Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, hajde malo da prekinemo ovu atmosferu ranih sedamdesetih kada su skupštinska zasedanja izgledala na čitanje sa mukom pripremljenih referata i sricanje tih referata od strane nalogodavaca i da se vratimo malo realnom životu i nevremenu u kome živimo.
Dakle, ovu smo sednicu Skupštine u četvrtak prekinuli na jedan čudnovat način, toliko je konkluz majstor mahao rukama da se prekine sednica da sam mislio da je on umislio da je na golu vaterpolo reprezentacije ili da se stvarno bira predsednik saveza umetničkog plivanja, kao što reče opravdano odsutni gospodin Cvijan.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, član 106. Poslovnika Narodne skupštine, molim vas da se govori o temi dnevnog reda.)
Danas smo došli da raspravljamo o Zakonu o zaštiti konkurencije nas je sačekala atmosfera koja više nije ista kao u četvrtak uveče. Nas su sačekale okolnosti koje su dramatično promenjene. Kada danas budemo raspravljali o Zakonu o zaštiti konkurencije naravno da će prva tema biti ovaj skandalozni sporazum i ova odluka da se na hrvatske cigarete poštuje CEFTA sporazum. To je onaj isti CEFTA sporazum zbog čijeg je potpisivanja gorke suze ronili kao radikali, a danas ga primenjujete u trenutku kada je Hrvatska pristupila EU i on će podrazumevati da se u Srbiji hrvatske cigarete i dalje prodaju po akcijskim stopama koje su četiri puta niže od cigareta iz EU.
Sada objasnite građanima Srbije koji sa mukom skupljaju novac da decu operišu u inostranstvu. Objasnite građanima Srbije zbog čega ste se odrekli 300 miliona eura i zbog čega onda propisujete mere Lazara Krstića i Vučićev porez na Štors Kana i Guzen Bauera kada će građani Srbije to morati da nadoknade. Znači, građani Srbije štede da bi Hrvatska imala. To je divan domaćinski odnos SNS prema građanima ove zemlje. Ali, gospodo vi se tako ne ophodite prema sopstvenoj imovini? Pa, bi bilo red kada sledeći put polažete zakletvu za najveću funkciju u državi, tekst te zakletve glasi – zaklinjem se svojom privatnom imovinom da ću raditi u interesu građana Srbije. Tada ću vam možda i verovati jer opet se vraćam na ove dramatične okolnosti koje su se desile.
Šta se u stvari desilo? Danas dolazi predsednik Hrvatske, gospodin Josipović. Meni je veoma drago da Hrvatska unapređuje dobro susedske odnose sa Hrvatskom. Hajde da to radi na način kako to radi gospodin Tadić, a ne na način na koji vi radite. Prošli put je bio predsednik Mađarske. Na vrat na nos smo ovde doneli rezoluciju koja je ispoštovala prava Mađara….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsećam vas sad drugi put da govorite o temi dnevnog reda ili pokušajte da prisustvo visokih državnika drugih zemalja u regionu da dovedete u vezu sa tačkom dnevnog reda. Zaista vas to molim.)
Evo, vraćam se na temu dnevnog reda. Tema dnevnog reda je Zakon o zaštiti konkurencije. Kada govorimo o zaštiti konkurencije, ja kao odgovoran čovek i kao poslanik koga su birali ne samo građani Kruševca, nego i Niša i Vranja, moram da razmišljam šta će biti sa duvanskom industrijom Niš i Vranje pošto predsednik Vlade kaže da će voditi računa o tom delu Srbije.
Naravno, veoma sam skeptičan kada je ovaj paket trgovinskih zakona pred nama iako imam veliko poverenje u gospodina Ljajića i kvalitet ovih zakona koje je uradio i smatram da su ljudi iz ministarstva zaista predložili kvalitetne promene. Nažalost, stvarni život demantuje slova zakona. Jer, opet podvlačim, kako ćemo mi da se štitimo od konkurencije i šta će raditi naša Komisija za zaštitu konkurencije kada imamo Vladu Republike Srbije koja jednim potezom pera može da promeni svaku odluku parlamenta i svaku odluku i vladajuće većine i trud nas iz opozicionih stranaka. Šta je to nego diktatura? Šta je to kad se ne poštuju odluke parlamenta? Šta je to kad se na vrat, na nos prihvataju svi zakoni? Šta će biti sutra kada dođe predsednik Albanije? Kakav će on poklon da ponese iz Beograda?
Da se vratim na ovaj Zakon o zaštiti konkurencije. U tom zakonu postoje tri velika problema za nas iz DS koji nam ulivaju veliko nepoverenje. Prvi je, ona slova zakona koja kažu da se akteri u pregovaranju sa Komisijom za zaštitu konkurencije mogu dogovarati i nagodbom dogovarati koliko će platiti kaznu i da li će platiti kaznu.
Tu atmosferu stvaramo u državi u kojoj predsednik republike, prvu odluku o amnestiji, doneo je zbog čoveka koji je pravosnažno osuđen zbog korupcije.
Ovo je visoko koruptivna odluka u ovom zakonu i pokazuje vašu stvarnu borbu protiv korupcije. Ne može Vlada Republike Srbije niti institucije u ovoj zemlji da se bore protiv korupcije na ovakav način, jer ovo je zakonska odrednica koja postoji u zakonima o zaštiti konkurencije, evropskim zakonima.
Ti evropski zakoni poznaju više decenijsko bivstvovanje Komisije za zaštitu konkurencije na političkoj sceni Srbije i Evrope.
Znači tamo su ljudi u uređenom sistemu napravili Komisiju za zaštitu konkurencije, pa je ona više decenija radila, obavljala svoj posao, pa su onda doneli ovakvu odluku da možete da se nagodite sa komisijom. U Srbiji imamo situaciju da predsednik republike amnestira lica pravosnažno osuđena zbog korupcije, podsećam na slučaj dr Inića i vi onda hoćete da nas ubedite da tu neće biti mesta za korupciju i nagodbu. Znate, to deklarativno zalaganje za borbu protiv korupcije se rasprši kao mehur od sapunice kada dobijemo ovakvo slovo zakona. Pročitajte zakon, ako kažete – tema. Znate šta piše u zakonu? Baš ovo što vam pričam. Ako vi ovo ne razumete, kako ćete onda razumeti da Srbiji državi napravili 300 miliona evra štete zbog toga što ste hrvatske cigarete pustili po Sporazumu CEFTA. Vi tek onda to ne razumete.
Mislio sam da vi ovo radite namerno, ali vi ovo radite iz nerazumevanja. Nemam vremena da otvorim partijsko-političku školu, ali šta da vam kažem, kada govorim o Komisiji zaštite konkurencije.
Da li vi znate da se ovog trenutka udružuju najveći hrvatski trgovinski lanac „Agrokor“ i „Merkator“.
Da li znate koliki će njihov udeo biti na tržištu Republike Srbije? Da li ste se možda probudili jutros sa tom mišlju? Briga vas, da kada pređete preko Vulinove granice imate razloga za sreću.
Znate šta, mi iz DS delimo zabrinutost građana Srbije, kolika će šteta biti zbog ovoga, po budžet? Zašto mi štedimo da bi neka druga republika imala? Zar svaki predsednik republike mora sa poklonom da ode iz Beograda, Šeik sa hotelom, Mađar sa rezolucijom, predsednik Hrvatske sa…