Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, odmah da vas obavestim da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM.
Svašta nam se izdešavalo ovih dana od kad imamo pet zakona iz sfere obrazovanja na dnevnom redu. U raspravi u načelu i kao ovlašćeni predstavnik i posle u raspravi sam naglasila da je poslanički klub SVM izuzetno konstruktivno prišao ovim zakonima i nijednom, ako pogledate u stenografskim beleškama, nijednom nisam rekla da li ćemo glasati za ili protiv ovih zakona, baš zbog toga što ova naša odluka zavisi od toga kakav će stav Ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije zauzeti prema našim amandmanima. Mi smo od pet predloga zakona na četiri podneli 19 amandmana. Dobra vest je da je najznačajniji amandman prihvaćen. Loša vest je da ima tu još dobrih i značajnih amandmana koji nisu prihvaćeni.
Ne želim da se ponavljam, više kolega je danas naglasilo šta se sve izdešavalo u proteklih nekoliko dana i žao mi je što gospodin predsednik trenutno nije u sali, ali on je danas, kada smo počeli raspravu posle višečasovnog natezanja, rekao da mi ne možemo da čekamo Vladu Republike Srbije. Mi smo kao narodni poslanici omalovažavani dva dana, jer upravo to radimo, čekamo Vladu Republike Srbije.
Juče smo na Odbor za obrazovanje došli, bez obzira što se toliko štedi uzalud, jer nismo imali mišljenje Vlade. Danas smo od pola jedanaest čekali da mišljenje neko potpiše, da ono stigne, da se fotokopira, da možemo da radimo. Onda na Odboru za obrazovanje, izuzetno je dobra praksa, ja nisam član tog odbora, ali sam bila pozvana kao podnosilac amandmana, smo se natezali oko toga da li ćemo mimo Poslovnika da glasamo u paketu, da sve to brže ide, pa su onda neki to predložili, pa nisu znali kako da se glasa, ali ne želim time da se bavim.
Želim preostalo vreme da iskoristim i da kažem da se zaista nisam javila po Poslovniku, mada je nekoliko puta bilo ogromnog razloga za to. Svi insistiramo koliko su značajni ovi zakoni, bliži se nova školska godina, treba ih usvojiti što pre i onda počinjemo raspravu, umesto u 10,00 časova, u 17,00 časova, a od toga se minimum sat i po do dva razgovara, odnosno u prajm tajmu vodi bitka dve stranke, a možda i još jedne. Znači, mi smo, dame i gospodo, ako još neko prati ovu raspravu, trebali od 366 amandmana, od kojih je usvojeno 50, da raspravljamo bar o nekolicini, ako toliko žurimo, a trenutno smo kod 19 amandmana.
Dozvolićete mi da sada malo za početak i pohvalim Ministarstvo, pa da onda naglasim šta bi još trebalo da se uradi. Najpre, gospodine ministre, u raspravi sam govorila i o problemima obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina. Jedno od velikih problema, o kome sam govorila i na odboru ranije i ovde, je izdavanje udžbenika, odnosno nedostatak tzv. nisko tiražnih udžbenika, među koje spadaju udžbenici na jezicima nacionalnih manjina. Sinoć sam dobila informaciju da ste vi potpisali to što ste trebali da potpišete i da se to pitanje izgleda rešava u pozitivnom pravcu, pa vam se zahvaljujem.
Sa druge strane, kao što je gospodin ministar u svom uvodnom izlaganju rekao da je prihvaćen amandman poslaničke grupe SVM, koji zapravo cilja usklađivanje zakona sa postojećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je ovaj visoki dom usvojio 2009. godine, zaista je tako, i to je najznačajniji amandman koji se odnosi na osnivačka prava da i nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu da budu osnivači obrazovno-vaspitnih ustanova. Doduše, taj amandman je na krovni zakon, nije na ovaj zakon, a mi smo sličan amandman imali i na Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ali značajno je da je to ušlo u krovni zakon i nadamo se da će zaista u praksi to dovesti do poboljšanja tih procedura, jer, i o tome sam pričala, već su u toku procedure prenosa osnivačkih prava sa Vlade Republike Srbije na Nacionalni savet nacionalnih manjina.
Što se tiče Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ako pričamo o osnovnim školama, u proceduri je prenos osnivačkih prava dvadesetak osnovnih škola. To jako sporo ide, bez obzira na to što se zaista fino dopisuju nacionalni saveti i Ministarstvo. Realizacija je izuzetno spora, a trebalo bi bar nešto da se završi pre početka nove školske godine.
