Molim vas, gospodine Milivojeviću, nemojte vređati druge narodne poslanike jer nema smisla da govorite da prodaju te stvari koje ste naveli, jer to je zaista uvredljivo za narodne poslanike.
Replika, Aleksandar Radojević, izvolite.

Slaba vam vera i tanki razlozi. Šta sam mislio ja i šta je mislila moja stranka, narod je rekao. Šta ste vi radili i šta je narod mislio, takođe je rekao. Zato nas ima ovoliko, a vas ima toliko. A biće vas još manje, samo nastavite da pričate a mi ćemo nastaviti da radimo i da pokušamo da nešto što ste doveli u beznađe i u ponor vratimo sebi, da napravimo neku nadu koja će ovom narodu, mom, vašem ili našem, dati mogućnost da pošteno radi i živi, a ne da živi na prodaji ili rasprodaji ili krađi onoga što su naši preci teškom mukom i velikim znojem napravili.

Gospođa Karavidić ima reč.

Hvala, gospodine predsedniče. Samo mi recite koliko je vremena ostalo mojoj poslaničkoj grupi?
(Predsednik: 11 minuta.)
Hvala.
Gospodine ministre, ja bih se samo fokusirala na par stvari koje su meni juče privukle pažnju. Prva stvar je ta da ste vi rekli da vam je posao bio olakšan time što je Ustavni sud doneo upravo onakvu odluku kakvu je doneo, tako da vi niste imali puno ni prostora ni ideja kako da ovaj zakon drugačije uredite.
Rekli ste i to da je legalizacija izvedena na ovaj način skoro identična legalizaciji koja se vodi u redovnom postupku. Ako je to već sve tako, nije mi jasno zašto odredbe ovog zakona koje se tiču upravo načina, odnosno postupka legalizacije nisu jasnije i zašto nisu preciznije? Mislim da su čl. 21, 22 i 24. u koliziji jedan sa drugim.
Rekli ste da konkretno kažemo šta ne valja u zakonu. Lično mislim da upravo čl. 21. i 22. nisu dobri, nisu valjani. Haotični su, neodređeni su i neprecizni su, pa vas pitam gospodine ministre, šta je redosled postupka u procesu legalizacije? Šta će uraditi građanin kada pročita ovako haotično napisane odredbe ovih članova zakona i šta je prvo, a šta poslednje što građanin koji hoće da legalizuje svoj objekat treba da uradi?
U ovom predlogu zakona ne vidimo rokove. Ne vidimo rokove za administraciju, a to je ona ista administracija o kojoj ste sinoć u svom završnom izlaganju rekli da je najveći problem u procesu koji se zove legalizacija, upravo administracija.
Mislim da je trebalo i da je bilo mesta da se ovim zakonom odrede rokovi administraciji, i ne samo rokovi nego i kaznene odredbe. Upravo bi to našu tromu i sporu administraciju nateralo da radi svoj posao. Samim tim bi i građaninu olakšali proces legalizacije.
Recimo u članu 21. stav 3. šta radi administracija i da li i u kom roku obaveštava podnosioca zahteva o tome da li je uz zahtev podneta propisana dokumentacija. To je prvo pitanje. Zatim vas pitam u kom roku nadležni organ obaveštava vlasnika izgrađenog objekta o postojanju mogućnosti legalizacije? U članu 24. su navedene samo obaveze podnosioca zahteva o roku u kojem je dužan da dostavi dokaz o podnošenju zahteva za uređivanje međusobnih odnosa sa organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište.
Haotično su propisani i krajnji rokovi. Nejasno je da li je krajnji rok za podnošenje kompletne dokumentacije godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona ili šest meseci, kao što je dato u članu 22. stav. 1.
Pitala bih vas, odnosno navela jedan primer, da je krajnji rok za dopunu dokumentacije godinu dana od donošenja zakona, recimo, oktobar 2014. godine. Recimo da nadležni organ obavesti podnosioca zahteva u julu 2014. godine da postoji mogućnost legalizacije i da mu je rok šest meseci da dostavi potrebnu dokumentaciju. Pitam vas - šta je krajnji rok za podnosioca zahteva, da li je to oktobar 2014. godine ili januar 2015. godine?
