Deveto vanredno zasedanje, 17.07.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

2. dan rada

17.07.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Slobodan Veličković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, Predlog zakona o prekršajima koji se nalazi pred nama predstavlja urgentnu preko potrebnu i temeljnu reformu prekršajno-pravnog sistema u Republici Srbiji.
Kao što je ovlašćeni predlagač naveo u obrazloženju ovog predloga, u procesu reforme pravosuđa, najkrupniji sistemski iskorak učinjen je upravo u materiji prekršajnog prava, pre svega činjenicom da su prekršaji iz oblasti nadležnosti državne uprave prevedeni u pravosudni sistem poštujući relevantne odredbe ratifikovanih međunarodnih konvencija, po kojima se o odgovornostima i kažnjavanju pravnih subjekata može odlučivati samo u postupku pred nepristrasnim i na zakonu ustanovljenim sudovima, što predstavlja implementaciju obaveze sadržane u članu 6. stava 1. Evropske konvencije o ljudskih pravima i osnovnim slobodama i članu 32. Ustava Republike Srbije.
Međutim, dosadašnja zakonska rešenja koja su uređivala prekršajnu materiju, uračunavajući tu i sada važeći Zakon o prekršajima iz 2005. godine i pogotovo važeća pravila prekršajnog postupka koja suštinski tada nisu menjana, jednostavno nisu odgovarala sve većoj dinamičnosti društvenih odnosa ali i pojedinih okolnosti koje su u međuvremenu nastupile, a koje su specifične za našu zemlju, neažurnost evidencije o prebivalištima građana ojačana, ekonomska kriza i slično.
Kao posledicu svega toga imamo činjenicu da je procenat izvršenja izrečenih kazni što dobrovoljno, što prinudnim putem u ovoj oblasti najniži u celom pravosudnom sistemu.
Prema izveštaju o radu za 2012. godinu, od 31. januara do 31. marta 2012. godine, ovaj procenat izvršenja, recimo u Leskovcu u gradu, odakle dolazim je 23,7%.
Kada se tome doda činjenica da su prekršaji društveno štetna dela, koja građani najčešće čine za razliku od, na primer, krivičnih dela i koja po brojnosti u masi takvih dela zauzimaju prvo mesto, te da zastarevanjem ili nemogućnošću izvršenja izrečene kazne izostaje sankcija od strane države za takva dela, očigledno je da se u javnosti i među građanima, stvara utisak nesposobne i neefikasne države koja nije u mogućnosti da sopstvene zakone sprovede na adekvatan način.
Na taj način se posredno prevencija vršenja kažnjivih dela, kao svrha kažnjavanja, sadržina u odgovarajućim odredbama ovog i drugih procesnih zakona ukazanoj materiji izvrgava i ruglu i podsmehu a kod onih koja zakon treba da štiti ostaje gorak utisak nepostojanja adekvatnog mehanizma zaštite njihovih prava i interesa.
Istovremeno, nasleđeni sistem distinkcije različitih vidova kažnjivih dela i samim tim postojanja posebnih pravila, koja ih uređuju kao i posebnih sudova koji po njima postupaju, a koji bi u budućnosti, po našem mišljenju, trebalo da pretrpi ozbiljne izmene, doveo je do velikih problema u praksi.
Postojanje prekršaja privrednih prestupa i krivičnih dela kao kažnjivih dela koja se međusobno razlikuju po subjektima učiniocima, pravilima postupka i organima koji su nadležni za njihovo procesuiranje je imalo svoje opravdanje u ranijem društveno-ekonomskom i pravnom sistemu, ali u međuvremenu, kako se naše zakonodavstvo i pravni sistem, usaglašavaju sa rešenjima u pravnim sistemima zemalja EU, izgubilo je na značaju, sada počinje da predstavlja nepotreban teret.
U prilog tome je i shvatanje Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je razlikuje prekršaj i krivična dela, kao što je to u obrazloženju predlagača i napomenuto svojom odlukom u slučaju Mareti protiv Hrvatske 2005. godine, Evropski sud je našao da kažnjavanje istog lica za isti štetni događaj i u krivičnom i u prekršajnom postupku predstavlja povredu načela zabrane da se istom licu sudi za isto delo dva puta.
Ovaj slučaj imao je dalekosežne posledice i u našem pravnom sistemu, obzirom da je doveo do toga da se u mnoštvo slučajeva, pogotovo u domenu kažnjivih dela sa elementima nasilja i u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, u slučaju kada su se paralelno vodili postupci i za prekršaj i za krivično delo i jedan od njih redovno obustavljao.
Ovo predstavlja realnu opasnost obzirom da se često dešavalo da zbog bržeg postupka jedno lice izbegne krivičnu odgovornost obzirom da ga prekršajni sud oglasi krivim, pa krivični sud onda mora da obustavi postupak.
Na taj način počinilac koji realno počini delo veće društvene opasnosti plati prekršajnu novčanu kaznu i time izbegne zaprećenu kaznu zatvora za krivično delo. Zakon koji se sada razmatra upravo nastoji da te nedostatke otkloni i mogući efikasno vođenje prekršajnog postupka i izvršenje prekršajnih kazni.
Pred nama se nalazi celovit tekst zakona koji je pretrpeo ozbiljne izmene u onim tačkama koje su ozbiljnom i studioznom analizom stručnjaka i relevantnih institucija, koje taj zakon primenjuju prepoznate kao kritične, i koji bi trebalo da doprinese povećanju efikasnosti rada sudova uz istovremenu zaštitu prava i interesa svih učesnika u postupku, ali i ostvarivanju proklamovane svrhe, odnosno cilja prekršajnog kažnjavanja, a to je veći stepen poštovanja zakona i smanjenje broja prekršaja.
