Uvažena predsedavajuća, poštovani predstavnici DRI, Agencije za borbu protiv korupcije, uvažene kolege, kojih je jako malo ostalo, danas smo imali prilike da razgovaramo o izveštajima dve važne institucije kojima na neki način treba odati počast za hrabrost. Za hrabrost što postoje od 2007. do 2013. godine i koji su na neki način prošli tri različita sastava vlada, odnosno političkih grupacija koje su pravili skupštinsku većinu a koje su oni trebali da podnose svoje izveštaje o radu.
Naravno da vam je bilo teško i da je sigurno, postojali su pritisci sa različitih strana, da ovaj vaš stručni rad, sliku o tome kako izgledaju javne finansije i kako uopšte izgleda borba protiv korupcije bude realno. Zbog toga treba reći da ste imali dovoljno hrabrosti da odolite koliko-toliko određenim pritiscima.
Kada pogledate izveštaje DRI onda treba reći da je to, na neki način, ocena ispitivanja svih finansijskih izveštaja koje ste do sada radili. Ono što je vrlo interesantno ako uporedimo rezultate iz 2011. i 2012. godine vidi se da je mnogo manje nalaza urađeno u 2011. godini nego u 2012. godini. Vidi se da je u 2011. godini izveštaj pokazao da je određeni finansijski deo sredstava više potrošen u javnim nabavkama nego što je trebalo.
Čulo se u nekim raspravama, pa je izvršena zamena teza u godinama od strane opozicije, da je na neki nepropisan način 47 milijardi dinara utrošeno u određenoj godini, pa je izgledalo kao da se to desilo u 2012. godini, a to je bilo u stvari u 2011. godini.
Tako da zbog istine u javnosti i uopšte, radi građana Srbije, moramo da baratamo sa konkretnim podacima. U 2011. godini je 51% od tzv. BDP bio javni dug Srbije. Tada je smanjen kapital Srbije prema izveštaju DRI za 1,68 milijardi dinara. To se sve dešava za vreme prethodne Vlade u kojoj je bio premijer, gospodin Mirko Cvetković. U 2012. godini imamo pola godine koju je zaista vodio gospodin Mirko Cvetković i imamo novu Vladu, posle majskih izbora, pod vođstvom gospodina Dačića, u toj godini imamo za 20 i više nalaza više urađeno, imamo određene nalaze koje 28 institucija su pozitivno ocenjene, imamo sto onih koji su ocenjeni sa rezervom i imamo 15 koji nisu dobili pozitivno mišljenje. U tom nivou javni dug je po zahtevu ministra finansija težio da bude od 45% do 51%.
To je ono na čemu se pokazala jedna odgovornost u javnim finansijama iako je vreme ekonomske krize, iako smo zatekli zaista veliki budžetski deficit sa velikim organizacionim i finansijskim problemima. Ono što se pokazalo da je jako teško raditi zaista 4.500 državnih institucija, organizacija kojima se bavila Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, ono što se pokazalo kao jako teško da taj republički nivo, kada prenesete na pokrajinski i lokalni vaše probleme usložnjava.
Tako vaš rad u javnosti koji se pokazao kao dobar, da imate kontakt ne samo sa medijima, već i sa nevladinim sektorom, civilnim sektorom, od kojih ste vi na neki način i dobijali ulazne podatke kao prijave, pokazuje da je na lokalnom nivou, znači tamo gde su gradovi i opštine, imali preko 200 prijava, što je izazvalo preko 600 preporuka koje ste morali da napišete.
Ovim hoću građanima Srbije da pokažem da ste vi zaista istrajavali na vašem poslu da se bavite strukom. Sigurno da ste imali probleme. Ali, ti problemi i dan danas stoje, s tim što mislim da u ovom skupštinskom sazivu, gde je SNS stožer ove Vlade, imate sigurno manje pritiske nego što ste imali ranije. Iz prostog razloga, što ako pogledate rezultate Agencije za borbu protiv korupcije, videćete da mora da postoji politička volja, da bi zaista istrajavali na ovom putu, koji nam je jednostavno zacrtan, a to je smanjiti stepen korupcije, smanjiti nivo neadekvatnog trošenja javnih finansija i ponašati se krajnje odgovorno u pogledu budžeta.
