Hvala, gospodine Vučiću.
Kako da vam kažem, karakter je osoba. Naši postupci sačinjavaju ono što mi jesmo. Niče je rekao – ma koliko se trudili ne možemo biti veći od sopstvene biografije.
Pre, valjda, šest godina pričali ste o nekom mom navodnom nezakonitom bogaćenju. Hvala, što danas, šest godina kasnije, i posle, otvoreno ću reći, orkestriranja sa vaše strane mog medijskog ubistva. Da, to su konkretne reči. Milo mi je što ste danas potvrdili da u tome nema ništa.
Pošto ste izabrali kolegu koji radi u firmi gde sam ja nekada radio, doduše na nekom višem hijerarhijskom mestu, pitajte njega da li sam se ja vratio na tetkin kauč, pitajte ga da li je to bila istina. Milo mi je što danas, čini mi se, zatvaramo i ovu neku sterilnu polemiku i što ćemo, nadam se, biti u stanju da se skoncentrišemo na ono što su potrebe naših građana. Ova kriza je velika, veća i od ove vlade i od ove koja će biti izabrana i nadam se da ćemo na ovaj način upristojiti i rad Narodne skupštine i naš politički diskus. Hvala.

Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.

Istine radi, nisam rekao da je to definitivno završeno. Samo sam rekao, gospodine Đeliću, da trenutno stvari tako stoje, a nadam se da će to biti onako kako ste vi poželeli, ali o tome će, naravno, konačan sud dati nadležni državni organi.

Hvala vam. Ovo je direktna pretnja poslaniku. Nemam nikakvog problema sa tim, ali želim samo da kažem jednu stvar.
Gospodine Vučiću, šest godina kasnije imate svu vlast. Pred svim građanima Srbije, pozivam vas lično, sve pripadnike vaše radne grupe, sve organe države Republike Srbije, dođite kod mene kući sutra, dođite prekosutra, dođite kada imate vremena, dođite da sve pogledamo. Ako bilo šta ima u onome što sam ja uradio, a nema, znam šta mi sleduje. Ako ne, gospodine Vučiću, najmanje što očekujem od vas je jedno javno izvinjenje. Da li je u redu?

Ne znam što ste se toliko uznemirili, gospodine Đeliću. Svakako ću se izviniti za svaku svoju reč u Skupštini, ne danas, nego od pre šest ili deset godina, kada je to bilo, ali ja ne idem po kućama i nema razloga da idem po kućama, jer nadležni državni organi mogu da pogledaju papire i iz toga što nadležni državni organi budu videli u papirima, oni će doneti odluku. Da li ću se ja izvinjavati ili će biti neki drugi slučaj, da ostavimo malo vremena. U svakom slučaju, ja nemam problem sa tim da kažem da sam pogrešio, za razliku od nekih drugih, samo nemojte da donosimo prerane zaključke. Ja uvek volim da država temeljno obavi svoj posao. To nema veze sa pretnjom, pošto, ponavljam, meni je uvek mnogo lakše, ali nemojte da dobacujete, nemojte da pretite, nemojte da vičete, da se izvinim i mnogo bih to voleo. Mnogo bih to voleo i nadam se da će to biti i ovoga puta slučaj, ali nemojte da prejudicirate konačan stav nadležnih državnih organa. Hvala vam najlepše.