Ključne izmene koji ovaj zakon donosi, sadržane su odredbama koje uređuju odgovornost pravnih lica za prekršaje, temeljnije uređenje rada u javnom interesu kao vrste prekršajne sankcije, rokova zastarelosti, vođenja postupka izvršenje izrečenih sankcija, zamene istražnog načela u vođenju postupka optužnim načelom, boljim uređivanjem pravila dostavljanja poziva odluka i drugih akata, uvođenjem instituta prekršajnog naloga, uređivanjem pravila izvršenja prekršajnih kazni i uspostavljanje dvaju registra, registra izrečenih prekršajnih sankcija i registra neplaćenih novčanih kazni.
Zakon na znatno bolji i temeljitiji način od dosadašnjeg, reguliše odgovornost pravnih lica za prekršaje. Član od 27, po prvi put se u prekršajnoj materiji utvrđuje osnov odgovornosti pravnih lica za prekršaje i to tako što pravno lice odgovara za prekršaj koji svojim radom ili propuštanjem dužnog nadzora učini njegov organ upravljanja ili odgovorno lice ili drugo lice koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime tog pravnog lica, te se u odredbama toga člana bliže pojašnjavaju navedene radnje.
Ujedno, utvrđuje se i da se u slučaju prestanka postojanja pravnog lica, postupak može nastaviti prema njegovom pravnom sledbeniku, čime se osujećuje dosadašnja praksa privrednika upravljanja ka izbegavanju odgovornosti i kažnjavanja time što su privredna društva brisali iz registra, usled čega se postupak obustavljao.
Rad u javnom interesu, kao vid alternativne sankcije, uveden je i u naš prekršajno-pravni sistem iz 2005. godine. Međutim, do današnjeg dana nije zaživeo u meri u kojoj je to potrebno, uzevši u obzir svrhu kažnjavanja, sadržinu u odgovarajućoj odredbi ovog zakona, tj. izricanje društvenog prekora i uticanje kako na konkretnog pojedinca, tako i društva u celini, da ne čine prekršaje. Ovaj institut predstavlja jednu od najadekvatnijih sankcija za ovu vrstu kažnjivih dela.
Svedoci smo činjenice da resorno ministarstvo preduzima odgovarajuće mere, kako bi se omogućila što veća primena ove kazne, od strane prekršajnih sudova, jer se na taj način postiže dvostruka korist. Država se oslobađa troškova boravka osuđenog lica na izdržavanju kazne u zatvoru, dok se sa druge strane dobija besplatna radna snaga koja se može koristiti za obavljanje poslova u opštem interesu, pre svega u lokalnim zajednicama.
U tom smislu, i odgovarajuće odredbe ovog zakona preciziraju da sud kada određuje kaznu rada u javnom interesu, mora imati u vidu vrstu izvršenog prekršaja, uzrast, fizičku i radnu sposobnost, psihička svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. Time bih se u saradnji sa institucijama kojima je taj rad potreban, kažnjeni uputio na one poslove koji najbolje odgovaraju njegovim ličnim svojstvima.
Zakon dvostruko produžava rokove zastarelosti vođenja prekršajnih postupka i rokove izvršenja prekršajne sankcije i to kako relativne, tako i apsolutne zastarelosti. Naime, iz dosadašnje prakse i više nego očigledno da zbog niza procesnih odredbi, koje su okrivljena lica prečesto zloupotrebljavala, kao i zbog preopterećenosti sudova, veliki broj predmeta nije moguće pravosnažno okončati u do sada postavljenim rokovima. Posledica toga je i preveliki broj zastarelih predmeta, koji nikada nisu dočekali pravosnažno okončanje ili pak izvršenje izrečene sankcije.
U tom smislu, zakon kada duplira vreme potrebno za nastupanje relativne zastarelosti, pokretanja i vođenja prekršajnog postupka sa jedne na dve godine, računajući od dana izvršenja prekršaja, s tim da se zastarelost prekida sa svakom radnjom koju nadležni sud preduzme i iznova počinje da teče, ali u svakom slučaju, apsolutna zastarelost nastupa kada proteknu četiri godine od dana izvršenja prekršaja.
Isti vremenski rok predviđen je i za zastarelost izrečene prekršajne kazne i zaštitne mere. Smatramo da je ovaj vremenski okvir uzet zajedno sa predloženim izmenama u pogledu strukture i toka postupka, sasvim adekvatan, kako za pravosnažno okončanje postupka, tako i za izvršenje same prekršajne sankcije.
Za razliku od do sada prisutnog izvršnog načela u vođenju postupka, po kome je sud bio dužan da utvrđuje materijalnu istinu, te da po službenoj dužnosti i po sopstvenom nahođenju odlučuje koje dokaze treba sprovesti i da naređuje njihovo provođenje. Novi zakon predviđa uvođenje tzv. "Optužnog načela". Takvo rešenje u skladu je sa rešenjem prihvaćenim u zakonu o krivičnom postupku i glavni cilj mu je da teret dokazivanja prebaci sa suda, koji je do sada bio glavni i gotovo jedini aktivni učesnik postupka na pokretače postupka, bilo da je u pitanju javni tužilac, drugi državni organ ili sam oštećenim.
Samim tim pokretač postupka, odnosno predlagač, dužan je da u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka predloži izvođenje dokaza i sve vreme aktivno participira u postupku za stupajuću optužbu. Sud je ovlašćen jedino da u slučaju protivrečnosti izvedenih dokaza ili potreba razjašnjenja pojedinih činjenica, naloži izvođenje dokaza.