Ukratko, članovi 21. i 22. se logično ne nadovezuju jedan na drugi, već su u suprotnosti jedan sa drugim, ne pojednostavljuju proces legalizacije, već ga nepotrebno komplikuju.
Pitam vas, gospodine ministre, da li građanin koji želi da legalizuje recimo svoju kuću, mora uz zahtev koji je podneo da priloži, pa sad taksativno navodim sve ono što treba i što je dato u zakonu: geodetski snimak, projekat, dokaz o pravu svojine, potom sačeka neodređeni rok od nadležnog organa da dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije, kada dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije, podnosilac zahteva ima rok od 60 dana da dostavi dokaz o podnošenju zahteva za uređivanje međusobnih odnosa sa preduzećem, odnosno sa organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište, zatim, plaća administrativnu taksu i ako je dovoljno taličan, u roku od 15 dana dobija rešenje o građevinskoj dozvoli.
Pitam vas – da li se može desiti da građanin koji je podneo zahtev na vreme, o roku, odnese geodetski snimak, uradi projekat u tri primerka, odnese dokaz o pravu svojine, ali ga potom sačeka nadležni organ koji kaže da nema mogućnosti legalizacije? Da li je obaveštenje nadležnog organa o mogućnosti legalizacije trebalo da bude prvi dokument? To pitam u ime građana, kao poslanik. Da li je to prvi dokument koji posle zahteva građanin treba da priloži, da bi se kasnije izlagao trošku izrade projekata, trošku izlaska geometara i ostalim stvarima?
Volela bih da mi vi tu stvar razjasnite. Možda grešim. Mislim da je daleko komplikovanije i neizvesnije i za građane podnosioce zahteva ako nema rokova datih administraciji. Prosto, ni u jednom članu koji određuje način legalizacije ne stoji rok za administraciju.
Obzirom da su predmet ovog zakona zahtevi za legalizaciju podneti do marta meseca 2010 godine, očekujem da organi imaju bar urađenu analizu o strukturi objekata koji su u procesu legalizacije, pa bih volela da nam kažete koliko ima stambenih objekata, koliko ima pomoćnih prostorija, koliko ima poslovnog prostora ili ostalih objekata.
Da li ćete srušiti 600 hiljada objekata koji se neće legalizovati? To je jedno od pitanja. Lično mislim da ovaj zakon neće rešiti pitanje legalizacije i mislim da je jedini efikasan način da se legalizacija uradi do kraja da država sprovede legalizaciju uz pomoć lokalnih uprava, a to će verovatno biti tema nekog drugog zakona, odnosno nekog drugog vremena. Tada ćemo možda postati uređeno društvo, na ovaj način i ovim zakonom sigurno ne.

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika član 104. i 108.
Kada je reč o članu 104, ne ljutim se ja na vas što mi niste dali pravo na repliku, to je vaše diskreciono pravo, ali mislim da ako želite da negujete demokratiju, trebalo bi da vodite računa ko prvi pokrene jednu raspravu i ko želi da mu odgovori, pa bi bilo primereno da pošto je moj kolega prvi pomenuo mene i otvorio krug replika, da dozvolite da ja taj krug replika i završim.
Kada je reč o članu 108, ne tražim izjašnjenje ni po ovom članu, ali ipak ste vi odgovorni za red na sednici. No, dobro, možda je nekim poslanicima više dozvoljeno, a drugima manje. Ja ipak znam da je istina najbolji lek protiv kleveta, tako da je meni što se tiče svega što sam kazao savest mirna. Noću kad spavam ne sanjam ni Lazara, ni Milutina, ni Stefana Dečanskog. Vaše je pravo da, vodeći računa o redu na sednici Skupštine, meni ne date pravo na repliku. Onima kojima je nemirna savest, oni će sami da se jave. Onima kojima nije mirna savest takođe će sami da se jave.

Danas sam se baš čitav dan trudio i više puta dozvoljavao repliku. Imali ste u prethodnih nekoliko rasprave replike i ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i šefa poslaničke grupe, ali razumem u principu. Hvala i svima koji su našli meru. Mislim da je današnja rasprava, bez obzira na sve, bila jedna ozbiljna rasprava o zakonu i nadam se da ćemo u tom duhu i završiti.
