Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2013.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

4. dan rada

16.10.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:10 do 17:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 77 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dijana Vukomanović i Dragan Tomić.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Miloša Jovanovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i 4. konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
U skladu sa tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena koji je izabran narodnom poslaniku Milošu Jovanoviću danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača dr Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, pozvao da sednici prisustvuju i Stevan Nikčević, Stefan Lazarević, državni sekretari u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija; mr Ljiljana Stanković, Dušan Protić, Bojana Todorović, Jelena Marjanović i Nebojša Vasiljević, pomoćnici ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija; Milan Dobrijević, načelnik u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija;
Jasmina Roskić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija; Ljiljana Milić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija; Jasmina Kostić, savetnik u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Nastavljamo rad zajedničkim načelnim i jedinstvenim pretresom o predlozima zakona iz tačaka 2. do 8. dnevnog reda.
Prelazimo na listu govornika.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Dejan Mihajlov, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Vera Paunović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama se nalazi nekoliko predloga zakona iz oblasti trgovine i trgovinskog poslovanja. Iako oni možda ne donose velike promene koje će osetiti širi društveni slojevi, ipak smatram da se njima ostvaruju važna poboljšanja u oblasti trgovine, pa ću se ukratko osvrnuti na ove zakonske predloge.
Prvi u ovoj grupi zakona je onaj o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, ima veze sa Predlogom zakona o legalizaciji koji smo već načelno razmotrili, jer samo postojanje građevinskih objekata koji nisu zidani u skladu sa propisima i koji ne postoje u službenim državnim katastarskim evidencijama, prirodno stvara takav ambijent u kome se i samo prometovanje i bavljenje poslovima posredovanja prilikom kupoprodaje takvih objekata mora odvijati u sivoj zoni, što dalje od očiju javnosti, državnih organa.
Predsedniče, molim vas, obezbedite mir u sali.
Stoga je i ovaj zakon pokušaj da se uvede red na tržištu nekretninama, da bi se uspostavio red i pravna sigurnost građana, te kako više ne bi čitali potresne priče o građanima koji su često ostajali na ulici prevareni od strane beskrupuloznih posrednika u trgovini nekretninama.
Suštinska novost je ta da će se ovim poslovima moći baviti samo registrovana pravna i fizička lica, od kojih će se zahtevati da imaju položen stručni ispit, odgovarajući poslovni prostor i zaključen ugovor o osiguranju i odgovornosti za štetu. Ovi poslovi, kao i ranije, vršiće se na osnovu ugovora o posredovanju, ali ovim zakonskim predlogom podrobno regulisani, sa svim bitnim elementima, pravima i obavezama.
Možda se može staviti primedba da se ovde vrši nepotrebno gomilanje propisa, s obzirom da je ovakav tip ugovora načelno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, ali kada je ovako osetljiva materija po naše građane u pitanju, smatram da nije na odmet da se ovakav tip ugovora još jednom detaljno uredi, a naročito da se podrobno odrede obaveze nalogoprimca posrednika, jer praksa pokazuje da veliki broj agencija jednostavno uzme novac od klijenata, a zatim ne čini ništa kako bi nalogodavcu pronašao drugo zainteresovano lice za kupoprodaju ili zakup nepokretnosti, ili što je još gore, svog nalogodavca svesno dovede u zabludu.
Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, biće precizno regulisano prometovanje ovakvim vrstama robe. Listu ovakve robe određivaće Vlada, a pojedinačne dozvole za trgovinu ovakvom robom važiće najviše do godinu dana.
Procedura predviđa da se moraju tražiti saglasnosti Ministarstava spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i trgovine, kao i BIA. Ove mere kao izdavanje sertifikata krajnjeg korisnika trebalo bi da utiču da se na minimum smanji mogućnost za eventualne isporuke ovakve robe onome ko bi mogao da ih zloupotrebi.
Zakonom o izmenama i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini biće date preciznije definicije pojedinih pojmova, a na drugoj strani biće stvoren zakonski osnov za bolju kontrolu elektronske trgovine, a time zaštiti potencijalni kupci, ali i prodavci koji se pridržavaju zakonskih procedura. Svakako da su ovakva nastojanja sasvim opravdana jer je elektronska trgovina doživela veliku ekspanziju u zadnje vreme i u ovoj oblasti sve je već protok novca.