Praksa je pokazala da je ovakvo rešenje neophodno, budući da se najveći broj prekršajnih postupaka pokreće po zahtevu ovlašćenih državnih organa, koji ne uzimaju aktivno učešće u postupku i koji svoj deo posla završavaju podnošenjem zahteva za pokretanje postupka, pa zatim ceo postupak pada na teret suda.
Dostavljanje poziva, odluka i drugih akata suda, generalno predstavlja najveći problem svih sudskih i upravnih postupaka, pa tako i prekršajnog postupka. Naime, najveći broj opstrukcija i zloupotreba procesnih prava od strane okrivljenih, događa se upravo u ovoj fazi postupka, tako što okrivljeni izbegavajući prijem, nastoje da odugovlače postupak sa ciljem da dovedu do zastarelosti prekršajnog gonjenja.
U tom smislu, zakon nastoji da restriktivnije postavljajući pravila o dostavljanju omogući sudu da u slučajevima kada okrivljeni očigledno da opstruira postupak, isti pravosnažno okonča, poštujući utvrđena pravila. S toga se uvodi mogućnost dostave akata, za koji se do sada tražilo obavezno lično dostavljanje i članovima porodice, odnosno punoletnim članovima domaćinstva, uz odredbu da se odbijanje prijema od strane njih, poistovećuje sa izvršenim dostavljanjem, uz napomenu na dostavnici o tome.
Uređuje se i dostavljanje odsutnom licu tako što se omogućava da se istom na adresi stanovanja ostavi obaveštenje o prispelom pismenu, uz ostavljanje određenog roka za njegovo preuzimanje, usled čijeg isteka se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Takođe, u slučaju kada okrivljeni ima branica, dostavljanje se vrši isključivo njemu, uzevši u obzir da se radi o pravnom profesionalcu, odnosno advokatu koji ima odgovornost prema svom klijentu po odredbama odgovarajućeg zakona.
Ključna novina koju zakon uvodi jeste institut prekršajnog nalog. Prekršajnim nalogom omogućuje se da organi uprave koji prilikom vršenja službenog nadzora kontrole ili na drugi način otkriju izvršenje prekršaja izreknu novčanu prekršajnu kaznu ako je takva kazna zakonom utvrđena u fiksnom iznosu, ostavljajući pri tom učiniocu rok od osam dana za plaćanje kazne.
Takođe, specifičnost prekršajnog naloga leži u tome što bi i sami počinioci prekršaja bili zainteresovani da plate izrečenu kaznu, jer bi kazna bila u visini polovine one koja je zaprećena po zakonu ukoliko istu plate u ostavljenom roku od osam dana ili u visini zakonom zaprećene kazne ako je plate do početka redovnog postupka pred sudom.
Ujedno, osumnjičenim počiniocima, kojima bude izdat prekršajni nalog, ostavljena je mogućnost da, ukoliko smatraju da nisu krivi za prekršaj koji im se stavlja na teret, potpisan prekršajni nalog dostave nadležnom prekršajnom sudu uz eventualnu pisanu odbranu, koji bi se potom smatrao zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka i time se otvarao redovni prekršajni postupak pred sudom u kome bi podnosilac zahteva, ovlašćeni organ uprave, morao da dokazuje krivicu okrivljenog, a okrivljeni da iznosi svoju odbranu.
Istovremeno, kada se radi o prekršajnim nalozima izdatim strancima, licima bez državljanstva ili domaćim državljanima koji napuštaju Republiku Srbiju, kao i u slučaju da je to učinjeno prilikom kontrole van naseljenog mesta, npr. prilikom kontrole učesnika u saobraćaju na putevima, omogućilo bi se da kaznu naplati službeno lice na licu mesta uz troškove poštarine, sa obavezom da naplaćeni iznos uplati na odgovarajući račun javnih prihoda po povratku u službene prostorije ili sutradan.
Ovakvo rešenje u skladu je sa već ustaljenom praksom u zemljama u okruženju i pojedinim evropskim državama i time se znatno ubrzao postupak prekršajnog kažnjavanja, uzevši u obzir da je ovaj institut naročito prilagođen onoj grupi prekršaja koji u strukturi ukupnih prekršajnih postupaka učestvuje sa gotovo 50%, a to su prekršaji u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
Shodno tome, a uzevši u obzir napred navedenu obavezu Republike Srbije, da materiju prekršaja uredi u skladu sa prihvaćenim normama međunarodnog prava, po kojima ona spada u nadležnost sudova, potrebno je da se iz nadležnosti organa uprave izuzme vođenje prekršajnih postupaka. S tim u vezi stoje i prelazne odredbe zakona koje nalažu organima uprave koji su do sada bili nadležni za vođenje postupka, pri čemu se pre svega misli na policijske uprave, poresku upravu, upravu carina, devizni inspektorat, kao i resorna ministarstva, da izrade predloge izmena i dopuna zakona kojim su predviđene odredbe o prekršajnom kažnjavanju i nadležnosti tih organa za vođenje prekršajnog postupka i da predvide veći broj prekršaja kod kojih bi kazne bile u fiksnom iznosu, kako bi se omogućila puna primena instituta prekršajnog naloga.
Takođe, kao jedna od ključnih novina, uvodi se i ustanovljavanje dvaju registara – registar izrečenih prekršajnih sankcija i registar neplaćenih novčanih kazni. Svrha prvog registra jeste evidencija o kažnjenim licima koja je od uticaja prilikom odmeravanja kazne licu koje je već kažnjavano za prekršaje, dok je svrha drugog registra upravo u boljoj naplati izrečenih kazni, jer bi se izdavanje javnih isprava, dozvola, registracija licenci, sem onih vezanih za lična stanja građana, uslovilo prethodnim izmirivanjem izrečenih kazni, što je već praksa u mnogim zemljama.
