Hvala, gospodine predsedniče.
Stvarno sam umorna od nerada, moram da priznam, pa mi je pažnja popustila, jer danas od 10 časova praktično sedim i čekam kad ćemo da radimo.
U članu 1, koji uređuje predmet zakona, imamo stav 1. koji govori šta je predmet zakona i šta treba da uradi, imamo stav 2. koji govori o tome da je ovaj zakon usaglašen sa Ustavom, sa međunarodnim konvencijama, sporazumima, ugovorima i drugim aktima. U redu, mogu da razumem da možete to da napišete u stavu 2, mada se to podrazumeva. Ali, onda dolazi stav 3. koji po meni zaista nema smisla da stoji ovde, jer ništa ne znači. Obrazložiću zbog čega i zbog čega sam predložila da se briše.
Kaže – termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni ženski i muški rod lica na koja se odnose. Moram da vas pitam, gospodo, da li su se zakoni koji su doneti mnogo pre nego što je ova pametna odrednica ušla u naše zakonodavstvo, odnosili samo na muškarce, pošto nije bilo gramatičkog ženskog roda u njima? Naravno da nisu. Odnosili su se podjednako i na muškarce i žene, odnosno zakoni iz obrazovanja i na dečake i na devojčice i na učenike.
Sada dolazi ono što je uvredljivo, a to je obrazloženje zbog čega ste odbili amandman. Moram da pročitam: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u pozitivnim propisima Republike Srbije, kao i u celokupnom istorijskom razvoju pravnog sistema i ukupnog društva vodilo računa o merama koje će doprinositi poboljšanju položaja dela populacije koji se nalazi u nepovoljnijem položaju, u ovom slučaju pripadnice ženskog roda. Osim toga, postojanje odredbe čije brisanje je predloženo amandmanom, u skladu je sa metodologijom izrade propisa".
Sada vas pitam – na koji način to što ste napisali ovde, da se odnosi i na ženski i na muški rod, doprinosi poboljšanju položaja žena, odnosno u ovom slučaju devojčica, odnosno učenica? Molim vas, obrazložite mi to – na koji način? Da li do sad nismo znali da imamo učenice u školi? Da li do sada nismo znali da imamo nastavnice u školi? Naravno da smo znali i naravno da smo znali da se zakoni odnose podjednako i na njih, kao i na učenike. To je potpuno prirodno i normalno.
S druge strane, jako se dobro sećam kada ste i vi, gospodine ministre, i vaša poslanička grupa u to vreme bili opozicioni, kao i ovi koji me sada gledaju sa čuđenjem, kao – što mi to smeta, iste smo amandmane podnosili. Dakle, smatrali smo da ovome nema mesta u zakonima, podrazumeva se. To su najobičnije stvari koje se podrazumevaju i nema im mesta u zakonima. Ako to doprinosi poboljšanju položaja žena, pozdraviću ga, ali mogu vam reći da to nema nikakve veze sa tim.
Ovo je još jedan ustupak tamo gde hrlite, a tamo vas neće i podnosite šta god vam padne na pamet da pišete u zakonima. Nema ovome mesta u zakonima Srbije. Hvala.