Deveto vanredno zasedanje, 17.07.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

2. dan rada

17.07.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Nemate pravo na repliku.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Kolega je pomenuo moj jučerašnji govor i to se direktno vidi. Dozvolite mi da iznesem svoje argumente.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Nije to dovoljan razlog da imate repliku. Izvinite, ali ništa uvredljivo nije bilo. Pratio sam dobro, nije bilo ništa uvredljivo. On ima pravo na svoje mišljenje o nečemu, nemojte, molim vas da svaku priliku koristimo. Hvala, ali vam neću dozvoliti repliku.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije
Onda povreda Poslovnika, član 107.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Molim vas gospodine Marinkoviću nemate osnova. Hvala vam. Hoćete po Poslovniku?
(Vladimir Marinković: Znači,…)
Ne, nisam vam dao reč. Molim vas sedite. Nisam vam dao pravo na reč.
(Vladimir Marinković: Da li imam pravo na reč ili ne?)
Nemate reč.
Reč ima narodni poslanik Željko Sušec.
...
Srpska napredna stranka

Željko Sušec

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici RGZ-a, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru ima za cilj da otkloni sve nedostatke koje koče rad RGZ, odnosno geodetskih organizacija.
Prenatrpanost predmetima stvara neefikasnost i nedovoljnu organizovanost unutar geodetskih organizacija i samim tim predstavlja i stvara ozbiljan problem građanima Srbije. Gotovo da ne postoji gradu u Srbiji u kome građani nemaju primedbu na rad u vidu dužine trajanja postupka dobijanja raznih dokumenata od strane geodetskih organizacija. Ovo je samo jedan od razloga da se postojeći zakon dopuni u nekim delovima izmeni za rad stvaranja boljeg, organizovanijeg, efikasnijeg zakona koji ispunjava standarde EU i Saveta Evrope.
Novim predlogom i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru određuje se bolja radna organizovanost i odgovornost u vidu raspodele zaposlenih u geodetskim organizacijama na osnovu stručne spreme. Naime, dosadašnja praksa je pokazala da u geodetskim organizacijama neke složene zadatke obavljaju zaposleni sa srednjim stepenom stručne spreme i da za isti primaju lični dohodak bez naknade za prekovremeni rad i težinu zadataka koje obavljaju.
Novim predlogom i dopunama zakona reguliše se raspodela radne organizovanosti i odgovornosti u vidu raspodele zaposlenih u geodetskim organizacijama na osnovu njihove stručne spreme i vrednovanje njihovog rada i zalaganja kroz lično dohodak sa mogućnošću dodatnog koeficijenta koji se kreće od 3% do 50%, zavisno od poslova i odgovornosti koje obavljaju. Ovim dodatkom zaposleni dobijaju radni stimulans što u mnogome utiče na organizaciju, izvršenje radnih obaveza. Zakonom o planiranju i izgradnji propisana je konverzija prava, korišćenja prava svojine nad nepokretnostima, upisa po zahtevu i upis po službenoj dužnosti, što je dovelo do višestrukog broja predmeta koji se rešavaju. Dodatkom na platu eliminiše se prostor za korupciju što je veoma bitno uzimajući u obzir da je jedan od uslova ulaska Srbije u EU.
Novim Predlogom zakona takođe je utvrđeno dobijanje geodetske licence na osnovu stručne spreme i godina radnog iskustva, a sve sa ciljem stvaranja ekspeditivnijeg radnog tima u zavodu. Novim zakonom određuje se i nadzor, odnosno inspekcijska kontrola i u slučaju kršenja zakona i propisa propisuje se sankcionisanje oduzimanjem licence na određeni vremenski period od strane zavoda, kao i novčanim kažnjavanjem za prekršioce.