Pred nama je, dakle, jedan zakon koji na veoma temeljan način, uz primenu savremenih instituta do kojih došlo iskustvom postupanja u praksi i upoređujući rešenja drugih država, nastoji da poveća efikasnost sistema prekršajnog kažnjavanja, istovremeno nastojeći da poveća na kvalitetu sudskih odluka i zaštiti prava i interesa učesnika u postupku.
S tim u vezi, mišljenja sam da se isti treba podržati u danu za glasanje. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Državnog veća tužilaca, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, ali čini mi se da nema ovde ovlašćenog predstavnika Visokog saveta sudstva, pa o tome možemo da razgovaramo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imamo ovaj objedinjeni zajednički jedinstveni pretres više zakonskih predloga, izbora sudija i tužilaca na prvu sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju, kao i za izbor člana Agencije za borbu protiv korupcije.
Nemamo ništa protiv ove objedinjene zajedničke rasprave, ali imamo neke zamerke u pogledu ovlašćenog predstavnika Visokog saveta sudstva i smatramo da mi danas, kada razgovaramo o kandidatima za izbor prve sudijske funkcije, ipak bi trebalo da razgovaramo sa ovlašćenim predstavnikom, s obzirom da čak i ovde, u ovom sinopsisu, je predviđeno da bude prisutan predstavnik Visokog saveta sudstva i to gospodin Dragomir Milojević. Međutim, koliko ja vidim, njega ovde nema.
Gospodine ministre, što se ovog predloga zakona o prekršajima tiče, u suštini ovaj zakon sasvim odgovara standardima kvalitetnih zakonskih predloga i u suštini, ukoliko budete neke od naših amandmana koje smo podneli uvažili, u tom slučaju bismo mogli da razmislimo o tome da li ćemo u danu za glasanje i glasati za ovaj predlog zakona.
Dakle, osnovna zamerka na ovaj predlog zakona o prekršajima je ta što je previše restriktivan. Dakle, kao da ste se previše konsultovali sa ministrom finansija i kao da ste se nekako dogovorili na koji način da se dopuni budžet Republike Srbije, pa, evo, pronašao se način i sa ovim novim zakonom o prekršajima. Ovde vidimo na koji način mislite da kaznite čak i svedoke ukoliko odbijaju da svedoče, ne odazovu se pozivu i slično. Tako je jedan svedok izložen pretnji da plati kaznu i od 50 hiljada dinara.
Što se okrivljenog tiče, takođe i okrivljeni će da plati veliku kaznu ukoliko da neke netačne podatke. To se prosto kosi sa nekim načelima koji su toliko jasni i kod Zakona o krivičnom postupku gde nekako okrivljeni ne bi trebalo da odgovara za neke svoje postupke koje je uradio da bi sebe odbranio u krivičnom postupku, a s obzirom da je ovaj zakon o prekršajima veoma sličan u nekim svojim rešenjima, upravo Zakon o krivičnom postupku, mislim da ste trebali da vodite malo računa o tome da ne disciplinujete na ovaj način okrivljenog. Prevelike su to kazne, gospodine ministre. Zaista su prevelike kazne koje su predviđene kao novčane kazne. Novčane kazne za fizičko lice od pet do 150 hiljada dinara. Ogroman je raspon. Za pravna lica od 50 do dva miliona dinara, za preduzetnike od 10 do 500 hiljada dinara. Dakle, taj preduzetnik definitivno zatvara svoj privatni biznis u slučaju da napravi neki iole beznačajan prekršaj.
Dakle, kazne su ogromne i smatramo da bi to trebalo da se promeni. U tom smislu smo podneli određene predloge za promenu predloga ovih zakonskih rešenja.
Što se Zakona o prekršajima tiče, vreme je bilo da se donese jedan dobar zakon o prekršajima kako bi zaista postupak postao efikasniji, racionalniji, kako bi se umanjila ona zagušenja koja su nastala iz raznoraznih razloga. Jedan od razloga je bio taj što ovaj postojeći zakon nije baš omogućavao neki efikasniji i jednostavnije postupanje u prekršajnim postupcima. Međutim, najmanji problem imamo sa ovim predlogom zakonom.
Još nešto gospodine ministre, negde sam pročitala da je vaše ministarstvo u okviru svog delokruga rada predložilo nekih 19 zakona, koji su i prošli kroz ovaj parlament. Mislim da je to malo i da vam nije baš dobro prolazno vreme, s obzirom na karakter tih zakona.
Dakle, uglavnom se radi o izmenama i dopunama i 19 zakona za godinu dana, to je jedan i po zakon. Celo to ministarstvo je moglo daleko više da se potrudi i to je uopšte zamerka za ovu Vladu, da mnogo priča, a malo radi, a pogotovo malo realizuje od onoga što obećava ili skoro ništa. Dakle, očekivali smo daleko više elana, daleko više rada, a eto dobili smo u stvari jedan marketinški potez u smislu hvaljenja oko donošenja 19 zakona.
Gospodine ministre, da se vratimo ovom predlogu Visokog saveta sudstva, s obzirom da nema nikog ovde od predstavnika Visokog saveta sudstva, prosto moram vama da se obratim, a i vi ste po funkciji deo tog Visokog saveta sudstva, pa ćete najverovatnije moći da date irelevantne odgovore za sve one nedoumice koje ćemo ovde izneti, a pogotovo što ste i vi kao deo izvršne vlasti i te kako odgovorni za rad celokupnog pravosuđa.
Rad Visokog saveta sudstva se u ovome veoma dobro može definisati, jer čim se predlaže izbor novih sudija, a pri tom se ne nađe za shodno da se dođe u Parlament i da se taj predlog obrazloži, mislim da to dosta toga govori o Visokom savetu sudstva.