Reč ima gospođa Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, gospodo predsednici izvršne vlasti, baš sam zadovoljna što je proteklih sat vremena prošlo u ovakvoj diskusiji. Taman sam pomislila da ćemo ući u neku neverovatnu priču o rekonstrukciji Vlade koja se zasnivala na nekom čudnom patosu predstavnika opozicije oko toga kako treba biti korektan, kako treba biti isključivo pristojan, pristojnost se podrazumeva u Narodnoj skupštini, ona je određena Poslovnikom, i kako otprilike moramo da budemo jako nežni i sofisticirani jedni prema drugima, iako su rezultati koji su pokazali kako su određene stranke…
Ako možete da zamolite poslanike, ja ne čujem sebe. Možda me oni čuju. Možda su to poslanici iz moje poslaničke grupe, vrlo verovatno. Zahvaljujem.
Dakle, baš je dobro što smo se vratili u ovakvu diskusiju, s obzirom da je na dnevnom redu rasprava oko rekonstrukcije i ovde su ljudi koji sede ceo dan sa nama, i baš je lepo da vide kako je sedeti u poslaničkim klupama, a koji će biti odgovorni u naše ime sutra za ono što će biti rezultat ove vlade.
Dakle, žao mi je što se tema rekonstrukcije svela na kritiku opozicije oko dužine trajanja rekonstrukcije. Na osnovu onoga što smo imali prilike da čujemo u ova tri dana, rekonstrukcija se poima sa stanovišta opozicije kao neka iznuđena aktivnost ove vlade, koja je bila jako neuspešna za godinu dana, što naravno nije tačno, a vreme koje je trebalo da bude dokaz serioznosti i ozbiljnosti i jednom uvođenju novog koncepta odgovornosti u politički život je otprilike definisana kao da mi kada rekonstruišemo Vladu zidamo Skadar. To stvarno nije tako i ja bih volela da objasnim zbog čega mislim da rekonstrukcija zaslužuje i tri dana rasprave u Skupštini, a po mogućstvu i više. Uopšte nemam problem sa tim da traje diskusija i duže i ne znam kakva je to argumentacija - zašto sedimo tri dana? Uopšte mi nije to jasno. Što se mene tiče, možemo i 10 dana da sedimo i po 12 sati dnevno, s obzirom da se tiče onoga što je veoma značajno za građane Srbije i verujem da ih to interesuje, tako da te žalopojke i kukumavke oko toga koliko traje rasprava o rekonstrukciji, što u javnosti, što u Skupštini, je besmislena.
Za to je dobar šlagvort dao gospodin Samardžić, koji je rekao jednu rečenicu, a ja sam je pribeležila. On kaže - šta ko radi u javnoj politici? Baš tako. Šta ko radi u javnoj politici? Sada, a pro po onoga što su predsednici DS rekli za izlaganje gospodina Rističevića, kako je bilo neumereno ili neukusno, ja se zaista ne slažem sa tim, ali ako vam više odgovara visokoparna fraziologija, kojom ćemo napraviti eufemizam za domete vaše vladavine, gospodo iz DS, možemo i tako da razgovaramo. To lepše zvuči i blaže zvuči, a prijatnije je i za uho. Međutim, suština je ista.
Sa druge strane, ta priča o tome šta ko radi u javnoj politici i u javnom životu Srbije dovodi do toga da pohvalimo ovu vladu, koja je uvela deliberativnu demokratiju na delu. Deliberativna demokratija znači sistem vlasti u kojem se o svim javnim stvarima odlučuje zajedničkom raspravom. Mi smo ovde tri dana u zajedničkoj raspravi. Ona ima svoje manjkavosti, puno je diskutanata i brojne argumentacije i zato nije uvek prikladna, ali je i te kako važna da građani razumeju šta su ciljevi ove Vlade.
Bilo mi je veoma čudno da slušam tri dana argumentaciju koja se svela na meandriranje po odredbama Poslovnika i kršenju onoga što jeste minimalna ili proceduralna demokratija, jer procedura je, kao što znaju gospoda koja se nalaze u strankama demokratske i liberalne orijentacije, suština minimalne i savremene demokratije. Prema tome, zloupotreba je bilo puno i ne razumem zbog čega poslanici opozicije misle da rasprava o rekonstrukciji treba da bude samo tema poslanika opozicije. I te kako mislim da poslanici vladajućih stranaka imaju šta da kažu na tu temu. To je verovatno poimanje posledica onoga što su nekada dok su bili u vlasti bili isključivo glasačke mašine. Mi to nismo, imamo svoje mišljenje, imamo svoj stav i to ćemo, naravno, reći, pa nek potraje rasprava. Šta je tu problem?
Što se tiče same rekonstrukcije, da li je ona kozmetička i da li je ona samo formalna i da li se svela samo na personalna rešenja? Prvo, ona nije samo kozmetička, ona nosi jednu jaku strukturnu dimenziju reforme ili rekonstrukcije, a odnosi se na podeli dva veoma važna ministarstva koja jesu resorno odgovorna za ono što je gorući problem Srbije danas, a to su privreda i finansije, odnosno način na koji se efikasnije vodi ekonomska politika zemlje. Prema tome, sama ta stvar je dovoljna da ne bude protokolarna rekonstrukcija. Sa druge strane, personalna rešenja, odnosno personalne promene do kojih je došlo takođe nisu samo personalne, to su konceptualne promene. Konceptualne su zbog toga što se uvode ljudi koji nisu stranački kadrovi.
