Gospodine predsednike, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vučiću, žao mi je što izlazite, ali neke stvari moraju da se razjasne ovde.
Gospodine predsedniče, to što smo mi navikli na uvrede od strane gospodina Vučića, ne znači da treba da dopustite da vređa i preti narodnim poslanicima.
(Predsednik: Izvinite, recite mi samo recite mi koji član Poslovnika je prekršen?)
Članovi 27. i 107.
Traženje krivca u DS i Draganu Đilasu, je zapravo skrivanje od …
(Predsednik: To nema veze sa povredom Poslovnika. Nemojte ulaziti u repliku. Recite šta sam ja učinio. Dakle, u čemu se sastoji povreda Poslovnika?)
Morate mi dozvoliti da objasnim u čemu se sastoji povreda Poslovnika.
To što se traži krivac u DS…
(Predsednik: Ali, to nema veze sa povredom Poslovnika. Dakle, nijedna stranka nema veze sa povredom Poslovnika.)
Ne mogu da vas pustim, jer ne želim da vas pustim repliku od dva minuta, već ćete vi na početku reći šta je povreda Poslovnika, šta sam ja učinio, a neka druga stanka. Šta sam ja učinio da povredim Poslovnik? To je suština.)
Dopustili ste da se potpredsednik Vlade uvredljivo izražava o narodnim poslanicima, da preti, da vređa. Da li je to malo? Da nije DS kriva što nemate sposobnosti da odgovorite na današnje probleme? Mi tražimo odgovornost za poljoprivredu, za obrazovanje, za privredu. Nemate rešenje. Umesto toga dobijamo uvrede, pretnje. Nije DS kriva. Balša Božović je završio isti fakultet kao i Aleksandar Vučić, ali mi nikada nećemo biti opozicija onakva kakva ste vi nama bili, ne mislim na vas lično. Mi gađamo argumentima, a ne cipelama. Mi prolivamo činjenice, a ne vodu i ne mislim na vas.

Shvatio sam poentu. Ovo je sad već ušlo u repliku.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, po Poslovniku. Izvolite.

Molim samo za malo tišine i da mi to ne uzmete kao vreme dok se ne umiri sala.
Gospodine predsedniče, smatram da ste povredili član 109. Poslovnika, jer član 109. je jasan kada može da se izrekne opomena narodnom poslaniku.
Nisam siguran da je bilo osnova ni po jednoj alineji iz člana 109. da se izrekne opomena. Ukoliko ste izrekli opomenu, bilo bi dobro i da ste rekli o kojoj alineji se radi, jer tada bi apsolutno videli da postoji neravnopravan odnos predsedavajućeg, odnosno predsednika Skupštine prema učesnicima u raspravi.
Činjenica je da na osnovu člana 116. Poslovnika odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuje se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Nije isti odnos prema narodnim poslanicima i drugim učesnicima između ostalog prema prvom potpredsedniku Vlade.
Upravo zbog toga smatram da ukoliko neko pominje ono što se tiče privatnog života, činjenica i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, i predsedavajući ne postupi saglasno članu 109. prema drugim učesnicima, a govorilo se o navodno neobrazovanim ljudima koji su diplomirani pravnici. Između ostalog, pominjući druge ličnosti, nije bilo pominjanja za druge osobe, između ostalog i gospodin Đilas. Upravo zbog toga, ukoliko imamo jedan tretman prema jednima, a drugi tretman prema drugima, ne može biti govora o poštovanju Poslovnika.

Reč ima gospodin Dačić.

Malopre sam se javio. Izvinjavam se što nisam bio prisutan u popodnevnoj raspravi. Hteo sam da reagujem na jedan deo izlaganja koji sam malopre čuo. Mislim da nije dobro, bez obzira na pripadnost različitim političkim strankama, vlasti ili opozicije, da ovde u Skupštini govorimo da Srbija ne liči na državu. Mislim da je to štetno za sve nas, da to nije dobro, zato što mi se čini da se danas jedino loše govori o Srbiji u samoj Srbiji.
Ne kažem da je idealno, ali ako nismo svesni da smo napravili veliki iskorak u tretmanu Srbije, poimanju, imidžu Srbije u Evropi ili u svetu, onda nemamo u vidu argumente sa kojima se susrećemo, nego se pre svega bavimo međustranačkim nadmetanjima. U tom smislu, ne mogu da prihvatim tu formulaciju da je Vlada doživela debakl. Upravo ova Vlada je ostvarila možda najveći uspeh u poslednjih 20 godina, a to su – otpočeli smo pregovore o članstvu u EU.
Slušajući neke od ovih argumenata, čini mi se kao da je Vlada Srbije sada dobila sankcije. Čini mi se kao da smo sada u najgoroj mogućoj situaciji, što objektivno ne odgovara međunarodnom položaju Srbije. Jeste teško, jeste da danas bijemo bitke, ali imamo više šansi da te bitke dobijemo. Evo danas, juče, prekjuče, borimo se, kada je o lokalnim izborima, da na KiM oni budu, što se tiče izbornog materijala, statusno neutralni. Imamo na našoj strani neke države za koje ranije nismo mogli da kažemo da će pritisnuti Prištinu u tom smislu.
Zato, bez obzira na sve, zamolio bih da kada govorimo, imamo u vidu da ovo što mi ovde govorimo gledaju i predstavnici drugih država. Ne treba loše govoriti o svojoj državi, bez obzira ko je na vlasti.
Moram da kažem da je ovo najduža rasprava o jednoj vladi u istoriji višepartijskog sistema, ja mislim. Traje tri dana. Ovo je treći dan. Znate da smo vlade birali u toku jednog ili dva dana i nikakav problem nije sa našeg aspekta da traje onoliko dugo koliko ima prijavljenih diskutanata, ali bih vas zaista molio da se vratimo na temu, da možemo da danas završimo taj posao, da bi praktično od sutra Vlada Srbije mogla da radi u punom kapacitetu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, po Poslovniku.

