Gospođo Popović, već dva minuta i 10 sekundi.
Prvo, moram da kažem da nije tačno da Narodna skupština nije počela sa radom u 10,00 časova. Apsolutno nije tačno. Narodna skupština je danas razmatrala još jednu tačku dnevnog reda. Sa radom smo završili u 11,00 časova, da bi nadležni odbor razmatrao i dao svoj mišljenje o amandmanima. To je i učinjeno.
Ne znam zbog čega postoji potreba da se ovoliko ukazuje na povredu Poslovnika kada je pred nama set amandmana, mišljenje Vlade i resornog odbora i možemo da nastavimo sa radom? Ako postoje narodni poslanici koji se sa tim ne slažu i to mogu da razumem, ali postoje narodni poslanici koji žele da rade. Molim sve ostale da im pruže šansu da nastavimo da radimo po amandmanima što je sada tačka dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, ovog puta reklamiram član 108. Poslovnika o radu, a u vezi sa članom 27. O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Duboko poštujući vas kao predsednika Skupštine i sve što ste do sada činili kao predsednik Skupštine na vraćanju autoriteta parlamenta, nemojte nas poslanike DS da doživite kao da želimo da opstruiramo ovu sednicu. Naprotiv danas ne zasedamo u redovnom zasedanju. Okolnosti su vanredne. Vi predstavljate Narodnu skupštinu a niste portparol Vlade. Nemojte da branite neodbranjivo. Podržite našu inicijativu da se razreši ministar prosvete. Ovo je skandal preko koga ne možemo da pređemo.
Treba mnogo hrabrosti, pa ovu tačku dnevnog reda staviti danas na razmatranje i očekivati od nas da se ponašamo kao da je situacija u Srbiji apsolutno normalna i da se nisu desile neke vanredne okolnosti i da stotine hiljada đaka, njihovih roditelja, ali i profesora koji su se pripremali za prijemni ispit, danas treba da se ponašaju sasvim normalno. To jednostavno nije normalna situacija, nije moguće.
Mi od vas ne tražimo, mi zahtevamo da branite dostojanstvo parlamenta, da budete pravi predsednik Narodne skupštine, a ne portparol Vlade. Nemojte nam davati objašnjenja, jer ne možete braniti neodbranjivo.
Apsolutno sam siguran i uveren da vi delite naše stavove i da osećate isto kao i mi, svi narodni poslanici, odgovornost za ovo što se danas desilo u Srbiji. Ali, neko mora da snosi personalnu odgovornost. Zaista moramo da upristojimo i da napravimo ovu zemlju da bude ozbiljna zemlja, gde se za ovakve propuste, podbačaje, snose političke konsekvence. U protivnom, ovo će biti samo još jedna od afera koju će prekriti mrak. Nemojmo da dozvolimo da nam se ovakve situacije ponove.
Danas možemo napraviti presek u ovoj državi i da se nikada više ovako nešto ne desi. Budite deo čoveka koji će reformisati ovo društvo. Hvala.

Uveren sam da će se utvrditi pojedinačna odgovornost za svakog ko je učestvovao u ovome što se danas dešavalo.
Upućujem i apel Vladi da nas što pre obavesti kako je bilo moguće da se napravi takva zloupotreba sa testovima, ko je za to odgovoran i da za to snose odgovornost, ali naša odgovornost je, takođe, da radimo. Mi ne možemo čekati Vladu, niti mi možemo biti neko ko čeka samo šta će Vlada da uradi. Mi radimo svoj posao, a drugi državni organi neka rade svoj posao i neka nas o tome obaveste.
Prelazimo na član 1.
Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, po Poslovniku.