Kada pričamo o borbi uopšte protiv korupcije, na kraju krajeva, i Evropska komisija je ocenila rad u ovoj oblasti Srbije na zavidnom nivou i zaista podržala sa jednom pozitivnom ocenom, gde smo najviše otišli u tom delu. Ako bi se prisetili građani Srbije, pa i sami investitori i sami privrednici koji su hteli pre godinu i po dana da uđu na ovo tržište onda bi morali da razgovaraju sa jednim čovekom, dva ili tri. Sada jednostavno mogu da dođu i da razgovaraju sa svim relevantnim kompanijama koje postoje na ovom tržištu o kooperaciji i saradnji na svom poslu.
Zašto govorimo uopšte u ovom delu i zašto je pohvalno uopšte pričati o radu nezavisnih institucija i na borbi protiv korupcije? Zbog toga što stvaramo konkurentniju privredu, sa konkurentnijom privredom mi zaista možemo da pričamo o nekoj proizvodnji, o tome da želi neko da radi sa nama. Podsetiću vas da ukupan promet, robno novčani promet uopšte Srbije, je 65% sa zemljama EU. Prema tome, ukoliko želimo da radimo sa tim zemljama u našem okruženju, u regionu, mi moramo da se ponašamo krajnje odgovorno prema svojim finansijama ali i na tržištu robe i kapitala.
Ono što je važno još da se kaže, a to je mislim praktično rezime cele ove priče i radu Agencije za borbu protiv korupcije, da nije postojala politička volja ove Vlade na čelu sa prvim potpredsednikom Vlade, gospodinom Aleksandrom Vučićem koji je zadužen ispred Vlade za posao koji se naziva borba protiv korupcije i da nije imao takav koncept da neki put i tvrdoglavo uporno gura neke stvari, maltene protiv svih, da izgura jednostavno na taj način da zaista budete i nezavisni u svom radu i da zaista postoje da se ruše oni koncepti koji su ranije postojali, da postoji samo jedan izvođač, da se jedna čovek pita, da postoji jedan vlasnik Srbije u pogledu finansija i da jedini on ima pravo da pregovara sa državom. Da nije postojala takva politička volja, jednostavno mi danas ne bi imali danas uopšte razloga da pričamo o pomaku i o vašem nezavisnom radu.
Ono na šta smo svi ukazali, ja ispred Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao predsednik tog odbora, zalagaću se i tražićemo da vaši izveštaji dolaze i kod nas na odbor. To nije samo pitanje rada Odbora za pravosuđe i nije samo pitanje rada za finansije i budžet, jednostavno kod nas dolaze i polažu izveštaj i informacije na svaka tri meseca i Agencija za privatizaciju.
Evropska komisija je dala svoje mišljenje da postoji 24 privatizacije koje su jednostavno pod velikim velom tajnom, pod velikim znakom pitanja i po tome da nedvosmisleno govore o prekršajima kako u onom delu kako je izveden proces privatizacije, tako i u onom delu kako je prihodovala država, jer, je država prihodovala neka sredstva u budžet za ono što je izvršila privatizacija.
Kada pričamo onda o toj Agenciji za privatizaciju, naši odbori, verujte, traju po tri, četiri sata, jer mi želimo da znamo sve detalje o svim postupcima o kojima smo razgovarali. Pri tome direktor te agencije je iz prošlog saziva, znači, nemamo problem sa time što je iz druge sada opozicione partije, odnosno na predlog DS.
Mi želimo suštinski da zaista pokažemo dobru volju da kao država možemo da uđemo u strukturne reforme. Mi ćemo imati velike probleme da izvršimo završetak restrukturiranja još 170 preduzeća u kojima, jednostavno, vi kao na neki način čuvari javnih finansija i onih koji treba da vrše ispitivanje tih finansijskih izveštaja ste nam potrebni da budete prisutni u radu tog odbora.