Ako me pitate lično, i to moje kolege iz stranke znaju i mene nije sramota to javno da kažem, ja nisam baš prigrlila ideju o nezavisnim ekspertima i nestranačkim ličnostima. Imam svoje razloge za to. Mislim da smo mi svi u političkoj kompeticiji, u političkim strankama dovoljno kompetentni da možemo da učestvujemo u vođenju politike. Naravno, uvek ima i boljih od nas, koji nisu u politici i treba ih privući, treba raditi na tome da ti ljudi uđu u javnu politiku, pa zašto da ne i u političke stranke, ali to nije uslov.
Međutim, onda sam razmišljajući zbog čega su zapravo u prednosti kandidati koji nisu članovi stranke došla do zaista razumevanja izvanredne pozicije stranke koja predlaže nestranačke ličnosti, a u ovom slučaju SNS. Zato što neće vama, gospodo budući ministri, trebati jedna kritizerska opozicija sa svojom frazeologijom za dobijanje političkih poena da biste radili bolje, zbog toga što je vaš rad prepoznat, što je vaše znanje prepoznato i uočeno i što vam je dato poverenje da radite na ciljevima koje je ova vlada i ova stranka, koja je okosnica Vlade, zacrtala. Budni monitoring naše vladajuće koalicije biće vam dovoljan podstrek da radite bolje nego što će to biti kritizerstvo opozicije. Sigurna sam da je to najveći kvalitet koji budući ministri koji nisu članovi stranke mogu da imaju. Zato što vas mi posmatramo onako kako posmatramo i članove naše stranke koji su u ovom slučaju ministri.
Vidim da su se izbegavala neka konkretna rešenja da se pomenu. Ja nemam problem sa tim da kažem, bar za one ljude koje poznajem.
Gospodin Mirović, kao kolega iz moje stranke, zaista je čovek koji je operativan, koji je ažuran, koji ima veliko političko iskustvo, ima i formalno obrazovanje izvanredno, i uopšte nemam sumnju da će biti pravedan u onome što je njegov resor i ažuran.
S druge strane, da ne budem ni tu do kraja nepoštena, čuli su nešto o gospodinu Ružiću. Gospodina Ružića poznajem lično, još sa fakulteta, bio je izvanredan student. Nemanjka mu znanja iz evropskih poslova, nemanjka mu političkog iskustva i ne znam zbog čega ste tako govorili o gospodinu Ružiću, mislim da nema razloga.
Gospodin Rodić je izvanredan čovek i visokog integriteta i visokih intelektualnih odrednica, visokog obrazovanja. Imala sam prilike sa njim da sarađujem kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti dok je bio direktor BIA i reći ću vam, da kada nekog nadzirete onda tek možete da utvrdite kako i koliko radi. To je čovek koji izvanredno poštuje zakonitost u radu i ja očekujem da će tako i nastaviti. Naravno, i sva druga rešenja ne vidim da su manje loša.
Ta priča oko biografija koju je gospodin Samardžić pomenuo, kao te biografije ne ulivaju poverenje. Pa znate šta, zaista se slažem da ni jedna biografija ne mora da ulije nikome poverenje. Zbog čega bi bilo kome nečija biografija sama ulivala poverenje? Ali, isto tako do pre godinu dana mi nismo mogli da procenjujemo biografije onih koje je kandidovala SNS. Sada kada ih vidite na delu, proceniće i građani na dobar ili loš način. Prema tome, prilika nekome ko ima dobru biografiju, svakako da treba da bude data.
S druge strane, još jedna stvar koju nisam razumela i tu ću zaista da se složim sa delom opozicije, to je što biografije zaista nisu dostavljene na vreme. Verujem, da kada su ovakve biografije predočene poslanicima i opozicije, da bi sasvim sigurno skratile raspravu i da bi smo postigli jedan dobar konsenzus, verujem da će predsednici opozicije upoznati sa ovakvim biografijama u velikoj meri glasati za naše kandidate.
Još jedna stvar, ja sam ovde pribeležila svašta, i kako je tekla rasprava tako se menjao tok rasprave, suština cele priče oko rekonstrukcije jeste uvođenje, kao što sam rekla, jedne konceptualno potpuno nove dinamike političkog života u Srbiji, a to jeste dakle i nestranačka ekspertska kategorija političara, a sa druge strane test odgovornosti. Ta čuvena prolazna vremena, ja se slažem, može i neki možda zanimljiviji izraz ili sintagma da se nađe, ali to jeste testiranje rezultata na određeno vreme. Zašto da ne? To će da bude reper za sve buduće u Vladi i ne samo za najviše nosioce vlasti već i za sve po dubini, dakle, od lokalnog nivoa do javnih preduzeća. Pa to je valjda dobra stvar. Ne razumem zbog čega bi trebalo kratko o tome da razgovaramo.
Samo još nešto oko nekih stvari koje su predstavnici opozicije na veoma frivolan način ocenjivali domete rekonstrukcija ili motive rekonstrukcije i vreme i dužinu trajanja rekonstrukcije. Zaista smatram da je argumentacija bila nedovoljna, prilično neadekvatna i prilično anemična, ali to je već na predstavnicima opozicije. Kažem, volela bih da nastavimo raspravu. Zašto da ne i duboko u noć? Kakve to veze ima? Kakve su to priče o noćnim vladama? Dokle god ima tema za razgovor ova skupština može da radi. Dokle god ne kršimo Poslovnik ili nešto što bi trebalo da bude dobar manir, ne vidim zbog čega ne bismo diskutovali. Hvala.