Gospodine ministre, vi ste veoma slatko nasmejali kada sam napomenula da vi kao deo izvršne vlasti, i te kako snosite odgovornost za reformu pravosuđa i to nije bila omaška, zaista i mislim da i te kako snosite veliku odgovornost. Snosite zaista, jer ne bi trebalo da se lažemo. Dakle, ne treba da se lažemo oko toga kako se prave koncepcije, programi i kako se rade planovi za reformu pravosuđa, za borbu protiv korupcije i kako u stvari se misli da se promeni trenutna loša situacija i u pogledu stanja u pravosuđu i u pogledu visokog stepena korupcije, organizovanog kriminala, dakle, svega onoga što predstavlja osnovno pitanje za funkcionisanje jedne pravne države.
Vidite gospodine ministre, Visoki savet sudstva je imao dve sednice, 21. i 28. maja 2013. godine, ako niste znali. Te odluke 21. i 28. maja imaju određene razlike u pogledu kandidata koji su predloženi za izbor sudija. Dakle, još marta meseca, 6. marta konkretnije, raspisan je oglas za izbor sudija. Dakle, 15 sudijskih mesta je predviđeno da se popuni. Dvadesetprvog maja, predlog je bio taj da zaista to bude 15 kandidata, međutim 28. maja se odluka menja sa još jednim kandidatom i vi sada 28. maja imate već 16 kandidata. Dakle, jedan kandidat više od onoga što je oglasom bilo predviđeno. Dakle, to je nedopustivo.
Ako je Visoki savet sudstva takvo jedno ozbiljno pravosudno telo, valjda bi bilo u redu da vodi računa o tome da i proceduru poštuje, pa ako raspiše oglas za 15, onda će da razmišlja o 15 kandidata, onda će svoj predlog koji daje Skupštini u tom smislu da usaglasi sa raspisanim oglasom. Dakle, to je već ozbiljan problem Visokog saveta sudstva.
Zatim, ovde se predviđa i traži se da Visoki savet sudstva predlaže, Narodna skupština po hitnom postupku razmotri predlog odluke i ređa zakonske članove. Zašto po hitnom postupku gospodine ministre, kada mi već sada imamo dvostruko više sudija od evropskog standarda? Vi ste oko 1.000 sudija vratili u pravosuđe. Dakle, gospodine ministre, gde sve te sudije rade? Da li vi znate gospodine ministre da imate sudije koji ujedno primaju i platu i penziju? Da li gospodine ministre znate da nije promenjena mreža sudova? Dakle, dvostruko više sudija i možda čak i više od onog broja koji je potreban za postojeću mrežu sudova.
Mi smo očekivali da ćete vi sigurno do početka leta da završite sve te predloge zakona i Zakon o sudijama i Zakon o uređenju sudova, o mreži sudova, itd, međutim, očigledno ste to nekako prolongirali za neka bolja vremena, ali ste požurili da birate nove sudije i to na ovako čudan način. Obrazloženje koje će Skupština da potpiše, da potvrdi, da izglasa je taj da Visoki savet sudstva je prilikom predlaganja kandidata posebno imao u vidu da u Osnovnom sudu u Novom Sadu ima upražnjenih sudijskih mesta. Dakle, nema veza oglasi, nema veze procedura, mi smo raspisali za 15, primićemo 16, jedan tu ili tamo, nije bitno. Ovo je kompromitacija tih sudijskih kandidata, ovo je dovođenje u pitanje validnosti celokupnog predlaganja svih ovih kandidata za izbor sudija.
Dakle, na koji način, mislite gospodine ministre da omogućite efikasniji rad sudova, ukoliko sa ovakvom skandaloznom odlukom Visokog saveta sudstva se pojavljujete ovde u ovom parlamentu i očekujete da parlament izglasa ovakav nonses, koji je sastavni deo obrazloženja Predloga odluke. Zaista, ovo jeste parlament i zaista jeste zakonodavno telo i predstavničko telo i mi prosto ne možemo sebi da dozvolimo ukoliko razmišljamo o tome da postoji ipak neko dostojanstvo poslanika i ovog skupštinskog zdanja.
Dakle, gospodine ministre, samo ako se pročita ovaj predlog, vi imate kompletnu argumentaciju zašto da ovaj parlament ne izglasa ovaj predlog Visokog saveta sudstva, i to je možda vama smešno, meni zaista nije smešno, meni je zaista tužno, a pored toga što mi je tužno, smatram da je to zabrinjavajuće, jer ukoliko ste vi iz ovog razloga, ukoliko ste vi u cilju ovakvih predloga smenili Natu Mesarević, predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, ukoliko ste vi u cilju ovakvih predloga primili 600 sudija u redove Srpske napredne stranke i tada ih inkorporirali u pravosudni sistem, time što ih je Ustavni sud vratio, onda gospodine ministre, to je daleko od smešnog, to je jako veliki problem za srpsko pravosuđe. Jako veliki problem je to gospodine ministre, što je Vrhovni kasacioni sud na svojoj prošloj sednici 26. aprila ove godine odlučio da ne podrži te kandidate koji su im predočeni, a u smislu forsiranja tih kandidata koji su završili Pravosudnu akademiju.
Dakle, Vrhovni kasacioni sud je stao na stanovište da Zakon o Pravosudnoj akademiji i to konkretno njen član broj 40, nije u saglasnosti sa Zakonom o sudijama, nije u saglasnosti sa Ustavom.