Stoga, dajemo predlog da na taj način nam pomognete kao narodnim poslanicima da imamo potpunu sliku o javnim finansijama sa aspekta privrede, jer Ministarstvo za privredu i finansije zaista šalju izveštaj, državni sekretari dolaze kod nas i podnose izveštaje o svom radu.
Nije dovoljno samo voditi evidenciju o tome koliko je para ušlo, koliko izašlo. Vrlo je važan i onaj organizacioni deo privrede, jer smo mi kao jedini zakonodavni organ i najviši na kraju krajeva ovde, koji treba kroz zakonska rešenja da kreiramo taj investicioni ambijent. Kako ćemo ga kreirati ako ne znamo koji su nam ulazni podaci?
Vaši izveštaji nama treba da budu neki reper kako se država ponaša. Da li se ponaša rasipnički, da li su ti budžeti krajnje na neravnomeran način projektovani, ili se ponaša krajnje odgovorno. Ovo što imamo, nekoliko rebalansa u jednoj godini, ja to ne vidim kao neki problem zbog toga što se danas ekonomska situacija jako brzo menja u našem okruženju.
Prema tome, uopšte nije strašno projektovanje budžeta i na neki način definisati u više navrata i raditi rebalanse budžeta, jer se onda smatra krajnje odgovornom fiskalnom politikom.
Na kraju bih se zaista zahvalila što ste došli u ovako širokom sastavu i nadam se da ćemo zaista i kao Odbor i kao poslanici imati vremena i volje da razgovaramo o svim problemima koji nas čekaju ne samo kod restrukturiranja javnog sektora kroz transformaciju nedovršenih privatizacija, kod javnih preduzeća, već i onaj deo koji se odnosi na transformaciju i socijalnog dela fondova, jer mi imamo u svojoj raspravi i neka nova zakonska rešenja kojima formiramo neke nove fondove kao što je Fond za energetsku efikasnost i koji jednostavno, sada bi želeli nešto novo da pokrenemo, a nemamo dovoljno finansija kao država da krenemo u takav posao.
Tehnologije u našem okruženju to zahtevaju od nas. Zahvaljujem se i nadam se da ćemo lepo sarađivati u budućnosti.
Naravno, SNS će podržati vaš izveštaj.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine Radoslave Sretenoviću, gospođo Tatjana Babić, drago mi je što su danas na dnevnom redu godišnji izveštaji o radu Agencije za borbu protiv korupcije i radu DRI.
O uređenosti, Srbija se nalazi na 82-om mestu, a podsećam da su na prvom i drugom mestu Finska i Švedska.
Godine 2007. izabrana je DRI, gospodine Sretenoviću i da li vam je poznato ko je za to glasao, a ko je bio protiv u ovoj skupštini.
Godine 2009. je izglasana Agencija za borbu protiv korupcije, gospođo Tatjana Babić i da li je i vama poznato ko je podržao formiranje ove agencije.
Vi ste, gospodine Sretenoviću i vi gospođo Babić, institucije koje predstavljate, brana samovolje pojedincima i državnim institucijama vlasti i zadnji bedem očuvanja demokratije. Nije dovoljan potpis na Briselski sporazum, pa da uđemo u EU.
Građani nezavisnih institucija i poštovanje ljudskih prava, uređenost zemlje, sprečavanje diskriminacije su preduslovi za to.
Vaše institucije, gospodine Sretenoviću i gospođo Babić moraju odoleti svim političkim pritiscima i moraju ostati nezavisne.
Morate uspeti da izgradite svoj kredibilitet i za to ćete uvek imati podršku onih koji su glasali da se ustanove ove institucije. Imaćete uvek podršku DS za tako nešto.
Nemojte dozvoliti da vas disciplinuju, kao neke druge nezavisne institucije, a ja ću samo spomenuti Fiskalni savet i pritisak na njega u tabloidima.
Ministri u Vladi Republike Srbije, to smo čuli danas, vređaju i omalovažavaju narodne poslanike, to rade na skupštinskim odborima. Narodni poslanici stožerne stranke u Vladi su juče povredili, vređali poverenicu za zaštitu ravnopravnosti građana.