Narodni poslanik, Balša Božović.          

Uvaženi narodni poslanici, predsedniče, dragi građani, Vučiću, slušam vas ceo dan danas, nema teme koju niste promašili i nema teme na kojoj niste obmanuli građane.

Pre nekoliko dana samo neko je izjavio – država je prejaka reč za Srbiju i nije slagao. Srbija danas Vučiću, ne liči na državu. Posle samo godinu dana vaše prve Vlade Srbija je u potpunosti bankrotirala. Prvo politički, zatim finansijski i na kraju moralno. Nudili ste građanima bolji život. Bilo je tu velikih reči i velikih obećanja. Govorili ste da samo vi imate rešenje za Srbiju, a gde su danas ta rešenja kada stojite ispred nas i tražite podršku za smenu, bezmalo polovine Vlade, za koju ste juče govorili da je najbolja za Srbiju. Čija je to odgovornost? Alise Marić ili vaša, Vučiću, koji ste birali iste te ministre pre godinu dana i ne samo ministre već i vašeg premijera? Ko je kriv Aleksandre za ovih godinu dana …

(Predsednik: Molim vas, gospodine Božoviću, prvo dužni ste sa poštovanjem da se obraćate članovima Vlade, ne po ličnom imenu. Možete sa odrednicom gospodine, kao što se mi vama obraćamo svaki put kada kažemo ili po tituli funkcije koju gospodin Vučić obavlja, ali nemojte ga nazivati imenom i prezimenom pošto vam to ne ide u prilog, pogotovo tonom kojim vi govorite.)

Ko je kriv gospodine Vučiću za ovih godinu dana pakla gde je 40.000 ljudi ostalo bez posla? Slušao sam danas kako iznosite neke podatke koji nisu istiniti. Ne znam da li govore neistinu nama ili vi govorite neistinu građanima Srbije?

U ruci držim Republički zavod za statistiku i podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, jedinu međunarodno priznatu anketu o radnoj snazi u Srbiji, obe se poklapaju.

Oktobar 2012. godine - 22.4% nezaposlenosti, april 2013. godine - 24,1% nezaposlenosti. Šta je sa 6% manje plata i penzije ove godine? Ko je odgovoran za to što nema ni jedne investicije i ni jednog novog otvorenog radnog mesta? Ko je odgovoran što se borba protiv organizovanog kriminala svela na puštanje preko 3000 kriminalaca iz zatvora? Ko je odgovoran što je korupcija na svakom ćošku dok vi tu borbu simulirate tako što političke protivnike mesecima držite u pritvoru?

Ove rezultate nam niste obećavali pre godinu dana, gospodine Vučiću. Zašto se bojite odgovornosti? Kada se lomilo oko Kosova, podmetnuli ste Dačića. Sedi s vaše desne strane. Kada ste se zadužili četiri i po milijarde evra, rekli ste da je kriv Dinkić. Kada ga je na opšte oduševljenje građana Dačić izbacio iz Vlade, vi ste ga u tu Vladu vratili, pa ste ga unapredili funkcijom prvog zamenika zamenika premijera. Drago mi je što se igrate sa nama politike.

Kada su najteži bolesnici ostajali bez lekova, a deca umirala zato što država nije imala ni vremena, ni para za njih, vi ste rekli – pa, ja ne vodim zdravstvo. Pa, vi očigledno ne vodite ništa u Srbiji. Očigledno ni za šta niste odgovorni u ovoj zemlji. Kako je onda moguće za sve da se pitate? Da li je to ta vaša odgovorna politika?