Reč ima narodni poslanik Mujo Muković.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o legalizaciji. Neću reći ništa novo ako kažem da je materija koju tretira ovaj zakon zapravo jedan veliki problem u našoj zemlji, da se taj problem gomilao zadnjih 30-ak godina i da su njegovo rešavanje različiti sazivi ove Skupštine pokušali da urade u više od pet pokušaja donošenja ovakvog zakona.
Dana 11. septembra 2009. godine je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji. Kao što smo čuli u ovoj raspravi i u uvodnom izlaganju gospodina ministra, Ustavni sud je gotovo sve odredbe koje se tiču legalizacije bespravno izgrađenih objekata stavio van snage. Otuda je i procenjeno da je neophodno donošenje potpuno novog zakona o legalizaciji.
Ovaj zakon nije idealan. Razumem pogotovo opozicione poslanike koji nalaze brojne primedbe. Da imamo pred sobom bilo kakav predlog zakona, bilo bi takvih diskusija i bilo bi primedbi na njega. Problematika je takva da je vrlo teško bilo kakvim predlogom zakona, da tako kažem, stati u kraj bespravnoj gradnji.
Međutim, ovde moramo biti pošteni i reći da je najmanje ova Vlada kriva za to stanje, da su sve prethodne vlade, ako se ne varam, od 1997. godine je bio prvi pokušaj donošenja ovakvog zakona, sve prethodne vlade su kumovale ovom stanju u kakvom se danas nalazimo.
Ministar Ilić je ne samo ovim zakonom, već i predlogom zakona koji smo usvojili u martu, Zakona o upisu u katastar nepokretnosti bespravno izgrađenih objekata, zaista imao dobru nameru. Pre svega, cenim tu nameru kod njega da nešto ipak uradimo po ovom pitanju, jer najlakše bi bilo ništa ne raditi i pustiti kao i do sada da se u ovoj oblasti dešava, da tako kažem, pravi haos.
Cenim da je Zakon o upisu u katastar bespravno izgrađenih objekata veoma važan zakon. On se u javnosti često meša i sa ovim zakonom o legalizaciji i to je šansa za one ljude koji nemaju sredstava da idu u redovan postupak legalizacije, a nažalost naše stanovništvo, građani Srbije su u takvom materijalnom stanju da jedna ogromna većina, govorim, dakle, preko 90% građana Srbije, ona primanja što imaju jedva sastavljaju kraj s krajem i uglavnom se ta primanja troše na ishranu, tako da nikome ne pada napamet da izdvaja za bilo šta drugo, a pogotovo ne za legalizaciju s mukom napravljenih porodično-stambenih objekata.
Dakle, govorim o većini građana. Naravno, uz tu većinu uvek se možda provuče 10% onih koji su bespravno gradili i pravili krivična dela, a nisu iz materijalnih razloga bili prinuđeni na to. Kada se pravi jedan zakon, kada se piše jedan zakon jednostavno on mora važiti za sve. Ovde pre svega vidim dobru nameru ministra Ilića, a ako tome dodamo da je u pripremi i potpuno novi Zakon o planiranju izgradnji koji će rešiti i ove preostale, da tako kažem, slučajeve, ljude koji su gradili i posle 11. septembra 2009. godine i koji nisu predali do 11. marta 2010. godine zahtev za legalizaciju. Tih objekata, takođe, po mnogim procenama ima poprilično. Apelujem tu na gospodina ministra da se mora voditi računa i o njima i da se mora naći neki način da i te objekte uvedemo u legalne pravne tokove.
Šta je ovde poenta? Obzirom da smo dobili datum o početku pregovora i da naša zemlja u ovom mandatu, za vreme ove vlade, ubrzano ide prema evropskim integracijama, mi imamo i u ovoj oblasti obaveze. Postoji jedinstveni kataster Evrope i moramo makar upisati sve objekte koji se nalaze na terenu, moramo ih upisati u katastar nepokretnosti i moramo na taj način postati deo jedinstvenog katastra Evrope.
Svi oni koji kritikuju taj zakon, slobodno mogu da kažem, nemaju dovoljno razumevanja za nemaštinu koja je zadesila naše građane i njima je verovatno dobro, a ne znaju kakvo je stanje na terenu.
