Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je predlog novog zakona o legalizaciji koji će nažalost usporiti proces rešavanja problema objekata bez građevinske i upotrebne dozvole zato što uvodi obavezu podnošenja dodatne dokumentacije. Ova dodatna dokumentacija za građane i privredu znači novi trošak.
Zakon takođe sadrži niz konfuznih članova koji bi mogli da stvore probleme u primeni zakona. U Predlogu zakona se navodi da će svi koji žele da legalizuju objekat morati da podnesu dva nova dokumenta. Prvi je projekat izveden od objekta, drugi je dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređenje zemljišta.
Za izradu projekta, poštovani građani, izvedenog objekta, moraćete da angažujete stručne osobe i firme, što će predstavljati za vas novi trošak iako je do skoro bilo obećanje da će legalizacija biti besplatna.
Šta je neprecizno u Predlogu zakona? Organ nadležan za organizaciju legalizacije dužan je da od podnosioca zahteva zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može da bude duži od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. To znači da ako zakon stupi na snagu na primer 15. oktobra ove godine, svi građani moraju da dopune dokumentaciju do 15. oktobra 2014. godine.
Gde može nastati problem ovde? Ako recimo nadležni organ pošalje obaveštenje građanima tek u septembru sledeće godine, u tom slučaju će građani imati kratak rok da prikupe dokumentaciju. Ovom lošom formulacijom nadležnim institucijama ostavljeno je na volju kada će da urade svoj deo posla.
Agencija za borbu protiv korupcije iznela je mišljenje o ovom zakonu i na član 10. ovog zakona iznela je mišljenje da su utvrđeni kriterijumi odredbama ovog člana trebali da budu konkretniji kako bi merila koja se donose bila ujednačena i na taj način svi vlasnici bespravnih objekata bili u istom položaju.
Odredba koja daje mogućnost jedinicama lokalne samouprave da propišu umanjenje naknade treba da predstavlja izuzetak od pravila da svi vlasnici objekata plaćaju nadoknadu i da važi za sve vlasnike objekata koji ispunjavaju uslove iz odredbi člana 10. stav 4, bez obzira u kojoj jedinici lokalne samouprave imaju izgrađen objekat. Na ovaj način bi svi koji imaju pravo na umanjenje naknade mogli da ostvare svoja prava bez obzira gde imaju izgrađeni objekat.
Član 11. obavezuje jedinice lokalne samouprave da u određenom roku donesu opšti akt koji će bliže urediti merila za određivanje naknade, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja te naknade.
Agencija u svom mišljenju o proceni rizika od korupcije smatra da treba odrediti uslove pod kojima se ostvaruje pravo na umanjenje naknade, a ne opšti akt jedinice lokalne samouprave. Na navedeni način bi svi koji ispunjavaju navedene uslove ostvarili svoja prava na jednak način i ne bi zavisili od volje jedinice lokalne samouprave.
Moje pitanje za vas je da li je u izradi ovog zakona izvršeno usklađivanje sa sličnim zakonima u zemljama u regionu?
Navešću jedan dobar primer Poljske gde je izvršena besplatna legalizacija poljoprivrednih objekata. Šta je efekat takve legalizacije? Poljska danas ima jednu od najrazvijenijih poljoprivreda u Evropi. S obzirom da smo čekali šest meseci na rekonstrukciju Vlade i da je ministar malo pre priznao šta je razlog da se kasni sa donošenjem ovog zakona, postavljam na kraju završno pitanje - ko će snositi posledice ako efekti ovog zakona budu loši po naše građane? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević. Izvolite.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine ministre, koleginice i kolege, očigledno je da idealno ne postoji ili bar idealan zakon ne postoji, pa verovatno ni ovaj predlog zakona nije idealan, ali se nadam da ćemo zajedno uspeti da napravimo ono što je najbolje moguće u ovom trenutku.