Ova kontrola ogledaće se kako u mogućnostima sudova da izriču mere ograničenja, pružanju usluga je takvo povećanje gornjeg limita kazni za prekršaje pravnih i fizičkih lica.
Četvrti zakon iz ove oblasti je Predlog Zakona o zaštiti konkurencije za koji smatram da je najznačajniji od predloženih zakonskih rešenja. Zaštita konkurencije u svakoj savremenoj ekonomiji predstavlja jedan od oslonaca slobodnog i nesmetanog tržišnog privređivanja. Ovo pravo je garantovano i članom 84. Ustava Republike Srbije. Ekonomska nauka, a pogotovo naša životna svakodnevnica su nam jasno pokazali da stvaranje monopola gotovo uvek vodi ka tome da cene proizvoda i usluga s vremenom skaču, da na osnovu toga monopolisti izvlače sve veče profite,a ceh na kraju plaćamo svi mi obični građani.
U stručnoj javnosti ocenjeno je da naš Zakon o zaštiti konkurencije iz 2009. godine u suštini sadrži dobra pravna rešenja koja omogućuju efikasne mehanizme za zaštitu slobodnog poslovanja. Na osnovu ovog zakona 2011. godine formirana je Komisija za zaštitu konkurencije, kao regulatorno telo, koje ima za cilj da kontroliše slobodu konkurentnosti poslovanja i da sprečava nastajanje kartela, počela je da izriče prve kazne za nesavesne privređivače i trgovce.
Samo u 2012. godini Komisija je vodila 11 postupaka za utvrđivanje postojanja restriktivnog kartelskog sporazuma, devet postupaka za utvrđivanje monopolskog položaja.
Predložene izmene i dopune urađene su prema evropskim standardima iz ovih oblasti. Njima se ništa neće sistematski menjati, što predstavlja priznanje da je osnovni zakonski tekst dobar, da će biti predložena takva poboljšanja koja će omogućiti ovom organu da efikasno deluje. Prvenstveno, ističu neke izmene i dopune vezano za sam postupak koji se vodi pred Komisijom. Na prvom mestu ističe se produženje rokova zastarelosti za određivanje neke od mogućih mera iz oblasti zaštite konkurencije sa tri na pet godina. Ako se zna kakve finansijske koristi izvlače kartelisti i monopolisti, onda ovo produženje rokova, naročito uvođenje procesne institucije, prekida zastarelost i smatra se sasvim opravdanim, a na drugoj strani će i sama Komisija dobiti mogućnosti za temeljitije pripreme za vođenje ovih složenih i osetljivih postupaka.
Sam zakon je dopunjen sa još nekoliko produženja rokova za pojedine procesne radnje prilikom podnošenja žalbi pred Vrhovnim kasacionim sudom, čime će se poboljšati pravna sigurnost stranke koja se obraća ovoj istanci za zaštitu svoji prava.
Na jednoj strani može se prigovoriti zašto se predloženim izmenama i dopunama zakona ukida pravo na posebnu žalbu, na neke segmente u postupku vođenja postupka, izvođenja dokaza, privremene mere, ali na drugoj strani postoji želja da se sam postupak ubrza. Treba imati u vidu da je sam postupak po svom karakteru upravni, a ne sudski.
Znatno preciznije će se urediti mogućnost za prekidanje postupka, gde će se sada tražiti da sama stranka podnese predlog o tome kakve konkretne obaveze namerava da preuzme, a komisija nakon sprovedene analize donosi zaključak o eventualnom prekidu postupka.
Ovaj zaključak će ubuduće donositi Savet Komisije umesto predsednika, pa se smanjuje mogućnost da ovako važna odluka zavisi samo od jednog čoveka.
Još jedno bitno preciziranje je vezano za izmene definicije šta se smatra dominantnim položajem na tržištu, a koja je data u članu 15. Biće postavljeni znatno precizniji kriterijumi za određivanje da li neko na tržištu ima dominantan položaj ili ne, pa će se smanjiti mogućnost da se eventualni postupci vode protiv nekog za koga se naknadno ispostavi da ne ispunjava potrebne uslove, pa će se postići uštede u vremenu i novcu.