Novim predlogom zakona određuje se i visina naplate taksi za pružene usluge od strane zakona kao i oslobađanje od naplate taksi Republici Srbiji, AP Vojvodini, jedinicama lokalne samouprave, licima kojima je zakonom vraćena nepokretnost oduzeta po ranijim propisima, licu za upis o rešenju nasledstva, licu u postupku za ispravku grešku, licu u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima nad njima. Takođe, takse su oslobođene za potrebe ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, zaštite invalida rada, uvid u dokumentaciju geodetskog katastarskog informacionog sistema ili dokumentaciju u analognom obliku koja se vrši neposredno u prostorijama zavoda, kao i za uvid putem interneta.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava, već se finansijska sredstva dobijaju preraspodelom sredstava utvrđenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za RGZ. Stupanjem na snagu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole znatno se povećao posla u RGZ zbog čega zaposleni treba što pre raspodeliti i vrednovati njegov rad i nesmanjivati dosadašnji nivo zarade zaposlenih. Na osnovu svega i da još jednom vidimo da se novim predlogom zakona pospešuje i unapređuje, organizuje i vrednuje rad RGZ i geodetskih organizacija i njegovih zaposlenih.
Na kraju moram da napomenem da je ovo samo prva faza rekonstrukcije postojećeg zakona čime se stvara dobar pravac za izradu dobrog zakona koji je u interesu i službi građana Republike Srbije. U danu za glasanje poslanička grupa SNS glasaće za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Hvala vam.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Osam minuta na raspolaganju. Izvolite.

Bojana Božanić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, pomoćniče ministra, poštovani direktore Republičkog geodetskog zavoda, rekla bih da u odnosu na kolege iz opozicije i nije baš sve tako crno u ovom zakonu, na primer, baš sam htela da pohvalim, u članu 20. to što više lokalne samouprave, pokrajine i organi lokalnih samouprava neće morati da plaćaju takse katastru, što mislim da je jako dobro i otprilike, to bi bilo to od ovih dobrih strana zakona, a onda bi trebalo u svakom slučaju malo da obratimo pažnju, kako će ovaj zakon da doprinese ispunjenju ciljeva, tih novoproklamovanih, sada pred rekonstrukciju, koji se non-stop pominju, a to je ulazak u blaženstvo EU, zatim unapređenje privredne aktivnosti, privlačenje stranih, dakle, ne domaćih, nego stranih investitora. O tome se non-stop govori, ne znam zbog čega je to baš tako.
Kako da dostignemo standard Evropske unije, ako nemamo jasno definisan sistem u čitavoj oblasti urbanizma. Čini mi se da ovaj zakon, kao što su i neke moje kolege rekle definiše u potpunosti sve ono što bi trebalo, kako bi se rešili ovi problemi ovde u oblasti urbanizma. Kako da dođemo do Evropske unije bez zakona o planiranju i izgradnji?
Pre neki dan sam pročitala da je pomoćnica ministra rekla da ukoliko do polovine jula ne bude ušao u proceduru zakon o planiranju i izgradnji, ne može se usvojiti do septembra. Ako dobro računam, taj rok je prošao.
Kako bez zakona o legalizaciji? Ako znate od 6. juna se zakon o legalizaciji, odnosno odredbe zakona o planiranju i izgradnji ne primenjuju, tako da su svi građani ogorčeni što ne mogu da izvrše legalizaciju. To je, poštovani građani, samo iz razloga neažurnosti Ministarstva urbanizma i građevine.
Kako bez planskih dokumenata koje nisu uradile sve lokalne samouprave? Kako do Evropske unije sa Zakonom o upisu prava svojine, koji je čas legalizacija, pa je besplatna legalizacija, pa nije uopšte legalizacija? Kako da privučemo investitore sa komplikovanom birokratijom koja je i dalje na snazi, kako sa zamršenim imovinsko-pravnim odnosima, koje sam takođe očekivala da može ovaj zakon o državnom premeru i katastru malo bolje da se potrudi da uredi, kako bez komunalne infrastrukture na parcelama?
Kako sa komplikovanom i dugačkom procedurom izdavanja građevinskih dozvola, koje smo govorili da ćemo promeniti?
