Gospodine Milićeviću, trudio sam se proteklih dana da ovom cenjenom domu objasnim sve stvari vezane za krađu matura, na koji način je koncipiran taj ispit, ko je sve umešan, na koji način, kako teče proces pripreme, izrade testova, distribucija testova, gde i na koji način je uključeno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gde su uključeni drugi činioci u celom ovom poslu i da pokušam zajedno sa ljudima iz struke da nađem odgovor na ova pitanja koja su postavljena i meni a i javnosti.
Nemam utisak da svi žele da čuju baš odgovore na ta pitanja. Nemam utisak zato što se ponekad čuju ocene koje su legitimne, ali pitanje je koliko su utemeljene. Moram reći, biću u prilici da dam svoj iskaz za inicijative koje su podnete i da kažem nešto o samom sistemu obrazovanja.
Mi smo sistem male mature koji postoji zatekli kao takav, kao što smo zatekli ceo sistem, koji je u postojao u godinama pre, da postoje dva zavoda, da postoji Nacionalni prosvetni savet koga bira ova Narodna skupština Republike Srbije iz reda ljudi koji su stručnjaci u profesiji, u pojedinim delovima, u različitim nivoima obrazovanja do visokog i da postoji Ministarstvo, da Ministarstvo inicira, zavodi rade stručne ocene i procene, predloge i Nacionalni prosvetni savet donosi odgovarajuće odluke.
Zanimljivo je, to sam video u godinama pre, da se uopšte, bar u javnosti, ne može razlučiti ko je za šta nadležan, pogotovo ko je za šta odgovoran. Te dve stvari se jako mešaju u zavisnosti od trenutka i od interesa koji postoji, ne od strane predstavnika političkih stranaka nego, generalno, od svih onih koji su na bilo koji način vezani za obrazovanje.
Imao sam tu situaciju i bio sam u toj situaciji da u godinama unazad više puta osetim uticaj takvog sistema i da vidim šta valja raditi ili ne. Moram reći da sam se uvek trudio da poštujem mišljenje struke, kao i sada, u odnosu na naša ovlašćenja, Republička komisija za sprovođenje izbora male mature je predložila, to sam podržao i stojim iza toga, da je bilo dobro što su donete ovakve odluke da deca ne bi bila oštećena.
Nama se stavlja na dušu da smo mogli predvideti. Ko je mogao znati da će biti krađe? To me podseća na Haški tribunal – da je znao ili morao znati. To je formulacija te odgovornosti – da je znao ili je morao znati. Naravno, onda se nakalemi šta kome odgovara u odnosu na to. Ko je mogao znati da će biti krađe? Krađe je bilo, i to jedna osoba sa nekoliko pomagača koji su distribuirali testove. Policija je utvrdila to kao dokaz, što je Komisiji poslužilo kao osnov za donošenje odluke da ne bi deca bila ugrožena. Podržavam tu odluku Komisije i mislim da su doneli najbolju moguću odluku, kao što ću podržati i mišljenje struke.
Videli ste prilikom malopređašnje diskusije oko Strategije obrazovanja, rekao sam da pitate profesore koji su bili zaduženi za izradu i vodili ceo proces izrade Strategije, da li je Ministarstvo i da li je ministar lično učestvovao? Ministarstvo da, preko resornih ljudi. Ali, da li sam se mešao u izradi stručnog teksta Strategije? Jednostavno, ponekada niste u situaciji da date relevantno objašnjenje na postavljeno pitanje zato što mnoge to ne interesuje, jer se unapred sve presuđuje. Unapred. Unapred se sve presuđuje i unapred se sve zna.
Nisam pristao da budem deo te unapred spremljene situacije i unapred datog odgovora, nego sam rekao da je Ministarstvo učinilo, u okviru ovlašćenja, sve što je moglo. Ono što nije bio deo naših ovlašćenja, nismo ni mogli učiniti. To je tačno. To treba znati i to treba javnosti reći, kako god to neko shvatio i prihvatio. Naša je funkcija da učinimo sve da obrazovanje bude što kvalitetnije.
Ne mogu a da ne postavim sebi pitanje javnosti, kao roditelj i kao ministar – šta mi treba da uradimo i u Ministarstvu? Voleo bih da neko da taj savet, da rezultati budu bolji. Ako mi u decembru imamo jedno testiranje, od onih testova koji su nam ostali od prethodne godine, pa uradimo pripremu u decembru za ono što nam sledi tek u junu. Vežba se tokom celog drugog polugodišta po matrici zadataka koji su deo zbirke koja je već štampana. Vrši se onda priprema mesec dana, pet nedelja pre samog datuma održavanja male mature. Šta treba da uradimo da bi rezultati bili bolji? Treba da promovišemo znanje, ali to ne treba da bude samo stvar Ministarstva prosvete nego i svih učesnika u društvu.