DRI treba povećati kapacitet, odnosno broj revizora koji će hrabro, a ne kao ministri u Vladi selektivno kontrolisati nove lokalne vlasti u Srbiji, rad državnih preduzeća i ustanova, pre svega "Srbijegasa", Aerodroma "Nikola Tesla", "Putevi Srbije", "Telekoma", "Železnice Srbije", izvršiti kontrolu svrsishodnosti javnih nabavki.
Što se vas tiče, direktorko Agencije za borbu protiv korupcije, vrlo je važno da vidimo ko je u sukobu interesa, ko je od direktora javnih preduzeća i ustanova, ko to ima veliki broj funkcija, koliko ljudi su članovi nadzornih odbora, a istovremeno su na nekim drugim mestima?
Vrlo je bitno i ja podržavam vaše izlaganje od danas, a to je kontrola rada političkih stranaka i tu ćete imati i moju podršku i podršku DS.
Treba, pre svega, ustanoviti kako su štampani oni listići koji su se nalazili u džakovima na prethodnim izborima, ko je prodavao kobasice, odnosno delio građanima za vreme izbora u Zemunu, Kosjeriću i Zaječaru, kako su kupljene naočare i deljene kratkovidim osobama i mnogo drugog materijala, korišćenih i zloupotrebljenih. Zato ćete imati bezrezervnu podršku i ja vas molim, da zajedno sa Zaštitnikom građana, Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, hrabro sačuvate bedem demokratije, jer to nije samo puki uslov da bismo mi ušli u EU. Mi moramo, pre svega, da uredimo ovo društvo, da nezavisne institucije budu potpuno nezavisne od vlasti, da sarađujete sa Narodnom skupštinom i nadležnim odborima, da imamo punu saradnju mi kao narodni poslanici sa vama, da vam ukazujemo na propuste koje viđamo na terenu kada obilazimo mnoge sredine i da jednom za sva vremena uredimo ovo naše društvo i tako spremno dočekamo ulazak u EU.

Reč ima narodna poslanica Maja Gojković.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici koji ste još uvek ovde u parlamentu, predstavnici Agencije za borbu protiv kriminala i korupcije, gospodine državni revizore, zaista su kolege iscrpno iz poslaničke grupe SNS, pogotovo koleginica Tomić govorila o današnja dva izveštaja koje imamo pred nama i ne bih želela da se ponavljam i da dugo držim pažnju, a nekima od vas sam i obećala da ću biti vrlo kratka i da ću vas pohvaliti za vaš veoma naporan rad i to ću učiniti.
Kada nešto obećam u neformalnim razgovorima, to mnogo vezuje i na ovako javnom plenumu.
Želim samo par stvari da napomenem, a to je činjenica da ste uložili napor da predate ovaj izveštaj u zakonskom roku koji vas obavezuje i da se izveštaj po prvi put pojavio u plenumu, i napravili smo jedan veliki iskorak.
Juče sam se trudila da u Narodnoj biblioteci Srbije i u Otvorenom parlamentu pokušam da nađem raspravu o Izveštaju za 2011. godinu i, uz najbolju nameru, nisam mogla da pronađem, osim da ste i u 2011. godini taj izveštaj predali parlamentu, ali mi o tome nikada nismo raspravljali. Ako to nije tačno, vi ćete me ispraviti i nećete mi uzeti za zlu nameru.
To je više upućeno parlamentu nego vama koji ste vaš posao zaista uradili i u prošloj i u ovoj godini, ali dobro je da smo napravili sada jedan veliki demokratski napredak i da smo ispunili i time sve ono što nam je u Izveštaju o napretku Srbije ka EU napomenuto da je potrebno da redovno činimo sa nezavisnim regulatornim telima za koje smo glasali i u prošlom sazivu i u ovom sazivu da se osnuje ovo.
Zašto sam rekla da nam fali taj Izveštaj iz 2011. godine? Važno je porediti za ovakve materije. Kao član Odbora za pravosuđe i korupcije sam se ipak više opredelila i profesionalno mi je to bliže, ovaj izveštaj o Agenciji za borbu protiv kriminala i korupcije, da vidimo čime se bavila Agencija u 2011. godini, čime se bavila u 2012. godini i da li tu ima nekakvih razlika, jer nemamo kontinuitet vlasti, pa je dobro da vidimo da li se neke stvari, da li se politika sada državna menja u odnosu na onu koju smo imali do 11. maja 2012. godine.