Kako da unapredimo privredu, kada Republički geodetski zavod naplaćuje duple takse i tako stavlja u neravnopravan položaj građane, kako kada od 29 propisa koji su važni za privredu u poslednjih godinu dana, dvadeset je doneto po hitnom postupku. Kako kada je administracija, odnosno ti administrativni poslovi u privredi najviše vremena oduzimaju, konkretno, na primer u katastrima kada govorimo?
Problemi u katastrima su u stvari praktične prirode. Dakle, kažem u Republičkom geodetskom zavodu i 120 službi za katastar nepokretnosti po lokalnim samoupravama i praktično ih treba i rešavati.
Prvo je problem broja zaposlenih u katastrima. Čuli smo juče preko 3.200 zaposlenih, zajedno sa ovim ljudima koji su zaposleni u lokalnim službama. Onda sam našla podatak da je 208.500 predmeta prosleđeno iz lokalnih samouprava za upis prava svojine.
Nešto preko 3.200 je naknadno, bez ovih zahteva za legalizaciju takođe prosleđeno. Kako će svi ti ljudi da se bave ovim stvarima.
Dakle, i pored plata i stimulansa i svega ja mislim da tu uopšte oni ne mogu da ostvare, pre svega u lokalnim sredinama. Čuli smo juče u Žitištu, ima pet zaposlenih u katastru. U opštini Čajetina ima 12. Kako će oni da reše preko 3.500, blizu 4.000 zahteva za upis prava svojine koji su kao zahtevi za legalizaciju preneti u katastar, plus dodatni zahtevi?
Kako će svi ti ljudi da traže dopunu dokumentacije, jer upravo nije završena legalizacija, zato što nije bila dopunjena dokumentacija. Treba od njih da traže saglasnost, da bi se izvršio ovaj upis prava svojine, pre nego što se završi postupak za legalizaciju. Užice, na primer ima tri puta zaposlenih, nego Čajetima, ima mnogo manje zahteva.
Dolazimo do toga da se ponovo zapošljavaju radnici u tim državnim službama po broju stanovnika. Ne možemo više da gledamo broj stanovnika.
Moramo da gledamo po broju zahteva, broju izdatih građevinskih dozvola. Po prosto urbanističkoj situaciji i građevinskoj situaciji u datoj lokalnoj samoupravi. Drugačije ne možemo.
Takođe, RGZ treba da kompletira adresni registar sela i gradova Srbije, 3,2 miliona stanova po poslednjem popisu, kako i sa kim.
Opet se vraćam na opštinu Čajetina, preko 90% objekata u naseljenom mestu Zlatibor smo popisali i dali katastru da bi oni pripremili sve to, a kada smo hteli da uzmemo posle gotove podatke, onda smo morali da platimo uz neki popust, ali moralo je da se plati i uz brojna izdavanja i oduzimanja licenci, listova nepokretnosti, puno tih stvari koje RGZ treba da radi, samo ne znam kako sa tako malim brojem radnika.
Kažete da nema kadrova? Uopšte nije tačno da nema kadrova, samo lokalne samouprave moraju da naprave povoljan ambijent i dobru klimu, da ljudi dođu tu i da rade.
Kako se vraćaju u opštinu Čajetina? Na svaki naš konkurs, ljudi iz Novog Sada i Kragujevca se prijavljuju, pripravnici dolaze da odrade pripravnički kod nas i sve primamo, želimo da ih osposobimo za rad, da im damo nekakvo iskustvo. Mi vodimo pogrešnu politiku? Mi treba da stipendiramo mlade kadrove, u startu javna preduzeća, lokalne samouprave, da napravimo analizu stanja, analizu tržišta rada, stipendiramo mlade i obavežemo ih da dođu da rade kod nas.
Mislim da je to jedna dobra politika.
Takođe, bez analize stanja, mi školujemo neke kadrove koji nam nisu potrebni, pa zato dolazimo u ovakvu situaciju da ne možemo da nađem odgovarajuće ljudi, a ljudi hoće da rade, u svakom slučaju, samo treba po učinku da ih nagradimo i ne možemo katastrima sada davati dodatno na platu, slažem se da treba, veliki obim posla, ali oni ne mogu sve to da urade, ali moramo tako gledati na lokalne samouprave jer imate odeljenje za urbanizam koji radi pet hiljada zahteva za legalizaciju.
