Pridružio bih se ovoj raspravi koju su kolege iz različitih poslaničkih grupa vodile do sada u prilog tome da trebamo smanjiti maksimalan broj učenika u odeljenju na 25. Razumem obrazloženje koje je ministarstvo dalo, da su i prostorne, a naročito finansijske mogućnosti takve da u ovom trenutku to nije realno da može da se sprovede, ali se ne bih složio sa njim. Zašto? Zato što jedini resurs kvalitetan koje jedno društvo ima jeste obrazovan čovek, jeste znanje. Ako to stavimo kao prioritet, kao cilj, ne postoji limit i ne postoji obrazloženje – nema sredstva. Ništa neće proizvesti veću vrednost i napredak društvu od znanja. Tu ne može da bude ograda, ne može da bude limita, ne može da bude obrazloženje – nemamo sredstava. Jedini kvalitetan način da se ta sredstva u budućnosti umnože i da povećaju društveni standard jeste ulaganje u znanje.
Navešću vam primer Finske. Slučajno sam sreo jednu našu sugrađanku koja je otišla pre dvadesetak godina u Finsku i priča njena iskustva. Kaže – Finska je zemlja koja nema velikih prirodnih bogatstava, uglavnom je to sever, nemaju nafte, nemaju rude, imaju samo jezera i nešto malo šuma. Bukvalno ništa od prirodnih bogatstava nemaju, a imaju jedan od najboljih standarda na svetu. Na čemu se bazira taj standard? Na perfektnom obrazovanju. Sve je podređeno obrazovanju. Sve je podređeno deci. Vaše je samo da dete rodite, država preuzima obavezu da brine o njemu dok poraste, da mu kupi knjige i da ga vozi u školu i da mu kupi kompjuter i da mu organizuje nastavu, bukvalno sve. Zato oni imaju vrlo visoko obrazovane ljude, prosečno je to visoko u poređenju sa drugim zemljama, ali imaju jako mnogo obrazovanih ljudi i baziraju svoj razvoj i svoj visok standard upravo na visokim tehnologijama i na velikom znanju.
Dakle, ograda da nemamo dovoljno para za obrazovanje, vrtimo se u krugu. Ako nemamo para za obrazovanje, nećemo nikad ni imati para, jer to obrazovanje može da donese pare.
Problem jeste i kolega Atlagić je izneo da je prosečan broj đaka 19,5, što je manje od 25, ali nije problem u tome. Da je tih 19,5 u svakom odeljenju, onda bi bilo idealno, ali nije. Hajde tamo gde ima premalo đaka, po 12, po 13, da nekako dovedemo meru na 20, onda ćemo imati taj prosek od 25 i imaćemo kvalitetnije obrazovanje. Što više para uložite u jedan kvalitetan obrazovni sistem, veće šanse imate da društvo izvučete iz krize. Sve drugo je prazna priča i krpljenje rupa od danas do sutra. Hvala.