Štaviše, radi se o apriori favorizovanju kandidata koji su prošli određenu obuku tako što su bili primljeni od strane nadležnih organa Pravosudne akademije, koja ni u kom slučaju nije deo Visokog saveta sudstva, tako što su prijemni prilikom prijema polagali i bili primljeni, što znači da su oni već tada kada su krenuli u Pravosudnu akademiju bili izabrani za sudije.
Nema tu više ni Visokog saveta sudstva, nema tu ni parlamenta. To je jedan automatizam. To nešto što se kosi sa Zakonom o sudijama. To je problem, gospodine ministre. Umesto da krenete da zakone menjate i usaglašavate u najboljoj nameri i sa najboljim standardima EU, vi nekako uvek izaberete pogrešni put. Nemojte, gospodine ministre, da mi pričate o tome da je Evropska komisija, da je Venecijanska komisija bila toliko za Pravosudnu akademiju. Pogledajte vaše zakone i pogledajte u kojoj meri su ti zakoni problematični kada vi diskvalifikujete preko 400 sudijskih pomoćnika koji nisu završili Pravosudnu akademiju i koji nemaju mogućnosti ukoliko se direktno primenjuju ove odredbe Pravosudne akademije da budu izabrani za sudije.
Bilo bi mnogo bolje da ste vi prethodno rešili pitanje Zakona o sudijama, da ste rešili pitanje Pravosudne akademije, našli pravo rešenje i da ste tek tada odlučili da birate nove sudije, s obzirom da zaista imate veliki broj sudija. Zaista sada imate sudija na pretek. Zašto onda za ovih godinu dana nije ta efikasnost porasla u toj meri u pravosuđu, u srpskim sudovima, ukoliko su bili ti uslovi ispunjeni, što se kapaciteta i brojnosti tiče.
Gospodine ministre, to su ozbiljna pitanja. Ako se bavite pravosuđem, u tom slučaju ne možete da budete u toj meri površni i ne možete u toj meri da predviđate određene stvari. Ako insistirate na tome da se poštuju zakoni, da se poštuju procedure, zar nije najnormalnije da Visoki savet sudstva pokaže tu svoju volju da poštuje proceduru?
Šta ćemo sada, gospodine ministre, ukoliko je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da tu postoje određeni problemi sa izborom sudija? Šta ćemo ako utvrdimo da imamo jednog kandidata više? Da li tu postoje neki elementi koji nas eventualno upućuju na to da bi možda trebalo da se razmisli o mnogo čemu, između ostalog i o nečijoj političkoj volji? Možda ima i elemenata korupcije. Hajde da vidimo šta se to dešava kada na ovaj način prezentujete i predlažete jednu ovakvu odluku na skupštinsko usvajanje.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar.

Nikola Selaković

| Ministar spoljnih poslova
Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se prvo na temu zbog koje sam došao u Narodnu skupštinu kao predstavnik predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije, da govorim o Predlogu zakona o prekršajima.
Pre toga, moram da se osvrnem na nešto što je ovde provejavalo u prethodnoj diskusiji sve vreme, tokom koje sam se i nasmejao, kad čujete od narodnog poslanika, pa još i diplomiranog pravnika da priča stvari koje su protivustavne, da priča stvari koje ne stoje, da priča stvari koje su recidir neke prošlosti od pre 10, 15, 20 godina, onda se nekada i nasmejete.
Na kraju, jeste tužno i tu mogu da se složim, stvarno je tužno dosta toga što se čulo. Prvo, o Predlogu zakona o prekršajima. Kaže se – previše restriktivan zakon, kao da smo se dogovorili sa ministrom finansija kako da popunjavamo budžet, pa onda posle toga da su kazne koje su predviđene veoma oštre. Ko je želeo da sedne, da pročita, da se uveri, video bi da su kazne prepisane iz važećeg zakona, video bi da te kazne važe već četvrtu godinu. Dakle, sednete pa pročitate ono što je danas na snazi, pa vidite ono što se predlaže, upredite to i lepo govorite u Skupštini ono što je istina, a ne ono što nije.
Kaže – kažnjava se okrivljeni. Naravno, ali recite do kraja – okrivljeni se kažnjava kada daje netačne, odnosno lažne podatke o samom sebi, ne o prekršaju, već kada laže. Da li mislite da ne treba neko da se kazni ako laže? Mislim da treba. Svedok koji se ne odaziva na poziv, koji ne poštuje sud, treba da se kazni, i te kako treba da se kazni.
Međutim, meni ne pada na pamet da ovde istupam u ime Visokog saveta sudstva, jer u tom svojstvu nisam došao. To je prva stvar. Druga stvar, hvala vam na komplimentu ako mislite da sam toliko moćan da mogu da upravljam sa devet ljudi koji su odrasli, iskusni, stručni ljudi, u tom poslu mnogo duže od mene i da istupam u ime svih njih. Kao što rekoh, nisam kao takav došao.
Ono što je neustavno i što je ovde izrečeno, na šta sam se nasmejao, kaže – vi kao predstavnik izvršne vlasti odgovorni ste za rad pravosuđa. Ko može to da izrekne, za rad? Posle toga je došlo do ispravke, pa je rečeno – reforma. Pokušali smo da se ispravimo malo. Rečeno je – rad. Može da se ostvari uvid u transkript. Kaže – ja kao predstavnik izvršne vlasti, odgovoran za rad pravosuđa. Sedite, pročitajte Ustav. U Ustavu lepo piše ko je odgovoran za rad pravosuđa.
Kao diplomirani pravnik, kao neko ko je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, radio jedno vreme tu, imam svoje mišljenje i moje mišljenje kao pravnika ne mora da obavezuje, ali bio bih srećan da Srbija zaista nije izabrala ovaj jedan probni put regulisanja pravosuđa, pa da, recimo, kao u razvijenim demokratijama, kao što je to u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, da sudije imenuje ministar pravde, pa da onda ministar za to i odgovora.