Mogu da kažem da u sandžančkim opštinama, takođe, ima veliki broj bespravno podignutih objekata, ljudi su gradili sa teškom mukom. Preko 30-ak godina su mnogi od njih izdvajali za stambeni samodoprinos, nikada nisu bili u prilici da dobiju stan koje su mnogi dobili i otkupili ga za 30 do 40 evra. Gde je tada bio Ustavni sud da proglasi te odluke nezakonitim kada su ljudi dobili stanove od države? Uglavnom su te stanove dobijali rukovodioci i privilegovani slojevi stanovništva, a sada kada treba sirotinja da legalizuje stambeno-poslovne objekte svi smo protiv i pozivamo se na odluke Ustavnog suda.
Dakle, ono što je ovde najvažnije, ne kažem da je ovaj zakon idealan. Apelujem na ministra da makar u onoj oblasti gde ima ingerencije, u službama katastra, tamo gde nema dovoljno kvalifikovane radne snage, gde nema dovoljno diplomiranih pravnika koji bi radili na sprovođenju ovog zakona, ako nema u lokalnim samoupravama, učili sve da građani dođu na bolji prijem kada se prijave u katastru, da ih ljudi tamo ne odbijaju za neke sitnice i kažu – nemate pravo da upišete itd, da se iskoriste ove mogućnosti, pa oni koji mogu neka idu u redovan postupak legalizacije, a oni koji nemaju sredstava, neka makar iskoriste mogućnost koju im daje Zakon o upisu u katastar nepokretnosti bespravno izgrađenih objekata. Time nećemo sve upisati, ali ćemo značajno poboljšati stanje.
Nadam se nakon donošenja ovog krovnog zakona o planiranju i izgradnji i nakon toga što kompletna Vlada, u svim oblastima, a ne samo da se vruć krompir prebacuje jednom ministarstvu, pomogne da se maksimalno pojednostave procedure dobijanja građevinske dozvole, da se ukinu sve te nepotrebne saglasnosti, da se to sve svede na najmanju moguću meru, da to pojednostavimo, da ne izmišljamo toplu vodu, nego da to uradimo kao uspešne zemlje u regionu i Evropi.
Nadam se da ćemo u ovoj oblasti konačno zavesti red i da će to biti na dobrobit građana naše zemlje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre Iliću, vaša osnovna teza u današnjem i jučerašnjem izlaganju i predlaganju ovog zakona jeste da uvodite red u oblast urbanizma. To ne može biti dalje od istine i reći ću vam zašto.
Konceptualni vrednosne i stručne nejasnoće govore upravo u prilog zaključku da ovaj zakon nimalo neće pomoći u uvođenju reda u ovu oblast. Naprotiv, upravo suprotno. Sa stručne strane, kao što su moje kolege već iznele, nebrojeno puta, zakasnili ste sa predlaganjem ovog zakona. Rok za donošenje ovog zakona istekao je 7. juna 2013. godine. Objašnjenja koja ste dali za ovo kašnjenje krajnje su neprihvatljiva kada suštinski sagledate ono što ste rekli.
Objasnili ste da je najveći problem za efikasnost u postupanju u procesu legalizacije sama administracija koja ne postupa dovoljno efikasno. Sa druge strane, ovim zakonom ne propisujete niti rokove u kojima ona treba da postupa, niti propisujete sankcije za to ne postupanje ili prekoračenje rokova. Ne bih rekla da je to način da se u ovu oblast uvede red. Zamolila bih vas da u buduće vaše reči odgovaraju vašim delima.
Ukidate mogućnost da lokalna samouprava, u ime građana, sprovodi proces legalizacije. To je jedna odlična odredba prethodnog zakona. Bilo bi krajnje iskreno i onako džentlmenski da to i priznate, jer nije greh da je nešto dobro uradila i prethodna Vlada.
Videćemo da li imate najbolji interes građana Srbije na umu, kada budemo razmatrali amandmane u kojima ćemo mi predložiti da se ova odredba uvrsti u zakon, pa ćete tada odbijanjem ili prihvatanjem amandmana, koje smo mi predložili, dokazati da li imate najbolji interes građana Srbije na umu.
Da završim time što ću vas podsetiti na situaciju koju je videla cela Srbija i u kojoj ste 2007. godine bili glavni akter i kada ste, citiram, svojima na autoputu objašnjavali kako ćete tolerisati kraduckanje. S tim u vezi, zanima me da li ćete isti taj princip primeniti danas u vašem resoru, u onome što vi nazivate uvođenjem reda. Hvala.