Očigledno je da dosadašnja zakonska rešenja nisu ni približno odradila svoj posao, kao što je bilo u slučaju ovog prethodnog zakona, ako se ne varam donetog 2003. godine. On nije uspeo da ispuni ono zbog čega je donet, tako da mi danas u Srbiji imamo ovo stanje koje se broji sa milionskim ciframa nelegalizovanih objekata.
Kakve probleme ljudi imaju sa primenom ovog zakona i u struci i obični ljudi, to je svima poznato, ali u skladu sa zakonskim rešenjima lokalne samouprave, svojim odlukama bliže regulišu ove zakone, tako da su lokalne samouprave to i regulisale na taj način i onda u pojedinim lokalnim samoupravama, kao što u lokalnoj samoupravi iz koje dolazim imate situaciju da običan čovek kada dođe na šalter ili kad pokuša da legalizuje neki svoj objekat, on se suočava sa neverovatnim problemima koji potiču od onih sitnih malih šalterskih službenika i onih koji sebe nazivaju ljudima od struke, taman to bila pravna ili neka druga i on na nekom drugom, trećem koraku obično odustane, osim ako nema neki imperativ da mora to da uradi zbog stavljanja objekata pod hipoteku, nekog duga ili nečeg trećeg.
Recimo, imate situaciju u lokalnoj samoupravi u Čačku da je od 1995. do 2010. godine podneto 25.465 zahteva, a da je rešeno do 2012. godine samo 3.200. Dakle, to je učinak vaše vlasti za ovih 13 godina unazad. Toliko je ljudi uspelo da legalizuje svoje objekte iako su bili vrlo raspoloženi, očigledno je, čim je podneto 25.000 zahteva.
Ispričaću vam ukratko šta se dogodi jednom običnom čoveku kada dođe do tog šaltera. Jedan čovek kupio je u mojoj lokalnoj samoupravi objekat koji je oglašen u stečaju, koji je procenjen i ocenjen od svih službi i pokušao je da ga legalizuje. Onda su mu rekli - fali ti jedan papir, pa ti fali drugi papir, pa treći, pa čovek krene od početka da prikuplja jedan po jedan papir.
Onda se dođe do toga da taj objekat, odnosno ti objekti imaju čak i građevinsku dozvolu, imaju i upotrebnu dozvolu, ali zaboga nekom tamo ponovo nije jasno kako je došlo do toga, pa vrate čoveka ponovo nazad na stupanj pravne regulative da neko iz urbanizma ili iz Ministarstva finansija, odnosno poreske uprave to i potvrdi. On donese i potvrdu o tome da je platio porez na prenos apsolutnih prava po ceni koja je bila na javnom oglasu, a onda reši da taj isti objekat otuđi, da ga proda, pa onda treba da ima dokaze za to, vezane za pravo na legalizaciju i pravo svojine.
Onda ni to nije dovoljno nego neki poreski službenik mora da izađe da napravi novu procenu, pa kada taj izađe i napravi novu procenu, on kaže – taj objekat ne vredi toliko, vredi, verovali ili ne, 15 puta više, a pre samo šest meseci ta ista administracija je prihvatila cenu iz javnog oglasa. Onda čovek krene da se žali, pa dođe na sledeću instancu, pa sledeća instanca kaže – ne, sve je u redu, vratite prvoj, pa prva ponovo kaže da nije u redu, pa onda dođu do suda, jer kupac neće to da plati 15 puta više, kako taj učeni poreski službenik tvrdi da vredi. To se završi tako što sudija opštinskog suda u toj lokalnoj samoupravi, u Čačku donese rešenje o poništaju trgovine i vi dođete do poreskog činovnika, a poreski činovnik kaže – presuda opštinskog suda u Čačku mene ne obavezuje, vi ste simulovali posao, porez puta dva i onda se vi ponovo žalite kao običan čovek nekom regionalnom centru u Kragujevcu. Regionalni centar Kragujevac opet kaže da to nije u redu. Onda vam taj poreski činovnik kaže – ja ću tako da napišem, a vama neka je Bog u pomoći.