U vezi člana 27, člana 154. i čl. 164. i 167. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, dužnost predsednika je da se stara o primeni Poslovnika. Činjenica je da u redovnoj proceduri Predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja. Činjenica je da u skladu sa članom 167. određeni zakoni su predloženi da se razmatraju po hitnoj proceduri, znači po hitnom postupku, a po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide.
Mi smo u danu kada smo počinjali sa dnevnim redom praktično počeli da raspravljamo ovo po hitnom postupku, a činjenica je da je postupanje predsednika Vlade apsolutno u kontradiktnosti sa predlogom da se nešto raspravlja po hitnom postupku. Ukoliko nešto treba da se raspravlja po hitnom postupku, onda to zahteva pojačanu odgovornost svakog pojedinca ovde, svakog narodnog poslanika da učini napor da nešto pročita brže, a ne 15 dana, koja je redovna procedura, da se pripremi, da podnese amandmane na nešto na šta onaj ko je predložio zakon ima znatno veće kapacitete.
Ministarstvo i Vlada sigurno imaju veće kapacitete da predlože zakon nego narodni poslanik pojedinačno da vidi šta ne valja i da učini napor da ispravi ili popravi zakonski tekst.
Upravo ponašanje Vlade, gde nije postupljeno u skladu sa članom 164. u najkraćem mogućem roku, nego mnogo duže nego što je potrebno da se da odgovor na pojedinačne amandmane, pokazuje, moram da kažem, neozbiljnost ili nedovoljnu odgovornost u raspravljanju ovih stvari koje su na dnevnom redu.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala, gospodine predsedniče.
Stvarno sam umorna od nerada, moram da priznam, pa mi je pažnja popustila, jer danas od 10 časova praktično sedim i čekam kad ćemo da radimo.
U članu 1, koji uređuje predmet zakona, imamo stav 1. koji govori šta je predmet zakona i šta treba da uradi, imamo stav 2. koji govori o tome da je ovaj zakon usaglašen sa Ustavom, sa međunarodnim konvencijama, sporazumima, ugovorima i drugim aktima. U redu, mogu da razumem da možete to da napišete u stavu 2, mada se to podrazumeva. Ali, onda dolazi stav 3. koji po meni zaista nema smisla da stoji ovde, jer ništa ne znači. Obrazložiću zbog čega i zbog čega sam predložila da se briše.
Kaže – termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni ženski i muški rod lica na koja se odnose. Moram da vas pitam, gospodo, da li su se zakoni koji su doneti mnogo pre nego što je ova pametna odrednica ušla u naše zakonodavstvo, odnosili samo na muškarce, pošto nije bilo gramatičkog ženskog roda u njima? Naravno da nisu. Odnosili su se podjednako i na muškarce i žene, odnosno zakoni iz obrazovanja i na dečake i na devojčice i na učenike.
Sada dolazi ono što je uvredljivo, a to je obrazloženje zbog čega ste odbili amandman. Moram da pročitam: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u pozitivnim propisima Republike Srbije, kao i u celokupnom istorijskom razvoju pravnog sistema i ukupnog društva vodilo računa o merama koje će doprinositi poboljšanju položaja dela populacije koji se nalazi u nepovoljnijem položaju, u ovom slučaju pripadnice ženskog roda. Osim toga, postojanje odredbe čije brisanje je predloženo amandmanom, u skladu je sa metodologijom izrade propisa".
Sada vas pitam – na koji način to što ste napisali ovde, da se odnosi i na ženski i na muški rod, doprinosi poboljšanju položaja žena, odnosno u ovom slučaju devojčica, odnosno učenica? Molim vas, obrazložite mi to – na koji način? Da li do sad nismo znali da imamo učenice u školi? Da li do sada nismo znali da imamo nastavnice u školi? Naravno da smo znali i naravno da smo znali da se zakoni odnose podjednako i na njih, kao i na učenike. To je potpuno prirodno i normalno.
S druge strane, jako se dobro sećam kada ste i vi, gospodine ministre, i vaša poslanička grupa u to vreme bili opozicioni, kao i ovi koji me sada gledaju sa čuđenjem, kao – što mi to smeta, iste smo amandmane podnosili. Dakle, smatrali smo da ovome nema mesta u zakonima, podrazumeva se. To su najobičnije stvari koje se podrazumevaju i nema im mesta u zakonima. Ako to doprinosi poboljšanju položaja žena, pozdraviću ga, ali mogu vam reći da to nema nikakve veze sa tim.
Ovo je još jedan ustupak tamo gde hrlite, a tamo vas neće i podnosite šta god vam padne na pamet da pišete u zakonima. Nema ovome mesta u zakonima Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić, po amandmanu.

Upravo po ovoj temi, rodne osetljivosti zakonskog predloga, diskutovao sam u raspravi u načelu i pohvalio zakon upravo i sa tog stanovišta. Jeste da materijalno intervencija koju poslanik predlaže ne menja ništa u obimu prava i u konsekvencama koje zakon proizvodi, ali je pažnje i poštovanja vredna intencija predlagača zakona da o toj činjenici, o tom kvalitetu i u zakonskom tekstu vodimo računa, tim pre što je to oblast u kojoj ova zemlja nema razloga da se stidi u evropskim razmerama. Zaista, u Kraljevini Jugoslaviji nisu žene imale čak ni političko pravo glasa, ali u Evropi spadamo u krug zemalja koje su prve takvo političko pravo učinili objektivnim.
Samo da vas podsetim da su neki kantoni u Švajcarskoj pravo glasa za žene omogućili tek krajem 20. veka uz intervenciju federalnih vlasti i međunarodnih organa. Činjenica je da je u našoj kulturi još Svetozar Marković u 19. veku pisao o pravu ženskinja i akcentovao potrebu političke osetljivosti da to pravo ne može biti nedostatak zakonskog teksta to što predlagač zakona iskazuje potrebu da o toj činjenici, iako je tekovina naše kulture, vodimo računa i u normativnom jeziku i u aktu formulisanja zakona. Mislim da je to prednost ovog zakona. Poslanička grupa URS je saglasna sa stavom Vlade.

Milica Vojić Marković. Izvolite.

Samo trenutak, tražim repliku. Blago srpskim zakonima…
(Predsednik: Nisam vam odobrio pravo na repliku, imate pravo po amandmanu).
Dobro. Po amandmanu.
Blago srpskim zakonima i srpskim školama ako su im ovo prednosti. Računala sam da su prednosti da imaju 25 učenika, da profesori imaju prava na razne stvari, da učenici imaju prava na prevoz, na udžbenike, na ishranu. Računala sam da su to prava o kojima mi treba da razgovaramo danas ovde, da imaju 20 časova učenici nižih razreda, ne da ih zatrpavamo sa 30, pa da to premostimo nekim drugim oblicima nastave. Za mene su to prava o kojima smo razgovarali. Ovo za mene ne može biti pravo o kome treba razgovarati.