Hvala.
Narodna poslanica Judita Popović, izvolite.

Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i u ovom članu 39. postoji ta sistemska greška, zato što se te ogromne kazne mogu propisati zakonom ili uredbom. Ogroman je raspon tih kazni. Raspon se kreće od 5.000 do 150.000, od 50.000 do 2.000.000 dinara i od 10.000 do 500.000 dinara. Dakle, to je ogromna kazna za sadašnje stanje, što se egzistencije građana tiče, što se tiče privrede, a pri tome se daje ogromno diskreciono pravo sudiji, koji odlučuje koji iznos kazne će presuditi.
Dakle, ne vodi se računa ni o tome u kakvom stanju se trenutno nalazi država, ne vodi se računa o tome da još uvek i uredbom mogu te kazne da se propisuju i ne vodi se računa o tome koja će posledica nastupiti sa ovako velikim kaznama. Jeste to pravi primer demagogije, kada vi kažete da, ukoliko neko nema para, onda faktički ne bi trebalo da vrši ni prekršaje. To jeste demagogija, nemaš para – nemaš prekršaja, i u tom slučaju ne moraš da platiš ni kaznu. U prevodu to to znači, kada vi govorite o tome da su potrebne tako visoke kazne.
Nisam ovde čula nijedan argument koji je išao u tom smeru, da ubedi bilo koga u ovoj sali ili da ubedi javnost da su te visoke kazne pravi odgovor na eventualne prekršaje. To je jako bitno, da mi raščinimo stvari, šta mi u stvari hoćemo, da li hoćemo represiju ili hoćemo prevenciju. Ako hoćemo prevenciju, to se može postići i na druge načine, ali sigurno ne sa ovakvim kaznama i sa ovakvim rasponima.

Hvala.
Ministar Selaković, izvolite.

Šta u prevodu šta znači, zavisi i od onoga ko prevodi. To je prva stvar.
Druga stvar, ovde treba biti iskren pa reći da se radi o jednoj opštoj normi. Zamislite sada da se pred vama nalazi predlog Krivičnog zakonika, gde se kritikuje zašto može da se izrekne kazna zatvora od 15 dana do 40 godina. To je opšta norma. Postoji norma u kojoj se propisuje šta je kazneni maksimum.
Voleo bih da ovu kreativnost i ovu energiju svi zajedno iskoristimo onoga trenutka kada se zakonima budu propisivali konkretni prekršaji, kada se u jedinicama lokalnih samouprava i u pokrajinskoj Skupštini takođe odlukama budu propisivali konkretni prekršaji i da se tada interveniše.
Dakle, reč je o opštoj normi. Pogledajte, možete da kažete – veliki je kazneni raspon. Ja kažem – ogroman je broj zaštitnih dobara koji se ovim prekršajima štite. Ne možete ih klasifikovati. Svugde je u svetu normalno da se propiše opštom normom šta je kazneni minimum, šta je kazneni maksimum.

Hvala.
Judita Popović, replika.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Radi se o tome, gospodine ministre, da postoji neki istinomer. Po tom istinomeru vi ste negde ispod one pozitivne lestvice. Dakle, ne postoji krivično delo gde je predviđen raspon kazne između 15 dana i 40 godina.
Zaista, gospodine ministre, možete da se pozivate na opšte norme, na opšte norme što se kažnjavanja tiče i tu zaista nemamo zamerki, ali onda budite iskreni kada dajete odgovor – zašto ste se odlučili na ovakav raspon visina kazni? Ogromna je kazna od 150.000 dinara za fizičko lice i ogromna je kazna od 2.000.000 za pravna lica. Tu nijedna opšta norma vas ne može da amnestira i ne možete nikako ovaj zakon da uporedite sa Krivičnim zakonikom, ni sa Zakonom o krivičnom postupku. Ovde se ipak radi o jednoj manjoj društvenoj opasnosti, kada govorimo o prekršajima.
Gospodine ministre, bilo bi dobro da, kada predstavljate neki zakon ili kada razgovarate sa poslanicima, imate u vidu da ovu polemiku i ovu debatu i ovaj razgovor slušaju i građani, javnost prati i bilo bi dobro da javnost zaista bude upućena u to o čemu se govori i na koji način se govori.

