Reč ima Srđan Šajn, replika.

, Istine radi moram i o odnosima zaista da kažem da što se vas ministre tiče, nekoliko puta smo imali takve intervencije i uvek smo nailazili na vašu dobronamernost. Zajedno sa vašim saradnicima smo sve to radili i na odgovarajući način su pomogli da se to formuliše.
Nekoliko puta sam i u svom izlaganju rekao da ovo zaista nema nikakve veze sa odgovornošću koja se tiče Ministarstva finansija, da smo tu imali zaista pouzdanog saradnika, kao i pouzdane saradnike i u nekim drugim ministarstvima. Naprosto, Kancelarija za ljudska i manjinska prava jeste problem. Prošli put sam napisao pismo premijeru. Tadašnji direktor je bio smenjen i došla je nova direktorica. Očigledno da u toj kancelariji ima po dubini ozbiljnih problema.
Istog momenta ću učiniti to o čemu ste govorili, da o tome napišem izveštaj. Smatram da je to deo naše zajedničke odgovornosti. Vaš odgovor upravo smatram kao odgovor svima onima koji su zlonamerni i koji kažu da u ovoj vladi nema odgovornosti, nema dijaloga, nema dogovora. To nije tako i možemo zaista kažemo ono što mislimo i da možemo da nađemo najbolje moguće rešenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržaću svog kolegu Šajna. On ne traži dodatna sredstva, koliko sam razumeo, već traži preraspodelu u okviru Kancelarije za ljudska i manjinska prava. On na određen način traži jedan deo za Romsku organizaciju. S obzirom da ne traži dopunska sredstva, a ovde uglavnom svi raspravljamo kako novac da potrošimo, kada bismo toliko raspravljali kako da zaradimo taj novac, mislim da bi ovoj državi bilo daleko bolje i da bi nam krenulo.
Međutim, kada je u pitanju budžetska preraspodela, onda svi traže svoje, pa tako i Srđan Šajn. U ovome ga podržavam, s obzirom da ne traži neka dodatna sredstva. Recimo, prošle godine je umesto para za dekadu Roma su iz ove Kancelarije za ljudska i manjinska prava otišla u CESID.
Nemam baš neki utisak da je CESID neka romska organizacija, ali uglavnom pare namenjene Romima završile su na čudan način za vreme vladavine tri posto režima u CESID-u, koji se bavi anketiranjem i valjda rezultatima izbora, itd. Mislim da ta organizacija nije neka romska organizacija i da nije trebala da dobije pare namenjene za Dekadu Roma, ukoliko se ne varam.
Ukoliko nema novca, predlažem da Vlada prestane da finansira Krcunovu rupu u selu Bela Reka, koja se finansira od 1957. godine, koja nizašta ne služi, gde se smanjuje desetak stražara, gde svaki dan putuju i troše gorivo. Imaju i svoju pumpu, imaju svoju opremu. Uglavnom, to nizašta ne služi.
Davno smo se mi odrekli tog socijalrealizma, davno smo se odrekli nekih važnijih skloništa, a možemo da se odreknemo i skloništa u Beloj Reci i da te pare utrošimo u Kancelariju za ljudska i manjinska prava, a da ih ne trošimo za neka bezvezna sredstva, za atomski udar koji će se eventualno desiti i koji je projektovan pre 40, 50 godina. I dan danas se ta skloništa, te rupe održavaju, a da nikakvu funkciju u budućnosti nemaju.
Ministre, bolje odatle da uzmete novac, namenjen za takvu vrstu raznoraznih skloništa, koja su izgubila svaku svrhu, i da to prebacite, recimo, u Kancelariju za manjinska prava i da zadovoljite sve nacionalne manjine, sve grupacije njihove organizacije. To je poštenije nego da se bavimo nekim poslovima koji nemaju blage veze sa stvarnim životom, kao da živimo pod staklenim zvonom i kao da nas se ne tiče ono što ljudi danima vide da čuvamo, neku rupu koju je još Krcun izgradio 1957. godine. Naopako. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Meni je zaista žao što su Romi, odnosno romske organizacije svojim budžetom uskraćene za realizaciju svojih programa.
Gospodine Šajn, vi sedite u koaliciji koja podržava ovu Vladu, a koja, po svemu sudeći, nema sluha za romske organizacije i romska pitanja. Čini mi se da nema dovoljno sredstava za Dekadu Roma, a prethodno pitanje nije se ticalo vlasti Mirka Cvetkovića, nego sve se to dešavalo za vreme ove vlade.
