Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uključenje je upravo povodom odbrane ovakvog načina opisa u članu mogućnosti, koja se samo naznačuje i otvara za mogućnost učenja na daljinu, odnosno učenja kod kuće.
Hajde da se našalimo, ovo je važno i sa stanovišta kako je danas radila Skupština. Pošto je bila pauza, uključio sam televizor pa sam video, promeni se emisija pa ide neka farma i tamo određenu gospođu, ne znam kako se zove, opominju da mora ovcama, svejedno što postoji voda, da zameni vodu, jer ovce ne piju toplu vodu nego piju hladnu. Kao i svaki stručnjak koji se pojavljuje na toj farmi, ona na to odgovara: "Molim vas, moderne tendencije su i u Tajlandu i u Japanu i u Americi da se stalno pije topla voda." To što naše ovce to ne znaju, to je problem.
Dakle, ovo jeste tema koja se tiče suštine zakona i strašno je važno da je stvorena mogućnost koja suštinski, doktrinarno menja ono čime se ovi zakoni bave. Nije suština ovih zakona očuvanje iz socijalnih razloga, tradicionalnih razloga, uz čitav niz frustracija i ekonomskih postojećih modela i načina obrazovanja, već otvorenost za one kojih tiče kako da stiču znanje, a ne diplome, jer će u društvu za koje se pripremaju biti proveravano njihovo znanje, a ne diplome.
Zbog toga je otvaranje ove mogućnosti, na način vrlo diskretan, kako postoji u zakonu, vrlo dobrodošao. U ovom trenutku bi stvarno bilo kontraproduktivno da usvajamo ovakav amandman, a predložile su ga dve sjajne poslanice i prvi put se ne slažem sa nekim njihovim amandmanom, što mi teško pada zbog vas. Usvajanje ovakvog amandmana lišilo bi nas te mogućnosti i dovelo bi nas u situaciju da naprosto lišavamo čitave generacije nečega, što je pitanje njihovog izbora i njihovih roditelja i što ne mora da bude nužno uzrokovano nekim tragičnim uslovima, bolešću ili ma kojom vrstom sprečenosti učenika ili roditelja. Hvala najlepše.