U Srbiji nije takva situacija. Možda je nekad u prošlosti faktički to bilo tako, pa je to još jedan od recidiva prošlosti koji provejava kroz čitavu ovu diskusiju. Šta je evropski standard za broj sudija? Dajte mi taj evropski standard. Ne postoji, zato što sudija u Španiji i sudija u Švedskoj i sudija u Srbiji, sudija u Moldaviji ne rade isti posao. U Španiji na jednog sudiju dolazi od tri do četiri sudijska pomoćnika. Oni pišu presudu. On samo vrši njenu konačnu korekciju i kaže ovo može ili ovo ne može da ide. To nije posao sudije u Srbiji.
Po tom standardu koji Komitet Saveta Evrope plasira kao neki standard o broju sudija, ali je to vrlo relativno, po tom standardu, recimo, jedna Slovenija ima tri puta više sudija nego što propisuje standard. Budite iskreni, pa to recite. Ako mene iskreno pitate, na osnovu podataka, procena kojima raspolažemo, Republici Srbiji je potrebno sudija i na to ukazuju svi relevantni podaci. Ali, ne postoji evropski standard koji će reći koliko na 100.000 stanovnika dolazi sudija.
Pomenuo sam Sloveniju. Slovenija na eks-Ju prostoru ima najviše, zatim Hrvatska. Tek na trećem mestu je Srbija, a obe zemlje koje sam prvo pomenuo su članice EU. Valjda bi bilo uputno da one ispunjavaju evropski standard.
Očekivani su do leta da budu završeni zakoni. Zakoni, predlozi, odnosno nacrti zakona su završeni ima već četiri meseca. Zašto nisu u Narodnoj skupštini? To je već posebna priča. Izuzetno mi je drago kada čujem nekoga ko se na rečima zalaže za evropske vrednosti, a onda kroz priču u potpunosti negira to svoje zalaganje. Nisu zato što je Evropska komisija svojim mišljenjima blokirala za sada usvajanje tih zakona. Zbog čega? Zbog političkog pitanja broj jedan u Srbiji, a to je pitanje razgovora o KiM u Briselu. To otvoreno kažem pred građanima Srbije, građani imaju pravo da to znaju, jer smo rekli da će na proleće ti zakoni biti pred narodnim poslanicima. Jesu li bili? Nisu bili. Da li je to van domašaja naših moći? Mogli smo to da uradimo, ali to bi za sobom nosilo mnoge posledice, a onda bi oni koji se danas pozivaju na evropske vrednosti prvi skočili što se to tako radi.
Moram nešto da kažem što je potpuno paušalno izneto. Kaže – 400 sudijskih pomoćnika. Nije tačno. U Srbiji radi 1.527 sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Među njima se nalazi veliki broj izuzetno dobrih, stručnih, sposobnih kadrova. Kada je donet Zakon o Pravosudnoj akademiji, donet je kao neka vrsta "leks specijalisa". Niti sam radio na njegovoj izradi, niti sam ga predlagao, na funkciju ministra sam stupio kada je taj zakon bio na snazi. Bila je jedna rečenica, kaže – pogledajte vaše zakone. Nema ovde mojih ili vaših zakona, ovo su zakoni Republike Srbije, koji nas sve obavezuju i po svima smo dužni da postupamo.
Kada već iznosite podatke o broju kandidata koji su predloženi za izbor, onda budite iskreni do kraja. Znate, poluistine su najopasnije stvari na svetu. Ako hoćete da kažete istinu, recite je celu a ne pola.
Ponosan sam što sam kao član Visokog saveta sudstva prethodne nedelje mogao da prisustvujem na sednici kada su se prvi put posle 2009. godine birale sudije. Bilo je upražnjeno 21 sudijsko mesto u Upravnom sudu, Privrednom-apelacionom sudu, dakle u Upravnom devet, u Privrednom-apelacionom sudu tri i još devet sudijskih upražnjenih mesta u privrednim sudovima. Dakle, ukupno 21 mesto. Od devet mesta u Upravnom sudu, na tri mesta su došle sudije, na šest mesta je predložen Narodnoj skupštini izbor šest savetnika iz nekadašnjeg Vrhovnog suda, danas Vrhovnog kasacionog ili Upravnog suda. Najmanje godina savetničkog staža ima kandidatkinja koja je osam godina savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, a najviše ima ljudi sa po 13 godina.
Nepodeljeno je mišljenje sudija da su ti savetnici možda stručniji i od nekih sudija, a predloženi su da budu izabrani. Pazite, odnos šest naprema tri, dve trećine savetnici, jedna trećina sudije.
Kada su u pitanju privredni sudovi, od devet upražnjenih mesta u privrednim sudovima u Beogradu, Pančevu, Somboru, Subotici, Novom Sadu i Valjevu, na devet upražnjenih mesta pet sudijskih pomoćnika, četiri sudije. Mislim da to govori o nečemu vrlo pozitivnom. Naravno, za Privredni apelacioni sud kao drugostepeni sud, kao sud republičkog ranga su ipak birani ljudi iz privrednih sudova koji imaju sudijsku funkciju trenutno.
Dajte, budite jednom fer i iskreni i okrenite medalju na obe strane, pa kada je nešto dobro, recite – to je dobro.
Kaže se da kroz ove odredbe, iako kažem da neću preći tu granicu i neću komentarisati niti govoriti o ovoj tački dnevnog reda za koju nisam pozvan da ovde govorim, ali sam prozvan kao odgovoran što poštujem zakon koji je ova Narodna skupština usvojila. Upravo EU zahteva "favorizovanje" kandidata koji su prošli kroz početnu obuku Pravosudne akademije. Upravo je EU Pravosudnu akademiju jedino pozitivno ocenila u prethodnoj reformi pravosuđa do kraja i nedvosmisleno.