Šta ćemo sa tim službenikom? Zašto on ne dobije stimulans na platu? Ne može, Ministarstvo finansija je to zabranilo i u potpunosti se slažem. Mora da se štedi, ali moramo a gledamo na svim nivoima i u svakoj oblasti da dajemo svima jednako.
Takođe bih htela da kažem da su podaci na sajtu RGZ pomalo neažurni, da se promene oblika parcele ne provode kako bi trebalo, odnosno radi se samo ukoliko dolazi do greške katastra, ali ne i ukoliko treba da se izmesti zbog kanalizacije, vodovoda i slično.
To se ne radi, a niko ne zna zbog čega sve ove promene se ne provode.
Sa druge strane, RGZ navodi da su krivi građani, što im ne dopunjavaju dokumentaciju ili opštine što ne šalju saglasnosti.
Opet ono što Zakon o državnom premeru i katastru treba da reši, a to je problem nestajanja zemlje u državnom vlasništvu.
Dakle, imamo probleme koji se dešavaju, a to je da, kada se uporedi stanje na terenu sa parcelama i stanje u katastru, vidi se da mnoge parcele koje su u državnom vlasništvu, prosto su nestale, nema ih ni u kakvoj evidenciji, vode se negde drugde.
Šta se dešava? Neko hoće da dođe do neke državne parcele, dogovori se sa nekim u katastru, u toj lokalnoj službi za katastar, onda oni to polako preknjiže i slučajno se to kao desilo, dok neko ne primeti.
Ako primeti, oni kažu, to je greška, a i snižavanje traje vrlo dugo, a ukoliko niko ne primeti, oni sede i čekaju i posle toga upisani kao držaoci čekaju da prođe onaj rok od pet godina da se upišu oni kao vlasnici i svi srećni i zadovoljni.
To je jedan veliki izvor korupcije u RGZ, u ovim lokalnim službama za katastr i mislim da je to veliki problem, jer tu dolazi do sprege.
U svakom slučaju, i oni koji treba da štite interese građana, odnosno države, a to je opštinski javni pravobranilac ili republički, ne kažem da je to u svakom slučaju, ali prosto ako nisu svesni da postoji neki problem da je neko uzurpirao neku parcelu državnu, oni ne mogu ni da reaguju, ili nema vremena, a kažem, postoje slučajevi da rade sigurno i u sprezi i onda javni pravobranilac ne stavi prigovor na javnom izlaganju koje se dešava u katastru za tu parcelu i to tako prođe.
To je veliki problem, jer takva se situacija desila u opštini Odžaci, to smo videli, imamo tako i u opštini Čajetina i mi moramo da znamo da ne možemo kozmetički i površinski da rešavamo stvari, nego suštinski, ne možemo do EU pričajući, nego moramo konkretno da rešavamo i realizujemo određene aktivnosti, kako bi sredili i napravili sistem i rešili konačno oblast urbanizma. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dragan Todorović

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Možda ja neću biti toliko rečit kao moj prethodni govornik, neću se ni truditi da budem toliko rečit, trudiću se da budem što sažetiji, što sublimiraniji u svom izlaganju.
Dakle, moje poslaničko iskustvo posle 2000. godine daje mi za pravo da kažem da smo od 2000. godine na ovamo imali zaista prilike da se nauživamo u pokušajima sređivanja stanja u oblasti državnog premera i katastra, jednoj veoma značajnoj oblasti koja je bila podpomognuta i mnogobrojnim i velikim sredstvima iz inostranstva, neću reći da je to samo iz EU, da ne bude da sam ja evro fanatik, a nisam ni evro skeptik, ni evro fanatik, reći ću samo da smo imali prilike da prisustvujemo svim tim, nažalost, manje uspešnim pokušajima sređivanja stanja u jednoj ovakvo značajnoj društvenoj oblasti kao što je katastar.