Međutim, da bi gospodin Šajn dobio odgovor na ovo i svi poslanici na druga pitanja, bilo bi zaista neophodno da ovde sedi premijer. Nije baš ukusno da ministar finansija upućuje poslanike da pitaju premijera u danu kada se raspravlja o rebalansu budžeta, najvažnijem aktu koji, posle Ustava, može doneti ova Skupština, jer se tiče finansiranja države.
Dakle, tri dana već raspravljamo o rebalansu budžeta Republike Srbije i pratećim zakonima, a ovde nema prvog ministra predsednika Vlade, gospodina Dačića. Mislim da je njegovo mesto tu.
Shvatam da ministru Dinkiću nije lako da odgovara na brojna pitanja poslanika. Na neka verovatno ne može da odgovori ili ne zna, a na druga neće, jer je verovatno to posao predsednika Vlade ili prvog potpredsednika.
Gospodine Dinkiću, zbog čega ovde danas nema gospodina Dačića? Da li ima nekog prečeg posla od preraspodele sredstava koja se tiču zdravstvenih osiguranika, prosvetnih radnika, lokalnih samouprava, penzionera, poljoprivrednika, itd? Koji je to preči posao koji sprečava gospodina Dačića da danas ne sedi u ovim klupama?

Narodni poslanik Srđan Šajn, pravo na repliku. Izvolite.

Samo da bi se dobro razumeli. Nemam ja problema u komunikaciji ni sa Vučićem, ni sa Dačićem, ni sa gospodinom Dinkićem. I da je problem takve vrste i da je problem unutar vladajuće većine, verovatno ne bi se na sednici Odbora za finansije glasalo da se prihvati amandman, a verovatno ne bi bila i ova dobra volja ministra da se uredi amandman i da se prihvati na kraju od parlamentarne većine.
Međutim, imamo ozbiljan problem po dubini Vlade. Imamo problem po dubini Vlade, jer dok gospodin Vučić mora da se bavi pitanjima kao što su borba protiv korupcije, mi, drugi koalicioni partneri se bavimo nekim drugim pitanjima. Verovatno zato što sam ja predsednik Romske partije pa treba da brinem i o tome i onda kada uđete po dubini Vlade da rešite jedan određen problem bez obzira što se dogovorite sa ljudima koji čine Vladu, ali ne koristeći njihov autoritet da oni pozovu i kažu – to morate da uradite, onda naiđete na veliki broj službenika koji iz različitih razloga žele da miniraju sve to. Namerno nisam hteo i nije pravo mesto sada da te službenike na ovakav ili onakav način, da nalazimo motive zašto to oni rade. Međutim, ovo nije slabost koalicionih partnera. Ovo nije slabost koalicionog kapaciteta. Ovo je pokazatelj da smo urušili državu. Ne kažem vi, nego mi svi zajedno. Preuzimam deo odgovornosti, mada smo mi najmanje učestvovali u vladama u bilo kojim. Ne možete da spočitate Romskoj partiji da smo 1993. godine, da smo 2000. a nismo bili u Vladi ni 2007. godine kada smo podržavali Vladu. Jeste odgovornost i na nama zato što smo neke stvari radili i prodavali svoje glasove za jedan paket. Čega je to pokazatelj? Da je država urušena i da svi zajedno moramo da radimo na izgradnji države. Mi sa ovim upravo pokušavamo da damo svoj doprinos tome. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdele 3, 11, 12, 13, 14, 24 i 27 amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Hvala.
Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP i ovim amandmanom, kao i prethodnim na član 1, želi da pokaže prioritete u funkcionisanju, samim tim finansiranju pojedinih institucija koje ima ova vlade i prioritete na kojima bi mi kao partija insistirali da smo deo ove vlasti. Mi smo ovim amandmanom predvideli da sredstva koja su namenjena za Kancelariju za brze odgovore, celokupna, jedan deo sredstava za Kancelariju za Kosovo i Metohiju i Kancelariji za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama prebacimo i raspodelimo Ministarstvu obrazovanja, Ministarstvu kulture, Povereniku za ravnopravnost i DRI.