Hvala.
Ministar Selaković, izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da, kada nešto kritikujemo, pažljivo slušamo i ono šta kritikujemo. Rekao sam da je opšta norma po kojoj se za jedno krivično delo ne može izreći kazna zatvora veća od 40 godina, ne za konkretno krivično delo. Pričam o opštim odredbama, kao što opšte odredbe stoje i u ovom Predlogu zakona o prekršajima. Onda se propisivanjem pojedinih prekršaja kroz druge zakone te odredbe razrađuju.
Ako kažete – mnogo je 150.000 dinara, ja sam rekao – ne za svaki prekršaj. Postoje prekršaji kojima fizičko lice treba da bude kažnjeno najoštrijom kaznom i dao sam vam primer. Neko upravlja motornim vozilom bez vozačke dozvole za tu kategoriju vozila ili vozilom koje nije registrovano. Zamislite koja opasnost onda postoji da dođe do nastanka štete ili do izvršenja nekog krivičnog dela.
Recimo, Zakonom o privrednim društvima propisuje se novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za prekršaj koji učini krivično lice. Kada pročitate taj deo početka tog člana 587. možete da kažete – da, to je zaista mnogo. Ali, hajde da vidimo za koji je to prekršaj. Kaže se – ako to fizičko lice ponudi ili da novčanu naknadu ili drugu korist akcionaru javnog akcionarskog društva u cilju pribavljanja punomoćja za glasanje na Skupštini tog društva – korupcija – ili za to da neko na Skupštini javnog akcionarskog društva glasa ili ne glasa na određen način – opet korupcija. Da li treba taj da bude žestoko kažnjen?
13/1 MO/LjL 12.10-12.20
Imamo slučajeve privatizacija, kriminalnih privatizacija nekih preduzeća koja su upravo vršena kroz zloupotrebe prava glasanja u skupštinama akcionarskih društava. Naravno da treba zakonom zapretiti da će biti žestoko kažnjen ako takvom nečem pribegne.
Dakle, da li sam za to da se vodi jedna životna kaznena politika koja će uvažavati teške životne okolnosti i ekonomske prilike koje vladaju u Srbiji? Jesam, ali, ako donosite opštu normu, a ovim zakonom se donosi opšta norma za sve prekršaje, da to ne može biti kazna iznad 150 hiljada dinara.
Još jednom kažem – pozivam vas, kako poslanike vladajućih stranaka tako i poslanike opozicije, da upravo kao rezultat ove naše dobre rasprave i sednice u onom trenutku kada se drugim zakonima budu propisivali prekršaji, reagujete na ovakav način, tamo gde je to potpuno razumno i gde za to postoji osnov. Ali, ovo jednostavno nije zakon gde se treba na ovakav način intervenisati. Postoje neke nelogičnosti u drugim zakonima i treba ih ispravljati.

Hvala.
Reč ima Judita Popović.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, slažem se sa vama oko toga da prekršaji moraju biti kažnjeni i oko toga zaista nemamo dileme. Mi se ne slažemo oko tog raspona između najmanjeg i najvišeg iznosa, čak i u toj opštoj normi.
Radi se o tome da mi moramo da napravimo razliku između prekršaja i krivičnog dela. Dakle, to su dve potpuno različite stvari. Mi ne smemo da zamenimo teze. Različit je nivo društvene opasnosti između prekršaja i krivičnog dela. Zato i imamo Zakon o prekršaju. Zato imamo i Zakon o krivičnog postupku i Krivični zakonik. Dakle, to je ta razlika, gospodine ministre.
Protiv korupcije ne uspeva borba ukoliko vi težište stavite samo na represiju, ukoliko težište stavite isključivo na marketing i ukoliko jedan jedini čovek vam promoviše borbu protiv korupcije tako što javno najavljuje hapšenja, pod znacima navoda, javno najavljuje na koji način će ta ista represija o kojoj ste vi danas govorili biti primenjena na one ciljne grupe i one pojedince koji će biti targetirani. Dakle, radi se o tome da mi danas razgovaramo o Zakonu o prekršajima pa onda da ostanemo u okvirima te tematike, prekršajne.