Ovog puta se predlažu kandidati koji su upisali Pravosudnu akademiju dve godine pre nego što sam stupio na funkciju ministra. Dakle, dve godine pre nego što sam stupio na funkciju su ti ljudi upisali akademiju. Da li mislite da sam mogao da utičem na njihov prijemni ispit, na kriterijume njihovog izbora? Verovatno koliko i vi, ali sam uveren - i manje od toga.
Kada je reč o Predlogu zakona o prekršajima, molim vas da sednete i da ga pročitate bolje. Ako kažete – kažnjava se okrivljeni, kažnjava se u kom slučaju? Ne u vezi sa prekršajem, već kada iznosi netačne podatke o sebi. Ako kažete da je zakon restriktivan, uzmite nešto što je u uređenom svetu praksa. Ovde to nismo uradili, a nismo uradili zbog teške ekonomske situacije u kojoj građani Srbije žive. Pogledajte stopu inflacije pre četiri godine kada su vršene izmene i dopune važećeg Zakona o prekršajima, kolika je ona bila u prethodne četiri godine, šta se to izdešavalo, pa je bilo negde i za očekivati da se za taj iznos povećaju i kazne. To nije urađeno.
Prekršajni sudovi su sudovi sa kojima se najveći broj građana Srbije najviše i najčešće susreće. Ona moraju da budu lica efikasnosti pravosuđa. Stvarnost u prekršajnom sudstvu u Srbiji je sasvim obrnuta. Uveren sam da će ovaj predlog zakona tu stvarnost poboljšati i da će tu efikasnost poboljšati. To je ono gde ja kao ministar pravde i državne uprave mogu da utičem na efikasnost pravosuđa, da putem Vlade Republike Srbije predložimo bolje zakonsko rešenje koje će omogućiti da pravosuđe i kasnije radi. To je, možda, jedina stvar u kojoj ste bili u pravu. Mislim da ovim zakonom pravimo jedan korak u dobrom smeru da do povećanja te efikasnosti i dođe. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima Nenad Konstantinović, povreda Poslovnika.
...
Socijaldemokratska stranka

Nenad Konstantinović

Demokratska stranka
Predsedavajuća, povredili ste član 107. jer ste bili dužni da opomenete ministra koji vređa dostojanstvo Skupštine, vređa sve poslanike koji sede u ovoj Skupštini jer im se obraća na jedan omalovažavajući način i sa nipodaštavanjem.
Prvi put moram da priznam za pet godina da prisustvujem situaciji u kojoj jedan ministar, mahajući prstom i preteći se obraća jednoj narodnoj poslanici, govori o tome da treba neko ovde da sedne i pročita zakon, da pročita Ustav, da nauči da mu je smešno to što govori narodni poslanik, ili da je tužno to što govori narodni poslanik.
Mislim da morate da opomenete ministra, koji jeste mlad i jeste prvi put u ovoj ulozi. Mora da zna da Skupštinu biraju građani Srbije i građani biraju svoje predstavnike, a Skupština bira Vladu i Skupština kontroliše Vladu, a ne Vlada da kontroliše Skupštinu i šta govore narodni poslanici. Molim vas da ubuduće opomenete svakoga ko se ne ponaša na jedan dostojanstven način, naročito ministra kada govori urušavajući ugled Skupštini i narodnih poslanika.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Smatram da nisam povredila član 107. Poslovnika, jer je ministar odgovarao narodnom poslaniku. To je vaš utisak, ja nisam imala taj utisak, dozvolite mi da imamo različite utiske o tome.
Dakle, niti sam videla da je ministar mahao prstom, zaista nisam videla taj trenutak. Ukoliko jeste, molim ministra da to više ne čini, ali zaista nisam videla da je to tako. Mislim da je ministar vrlo argumentovano odgovarao narodnoj poslanici.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović, replika.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, meni je zaista drago što ste vi, na kraju, shvatili poentu da novčane kazne treba da se smanjuju. Dakle, mi danas razgovaramo o vašem predlogu zakona, o predlogu zakona koji je na dnevnom redu, ne o starom zakonu. Danas razgovaramo o novčanim kaznama koje su deo ovog Predloga zakona. Drago mi je što ste shvatili da su te kazne visoke. To je uredu.
Međutim, gospodine ministre, niste mi odgovorili na jedno jasno pitanje. Vi jeste član Visokog saveta sudstva po funkciji, gospodine ministre, ja sam se vama obraćala kao članu Visokog saveta sudstva zato što nisam imala kome drugom da se obraćam od predstavnika ove odluke predloga Visokog saveta sudstva. To je problem, gospodine ministre, što ste vi deo izvršne vlasti i kao deo izvršne vlasti vi ste ušli u polemiku samnom o sadržini ovog predloga koji potiče iz Visokog saveta sudstva iz druge grane vlasti. Toliko, gospodine ministre o čitanju Ustava, o čitanju zakona itd.
Znate šta, ja razumem da ste vi mlad čovek i prosto na tu vašu mladost prihvatiću taj vaš, kako da vam kažem, nedostatak nekog uvažavanja i pristojnosti, ali ne mogu da vam progledam kroz prste, gospodine ministre, kada ovde kao ministar se obraćate meni kao narodnoj poslanici. Dakle, u toj nekoj koleraciji mora da postoji poštovanje. Evo, ovih mojih dva minuta na onih vaših 15 ili 20 minuta.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik
Vučeta Tošković, povreda Poslovnika.