Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, gospodine ministre, amandmanom sam predložio da u članu 14. u okviru nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta izvrši dopuna novom tačkom koja bi glasila – obezbeđuje konsultacije i pribavlja mišljenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina za pitanja obrazovanja od posebnog interesa nacionalne manjine, što mislim da je daleko afirmativnije za nacionalne manjine nego postojeća formulacija tačke 10. ovog člana u kojoj je predviđena konsultacija i pribavljanje mišljenja od predstavnika relevantnih društveno marginalizovanih grupa.
Mislim da je predlog daleko adekvatniji nego postojeće rešenje. S druge strane, obrazloženje za ne prihvatanje amandmana nije razumljivo. Pored ostalog, upravo navedeno staranje o pitanjima od posebnog interesa za nacionalne manjine, kroz strukture Nacionalnog prosvetnog saveta, je bar do sada sasvim nedovoljno, zapravo i nevidljivo.
Prvo, praksa pokazuje da samo jedan predstavnik iz reda nacionalnih manjina sa liste kandidata, koju zajednički podnose saveti nacionalnih manjina, je sasvim nedovoljna. Devetnaest nacionalni saveta, 19 različitih problematika sa svim svojim specifičnostima i praksa dosadašnjeg našeg predstavnika je po meni nedovoljna, uopšte neuspešna. Nije se uspelo u onom konceptu koji je postavljen na početku.
Zatim, imali smo, takođe, u ovom zakonu koji smo 2009. godine prvi put u Skupštini usvojili, u članu 12. stav 6. je bilo predviđeno formiranje stalnih komisija koje bi se bavile sa tim specifičnim problemima školstva nacionalnih manjina, a što nije nažalost do sada oživljeno i ostvareno. Mislim da bi ojačanjem preko ove nadležnosti, na ovaj način, ta zaduženja koja ima Nacionalni prosvetni savet, po mojoj logici, mogla da pomognu da se to ojača, da efikasnije u narednom periodu to pitanje bude rešeno.
Danas je ovde bilo dosta interesantnih ideja, po meni apsolutno neprihvatljivih, da onaj nacionalni savet koji ima više novca, treba da ima i više prava i osnivačkih, a oni koji nemaju prava, oni treba da se pomire. Ako nemaju para, zašto da imaju kompentencije? Sa druge strane, kaže se – ako 100% Vlada finansira škole i ove ustanove na jezicima manjina, zašto bi onda Vlada 50% prenela nacionalnim savetima?
Sad postavljam pitanje – da li, kao što je Vlada najviši izvršni organ ove države, lokalne samouprave ne shvatamo ili ne tretiramo i nacionalne savete nacionalnih manjina u toj ravni, da je lobi ove države koji rešava specifične probleme građana ove države? Ako to shvatamo, otkud onda ideja da bi oni morali da plate, da nabave negde novac pa da steknu neko takvo pravo.
Mislim da oni koji nisu, kada je usvojen ovaj zakon, shvatali suštinu rešavanja specifičnih problema …
(Predsedavajući: Gospodine Halimi, vratite se na amandman, molim vas.)
Mislim da je suština upravo, po amandmanu upravo pokušavam, da se ojača uloga nacionalnog saveta, a ne da se devalvira, jer nacionalni savet je samo partner Vlade i lokalnih vlasti. On sam ne može baš ni jednu odredbu, ono što je zakon za nacionalne savete predvideo, da ostvari ako se u praksi ne stvori atmosfera partnerstva sa ova dva nivoa vlasti. U praksi imamo takvih problema, pre svega, sa lokalnim vlastima, ali ponekad imamo i daljih mogućih zakonskih vakuuma i onda adekvatno tome i ne reagovanje …
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Halimi.)
Mislim da imam pet minuta.
(Predsedavajući: Pet minuta i 14 sekundi.)
I ona dva minuta?
(Predsedavajući: Da, ali se vratite na temu, molim vas.)
Da, apsolutno. Ja i onako retko, gospodine predsedavajući, ovde govorim. Znate koliko smo redukovani mi samostalni poslanici, strpite se malo. Znači, suština je ovde, mi smo dali nacionalnim savetima previše kompetencija, pa se bojimo da će većinski narod od toga da ima gubitka. Po meni je suština kako da ostvarimo u praksi ono što smo idejno usvajanjem ovog zakona u to vreme zamislili. I naravno da treba tu i tamo da se neke stvari kompletiraju, da ne bude vakuuma, da ono što je zamišljeno, kao ideja, da nova ustanova reši specifične probleme koje do tada niko nije rešavao.
O problemima u prosveti u Preševu, Bujanovcu na albanskom jeziku Ministarstvo ranije nije imalo ni najelementarniju predstavu. Sada se radi na tome. Postaje postepeno nacionalni savet partner ministarstva. Kada bi se preko pomoći ministarstva ostvarilo i sa lokalnim vlastima, onda bi se čitava ova suština i ovaj projekat u praksi pokazao uspešnim onako kako je zamišljeno. Hvala.
