Gospodine predsedavajući, smatram da ste povredili više odredaba Poslovnika. Član 27. koji se tiče vaših ovlašćenja, član 107. koji se tiče dostojanstva Skupštine i član 109. koji se odnosi na izricanje opomene.
Naime, vi ste pre nego što ste dali reč koleginici, izrekli opomenu Juditi Popović, bez ikakvog objašnjenja, a mislim i bez ikakvog osnova.
Gospodine predsedavajući, pre toga ste povredili Poslovnik tako što ste uskratili pravo replike narodnom poslaniku Bojanu Đuriću. To jeste vaše diskreciono pravo. Tu se sa vama slažem, ali mislim da je gospodin Đurić imao pravo na repliku. Vi ste mu uskratili repliku zato što se obraćao direktno narodnoj poslanici Tomić, a on se zapravo uopšte direktno nije obraćao, nego je komentarisao njenu diskusiju, pominjući njeno ime.
Znači, nama poslanicima nije dozvoljeno, i to je tačno, po Poslovniku da se direktno obraćamo narodnim poslanicima ili drugim učesnicima, na primer ministru. Meni ne bi bilo dozvoljeno da kažem – gospodine ministre ili gospodine Ljajiću, zašto niste spomenuli u vašem obrazlaganju Zakona o zaštiti konkurencije to što je „Simpo“ oslobođen duga, ali mi je dozvoljeno da kažem – gospodine Ljajiću, mislim da ste propustili i nije dobro za ovu zemlju da ne ponudimo jedno konkretno obrazloženje koliko to utiče na konkurenciju to što je „Simpo“ oslobođen tog duga. Razumete? Razlika je u indirektnom i direktnom govoru.
Prema tome, iako je pogrešno protumačen, imao je pravo da dobije repliku, Bojan Đurić je uskraćen za to, a povrh toga ste narodnoj poslanici Juditi Popović, koja je samo ukazala da ste povredili sve ove odredbe, bez ikakvog osnova i rezona izrekli opomenu, a pri tome nije narušavala red.

Samo jedan kratak komentar. Tvrdim da je moje diskreciono pravo da ocenim da li ću nekom dati repliku ili ne. Procenio sam da Aleksandra Tomić ima pravo na repliku i dao sam je. Aleksandra Tomić, još jednom obrazlažem, u svojoj replici ni jednom svojom reči nije spomenula…
(Nataša Mićić, s mesta: Pogrešno je protumačila, što je drugi osnov za pravo replike.)
Nemojte da vam izričem opomenu. Nemate pravo da komentarišete…
(Nataša Mićić, s mesta: Pogrešili ste, niste mi isključili mikrofon. To je vaša greška.)
Sada ću vas isključiti. Što se tiče opomene gospođi Juditi, pročitajte stenogram, pa ćete videti zašto sam izrekao opomenu. To je moje pravo. Na kraju krajeva, Administrativni odbor će odlučiti da li sam bio u pravu ili ne.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, povreda Poslovnika.

Dakle, povredili ste član 109, gospodine Arsenoviću. Nije vaše pravo da tako izričete opomenu. Članom 109. Poslovnika Narodne skupštine je propisan postupak za izricanje opomene. Vi taj postupak niste sproveli. Taj deo ima i materijalne i procesne aspekte, taj član. Glupo je da ovde raspravljamo na taj način. Morate da navedete razlog zbog koga ste izrekli opomenu gospođi Popović. To nije vaša diskreciono pravo.
Da ostavimo po strani, diskreciono pravo, replika, ne pominjem više taj slučaj. Sada govorim o izricanju opomene gospođi Popović. Po članu 109. Poslovnika nemate mogućnost da bez obrazloženja izreknete opomenu. Morate da kažete na koji osnov se pozivate. Vi ste opomenuli gospođu Popović kada je rekla – ne govorite istinu. Nije valjda to uvreda, gospodine Arsenoviću? To nije uvreda. To je njena ocena. Vi možete o tome da raspravljate, ali to ne može biti osnov za opomenu. Niste pre toga upozorili gospođu Popović ako ste smatrali…
Da li možete da opomenete gospodina Čolakovića da me ne ometa dok govorim?
Molim vas da sprovedete postupak iz člana 109. ovog poslovnika. Ne možete da se ponašate na taj način. Izričite opomene narodnim poslanicima koji nose i finansijske i različite druge efekte. Zbog toga je članom 109. vrlo precizno propisano koje su granice vaših ovlašćenja i koji je postupak da izreknete sankciju.

Gospođa Judita se veoma uvredljivo izrazila prema predsedavajućem i to je razlog zbog čega je dobila opomenu. Smatram da nema potrebe da više komentarišem.
Gospodine Čolakoviću, po kom osnovu se javljate?

Javljam se po povredi Poslovnika. Niste ga opomenuli. Ni jednu reč nisam izgovorio sada. Samo sam gledao u pravcu njega i ni jednu reč nisam izgovorio, a dobacivao je neko drugi.

Gospođo Gerov, po kom osnovu se javljate?