Ono što je takođe dobro, mislim da je napravljen sa obe strane očigledan napredak, to je da, pored Izveštaja, ne znam da li ste upoznati, mi sutra imamo nastavak ove sednice i da se raspravlja o strategiji države za borbu protiv kriminala i korupcije od 2013. do 2018. godine i iz te strategije će proizaći akcioni plan i biće onda još interesantnije videti šta će se dešavati za godinu dana.
Analizirajući konkretno Izveštaj Agencije za borbu protiv kriminala i korupcije, dakle, ono što sam primetila da su povećane sve aktivnosti, koje su usmerene ka prevenciji kriminala i korupciji. Tako sam razumela. Mislim da je i parlament u tome dosta pomogao donoseći Zakon o finansiranju političkih stranaka 2011. godine. U ovom sazivu sa velikim zadovoljstvom mogu reći da smo doneli Zakon o javnim nabavkama.
Kada kažem da su vaši napori usmereni bili ka prevenciji, tu sam izdvojila nekoliko stvari. To je vaša ciljana provera prijava imovine državnih funkcionera, zatim obrada slučajeva duplih javnih funkcija, koje mogu imati u sebi rizik od sukoba interesa, to što Agencija vrši kontrolu finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja. I tu imate veliku podršku poslaničkog kluba SNS i naše vladajuće koalicije, jer mislim da kod svakog čoveka samo saznanje da neko nezavisno telo to radi, a da se bavi ovakvim javnim poslom, kao što je politika, je izuzetno važna prevencija da se ne pređe ona crta i ona granica koja bi se prešla. Kod nekih ljudi to imamo u praksi. Neki se bune zbog medija koji pišu o anomalijama koje su se dešavale u prethodnom periodu. Tu nema nikakvih zamerki, ali prosto taj strah da možete da imate sukob sa zakonom i sa nekim istražnim organima, mora svakog svesnog čoveka da zaustavi u vršenju nekih dela ili barem pokušaja ili namere.
Ono što je izuzetno značajno to je ispitivanje o poreklu imovine pojedinih političara. Nama je neophodno, da bi olakšali tako nešto, donošenje zakona o poreklu imovine.
Dugo se bavim politikom i uvek mi je bilo neverovatno kada znam da svi imamo istu platu, oni koji su zaposleni u parlamentu, u Vladi, u javnim preduzećima itd, oni odskaču drastično, ali da se zadržimo na ovom nivou političara, poslanika, tu smo 20 godina i imamo istu platu, a neki žive u stanovima koji su im roditelji u nekim srećnim okolnostima mogli da kupe ili naslede, a neki sa ovom istom platom su toliko štedljivi, toliko dobro znaju da raspodele taj novac, da kupuju firme, ulaze u privatizacije i imaju ogromne vile, kupuju jahte i zato mislim i svesrdno će SNS podržati takav zakon ako se nađe pred nama i ako izvršna vlast predloži ili ćemo sami mi kao poslanici to predložiti, da sa zakonskom regulativom omogućimo i Agenciji da može da ispituje i taj deo kriminala i korupcije koji se pojavljuje u redovima političara.
Postoje kolege koje su danas hrabro govorile. Dosta su glasni i viču što smeta nekom običnom svetu, a koji prosto ne mogu da objasne tu razliku između onih koji žive u stanovima kupljenih od roditelja i onih koji žive u nenormalnoj, za naše okolnosti, steknutoj imovini.
