Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, mogu da nađem razumevanje za vaš stav da je gornji maksimum nešto što je u ovoj situaciji opravdano. Hajde da krenemo od te činjenice, ali ne mogu da nađem razumevanje da ne postoji spremnost da se promeni donja granica.
Ako danas imamo informaciju da je minimalac u Srbiji niži nego u Kini i da je u Kini minimalna zarada 200 evra, a u Srbiji 188 evra i ako ono zašta smo mi ovde u godinama unazad bili ubeđeni da predstavlja jeftinu radnu snagu - Kina i da svi beže tamo zato što je jeftina radna snaga i zato što su minimalne zarade najmanje, ispostavilo se da je minimalna zarada u Srbiji manja nego u Kini. Ako pođemo od toga da je prosečna zarada poslednjih godinu dana ostala gotovo ista, razlika je u par stotina dinara u Srbiji, gde su penzije realno manje nego što su bile, vidimo da su građani Srbije u jednoj teškoj poziciji, kada govorimo o plaćanju kazni.
Navešću vam jedan primer. Maloletnik od 13 godina i 10 meseci ode kod druga da se igraju i on uzme da upravlja motorom starijeg brata njegovog druga. On taj motor vozi bez dozvole i zaustavi ga policija, legitimiše ga, nema dozvolu, napiše mu prekršajnu prijavu. S obzirom da je mlađi od 14 godina, po vašem zakonu, roditelji odgovaraju. Kako ste sami pomenuli, kazna je između 100.000 i 120.000 dinara za taj prekršaj. Da li su roditelji u stanju minimalnu prekršajnu kaznu od 100.000, u ovom trenutku, koju je pričinio njihov maloletni sin ili kćerka ispod 14 godina, 13 i po godina, time što je uzeo od prijatelja i upravljao nekim motorom do 50 kubika, to je bicikl sa motorom do 50 kubika, i time bio legitimisan bez dozvole, roditelji odgovaraju u toj situaciji za to prekršajno delo? Minimalna kazna, kako ste pomenuli, je 100.000 dinara. To su dve i po prosečne plate u Srbiji. Naredne godine će biti još manje, zato što će biti ograničen rast plata, penzija i ostalih prihoda, a naravno, kroz inflaciju i sve ostalo će skakati, sve druge cene.
Mi smo u situaciji da imamo jedan maksimum koji je, možemo da kažemo, opravdan, jer ima onih koji će to moći da plate i nalazimo se u situaciji da prosečan građanin Srbije neće moći da plati minimum. Ako pođemo od činjenice da mi prihvatimo vaš stav da je maksimum u redu i vi ste to pokazali, pravosuđe, da postoji neko ko je u stanju da plati 12 miliona evra kaucije da se brani sa slobode, za nekog je to neki drugo i sud njemu odredi kauciju od 200.000 evra. Treba poći od toga da se spusti donja granica za kazne i da ne bude donja granica 100.000 dinara, neka donja granica bude 50.000 dinara, da ne bude kažnjavanje upereno u pravcu ugrožavanja egzistencije naših građana. Jer, ako imamo u Zakonu o saobraćaju kaznu od 100.000 do 120.000 dinara, vi imate ovde opšti raspon od 5.000 do 150.000 dinara, ali treba imati u vidu kažnjavanja koja se izriču u ostalim zakonima, prekršajne kazne.
Dolazimo u situaciju da ćemo mi ugroziti egzistenciju porodica u Srbiji, time što neće biti u mogućnosti da plaćaju kazne. Možemo da se dogovorimo, neka ostane gornja granica ta, ali da se ostavi pravo sudovima da u skladu sa imovinskim stanjem okrivljenih donose odluke o visini kazne. Treba smanjiti, ako već ne prihvatite da se raspravlja o smanjenju gornje granice, treba smanjiti donju granicu i dati uputstvo, vi ste ministar, i usaglasiti sve ostale zakone, videti, koji ugrožavaju ekonomsku situaciju i egzistenciju građana Srbije. U situaciji kada građani Srbije dodatno osiromaše, bez nade da će se njihovo ekonomsko stanje popraviti u narednim godinama, treba voditi računa da kazne budu naplative i da oni kazne mogu da plate.
Kazna od 5.000 dinara možda za nekog nije ništa, ali za nekog ko prima 20.000 dinara, za njega je to ozbiljna kazna. To je minimalna kazna u saobraćajnom prekršaju i uopšte po ovom zakonu minimalna kazna. To je nepropisno parkiranje, upotreba mobilnog telefona, to su kazne koje ne povlače za sobom one bodove, za koje se govori u Zakonu o saobraćajnim prekršajima. To za nekog nije mnogo. Za nekog je to ogromna svota. Za nekog su to patike i ranac za 1. septembar za školu.
U tom kontekstu, treba videti na koji način da se kazne usaglase sa imovinskom situacijom, da kaznene budu represija za siromašne a stimulacija za one koji imaju para da se ogluše potpuno o prekršaje, jer će uvek narod biti taj koji plaća, već kazne treba da se razmere i odrede u skladu sa imovinskim stanjem.
Zato, prosto razmislite u budućnosti o tome da se donja granica prilagodi imovinskom stanju i da se ne ugrozi egzistencija porodice u Srbiji i da budu kazne naplative da se donja granica smanji i na taj način da napravimo jedan pravični sistem kažnjavanja. Na ovaj način kako stoji ovde u zakonu, mislim da ćemo doći u situaciju da kazne neće biti naplative ili će biti u onoj meri u kojoj su to sada, što je potpuno neprihvatljivo i samo govori o neefikasnosti našeg pravnog sistem i neefikasnosti sistema kažnjavanja u Srbiji koji pokazuje svu svoju nemoć u adekvatnim okolnostima. Mislim da je to tema o kojoj mi treba ovde da razgovaramo, kada već vodimo jednu širu raspravu. Hvala.