Poštovani narodni poslanici, svesni smo da naša privreda i naše tržište uvek u velikoj meri pate od monopolističkih tendencija i zakulisnih dogovora učesnika na tržištu. No, ako težimo da se svrstamo u uređene i razvijene zemlje, svakako ćemo morati da uredimo pravila tržišne igre u poslovanju. Zato će poslanička grupa PUPS u Danu za glasanje podržati ove zakonske predloge. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovani gospodine Ljajiću, mi iz poslaničke grupe DSS spremali smo se da govorimo o predlozima zakona koji su na dnevnom redu i smatrali smo da su oni važni i značajni, a naročito zakon koji uređuje oblast prometa nekretnina i gde se uvodi jedna pravna sigurnost za građane, kupce i prodavce u toj oblasti. Smatramo da je to jednako važno.
Iskoristili bismo prisustvo gospodina Ljajića, koji je resorno nadležan za to, a to je da postavimo pitanje, pošto smo danas od Evropske komisije saznali, a ne od naše Vlade, da je Srbija pristala da omogući dalji režim duvanskoj industriji u Rovinju, mislim da je to proizvođač cigareta iz Hrvatske. Režim koji je postojao pod CEFTA sporazumu. CEFTA sporazum je za Hrvatsku prestao da se primenjuje onog trenutka kada su pristupili EU. To je tako definisano. CEFTA sporazum reguliše odnose, da kažem, regionalne odnose, i stvara jedno regionalno tržište i olakšava trgovinu u regionu i određene robe i proizvodi imaju niže stope za trgovinu, nego što imaju kada je ta zemlja članica EU.
Danas smo saznali od Evropske komisije, a ne od naše Vlade i ne od vas, gospodine Ljajiću, da ste vi pristali da Hrvatskoj, iako je članica EU, obezbedite tretman koji je imala dok je na vladi bio sporazum CEFTA.
Hoću da znam, mene kao narodnog poslanika zanima, a verujem i građane Srbije, koji su razlozi da mi Hrvatskoj, u kojoj ne možemo ni jednu trafiku da otvorimo, bilo koja srpska firma, a kamoli da započne neku proizvodnju, u toj meri izlazimo u susret, da omogućimo da tržište Srbije isporučimo na tacni, iako to nije u skladu sa važećim pravilima u EU? To je jedna stvar.
Druga stvar, pod kojim uslovima i koliko cigareta naši proizvođači izvezu u Hrvatsku? Da li tu postoji bilo kakva mogućnost u poređenju? Šta smo mi od Hrvatske zauzvrat dobili da bi napravili jedan tako ozbiljan ustupak Hrvatskoj ili od EU? Da li će možda ovaj gest dobre volje, sa naše strane, koji će u mnoge da znači za Tvornicu duhana Rovinj, koja nema veliko tržište u EU, ali na prostoru bivše Jugoslavije svakako ima, ostale zemlje, potpisnice CEFTA Hrvatskoj da omoguće, a koje nisu članice EU, Hrvatskoj pod istim uslovima, odnosno Tvornici duhana Rovinj, trgovinu cigaretama, kao što je to Srbija uradila?
To su pitanja na koja smo mi morali odgovore da dobijemo od naše Vlade, a ne da od Evropske komisije saznamo kako ona hvali Vladu Republike Srbije, kako je kooperativna, predusetljiva prema zahtevima EU. Znači, to su pitanja koja nas, kao poslanike, ovde zanimaju. Dobro je što je ova rasprava, na kojoj ste prisutni, u toku da možemo da dobijemo odgovore i da odgovore ne dobijamo od Evropske komisije, već od naše Vlade.