Da ne bih dužila dalje, obećala sam kolegama da neću dugo pričati, da bi oni imali prostora, dva problema su veoma važna u vašem radu i tu moramo nešto zajednički da uradimo. Problem zaštite uzbunjivača. Obično narod greši i brka uzbunjivače i zaštićenog svedoka. Ne, zaštićeni svedok je neko ko je učestvovao, pa hoće da mu se smanji kazna i razotkriva krivično delo u kome je zajedno učestvovao i ima nekakvih saznanja. Uzbunjivač je mnogo važno za društvo kao što je naše, važan je i u drugim. To je osoba koja uočava anomaliju neku i koja ukazuje na to i ničim nije zaštićena. Za to treba velika hrabrost. Primer dr Bokorov u Institutu u Sremskoj Kamenici je nešto što zaslužuje pažnju. Ona ničim nije bila zaštićena.
Znate da je osnivač Instituta u Sremskoj Kamenici AP Vojvodina i zna se ko je tamo na vlasti. Ona je bila podložna i političkim pritiscima, smenjivana je, sklanjana je sa radnog mesta, otpuštena je na Medicinskom fakultetu. Njeni šefovi su čak pretili osoblju koje je radilo sa njom, medicinskim sestrama. Čak su dolazili do njenog privatnog života, da se ne odlazi na sahrane njenih najbližih u porodici. To ne sme da se desi jer su uzbunjivači izuzetno važni za otkrivanje kriminala i korupcije u našem društvu.
Takođe želim da kažem da i vi morate da budete zaštićeni od političkih pritisaka. Imate veliku podršku SNS. Pritisaka na vas neće biti. Navešću opet jedan primer šta se dešavalo 2012. godine u Novom Sadu, odakle sam. Ne znam za druga mesta. Godine 2012. podneta je prijava protiv nosioca vlasti u gradu Novom Sadu. Ne zalazim uopšte, prijava je prijava. Tužioci i sudovi rade svoje. Ali, znam šta se dešavalo. Držane su konferencije za štampu. Direktorica Agencije za borbu protiv kriminala i korupcije Zorana Marković je vređana. Prećeno je njoj kontra krivičnom prijavom zato što je radila svoj posao, pa je pokrenula neke stvari. Vređana je i prećeno joj je javno na konferencijama za štampu da će biti smenjena.
To ne sme da se dešava u našem društvu. Važno je da postoje uzbunjivači i važno je da nemate politike pritiske. Vaši izveštaji će biti sve bolji i bolji. Srpska napredna stranka će svakako dati svoj doprinos tome, a mi ćemo glasati u danu za glasanje za oba izveštaja. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Dame i gospodo iz DRI, iz Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, veliki su napori uloženi od strane DS, ali i drugih političkih stranaka sa kojima smo u to vreme bili u koaliciji da 2000. godine da od države koju smo nasledili, od državne uprave sa razorenom ekonomijom, sa razorenim društvom, koja je doživela najveće propadanje u istoriji Srbije, veliki su napori uloženi da tu državu, koju su razorili ovi koji danas vode državu samo pod drugim imenom, izgradimo nezavisne institucije i nezavisna regulatorna tela.
Često vam zameraju da smo malo uradili. Zaboravljaju u kakvom su stanju ostavili državu. Sa razorenim, podvlačim, institucijama, sa razorenom zemljom, gde je trebalo godine i godine da prođu, ne da se nađu opljačkane pare i novci, već da se prebroje mrtvi, izbegli, raseljeni, pa da se pogleda država koju su temelji sistematski uništavani.
Kada se krenulo u izgradnju nezavisnih regulatornih tela, kada se krenulo u izgradnju institucija u ovoj zemlji, onda smo imali ogromnu opstrukciju. Kada smo donosili Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, pa znate li vi šta je sve rečeno od strane ovih koji vas danas najglasnije brane u tim institucijama? Da je to NATO produkt. Da nam to nameće EU. Da je to totalno nepotrebno. Šta je tek revizor? Pa, te uvrede kojima je ta institucija u povoju na prvom koraku bila izložena, to je bilo za antologiju. Zato i postoji i skupštinska biblioteka i stenogrami sa te sednice. Naravno, neću svoje kolege podsećati na ono što su tada govorili, to znaju i građani Srbije, to znaju i oni. Ako budu želeli baš i insistirali, možemo i o tome malo da popričamo.
