Replika, Borislav Stefanović. Izvolite.

Mislim da su građani Srbije prošlog maja vama dali podršku čini mi se od astronomskih 1,8%. Dakle, vi niste pobedili nego smo mi izgubili. To je prva stvar. Druga stvar, kada govorite već takve stvari morate znati da idu neki drugi izbori na kojima se vi osećate nadmoćno i apsolutno sigurni i to je dobro. To je dobro za Srbiju da se vi osećate tako, jer uvek oni koji su puni helijuma pre nego što puknu osećaju se vrlo solidno, pa tako i vi i to će se gospodo i vama desiti kad tad, samo što se neće desiti u Srbiji, da će neko zaboraviti ikada ovu besomučnu, beskrupuloznu kampanju protiv političkih protivnika, ove laži koje iznosite i danas, ove sramne stvari koje iznosite i na koje predsedavajući ne reaguje, ne mislim na predsednika koji sada predsedava, na koje su postale normalan način funkcionisanja vaše stranke, gde vaša poslanica juče govori o formiranju stranačkog gestapoa koji će da prati politički protivnik i da li neko gradi nelegalno, gde vaš ministar govori o tome da će on da pravi koordinacioni centar, da etatizuje lokalnu samoupravu.
Da li vi mislite da pričate samo o našim rezultatima, ili ćemo najzad početi da pričamo o vašim rezultatima. Ti vaši rezultati su, nažalost građana Srbije, nula. Nas uopšte ne zanima koliko ćete vi nas da blatite, nas samo zanima kada ćete vi već jednom da pokažete da nešto u ovoj zemlji znate da uradite kao svet, ali ja bih voleo da vidim jednu stvar da uradite kao svet, osim napada na DS i njenog predsednika.
Niste ni za šta sposobni.

Replika, Ljuban Panić. Izvolite.

Nemoguće je da nekoga u demokratiji bole rezultati izbora, oni mogu da budu u tom trenutku zadovoljni ili ne, ali politika je ligaško takmičenje, da se ja izrazim sportski, pošto smo ušli u takvu vrstu dijaloga. Nekada ste prvi, a nekada treći. Nekada odete na sredinu tabele, važno je da ste tu, da ostajete dosledni onome zbog čega postojite.
Plašim da ste vi ovo shvatili kao kup i iskreno, kao vaš kolega, plašim se šta će biti onog trenutka, a jednom će taj trenutak doći, za vas i koliko će vas da boli kada sa te vlasti padnete. Mene boli zašto obećanja, predizborna obećanja na osnovu kojih ste izabrani da danas vodite Srbiju, ali to niko ne spori i to se ne ostvaruje. Ne bole me rezultati izbora. Mene boli što nema 10 milijardi evra investicija u ovu zemlju.
Mene boli što to čudo od kanala do Soluna nije zaposlilo Srbiju.
Mene boli što nema departizacije, a vi ste je najavljivali da će je biti i pitam svakog građanina koji ovo gleda, pogledajte u bilo koje lokalno preduzeće, znate da je direktor iz tog preduzeća iz neke partije. To me boli, gospodine Babiću. Ne mislim, iako ste vi na osnovu moje visine i fizičke predispozicije pretpostavili da sam ja adekvatan ili bih možda želeo da budem funkcioner Košarkaškog saveza Srbije, ne mislim da fizička predispozicija utiče tog tipa.
Nemam ja tih ambicija, ja imam ambiciju da svakog dana dođem na posao i ujutru se pogledam u ogledalo, a kada se pogledam da se osećam dobro sa ovim što ovde radim.
Dakle, ono što sam ja govorio i ono što govorim nije nikakva preporuka za mene. Kao poslanik opozicije opominjem vas da ste obećali radna mesta, 10 milijardi evra investicija, kanal do Soluna i bolji život građana Srbije.
Od svega toga, uradili ste sa Kosovom ono što niste rekli da ćete da uradite, radnih mesta nema i vašu politiku bazirate na strahu tabloidima i proganjanju političkih protivnika i to je istina.

Replika, Zoran Babić. Izvolite.

Verujem da je uvaženi kolega malopre kada je govorio, da se okrenuo ka svojoj poslaničkoj grupi, pa se obraćao svojoj poslaničkoj grupi i kada je govorio o helijumu i o ispuštanju, verovatno je mislio na sebe i svoju političku opciju.
Mogu da prihvatim možda da su rezultati za godinu dana nula. Nula može biti pozitivna nula, ali za razliku od prethodnih 12 godina kada je bio debeo minus, ovo je, gospodine Stefanoviću uspeh.
Što se tiče matematike na koju se pozivate, koju niko u ovoj sali nije razumeo, podsetiću vas na matematiku gospodina Mirka Cvetkovića koji je ovde u ovom parlamentu rekao – statistički, Srbija je izašla iz krize ali njeni građani neće to osetiti. To je matematika DS i tada niko tu matematiku nije razumeo, kao što vas ni sada, gospodine Stefanoviću, niko nije razumeo.
Što se tiče te strahovlade i te kampanje koju niko neće zaboraviti, da li mislite opet na kampanju koja je bila bukvalno od osnivanja SNS? Da li mislite na kampanju straha, satanizovanja gospodina Nikolića, gospodina Vučića? Da li mislite na tu kampanju, na te medije i tada sve što je o tim ljudima izrečeno?
Što se tiče rezultata rada, uvek smo spremni da izađemo pred građane da kažemo šta smo uradili, da se izmerimo. Hajdemo na izbore, nećemo menjati uslove izbora i način i zakone na nekoliko meseci pred izbore. Nećemo menjati uslove, jednačine, kao što ste radili u prethodnom periodu. Hajdemo na izbore, hajdemo na izbore u Beogradu, hajdemo na izbore u Vojvodini, hajdemo, pa da se izmerimo, da vidimo šta građani kažu. Onda, kada vas do nogu potučemo kao što smo uradili u Zemunu izbornom voljom, vi kažete – to je malo, to je mali uzorak. Koji će vam uzorak biti dovoljno veliki?