To je ono što smatram jako važnim, a pored pitanja vezanih za zakone na dnevnom redu, a koji su isto tako bitni, ali nalazim da ova tema koja se danas pojavila kod nas u javnosti, i to baš uoči posete predsednika Republike Hrvatske Ive Josipovića, u jeku kampanje protiv Srba u Hrvatskoj, u jeku antisrpske kampanje u Hrvatskoj, ćiriličnih tabli, dvojezičnih oznaka i svega ostalog, dolazimo u situaciju da izlazimo u susret Tvornici duhana Rovinj, da gospodin Josipović ovde govori. Očekujem da će on ovde govoriti o pravima Srba, o povraćaju Srba, o imovini Srba u Hrvatskoj, o tome kako da se zaštiti kulturni i verski identitet Srba u Hrvatskoj, kako da se popravi njihov položaj, a ne da radimo ono što smo radili pre posete mađarskog predsednika Srbiji i kada smo, navrat nanos, doneli Deklaraciju, gde se izvinjavamo Mađarima zbog toga što su Srbi, Romi i Jevreji bili žrtve u Drugom svetskom ratu mađarskog režima.
To su stvari o kojima treba da razgovaramo ovde. Vi ste tu i očekujem da čujem odgovore na pitanje – pod kojim uslovima, zašto, na koji način smo doneli ovu odluku? Da li će ostale zemlje potpisnice CEFTA, koje nisu članice EU, pod istim uslovima dozvoliti Tvornici duhana Rovinj, odnosno svim proizvođačima cigareta iz Hrvatske, ne znam da li ih ima više, ali je najpoznatija Tvornica duhana Rovinj, da trguju cigaretama na ovoj teritoriji? Šta je Srbija dobila zauzvrat? Hoće li Srbija biti obeštećena za iznos poreza, carina koje bi se naplaćivale da se primenjuju pravila koja važe za sve druge članice EU? Da li će naši proizvođači moći da izvoze više cigareta u Hrvatsku? Da li će srpska firma, bilo koja, moći bar trafiku da otvori u Hrvatskoj, ako ne da privatizuje nešto i da kupi nešto? To su pitanja. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar.

Rasim Ljajić

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre da dam vrlo kratku retrospektivu ovih odnosa i šta je prethodilo odluci pre svega Koordinacionog tela Vlade za pridruživanje EU da uputi pismo, odnosno dopis Evropskoj komisiji.
Posle 2000. godine zaključen je bilateralni sporazum sa Hrvatskom, kao i sa drugim zemljama koji je definisao carinske stope za pojedine proizvode.
Što se tiče cigareta o kojima danas ovde govorimo, carinska stopa za uvoz hrvatskih cigareta u Srbiju je bila 15%. Ne govorim o nekoj maloj količini o 55 tona, gde je bila carinska stopa od 10%, da vas ne zamaram, ali u suštini, carinska stopa za uvoz hrvatskih cigareta je bila 15%. Carinska stopa za izvoz naših cigareta u Hrvatsku je bila 38%. Onda se dešavalo da mi godišnje nekada ne prodamo ni jedan kamion cigareta, a oni, kao što vidite, prosek je bio oko 1.600 tona.
Kada se pregovaralo o CEFTA, nije se pregovaralo o carinskim stopama, već su preuzete carinske stope koje su važile na osnovu bilateralnih sporazuma koje su zemlje članice CEFTA imale. To vam govorim da vam skrenem pažnju na nepovoljnu poziciju sa kojom smo krenuli u ove pregovore.
Druga nepovoljnost je činjenica što ovo nije odnos prema Srbiji, niti je ovo odnos Hrvatske i Srbije. U ime Hrvatske sada pregovara Evropska komisija. Hoću da vam uverim da ovo nema nikakve veze sa Josipovićevom posetom Beogradu, ali iskreno govoreći, ima veze sa Izveštajem Evropske komisije koji se danas objavljuje. Otvoreno je zaprećeno da će ceo izveštaj manje-više biti obojen činjenicom da nismo postigli taj dogovor i da ovo može da bude deo pregovaračkog okvira.
Hrvatska je vršila pritisak na Evropsku komisiju da dve stvari učini kao nova članica EU. Prva stvar je bila da to bude deo pregovaračkog okvira, deo poglavlja recimo 35. i ukoliko to ne uradimo, da u pregovorima to bude istaknuto kao važno političko, odnosno ekonomsko pitanje.