Zaista nismo dobili mnogo odgovora. Rasprava u načelu je bila duga, iscrpljujuća. Moram da priznam da nisam mogla da budem ovde u 22,55 časova, kada ste vi završili vaše izlaganje. U stenografskim beleškama sam pročitala šta ste vi nama odgovorili. Vi ste tada rekli da ćete se zaista truditi da svi zakoni u sferi obrazovanja budu u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Nažalost, ni danas na odboru nismo vodili pravu raspravi, jer vi niste odgovarali na sve zamerke, bez obzira što sam se ja zaista trudila da branim naše amandmane.
Šta nije dobro i šta je još značajno da razmislite i ukoliko bi moglo da se usvoji još u roku od ovih par sati ili par dana koliko ćemo raspravljati? Izuzetno je značajno da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na obrazovanje, kako u osnovnoj, tako i u srednjoj školi, na svom jeziku i pismu, i to je zaista tako i po važećem Ustavu Republike Srbije, a i po ovim zakonima. Ono što je problematično je dvojezično obrazovanje i tako kao što je ovde formulisano došlo bi do razvodnjavanja prava pripadnika nacionalnih manjina ukoliko bi u predlogu - ili dvojezično ili na svom jeziku. Stoga smo mi predložili staru formulaciju, odnosno da ostane sve kao što je bilo.
U jednom delu svog amandmana smo predložili da se briše dvojezično obrazovanje, odnosno da se dozvoli dvojezično obrazovanje, a ukoliko je u skladu sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i u skladu sa Zakonom o pravima i slobodama pripadnika nacionalnih manjina. Nažalost, vi ste ovaj amandman odbili. Mi smatramo da treba da razmislite o tome jer, pored osnivačkih prava, ovo je zaista najznačajniji od svih amandmana koji smo podneli. Pitali bi ste se zašto? Imate vi pravo po Ustavu, to će tako da se desi. Međutim, verujte, u praksi postoje ogromni problemi. Kada je nešto u jednom zakonu regulisano ovako, na drugom mestu onako, zaista je potrebna ogromna borba da se to posle na terenu reši i da zaista niko ne gubi već stečena prava, jer tako stoji u Ustavu Republike Srbije, da jednom stečena prava ne smemo izgubiti.
Ono na šta ste mi odgovorili zapravo, ali o čemu treba da razmislite, i sada ću vas pohvaliti, da ne kažete da ne hvalim, jeste ono što se tiče odeljenja gde su učenici pripadnici nacionalnih manjina, a koja su manja od 15 učenika. Zaista moram da kažem da u ogromnom procentu slučajeva kada se traži saglasnost za odobrenje ovih odeljenja sa učenicima manjim od 15, uglavnom se ta saglasnost i dobija. Naravno, nije to jednostavno svake godine, jer, nažalost, demografske promene su takve kakve su. Ne suočavamo se samo mi sa tim, već svi. Dece ima sve manje i manje.
Mi smo tražili da ako se u prvom razredu već odobri i dobije se saglasnost za to odeljenje, da ta saglasnost važi do kraja prvog perioda učenja u osnovnoj školi, što znači od početka prvog do kraja četvrtog razreda. Međutim, ovde nismo naišli na razumevanje. Smatramo da ne bi bio toliki broj dece koja bi se odselila, koja bi otišla. Smatramo da ako taj razred već postoji kao poseban, ako je to odeljenje dobilo saglasnost, da bi to zaista trebalo da važi dok ta deca ne pređu u peti razred, odnosno na predmetnu nastavu.
Šta je još značajno, o čemu se dosta raspravljalo i za šta očigledno nemamo razumevanje Ministarstva? To je razlika između fakultativnih i izbornih predmeta. Odnosno, ukoliko pripadnici nacionalnih manjina, to se više odnosi na srednje obrazovanje, ali ipak uče na srpskom jeziku, pohađaju razrede na srpskom jeziku, da imaju pravo da uče maternji jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet. Zašto izborni predmet? Složićete se da jednog srednjoškolca od 15 i više godina neće motivisati, verovatno sada ne razume koliko će mu kasnije tokom života to biti značajno, da uči svoj maternji jezik sa elementima nacionalne kulture ukoliko je to predmet koji se ne ocenjuje, koji mu ne utiče na prosek.
Čak smo tražili i da pripadnici nacionalnih manjina, kada bi imali prilike da uče maternji jezik kao izborni predmet, još imaju pravo na dva izborna predmeta. Vidim da je i taj amandman odbijen, pa vas molim da zaista u narednih nekoliko dana razmisliste još o tome, a najviše o dvojezičnom obrazovanju ili o ne smanjivanju već stečenih prava, jer Ustav Republike Srbije ne prepoznaje to tako, već na način da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da uče na svom jeziku i pismu. Zahvaljujem.