Taj običan čovek dođe onda do Vrhovnog suda koji u tom trenutku postoji, koji počne da rešava i u međuvremenu vi taj vrhovni sud preimenujete u Upravni sud, pa sve to traje celih pet godina. Posle pet godina, kada uspe da dobije rešenje od Upravnog suda da je u pravu i pored osude od strane vaše vlasti i vaše administracije, onda dođe ponovo kod vašeg poreskog službenika koji ponovo od običnog čoveka traži izjavu da bi tu presudu upravnog suda u ovom slučaju registrovao kao validnu i da bi se taj čovek na taj način uknjižio kao vlasnik.
Verovali ili ne, takvi obični ljudi odustaju posle godinu ili dve, osim ako im se ne radi o egzistencijalnim pitanjima, tako da je primena Zakona o legalizaciji na praktičnom primeru praktično neizvodljiva, čak i za one ljude koji se trude da to izvedu do kraja. Na kraju vam onda spreme da pošalju komisiju za tehnički prijem, koju su negde u lokalnoj samoupravi sastavili od jednog penzionera i jednog statičara koji radi u jednoj firmi, jednog građevinskog inženjera koji radi u trećoj firmi, koji imaju jedan stari automobil i onda ne mogu da se dogovore kada mogu da izađu na teren, pa i njih taj običan čovek mora da čeka nedelju, dve, tri i sve to kada dođe do blizu kraja onda iskoči neki novi problem, tako da ti ljudi uglavnom odustanu od legalizacije. Zbog toga ste bili tako uspešni sa primenom ovog prethodnog zakona, da su ljudi masovno odustajali od legalizacije. Čak i sam tekst zakona nije bio toliko loš, a nadam se da će ovaj biti značajno unapređen u odnosu na taj. Ali, očigledno je da su problemi bili u ljudima koje ste postavljali na razno-razna mesta da provode zakon koji ste sami doneli.
Dakle, ako neko nije imao imperativ da uspe u nečemu, sigurno nije uspeo da legalizuje svoj objekat. Na isti način su razno-raznim mahinacijama likvidirane velike firme. Vi znate kako su postavljani uslovi da neko mora imati nekakav obrt od limita od milion ili dva evra samo da bi ispao iz konkurencije. To je nešto što se zove vaša sposobnost, jer neko od vas reče da ko je sposoban da opstane ili ostane.
Na kraju, da završim ovu priču citatom uvaženog kolege Srđana Milivojevića, koji reče da samo se kod nas lopov zove sposoban. Ako je to tako, ja vam čestitam. Kod nas nije tako. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Milivojević, pravo na repliku. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam mislio da će neki ljudi u ovoj sali da prihvate savet svoje koleginice i da slušaju savete pametnijih ljudi. Očigledno, nema baš mnogo discipline u svim poslaničkim grupama. Ali, kad sam kazao da se kod nas za lopova kaže – sposoban čovek, mislio sam na Srbiju. Drago mi je da čujem da neki kažu da Srbija nije njihova zemlja i da imaju rezervnu zemlju i da se tako prema njoj ponašaju, i prošli put, 1999. godine, i sada. Ali, nemojte meni da kažete, nego kažite građanima Srbije koja vam je to rezervna zemlja, ako ovo nije kod vas. Šta je kod vas? Da li se zato ponašate prema Srbiji kao da ste je okupirali 6. maja i da je vaš ratni plen? Nije Srbija vaš ratni plen.
Da vam citiram vašeg predsednika stranke: „Nije Srbija šaka zobi da je pozoba svaka vrana koja ovde sleti“. Ili sadašnjeg predsednika Srbije: „Nije Srbija šaka zobi da je pozobaju svačiji konji“. Vodite računa šta govorite u parlamentu. Ako ovo nije vaša zemlja, ako ovo nije vaš dom, onda kažite građanima Srbije koja je vaša himna, ko je vaš dom i koja je vaša zemlja.