Drugo, Hrvatska je tražila retroaktivnost, što je protivno našem Ustavu i zakonima, pošto nismo postigli dogovor do 1. jula ove godine. To je odbijeno i to smo odbili. Šta smo sada tu uradili? Mi smo ispregovarali 86 tarifnih linija sa Hrvatskom po metodologiji koja je ranije utvrđena i koja je važila za sve zemlje. Vi ste dobro pitanje postavili. Makedonija, Crna Gora, Albanija su istog trenutka prihvatili sve što je Evropska komisija od njih tražila. Jedine dve zemlje koje nisu prihvatile bile su BiH, koja ima mnogo veći problem nego mi, jer skoro ništa nije usaglašeno, zato što Hrvatska 1.300.000.000 izvozi na tržište BiH.
Mi nismo usaglasili dve tarifne linije. Jedna se odnosi na cigarete i druga se odnosi na šećer, odnosno naš zahtev da povećamo kvotu za izvoz šećera u EU. Ta kvota je do sada bila 180.000 tona. Mi smo tražili povećanje za 45.000 tona zato što ćemo biti oštećeni zbog činjenice da sada Hrvatska ne mora da uvozi šećernu repu iz Srbije, odnosno to su u obavezi da uvoze šećernu repu iz zemalja EU i taj ekvivalent gubitka smo tražili da izvezemo šećer na tržište EU. To je 45.000 tona.
Tačno je, bili smo pod velikim pritiskom. Ja ni jednog trenutka nisam rekao da su naše šanse velike. Ja sam od početka rekao – ulazimo u pregovore, da su nam obe ruke vezane. To je činjenica zbog ovih stvari o kojima sam govorio. Prvo, što smo imali nepovoljnu carinsku stopu. Drugo, što su manje-više sve zemlje to prihvatile. Treće, što je ovo iskustvo koje je važilo i za Hrvatsku, kada su Rumunija i Bugarska ulazile u EU ili kada su Slovačka i Mađarska, sa kojima su imali značajne ekonomske odnose, takođe ulazili u EU. Hrvatska je morala da prihvati pravila koja je tada diktirala i adaptaciju sporazuma koji je diktirala Evropska komisija.
Prema tome, mi nismo u ovome sada glavna tema i ovo nije nikakav izuzetak. Ovo je pravilo koje EU koristi prilikom pristupanja nove članice u taj klub. Ona štiti svoju članicu i želi da bude što pripremljenija, konkurentnija za evropsko tržište.
Šta smo mi uradili? To nije bila tajna. U ponedeljak smo imali sastanak ovog koordinacionog tela koji sačinjavaju predstavnici više ministarstava. Juče smo poslali pismo Evropskoj komisiji u kojoj kažemo da prihvatamo metodologiju koja je važila za ostale tarifne linije, što znači da želimo da razgovaramo i pregovaramo oko daljih modaliteta. Ima tu još stvari koje treba da se reše. Na kraju krajeva, adaptacija tog sporazuma mora da bude potpisana i akt ratifikacije mora da bude u ovom parlamentu. O tome nema tajni nikakvih, niti je ko pokušao da sakrije šta.
Tačno je da nama šanse nisu velike. Ono što mi tražimo jeste s jedne strane da se omogući da Hrvatska ukine sve vancarinske barijere koje su postojale u izvozu naših cigareta na to tržište. Ono što jeste povoljnost i to ste vi pitali, sada ćemo moći da izvozimo cigarete u Hrvatsku sa carinskom stopom nula i bez kvota. Dakle, carinska stopa za izvoz naših cigareta će biti nula, a bila je do sada 38%. To jeste jedna pogodnost.
Nažalost, vancarinske barijere su takođe bile velike i to je sprečavalo veći izvoz naših cigareta na to tržište. Ja očekujem da će se to sada promeniti, ali to nije stvar do Vlade.
Druga stvar koju tražimo je ukidanje tih vancarinskih barijera. Sada ulazimo u sistem zaštite Evropske komisije. Nemamo šta sada da razgovaramo sa Hrvatskom. Mi ćemo razgovarati sa Evropskom komisijom u slučaju pojave tih vancarinskih barijera.
Treći naš zahtev se odnosi na povećanje kvote za šećer. Po prvi put smo dobili podršku Evropske komisije i očekivanja da bi mogli da imamo povećanje te kvote. Još uvek je rano govoriti da smo u tome uspeli. Znam da je Božidar Đelić dugo pokušavao da poveća tu kvotu za šećer. Nije lako. Ne kažem da ćemo mi uspeti, ali ovo je sada jedan optimistični znak da bi u tom pravcu stvari mogle da budu promenjene.
