Narodni poslaniče, vreme je iskorišćeno.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Što se tiče zajedničkog fronta zemalja koje su bile u pregovorima oko adaptacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ja sam to i naglasio, jer nismo zajednički formulisali jednu poziciju sa BiH, koja je jedina od zemalja koja nije prihvatila adaptaciju tog sporazuma, jer i Makedonija i Crna Gora i Albanija su praktično bez ikakvih pregovora prihvatile sve uslove vezano za adaptaciju tog sporazuma, tako da se taj front sveo na dve zemlje.
Bosna i Hercegovina je u težem položaju od nas, zbog većeg uvoza roba iz Hrvatske, a i zbog toga što nije bila pod tolikim pritiskom, jer nije u fazi pridruživanja, u očekivanju dobijanja datuma za početak pregovora, odnosno još je daleko od tog statusa.
Mogu vam reći iz iskustva, da je naša zajednička pozicija sa BiH, još više uticala na odluku Evropske komisije da ne nastavimo nikakve razgovore, ukoliko ne dođe do promene bilo kakvog našeg pojedinačnog stava, odnosno pozicije.
Što se tiče Komisije za zaštitu konkurencije, nema nikakvih zakonskih prepreka da se Komisija bavi zloupotrebom dominantnog položaja u bankarskom sektoru.
Mi smo hteli da izvršimo i tu izmenu, ali je zakonodavac vrlo jasno rekao da nema prepreka ni u važećem zakonu da to radimo.
Tačno je, nije bilo prakse, Komisija se nije time bavila. Zašto? Mi, između ostalog i vršimo izmene zakona iz dva razloga. Jedno je da povećamo efikasnost te komisije, da im damo mogućnost i instrumente da se adekvatnije bave zloupotrebama dominantnog položaja, a sa druge strane, da ojačamo kapacitete te komisije, jer smo imali samo pravnike u sastavu Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Kakva će njihova odluka biti, ni ja ni bilo ko ne može ovde o tome da odlučuje, a sa jedne strane kada date instrumente i mogućnosti, kapacitete da se Komisija adekvatno bavi, onda imate kritiku da nisu dovoljno oni kompetentni, ili da li su u toj fazi da mogu da budu toliko nezavisni i samostalni. Ako to nemaju, oni to koriste kao alibi da ne mogu da obavljaju svoj posao, a mi smo ovim zakonom u potpunosti iskoristili svu pozitivnu praksu zemalja EU, i sve direktive su inkorporirane u izmene i dopune ovog zakona.
Prilagodili smo sve to i nekim našim okolnostima i praksom koju smo imali u radu te komisije, tako da niko ne može da kaže da Komisija nema dovoljno instrumenata i mehanizama da se adekvatnije bori protiv monopola, odnosno zloupotrebe položaja na tržištu.
Što se tiče povećanja PDV, još uvek nemamo definitivan predlog, a to je bilo u jednoj od izjava ministara da se razmatra mogućnost, da računarska oprema ide sa niže na višu stopu, ali još uvek predlog nije u fazi zvanične inicijative o čemu je Vlada raspravljala.
Slažem se sa vama da računarska oprema bude na nižoj stopi, mislim na PDV.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, dva minuta.

Gospodine Ljajiću, mogu da shvatim zašto nećete da mi odgovorite, a niste mi odgovorili da li ćete podržati, jer bez vas ovaj režim nema većinu. Očigledno je sigurno da će se povećati PDV sa 8% na 10%.
Ja sam, da kažem, veoma zabrinut jer ako je ministar finansija rekao da se povećava PDV na jedno dobro kao što je informatika, a čujem potpredsednika Vlade koji kaže da ništa nije odlučeno, to tek pokazuje u kom stanju je ova Vlada. Sada bolje razumem zašto ni ministar privrede nije našao za shodno da dođe na tu sednicu.
Mi znamo da vi ne znate šta treba da se uradi u Vladi, mi to znamo, međutim, problem je u tome što to nije samo vaš problem, to je problem cele naše nacije. Tako da, ako bi mogli da mi odgovorite da li ćete kao socijaldemokrata glasati, a vi imate moć da se to ne desi, za povećanje PDV niže stope sa 8 na 10%, to bi bilo čini mi se jedan važan iskorak za našu zemlju, ne samo za vašu partiju, koja bi tako dodatno ojačala svoja socijaldemokratska opredeljenja i mislim da bi vi bili pozdravljeni na sledećoj sednici internacionalom na pravi način, velikim aplauzom i mi bi to organizovali. Verujte, i to ne na pravi način, jer znamo da vam nije lako, mi znamo da vam nije lako, a sa druge strane vi to možete, tako da uradite to, gospodine Ljajiću, potvrdite da nećete podržati povećanje stope sa 8 na 10%. Vi to možete i tako ćete naterati one koji stvarno vode te finansije, znam vi to ne vodite, da nađu neko drugačije rešenje, da se nađu uštede tamo gde im je mesto, da se odustane od suludih projekata.