Mnogobrojni pokušaji su zabeleženi i neki od ministara su se busali u grudi da će to vrlo brzo srediti i da će dovesti u red za 24 sata maltene. Nažalost, evo nas i u 2013. godini, kao država imamo potrebu da u ovoj oblasti koja je, kao što sam već istakao, vrlo značajna, donesemo mere unapređenja, sređujemo stanje i ja sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je na tom planu novo rukovodstvo RGZ načinilo značajne korake, ne samo u oblasti sređivanja stanja u katastru, već i u oblasti saradnje sa drugim državnim organima, što je vrlo dobro moglo da se vidi na primeru saradnje Republičkog geodetskog zavoda i Srpske pravoslavne crkve i Kancelarije za Kosovo i Metohiju koja je zajedničkim delovanjem uspela da dovede do izvesnosti nekoliko veoma teških pitanja koja će nam u perspektivi veoma mnogo značiti za odbranu naših prava na prostorima Kosova i Metohije.
Sada moram sa žaljenjem da konstatujem da za vikend većina od poslanika, članova drugih poslaničkih grupa, nije bila prisutna na prostorima Kosova i Metohije u poseti koju je organizovala Kancelarija za Kosovo i Metohiju, gde se takođe moglo videti koliki je značaj katastra, jer smo prilikom posete Orahovca bili u prilici da sa jednim domaćinom koji obrađuje 20 hektara vinograda, razgovaramo da mu je veoma žao što nije imao prilike da sa dokumentima koje je od države Srbije mogao da iskoristi, da dokaže svoje pravo svojine na nepokretnosti, što je svedočenje o tome da je u prethodnom periodu bilo zaista loše u toj oblasti.
Na svu sreću, njegova je baka je sačuvala tapiju iz turskog perioda, pa je čovek ipak uspeo da zaštiti svoja prava, ali, nadam se da će i oni koji žele da pripomognu ljudima na prostoru Kosova i Metohije, smoći hrabrosti i snage da sa nama što češće bivaju i južno od Ibra i severno od Ibra, pa da zajedničkim snagama njima pomognemo i dođemo do konkretnijih rešenja.
No, da se vratim na sam Predlog izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru. Kao što sam već rekao, stanje u ovoj oblasti je vrlo, mogu da kažem, bitno za osećanje našeg naroda koji je nakon 13 godina ipak, tačnije nakon 12 godina, vlasti proreformskih snaga u smanjenom obimu imao osećaj pravde i pravičnosti. Kada jedan srpski seljak ne može sa sigurnošću da potvrdi ili da kaže ili da vrlo lako potvrdi svoje pravo svojine, a to se najčešće može utvrditi, dokazati uz pomoć ažurnog dobrog RGZ i katastra, onda taj čovek i pribegne samopomoći ili traži neke druge modalitete za zaštitu svojih prava.
Zbog toga je u ovom trenutku veoma važno da podržimo napore koje čini ministarstvo, na sređivanju stanja u toj oblasti, da podržimo jedan ovakav predlog zakona koji upravo u tom cilju sačinjen i danas je pred nama, kako bi smo ga razmotrili i kako bi smo eventualno dali svoje predloge za njegovu izmenu, dopunu ili poboljšanje onih rešenja koja su sadržana u ovom predlogu zakona. Pozivam sve poslanike da maksimalno odgovorno uzmu učešće u ovom razmatranju ovog zakona.
Dakle, kao što se iz priloženog teksta može videti, razlozi za donošenje ovog zakona jesu pre svega povodom povećanog obima posla, koji će RGZ imati u narednom periodu, stimulisanje, pre svega radnika RGZ da odgovorno i časno vrše svoju funkciju i svoj posao.
Moram da istaknem da je u tom smislu kroz istoriju bilo više pokušaja, ne samo u Srbiji već i širom sveta i da se sve najkraće moglo definisati kao – dati dobru nagradu onome ko radi, ali mu istovremeno i zapretiti dobrim sankcijama, da ukoliko ne radi može da izgubi tu nadoknadu i da će ostati bez nadoknade i bez posla.