Još jednom, ništa nije potpisano, ništa nije dogovoreno. Nisu nam šanse velike, odmah da se razumemo, da nešto značajnije tu izmenimo. Uputili smo dopis Evropskoj komisiji da kažemo – prihvatamo metodologiju, ali ostaje još nekoliko tehničkih stvari koje moraju biti predmet dogovora da bi na kraju potpisali taj protokol koji će doći ovde na ratifikaciju.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, replika.

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani gospodine ministre, dobro je da smo čuli da pregovora nije ni bilo, nego da ste vi prihvatili ono što su vam oni rekli. To je jedna stvar.
Drugo pitanje i prosto konstatacija – da li ćemo konačno doći u situaciju da neko pravilo, neka metodologija EU koju primenjuje prema nama bude u interesu naše države? Do sada su sve metodologije bile protivne interesima Srbije, i u ovom slučaju.
Naravno da bih želeo da srpski proizvođači dobiju više šećera da izvoze u EU i to je jako značajno. To su odlične cene, to je siguran plasman i to bi doprinelo boljem položaju i naših poljoprivrednika i industrijske proizvodnje šećera u Srbiji. Ali, da li se sa njima pregovaralo? Da li smo mi dobili za taj ustupak nešto? Nismo dobili ništa.
Znači, tu suštinskih pregovora nije ni bilo, već su oni samo rekli šta njih zanima. Vi ste rekli – mi tu nemamo šta da tražimo, odnosno mi to moramo da prihvatimo i ostalo. Živi bili, pa videli za godinu dana kakav će biti položaj srpskih privrednika, srpske privrede, proizvođača, izvoznika u Hrvatsku. Ništa se neće promeniti. Čisto sumnjam da će Evropska komisija naložiti Hrvatskoj da dozvoli uvoz i prodaju srpskih proizvoda tamo, da se skinu te barijere koje nisu zakonske, a koje prosto postoje.
Samo da vam podsetim, Evropska komisija, oko aktuelnog pitanja dvojezičnih tabli u Hrvatskoj, oglasila se kao nenadležna, iako je vrhunsko pravo u EU, a to su ljudska prava. Nadležni su kada treba da pritiskaju sve ostale da se prave gej parade, a kada srpska zajednica u Hrvatskoj ne može da ima dvojezičnu tablu, e to onda nije nadležnost Evropske komisije.
Da li bi se isto oglasili da u istoj situaciji mi kažemo da u Vojvodini ne mogu da budu šestojezične table kao što su sada? Seo bi nam Jelko Kacin i svi ostali na kičmu, ne bi mogli da dišemo, suspendovali bi pregovore, dobili bi negativnu procenu.
(Predsednik: Vreme, gospodine Mihajlov, dva minuta i 30 sekundi.)
Jednom nam donesite neku dobru vest iz Brisela, nešto što je u interesu srpske države.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Ljajić.

Rasim Ljajić

Mi pregovaramo oko ovoga od novembra prošle godine. Dakle, sada će punih godinu dana od kada smo počeli te pregovore. Na kraju smo došli u situaciju da su oni rekli – ako se ne pomerite sa mrtve tačke, nema šta više da pregovaramo. Ja govorim istinu, nemam šta da krijem. Znači, od novembra prošle godine pregovaramo i sve što smo uspeli jeste da se po prvi put da naznaka mogućnosti da će biti povećanje kvote za šećer i što želimo da nastavimo razgovore oko cigareta, oko modaliteta primene ove metodologije koja je važila za ostalih 86 tarifnih linija.
Ima tu još stvari koje treba da budu dogovorene i koje još nisu dogovorene. Ne kažem da ćemo u svemu tome uspeti, ali, pokušaćemo.
Druga stvar, ovih 1.600 tona o kojima se govori kao trogodišnji prosek ne odnosi se na uvoz iz Hrvatske, to važi za sve zemlje EU. Učešće hrvatske industrije, hrvatske duvanske industrije – 8% na našem tržištu. Mi nismo pregovarali oko ovoga sa Hrvatskom, to je učinila Evropska komisija u ime nove države članice.