koji bi da brane demokratiju. Mogu da mislim šta bi bilo sa demokratijom da nema vas da je branite. Sećam se tog vremena kod vas kada smo bili u demokratiji do guše.
Evo šta kaže zakon i amandman – lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u školi, obavezna su da jednako postupaju prema svim učenicima i da se aktivno suprotstavljaju svakoj vrsti diskriminacije i nasilja, to je nešto što bih ja predložio kao svoj amandman, promovišući i vaspitavajući najviši stepen tolerancije i humanosti.
Ponovo pitam – vi zaista u današnjem danu ili nas iz DS potcenjujete ili veoma bahato precenjujete svoju snagu? Danas su rezignirani u Srbiji ljudi koji su glasili i za SNS, i za SPS, i za DS, i za URS, i beli listići, i oni koji nisu glasali i oni koji su glasali za Borisa Tadića, i oni koji su glasali za Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima i oni koji su glasali za LDP.
Danas je u ovoj zemlji poražen osnovni princip da je obrazovanje dostupno svima a ne onima koji su spremni da plate. Danas profesori moraju da brane ugled svoje profesije. Danas đaci moraju da brane svoje škole. Danas DS mora da brani osnove postulate na kojima počiva svako demokratsko društvo.
Vi to možda shvatate, možda ne shvatate. Možda razumete ozbiljnost situacije, a možda je za vas sve šala. Možda je za vas ovo princip koji je proklamovao jedan predsednik jedne države kada je kupio diplomu. Možda je taj princip za vas osnovni princip obrazovanja. Možda je za vas princip obrazovanja da je neki predsednik u ovoj zemlji kazao – nisam završio fakultet u ono vreme jer nije valjao Zakon o univerzitetu, pa kada je bio prošli put u Vladi i doneo najsramniji Zakon o univerzitetu u istoriji Srbije, ali mi danas ne možemo da raspravljamo o zakonu o osnovnom obrazovanju i da se pravimo da se na prijemnim ispitima nije ništa desilo.
Ako vi očekujete od nas da mi ovde budemo mrtva priroda, a neke i žele da budemo mrtva priroda, da nam kažu još niste preživeli vladavinu SNS, ponosno dižući ruku, preteći nam, pa nismo se mi plašili tog prsta…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se ipak vratimo na temu dnevnog reda, da ne bismo zašli opet u krug replika.)
Zahvaljujem. Upravo završavam.
Nismo se mi plašili tog prsta ni kada je povlačio oroz, ne plašimo se ni sada kada je prazan. Hvala.

Hvala.
Moram samo da vam kažem, gospodine Milivojeviću, da ste pročitali sledeći amandman. Znači još nam nije na dnevnom redu, ali pustila sam vas da pričate.
Replika, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo, neću više da se javljam na replike. Očigledno da neke stvari po onoj narodnoj "džabe je gluvom šaputati i ćoravom namigivati"  ne važi.
Molim DS da nas ne brane od organizovanog kriminala i korupcije. Stvarno vas to molim. Dok ste bili na vlasti to je baš procvetalo.
Što se tiče tih pretnji, ne znam ko je vama pretio i čiji su to prsti bili na okidaču. Smatram da vi treba da budete u parlamentu, pogotovo neki poslanici. Bilo bi jako dosadno bez njih. Usvajali bi ovde zakone bez i jednog smeška.
Očigledno je i izgleda mi da je danas mnogo jako sunce, pa neko meša težak život sa zakonom. Uzmite malo, kad zađe ovo sunce, razmislite o tome.