Član 107, predsedavajući.
Vi ste upravo narušili dostojanstvo Narodne skupštine kada ste sada izjavili da ste izrekli opomenu Juditi Popović zato što se ona vrlo uvredljivo izrazila. Gospodine predsedavajući, ponovite šta je rekla Judita Popović i na koji način se uvredljivo izrazila. To je, gospodine predsedavajući, jedna neistina. Ona je vama rekla da ne govorite istinu. To nije uvredljivo.
Ovde smo juče imali prilike da slušamo kako smo diletanti, kako smo neznalice i vi za to niste izricali opomenu. Ne postoji ni jedan dovoljno dobar razlog iz člana 109, znači ne postoji ni jedan osnov da Juditi Popović izreknete neistinu. Uvredljivo je, gospodine predsedavajući, to što ste sada prekršili dostojanstvo Skupštine i član 107. kada ste rekli neistinu da se Judita Popović uvredljivo izrazila.
Tražim da nam date stenogram, znači sada, odmah, šta je rekla gospođa Judita Popović i da javno pred svima pročitate koju je to uvredljivu reč ona upotrebila.

Gospođo Gerov, vaše je pravo da imate svoj stav i mišljenje, a moje je pravo da zadržim svoj stav i mišljenje.
(Bojan Đurić, s mesta: Imala je konkretan zahtev.)
Molim vas, neću sa vama uopšte da se raspravljam. Nemojte dobacivati. Sada ću zbog dobacivanja izricati opomene.
Prema tome, da li imam pravo da izreknem opomenu? Imam. Da li ćete sada reći da nemam pravo? Nemojte onda dobacivati, pa da vam izričem opomenu. Posle će vam biti žao. Znam da svrbi džep, onda budite kulturni, dostojanstveni.
(Bojan Đurić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Nećete dobiti.
Reč ima narodni poslanik Ljubica Milošević.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, savremeno antimonopolsko zakonodavstvo, kao i kvalitetan i adekvatan mehanizam zaštite učesnika na tržištu i poštene tržišne utakmice, preduslov je normalnog poslovanja svih subjekata u uslovima tržišne privrede. Kako je država ta koja po Ustavu obezbeđuje jednak položaj svih učesnika na tržištu, to je uspostavljanje adekvatnog institucionalnog okvira kojim se taj zadatak ostvaruje, obaveza kako prema svojim građanima i njihovim privrednim društvima, tako i obaveza u procesu harmonizacije domaćeg pravnog sistema sa pravnim tekovinama EU.
Šta više, javno dobro koje takav mehanizam treba da štiti od interesa je za svakog građanina ove zemlje, jer su monopoli pretnja, kako opštoj poslovnoj klimi, tako i kućnom budžetu svake porodice.
Predlog zakona koji se nalazi pred poslanicima ne odstupa od postojećeg okvira i sistema zaštite slobodne tržišne konkurencije i fer utakmice, ali ga u bitnim segmentima unapređuje i dorađuje. Predložene intervencije povod su praktičnih iskustava i problema koji se time nastoje rešiti, a koji su se javili u funkcionisanju Komisije za zaštitu konkurencije, kao centralne institucije koja se bavi zaštitom i sprovođenjem odredaba zakona.
Ujedno, zakon se u pojedinim segmentima usaglašava sa pravilima koja važe u EU. Kao najveći problemi u primeni zakona apostrofirani su kratki procesni rokovi za postupanje Komisije za zaštitu konkurencije, dužina trajanja sudskih postupaka u upravnim sporovima po tužbama učesnika na tržištu protiv odluka Komisije, posledice ukidanja mere zaštite konkurencije u sudskom postupku, a s tim u vezi posebno vraćanje naplaćenih sredstava za pripadajućom kamatom i sredstava Komisije, nejasnoće u vezi primene pojedinih instituta u postupku pred Komisijom i potreba za sankcionisanjem stranaka i trećih lica u vezi pojedinih obaveza koje naloži komisija.
Takođe, uočena je i potreba preciznijeg i adekvatnijeg definisanja uslova za utvrđivanje dominantnog položaja na tržištu uvođenjem korektivnih elemenata u odnosu na osnovni, tj. utvrđen tržišni udeo od 40%, što je polazni osnov zaštite slobodnog tržišta i pooštrene tržišne utakmice. Kratki procesni rokovi pred Komisijom, kao i dužina trajanja sudskog postupka apostrofirani su kao ključni problemi, što i nije čudno, uzevši u obzir kompleksnost materije koja se u postupku obrađuje.
Shodno tome, zakon predviđa povećanje procesnih rokova za postupanje Komisije sa tri na pet, odnosno 10 godina. Ujedno, produžavaju se i rokovi za postupanje Upravnog i Vrhovnog kasacionog suda u upravnom sudskom postupku i postupku po vanrednim lekovima, uzevši u obzir da složena materija o kojoj se u tim sporovima raspravlja iziskuje posebna stručna znanja na strani postupajućih sudija.
Interveniše se i u pogledu sastava komisija, tj. stručnih profila članova i posebno uvodi obaveza propisivanja etičkog kodeksa članova komisije.
U pogledu posledice ukidanja mera zaštite konkurencije menjaju se dosadašnje odredbe po kojima je Komisija bila ta koja snosi posledice ukidanja u smislu vraćanja naplaćenih sredstava sa kamatom, što je umnogome otežavalo i ugrožavalo rad Komisije.
Kao što je već napomenuto, Predlog izmena i dopuna plod je praktičnih iskustava u radu Komisije sa nastojanjem da se ista poboljša, te s tim u vezi predstavlja korak dalje u adekvatnoj zaštiti učesnika na tržištu i ostvarivanju ustavne funkcije države. S toga smatramo da ga je potrebno podržati. Naša poslanička grupa PUPS podnela je jedan amandman na član 20, pa smatramo da će ga Vlada usvojiti, a ministar će malo detaljnije pogledati taj amandman. Zahvaljujem.

Hvala.