Ono što je osnovno zašto mi tražimo da sva sredstva koja su namenjena za finansiranje Kancelarije za brze odgovore preraspodelimo, zato što mi u LDP dobro se sećamo koji je bio predizborni program pojedinih članova vladajuće koalicije i, između ostalog, njihov koalicioni sporazum, a to je smanjenje broja državnih agencija. Došli smo u situaciju da godinu dana od formiranja ove vlade broj agencija ne da je smanjen, nego da je kroz razne kancelarije broj tih državnih tela povećan.
Drugi razlog je što mi u LDP apsolutno ne znamo šta znači ova kancelarija za brze odgovore, koje su njene nadležnosti. U jednom dokumentu se kaže da ta Kancelarija za brze odgovore, kao posebna služba Vlade, kojim je utvrđena nadležnost kancelarije koja vrši stručne, operativne i administrativne poslove za potrebe Vlade i poslove koji su zajednički ministarstvima i posebnim organizacijama, a odnose se na privlačenje stranih investicija, podizanje efikasnosti u realizaciji projekata za Republiku Srbiju, kao i na efikasnosti rada svih organa državne uprave, posebnih organizacija i ustanova koje učestvuju u postupcima ostvarivanja prava na gradnju i drugo.
Gospodine ministre, morate priznati da već postoje državni organi koji imaju ove nadležnosti. Sa druge strane, prošle nedelje je gospodin Janković, ovde u Skupštini, rekao da on, kao Zaštitnik građana apsolutno nije dao mišljenje o potrebi osnivanja ovakve jedne kancelarije, jer je to, između ostalog, u opisu njegovog posla. Zašto onda da dajemo sredstva za jednu takvu instituciju? Koji će biti rezultati te kancelarije? Da li mi možemo da budemo sigurni da će se ubrzati proces dodele građevinskih dozvola ako i dalje imamo isti Zakon o planiranju i izgradnji? Mislim da radimo naopako. Umesto da menjamo prvo Zakon o planiranju i izgradnji, mi pravimo neke nove kancelarije koje su očigledno samo predizborni projekat jedne stranke iz vladajuće koalicije.
Vi ste, gospodine ministre, u raspravi u načelu rekli da na početku svog mandata niste bili strog ministar finansija i da ćete u narednom periodu početi da se strožije ponašate i to mogu da prihvatim. Ali, tražim da prvo krenete od Vlade Srbije. Znate li, gospodine ministre, koliko košta nesprovođenje Zakona o javnim preduzećima građane Srbije? Minimum 60 miliona dinara na godišnjem nivou. Tridesetpet javnih preduzeća, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, ima i upravne i nadzorne odbore, koji je u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima. Zašto niste imenovali samo nove nadzorne odbore koji imaju pet članova? Samo u razlici primanja sadašnjih članova upravnih i nadzornih odbora i po novom zakonu članova, budućih nadzornih odbora, Srbija može da uštedi 60 miliona dinara. Kako možete da tražite od bilo kog poreskog obveznika da redovno plaća svoje poreske obaveze, kada Vlada Srbije ne poštuje zakon koji je ova skupština donela? To nas košta, 230 penzionera može godinu dana da prima prosečnu penziju od 23.000 dinara. Toliko košta vaša bahatost, ne mislim gospodine ministre na vas lično, nego bahatost vladajuće koalicije. Sprovođenje jednog zakona nije sprovođenje zakona od strane jednog ministra, nego naprotiv, to treba da bude akcija celokupne Vlade.
Drugo, kada govorimo o subvencijama javnim preduzećima, sva javna preduzeća koja primaju direktne i indirektne subvencije bili su u obavezi da urade, dostave i objave program trošenja tih subvencija i plan racionalizacije za naredni period. Koje je javno preduzeće, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, to uradila? Danas imamo u rebalansu budžeta 13 milijardi za železnicu. Da li su oni to uradili? Putevi Srbije, Resavica, Srbijagas? Koje je od tih javnih preduzeća uradilo tu strukturu trošenja subvencija i plan racionalizacije? Na tim osnovnim načelima pokazuje se efikasnost i neefikasnost neke vlasti. Ako Vlada ne poštuje zakon, ako Vlada nema mogućnost da natera direktore javnih preduzeća da poštuju zakon, upravne, nadzorne odbore, kako možemo očekivati od građana ili od nekoga iz međunarodne zajednice da ima poverenje u efikasnost ispunjavanja onoga što kaže Vlada Srbije? Hvala.