Ovo je dobar pokušaj, pa je tako odredbom člana 1, u kome su propisana zvanja i plate državnih službenika u RGZ geodetske struke na izvršilačkim radnim mestima, pokušan predlog i dat predlog da zaposleni u RGZ, koji obavljaju terenske, stručne, geodetske i katastarske poslove, imaju poslove koji su ograničeni rokovima, imaju poslove koji su ograničeni i vrlo odgovorni i da im se da poseban način i poseban stimulans za efikasno obavljanje tih svojih poslova.
S tim u vezi, ja sam kao poslanik Pokreta socijalista Aleksandra Vulina ipak uložio amandman kojim sam želeo da poboljšam ovaj predlog zakona, kojim je, najkraće rečeno pokušano da se u isti rang stave i oni radnici RGZ, ne samo geodetske struke nego i drugih struka i da se ne pravi razlika samo između njih koji rade iz geodetske struke i onih koji su pravnici, ekonomisti, jer zaista treba nagraditi sve one koji su angažovani u RGZ na ovim važnim poslovima, bez obzira da li je njihova struka geodetska ili ne.
Zbog toga je, nadam se da će i ministarstvo i ministar Ilić imati razumevanja za taj moj amandman i da će uvažiti moju nameru da dođemo do jednog zajedničkog rešenja koje će značiti stvaranje boljih uslova za stimulaciju svih radnika, čuo sam da su i kolege iz opozicije podnele sličan predlog, da je to jedan dokaz da mi želimo da prihvatimo sve ono što je pozitivno, a da ono što je negativno, naravno otklonimo.
Povećan je obim i aktivnosti RGZ i zaposlenih u RGZ i biće u narednom periodu zbog toga što se veliki infrastrukturni projekti u Srbiji odvijaju ili grade, biće i zbog toga što se po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, očekuje upis objekata i prava svojine nad njima, nekih, kao što smo videli, milion i 300 hiljada takvih objekata u Republici Srbiji.
Takođe, Zakonom o planiranju i izgradnji je propisana konverzija prava korišćenja upravo svojine na nepokretnostima i sad moram da kažem i kao Piroćanac, da je jedna od vrlo bitnih stvari koje su sadržane u ovom predlogu zakona, posebno su uređena zvanja, napredovanje i dodatni koeficijent za plate zaposlenih geodetske struke, suština mog amandmana jeste da to bude i na zvanja drugih struka.
Interesantno je da je Predlogom ovog zakona pokušano da se eliminiše, tu bih upotrebio blaži izraz, eliminisati korupciju, nije moguće u punoj meri, korupcija postoji u svim oblastima, ali je dovoljno pokušati da se ta korupcija smanji i da oni koji rade na ovako odgovornim poslovima ne dođu u iskušenje podlegnu toj korupciji, nego da se dodatkom na platu onima koji rade na odgovornim poslovima, stavi do znanja da mogu komotno dobro i adekvatno da budu nagrađeni za svoj rad, a da im ne pada na pamet da budu u situaciji da budu korumpirani.
Takođe, moram da istaknem da je dobro da se u članu 17, tačnije u članu 7. kojim je izmenjen član 17, vrši pokušaj sređivanja u oblasti uslova za izvođenje geodetskih radova, jer u toj oblasti nakon 2009. godine i tadašnjeg zakona koji je DS usvojila, geodetska organizacija praktično, ili mnoštvo geodetskih organizacija, bile dovedene u situaciju da budu ugašene, jer nisu zadovoljavale kriterijume po kojima su morale da funkcionišu, a da se ovim predlogom za geodetske organizacije koje imaju najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, sa najmanje srednjom geodetskom školom, položenim državnim stručnim ispitom i tri godine iskustva u toj oblasti, mogu da radi i da će to s obzirom na povećan obim poslova u ovoj geodetskoj oblasti, omogućiti upošljavanje tih geodetskih organizacija i njihovo funkcionisanje, a ne zatvaranje kao što je to po zakonu iz 2009. godine bilo nužno.
