Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da kažem sledeće iz pedagoških, iz sindikalnih razloga da treba, a zarad kvaliteta obrazovanja, da se ograniči broj učenika na 25. Veliki sam pristalica toga.
Moram da kažem da ste me, gospodine ministre, pokolebali u načelnoj raspravi kada ste rekli da za to sada, u ovom trenutku, ne postoje materijalni i prostorni razlozi. Ako se ne varam, govorili ste čak i o brojkama koliko to odeljenja, itd. Dakle, nalazimo se u jednoj situaciji, broj učenika ograničiti na 25, ne znam da li bi neko iz pedagoških razloga u Srbiji mogao to da ospori, da li bi to neko mogao da ne podrži. Ako sam razumeo, gospodine ministre, u izlaganju u načelnoj raspravi, i vi ste rekli da se za to zalažete. Šta me koleba? Koleba me jaka argumentacija koju ste izneli - jeste ljudi to dobro, jeste lepo, ali nemamo uslova ovog momenta to da sprovedemo.
Ako je to tako i protiv sebe ću podržati taj stav iz jednog razloga, dajte da budemo realni, nemojte da usvojimo nešto što ne možemo da sprovedemo. Da banalizujem stvar, nemojte da lažemo narod da to možemo da uradimo. Dakle, ta mi je dilema i jaka argumentacija, samo ta, što u ovim uslovima, u ovom vremenu, u ovoj ekonomskoj situaciji nema tih uslova za to. Sve ostalo, apsolutna podrška bi bila da se sprovede.
Ono što želim, takođe, da podržim, a to je pravac, cilj, koji ste odredili kada je u pitanju strategija obrazovanja, da se do 2020. godine dostigne taj cilj. To znači i obaveza o stvaranju uslova da se to uradi. Dakle, da se dođe u situaciju, da se stvore uslovi da može da se ograniči broj učenika na 25 u odeljenju.
I sam sam bio u dilemi kada se povela rasprava o tome, stekao se nekako utisak da se nudi neko u ovom predlogu zakona lošije rešenje, nego što je bilo. Onda sam malo tragao i našao, a vi, gospodine ministre, me ispravite ako ne govorim tačno, a to je da je dosadašnje rešenje bilo do 30, a maksimalno 34. Doduše izuzetno 34, što je u stvari postalo pravilo. Dakle, smanjeno je u odnosu na to, nema više 34, nego je maksimalno 30. To je već jedan korak napred.
Kada su u pitanju kombinovana odeljenja, za dva razreda bilo je maksimalno 20, sada je 15. Za više bilo je maksimalno 15, sada je 10. Tako sam došao do zaključka da, u stvari, ovo rešenje koje se nudi je rešenje koje je moguće u ovim ekonomskim uslovima u kojima se nalazi naša zemlja, ali da ne pogoršava položaj. Čak ako se ne varam Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i na kraju krajeva, kada sam govorio o načelnoj raspravi, dobro je prvo što se ne zove zakon o osnovnoj školi, nego što se zove Zakon o obrazovanju i vaspitanju.
Na kraju krajeva, onaj predlog koji je i prethodna Vlada, u kojoj ste vi bili ministar, predložila, negde januara 2012. godine, je imala isto rešenje. Šta hoću da kažem? Da se ne stvori utisak u javnosti da se sad nudi nešto gore, nešto lošije, nego jasno i podržavam što želite u celoj ovoj situaciji, vodeći jedan stravično jak, ogroman sistem u vreme kada nema para, nema ničega, kada je hrabrost i voditi ga i sačuvati ga, da izađete i da tako pošteno kažete – jeste ljudi lep predlog, svi bi to podržali, ali ne možemo da ga sprovedemo sad, zbog toga što ne postoje materijalni i prostorni uslovi.
Dakle, ostajem i dalje zagovarač, ali uvažiću vašu argumentaciju, koja je dosta jaka, da za sada u ovom trenutku nema takvih mogućnosti, a hvala Bogu, vremenom ćete biti u obavezi da stvorite takve mogućnosti da to može da se sprovede. Hvala.