U zatvor ste strpali Kolesara, ne želim da ga branim ovom prilikom, da budem sasvim jasan, zato što je na osnovu odluke Vlade, bez tendera, prodata „Železara“, a preuzeti dugovi. Pa, zar niste to vi pre mesec dana uradili sa JAT? Koliko ja znam, za razliku od „Železare“, JAT nije bio u stečaju.

Prvi put kada ste krenuli da se bavite ekonomijom pokazali ste, malo je reći, neviđeni talenat, pa ste hotel, koji je država platila 2.100.000 evra, prodali za 1.500.000 evra bez tendera. Šta je sa 600.000 evra razlike? Znate kako vi ono pitate nas, ko je uzeo te pare? Hoćete tako i sa „Telekomom“? Da li je to ta poštena rasprodaja državne imovine koju ste tako dugo najavljivali?

Gospodine Vučiću, ako ste vi nevini, a ne sumnjam da niste, zašto su onda ti ljudi u zatvoru? Ne očekujem da ćete priznati da ste krivi, zato što iz iskustva znam da neke stvari shvatate sa 20 godina zakašnjenja, ali i bez vašeg priznanja, činjenica je da je vaša prva Vlada za ovih godinu dana doživela debakl.

Recite mi koji su kriterijumi za ovaj cirkus od rekonstrukcije koji traje preko šest meseci i da li ste znali da samo za vreme rekonstrukcije je 20.000 ljudi ostalo bez posla? Nikada nismo čuli zašto su ljudi smenjivani. Smenjujete ministre, a ne želite da priznate svoju odgovornost.

U redu, recite nam makar zašto su oni smenjeni? Da li su smenjeni na osnovu učinka i rezultata ili zato što više nisu u vašoj političkoj milosti?

Evo, oko jednog možemo da se složimo, gospodine Vučiću, a to je Mrkonjić. Za godinu dana nije uradio gotovo ništa. Ali, kako je u Vladi ostao Velimir Ilić, koji je uradio još manje nego Mrkonjić? Kako u Vladi nije Alisa Marić, a ostao je Bačević? Da li imate kriterijume za nove ljude koje predlažete? Pa, vaš budući ministar finansija u svom prvom obraćanju javnosti, vaše ime i prezime je pomenuo preko 30 puta. Da li ga je to kvalifikovalo da uzme najvažniji resor u zemlji? Samo u jednoj rečenici je pomenuo meru koja se zove stezanje kaiša. Kakva je to genijalna mera? Bolje od toga su mogli i srednjoškolci u Srbiji da smisle. To je mogao da vam kaže i Nebojša Stefanović. Jeste Vučiću, a on je doktor.

(Predsednik: Gospodine Božoviću, već sam vas upozorio da gospodina Vučića oslovljavate na pristojan način. Sledeći put kada budete to uradili, ja ću vam izreći opomenu.)

Gospodine Vučiću, ako je jedini kriterijum za mesto ministra finansija Univerzitet Jejl, zašto ste pozvali nekog sa trogodišnjim osnovnim studijama, a niste, npr, Kori Udovički, koja je doktorirala na Jejlu?

Da li je istina da je budući ministar privrede ove Vlade, na svom tviter profilu, javno rekao da je najveća glupost koju je čuo u svom životu ta da će Lazar Krstić biti ministar za finansije?

Mi imamo bojazan da će ova vaša druga vlada, Vučiću, biti gora od ove prve.

(Predsednik: Izričem vam opomenu.)

Dovodite Guzenbauera da vas savetuje o evropskim integracijama. Pošto, ste gospodine Vučiću, nasledili ogromno iskustvo u evropskim integracijama Vojislava Šešelja, a onda ste pozvali stranca da vam pomogne u tom poslu. U redu.

Da li to košta 45.000 evra mesečno? To je pola miliona evra godišnje. Ko će to da plati? Građani Srbije.

Zašto bi građani Srbije plaćali vaša neznanja, mogla je da vas besplatno savetuje Milica Delević. Sa jedne strane, ne verujem da je bilo ko kompetentniji od nje po tom pitanju, a sa druge strane, verujem i da bi pristala, da im niste godinu dana porodicu provlačili kroz blato, pa je na kraju morala da ode iz zemlje.

Gospodine Božoviću, izričem vam drugu opomenu.