Meni je jasno zašto se ovako ponašate prema Srbiji. Jer, to očigledno nije vaša zemlja. Kod vas tamo odakle ste došli se verovatno drugačije kaže. Ali, kažite to građanima Srbije u izbornoj kampanji. Kažite – mi iz SNS imamo rezervnu zemlju, zato smo pustili NATO pakt 1999. godine na Kosovo; Pećku patrijaršiju nam je deda ostavio, to nam je dedovina pa smo zato Pećku patrijaršiju pretvorili u parking za NATO tenkove.
Gospodine što dobacujete, recite gospodinu Vulinu da uveče kad padne mrak, pa kad legne da spava, nek mu dođe Milutin u san pa kad ga pita – ima li je Bela crkva Samodreža, ima li je Gračanica koju podigoh samom sebi za zadužbinu, pa kad vam dođe Milutin u san, ili kad vam dođe Lazar u san, a vi mu kažite čije ovce pasu na Gazimestanu i kažite mu šta ste bili 1999. godine.
(Predsednik: Vreme, gospodine Milivojeviću.)
Pogledajte sebe u ogledalo i kad date odgovore na ta pitanja, onda sa mnom razgovarajte. Hvala.

Replika, Aleksandar Radojević.

Gospodine Milivojeviću, samo se kod nas lopov zove sposoban čovek. To ste vi rekli, a da li ste mislili na vas, na vaše selo, na vaš grad, na vašu stranku, to je vaš problem. Kad sam rekao i citirao to što ste rekli, mislio sam na vašu izjavu. A kod nas, kod nas se sposoban čovek zove sposoban. Lopov je lopov. Nemam problema da kažem lopovu da je lopov a sposobnom da je sposoban. To se odnosi precizno na celu moju državu i ceo moj narod. Oni su jako sposobni i radni. Čast izuzecima koji sebe smatraju sposobnima, a lopovi su. Neka im je na sreću.

Replika, gospodin Milivojević.

Gospodine predsedniče Skupštine, pošto mi se narodni poslanik direktno obratio, kad sam kazao – kod nas, ja sedim u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kod mene je „za nas“ – Srbija. Jer, ovde ne živi moj i vaš narod, ovde žive građani Srbije. Niti je to moj narod, niti je to vaš narod. Niti je ovo moja zemlja, niti je to vaša zemlja. Sve je to naša zemlja.
Očigledno je iz vaše izjave da to nije vaša zemlja, a pogotovo iz vašeg ponašanja i očigledno je da vi imate neku drugu, rezervnu zemlju. To je vaše pravo. Niste vi ni prvi ni poslednji koji je imao rezervnu domovinu i rezervnu otadžbinu, a prema Srbiji se ponašao kao da je ovde privremeno. To je vaše legitimno pravo. Ali, pustite nas koji nemamo rezervnu zemlju i kojima je ovo jedina zemlja koju imamo, da probamo da od nje napravimo pristojno mesto za život pristojnih ljudi, gde će ljudi razumeti kad im kažemo – kod nas šta je to, i kod vas šta je to. Pustite nas da vam kažemo da se protiv kriminala ne borite tako što amnestirate kriminalce i podelite im pištolje, pa onda kriminalci pobede šest i po hiljada pripadnika policije a mi dospemo na crne stubove srama EU. Pa nam onda Evropa lupa šamare a nama bride obrazi.
Aplauz koji vam je Evropa udarila pre neki dan nije bio ovakav aplauz, nego je bio aplauz po obrazima, a taj aplauz boli nas, zato što imate rezervnu zemlju i ne znate šta je to kod nas, a šta kod vas. Zato sam vam to kazao. Ali, pošto za vas nije ništa sveto, ništa uzvišeno, kod vas su reči: patriotizam, Kosovo i Metohija, otadžbina, vera, ideologija, ideje – sve je to kod vas na prodaju. I takvi pošteni, slobodno upravljajte ovom zemljom. Ali, te reči dođu do građana Srbije a oni su sudija. Hvala.