Gospodine Babiću, dva minuta i 27 sekundi.
Reč ima gospodin Stefanović, replika. Izvolite.

Gospodine Babiću, ne vi tu lično, ali vi ste najbolji uzorak. Moram da vam kažem jednu stvar, jako ste pogrešili par puta, moram da reagujem. Nemojte da kažete osam puta – hajdemo na izbore; kada ne znate ni sa kim, ni sa čim, ni sa kojim programom, ni šta ćete ni koga ćete. Prvo se dogovorite da li hoćete, pošto vaš predsednik kaže – nećemo; vaš predsednik stranke kaže – hoćemo; predsednik Republike kaže – nećemo; predsednik Vlade kaže – nećemo; vaš gradski odbor kaže – hoćemo za šest meseci. Dakle, morate se prvo dogovoriti ko će biti taj junak koji će izaći pred Dragana Đilasa, to je prav stvar.
Druga stvar, mi nismo bili 12 godina na vlasti, ali ono što smo bili na vlasti je bila najpozitivnija moguća ekonomska, poreska, bezbednosna, spoljno-politička, kakva god hoćete računica u odnosu na ovo što je sad, jer brojevi pokazuju da ste sad već prešli pet milijardi zaduženja u odnosu na tog Mirka Cvetkovića i kampanja nije vođena nikad protiv, na način kako se sad vodi protiv DS, gde smo mi maltene anti-državni element u diktaturi u nastajanju, jedino što su naši omladinci išli pred stan gospodina Nikolića da vide gde je ta dva ara koja je on dobio tokom bombardovanja Srbije, ali to nije bilo monstruozno, to je prosto bilo da građani vide gde živi čovek i od koje plate je to zaradio. Ne vidim šta je tu bilo monstruozno.
Pošto volite računicu i matematiku, izračunajte sledeću stvar pa recite građanima Srbije, na stranu DS, šta ste to konkretno unapredili, u čemu je to napredak, u čemu ste pokrenuli Srbiju, šta je to bolje, u brojkama? Da ne otvarate samo naše investicije koje smo mi doneli u prethodnom periodu, pa ih vi danas otvarate, dobrodošli ste normalno, danas u Odžacima, sutra ko zna gde, ali je vreme da vidimo nešto što ste vi uradili najzad u ovoj zemlji, ako znate to da računate. Hvala.

Reč ima Zoran Babić, replika. Izvolite. 

Počeću od brojke.
Godine 2008, nezaposlenost u Srbiji je bila 13,6%. Za četiri godine te bajne vlade, te sjajne, ne znam kako da je opišem, od koje su svi imali koristi samo ne građani Srbije, nezaposlenost je 2012. godine u maju mesecu došla na nivo od 26,1%. Da li su to rezultati? Da li je to zvanična statistika? Da li je to borba za ona radna mesta, pa 200.000 novih radnih mesta, pa mi ćemo ne znam šta sve da uradimo?
Nezaposlenost u Srbiji je sada na katastrofalno velikom nivou, nešto više od 24%. Ako mislite da smo zadovoljni sa tim nivoom i što smo uspeli da smanjimo nešto, nismo zadovoljni i zbog toga je veoma hrabra politička najava i obećanje koje je stavljeno i zadatak koji je stavljen pred ovu vladu Srbije da se taj procenat smanji na ispod 20%.
Kada već znate kolika su to zaduženja na nivou države, kako to da ne znate kolika su zaduženja na nivou Beograda? Kako to da ne znate, imate sve poluge vlasti, imate sve mehanizme, kako to samo za Beograd da ne znamo? Kako to da se 31. decembra 2010. godine Mirko Cvetković na postavljeno poslaničko pitanje kaže da je nivo zaduženja Beograda 72% od svih zaduženja lokalnih samouprava, a nije Beograd 72% Srbije i u tom trenutku iznosio nešto više od 470 miliona evra. Nekoliko meseci nakon toga, tadašnji gradonačelnik izađe sa cifrom od 580 miliona.
Na osnovu čega ste vi gospodine Stefanoviću pre neki dan izašli i rekli - 398 miliona evra. Da li mislite da to što se malo namrštite i malo ozbiljan stav, onako muževan ozbiljan stav, pa mislite da će vam verovati ljudi. Dogovorite se jednom molim vas.