Član 27.
Pokušajte da se dogovorite unutar parlamentarne većine ili sa strankama koje čine koalicionu Vladu oko načina na koji ćemo voditi diskusiju. Mi vrlo svesno želimo da dopustimo drugim poslanicima da učestvuju u ovoj raspravi. Ne javljamo se po Poslovniku, osim u onim situacijama u kojima smo prinuđeni.
Slažem se sa tim da predstavnici Vlade koji mogu da učestvuju u raspravi i treba da učestvuju i učine je svojim stavovima konkretnijom i obziljnijom. Zamolio bih vas da razgovarate sa predsednikom Vlade oko načina na koji on koristi to svoje pravo, jer konstatacijama da ovde kroz raspravu mi loše govorimo o Srbiji, treba dati drugačiji kontekst.
Slažem se da to ničemu ne vodi, ali ako se uporedite sa nečim, onda se određujete u odnosu na ciljeve koje ste kao vladajuća većina ovde u parlamentu pred sebe postavili pre godinu dana. Nema smisla vrednost ove Vlade dokazivati kroz činjenicu da je ona dobila, to nas vređa, datum početka pregovora sa EU 2013. godine, a ne recimo naša Vlada 2001. godine.
Mi smo 2001. godine bili u stanju neproglašenog rata, zbog toga što smo želeli Srbiju u Evropi, a prepreka su upravo bile uglavnom stranke koje danas prihvataju tu našu politiku.
Dakle, prosto obavite, ako su potrebne neke konsultacije, slažem se da su ljudi umorni, posebno vam skrećem pažnju na ponašanje predstavnika vladajuće koalicije koji učestvuju ovde u raspravi, koji moraju razlikovati opoziciju. U opoziciji SPO koji će glasati za Vladu, u opoziciji DSS koji iz svojih razloga ne podržava Vladu i mi. Da ne bi sada sebe tražili u svakoj konstataciji opozicije, neka ona bude konkretna. Ako ne bude konkretna ući ćemo u tok rasprave koji vam neće prijati.

Reč ima narodni poslanik Mujo Muković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.

Gospodin predsedniče, gospodine premijeru, kolege, kandidati za ministre, nažalost, ne mogu da kažem dame i gospodo kandidati za ministre jer ni jedne dame nema, tako nam je kako je, i videćemo kako će to biti u budućnosti, da li će imati neke posledice.
Nažalost nemam puno vremena, našoj poslaničkoj grupi ostalo malo, te ću pokušati da sve ono što sam htela da kažem, kažem malo brže.
Pre svega, i po mom mišljenju, rekonstrukcija Vlade je trajala predugo. To je po mom dubokom ubeđenju jedan luksuz koji mi sebi nismo smeli dozvoliti, s obzirom na ekonomski i socijalni momenat u kome se naša država nalazi.
Takođe ni posle tri dana rasprave meni uopšte nije jasno koji su kriterijumi bili za ostanak, odnosno odlazak pojedinih ministara. Ovo nije samo jedno retoričko pitanje. Zaista mislim da je to vrlo bitno pitanje, jer će u krajnjoj liniji i ono da opredeli i rad odnosno odgovor na to pitanje će opredeliti rad i budućih ministara.
Htela sam i da odgovorim gospodinu Vučiću, na žalost on sada nije ovde, ali me to ne sprečava da mu kažem - da, gospodine Vučiću, u Srbiji se danas živi izuzetno teško.
Kao što znate, ja dolazim iz sindikata. Nemam potrebe ni za politikanstvom ni za patetikom. Nemam potrebe i ne želim da kažem da je ova Vlada kriva za stanje i radnika i građana, ali želim da kažem da su sve one prethodne politike veoma loše i veoma pogrešne koje mi imamo proteklih decenija, dovela je do toga da mi nažalost danas u Srbiji imamo milion nezaposlenih. Na jednog zaposlenog imamo jednog penzionera, imamo pola miliona ljudi koji rade u javnom sektoru i državnoj upravi i nažalost tek svaki 24-ti zaposleni je neko ko je proizvodni radnik.
Ne znam da li vi znate ali ovaj podatak nas Srbiju svrstava u nerazvijenu Afričku državu. Mi smo država u kojoj su najniže zarade u okruženju, u kojoj su minimalne zarade ubedljivo najniže. Mi smo država u kojoj negde oko 300 hiljada ljudi prima pravo tu minimalnu zaradu, dakle negde oko 20 hiljada dinara.
(Predsedavajući. Vreme.)
Mi smo država u kojoj 57 hiljada ljudi preduzeća u restrukturiranju sa trahom čekaju jun 2014. godine, i mi smo država u kojoj isti ti zaposleni nemaju zdravstveno osiguranje. Neću da vas zamaram, jer zaista to nije prijatno i to jeste verovatno za većinu smorno, ali ja sam pre nekoliko dana bila sa tim radnicima, bila sam u Rakovici,
(Predsednik: Samo vas molim da završite pošto ste već 40 sekundi prekoračili vaše vreme.)
Želim samo da kažem da je situacija loša. Situacija zahteva reforme. Suštinske reforme, to možda nije logično da ja kao neko ko dolazi iz sindikata govorim, ali bez reformi i PIO Fonda, i zdravstva i prosvete, i svih delova našeg društva, što jeste politika koja je potrebna radnicima Srbije, koja će dovesti do novih investicija…..

Predsednik. Hvala vam. Zaista moram da vas prekinem.
Reč ima narodni poslanik Mujo Muković.