Naravno, tih 90-ih godina u Srbiji je vladao jedan čudan princip. Svuda u svetu čovek koji se na nezakonit način obogati, čovek koji duboko gurne ruku u narodni džep, čovek koji se ogreši o budžet, o elementarne, moralne norme, svuda u svetu taj čovek, u pristojnom svetu bi se nazvao lopovom. Samo su u Srbiji ti ljudi 90-ih godina dobijali epitet - sposoban čovek. Au, što je sposoban čovek. Onda su sposobni ljudi krenuli da kreiraju i političku i svaku drugu stvarnost u ovoj zemlji, da nemeću svoj sistem vrednosti, da se suprotstavljaju ideju EU, jer ona je bila opasna za njih. Da se suprotstavljaju ideji uređenog, civilizovanog društva, a pogotovo da se suprotstavljaju svakoj ideji da neko ima pravo da kontroliše sposobne ljude.
Onda smo mi iz DS predložili čitav niz sistemskih zakona, da bi se razračunali sa takvim sposobnim ljudima, pa smo doneli Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, pa smo formirali Specijalni sud za organizovani kriminal, pa smo onda posle mukotrpnih pokušaja uspeli da izglasamo Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, da dobijemo državnog revizora i da dobijemo ustavno utemeljenje u našim naporima da od Srbije napravimo pristojnu zemlju. Nisu nas podržali današnji borci protiv korupcije u tadašnjim naporima da donesemo Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Nije im odgovarao, bio im je problematičan.
Danas me jako brine, kada čujem da SNS pruža snažnu podršku nezavisnim regulatornim telima. Trebalo je juče da budete u ovoj sali i da vidite kako izgleda snažna podrška SNS Neveni Petrušić, taj nivo primitivizma, uvreda, taj nivo degradacije najvišeg zakonodavnog doma. Kao narodni poslanik koji sam se svega nagledao u proteklih sedam, osam godina u ovom visokom domu, taj nivo uvreda izrečenih nezavisnom regulatornom telu nikada nisam doživeo u ovom visokom domu.
Zato me to i brine, pogotovo to bahato, osiono, prostačko vređanje nezavisnih regulatornih tela. I mogu da mislim kakva će biti vaša sudbina onoga trenutka kada se drznete da uradite ovo što je jedan od govornika kazao, da proverite imovinu nekih političara. Da pitate kako je to moguće, a znam na koga je taj govornik mislio, kako je to moguće, da kad se u Srbiji nečija ognjišta pretvaraju u zgarišta, tog trenutka jedan čovek kupuje stan od dva ara, i dolazi u ulicu koja se posle zove Bulevar Zorana Đinđića, reč je o Tomislavu Nikoliću, naravno.
Trebalo je da vidite drugog čoveka koji skida tablu sa imenom Ulice Bulevar Zorana Đinđića i stavlja naziv Bulevar Ratka Mladića, reč je o Aleksandru Vučiću. Trebalo je da vidite te ljude kako…

Gospodine Milivojeviću, dužna sam u skladu sa Poslovnikom da vas opomenem da treba da govorite samo o temi dnevnog reda.

Dakle, ovde smo govorili i o uzbunjivačima u javnosti. Trebalo je da vidite Borislava Stefanovića, šefa poslaničke grupe DS, koji uzbunjuje javnost, ali i ministra pružajući im test sa falsifikovanim rezultatima prijemnog ispita, kome cena verovatno nije bila usaglašena sa visinom potrošačke korpe. Odjednom se kaže da će biti pozvan na krivičnu odgovornost zato što uzbunjuje javnost.
Mi se ne plašimo da istražnim organima damo sve informacije. Mi smo poslanici, nikada se nećemo pozvati na imunitet kada uzbunjujemo javnost. Ali, šta kazati ovim nesrećnim ljudima koji su se drznuli da udare u osinjak korupcije na naplatnim rampama, u bolnici u Sremskoj Kamenici? Kakva je njihova sudbina? Da li oni dele sudbinu ljudi koji su zatvorenici u zatvorima? Ali, ne ovi zatvorenici koji…

Gospodine Milivojeviću, najlepše vas molim po drugi put da se vratite na temu dnevnog reda.