Takođe, s jedne strane se omogućuje širi rad i stvaraju uslovi za veće angažovanje tih organizacija, ali se s druge strane, pored stručnog, tačnije, pored inspekcijskog nadzora, uvodi i stručni nadzor koji je geodetska organizacija dužna da, radi otklanjanja nepravilnosti u svom radu, koje se utvrđuju i u stručnom, a ne samo u inspekcijskom nadzoru i to je taj korak da se pitanje nadzora poveća, da se oni koji rade u toj oblasti žešće ili striktnije kontrolišu, kako bi se eventualno onemogućile zloupotrebe u toj oblasti.
Dobro je i ono što je predviđeno članom 10, da se povodom izdatih licenci za rad u geodetskim organizacijama vodi registar u okviru zavoda koji će biti dostupan kako izdatim licencama, tako i onim oduzetim, pa će građani moći da putem interneta vrše uvid neposredni u bonitet onih organizacija koje se bave tim poslovima.
U članu 14. je precizirano da je na zahtev zavoda organ nadležan za overu ugovora dužan da dostavi zavodu kopiju overenih kupo-prodajnih ugovora i ugovora o zakupu za potrebe procene vrednosti nepokretnosti.
To je jedna oblast o kojoj bih želeo malo više da pričam, s obzirom da dolazim iz Pirota, gde je kroz teritoriju opštine Pirot građen i još uvek se gradi, nažalost, i tri dana posle roka ili mnogo više od tri dana posle roka, Koridor 10. Veliko je nezadovoljstvo upravo zbog pitanja procene vrednosti nepokretnosti koja je vršena do sada na način na koji je vršena. Dakle, prema podacima Uprave prihoda. Apsolutno se slažem sa intencijama da katastar dobija veći značaj i veću ulogu prilikom procene vrednosti nepokretnosti, jer kako objasniti jednom građaninu ili meštaninu pirotskog sela da je, recimo, kvadrat ili ar plaćan po jednoj ceni u zemlji Srbiji, a da se na drugoj strani po tri puta većoj ceni ista takva zemlja, skoro sličnog boniteta, naplaćuje. Nažalost, tu je došlo do eklatantnog pojavljivanja ili izlaska na površinu svih negativnih stvari u ovoj oblasti po ovom pitanju, tako da se apsolutno i kao narodni poslanik i kao socijalista, kao levičar, ali i kao nacionalista zalažem da se jedno takvo pitanje uredi bolje i na adekvatniji način.
Pošto sam već istakao da sam Piroćanac, u članu 20. je regulisano pitanje naknada. Za nas Piroćance zna se da smo mi poznati po svojoj ekonomičnosti i štedljivosti. Za sve građane Pirota, ali i za sve građane Srbije vrlo je bitno da se ovim članom određuje da se neće plaćati taksa na uvid u podatke koji se vrši u prostorijama zavoda i podatke koji su na internet stranici zavoda, što je praksa i EU. To je nešto što će obradovati ljude koji žele da vrše uvid u svoje nepokretnosti i to je nešto što ćemo mi takođe podržati.
Ono što je bitno oko inspekcijskog nadzora nad izdavanjem kartografskih publikacija i provere koje vrše inspektori je takođe jedna bitna oblast, s obzirom da se u praksi pojavilo mnogo netačnih podataka u toj oblasti, koje nemaju saglasnost Republičkog geodetskog zavoda i zaista je potrebno srediti stanje u toj oblasti kako se ne bi dešavale pojave kao što su već bile zabeležene, da se u javnosti i u nekim stručnim pitanjima pojavljuju netačne kartografske publikacije. Zbog svega toga moja malenkost kao poslanik Pokreta socijalista Aleksandra Vulina u okviru poslaničkog kluba SNS glasaće za ovaj predlog zakona i dati punu podršku za sređivanje stanja u ovoj oblasti. Hvala.