To bi bilo pravo rešenje, a za sve ovo drugo očekujemo mnogo jače predloge od vaše strane i da raspravljamo o realnim problemima naše zemlje u nedeljama koje dolaze. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić. Vreme na raspolaganju je 11 minuta i 30 sekundi i ona je poslednja prijavljena na listi govornika. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene kolege poslanici, pred nama se nalazi set zakona koji za osnovni cilj ima pre svega podizanje pravne sigurnosti u oblastima kao što su elektronska trgovina, posredovanje u prometu i zakupu nepokretnosti, uvoz-izvoz robe dvostruke namene i zaštita konkurencije.
Ono što svi ovi zakoni imaju zajedničko, jeste to da se insistira na stručnosti, da se insistira na efikasnosti i da se insistira na tome da se pooštri kaznena politika koja za cilj ima odvraćanje od kršenja zakona.
U svom izlaganju, ja ću se kratko osvrnuti samo na dva ponuđena zakona, a to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije i drugi, potpuno nov zakon, Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije, pre svega osvrnula bih se na član 72. koji ima za cilj pre svega da se poveća jedna efikasnost u sudskom postupku koja mislim da ide u korist svim subjektima na tržištu. Znači, da se spreči ono što je do sada bila praksa, a to je nepotrebno odugovlačenje sudskog postupka.
Zatim, ono što je veliki problem u radu, znači praktičnom radu komisije, jeste previše kratak rok zastarelosti. Sada je taj rok produžen sa tri na pet godina imajući u vidu svu kompleksnost ove oblasti, a isto tako produžen je rok takođe za donošenje rešenja u ispitnom postupku koji je produžen sa tri na četiri meseca, zato što se rok od tri meseca pokazao kao isuviše kratak da bi se na adekvatan način prikupili svi potrebni podaci od relevantnih činilaca kao što su konkurencija, kupci, dobavljači i ostalo.
Zatim, pomenula bih tu i etički kodeks komisije koji je uveden ne samo zbog toga da bi se radilo na ugledu jedne ovako bitne institucije, već da bi se radilo i o eventualnoj zaštiti svih članova komisije koji mogu biti izloženi različitim vidovima pritisaka, što će sigurna sam povećati jednu nezavisnost, jednu nepristrasnost jedne ovako bitne institucije, kao što je Komisija za zaštitu konkurencije.
Zatim, insistira se na stručnom i kompetentnom sastavu saveta. Sada će tu biti prisutni stručnjaci iz dve ključne oblasti, a to su oblasti prava i ekonomije, što do sada nije bio slučaj, a pokazalo se da jedna ovako zahtevna i kompleksna oblast zaista zahteva interdisciplinarni pristup.
Kada je u pitanju predlog, znači potpuno novog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, mislim da je više nego jasno zašto je bilo potrebno doneti ovaj zakon. Naime, postojeća situacija na tržištu nepokretnosti je takva da ne postoji gotovo nikakva pravna sigurnost, bilo da hoće da kupe stan, bilo da hoće da iznajme stan ili bilo kakvu drugu nepokretnost, građani se suočavaju sa brojnim problemima i sa brojnim prevarama, počevši od tzv. agencija koje izdaju nepostojeće stanove. Znači, imamo samo jednu klasičnu situaciju kada roditelji iz unutrašnjosti pošalju studenta u Beograd na studije, naravno potreban nam je stan, šta je logičan korak, oni se obraćaju agenciji i onda agencija vrlo uredno unapred naplati svoju proviziju, a pri tom građanin ostaje prevaren.
Takođe, brojni su primeri da jedan te isti stan kupi više lica. Znači, jedna tako egzistencionalno bitna stvar u životu običnog građanina, a da pri tom građanin nema nikakvu pravnu zaštitu ni sigurnost.
Ovim zakonom sve se to menja, uvodi se red, uvodi se disciplina, pre svega odgovornost i ono što je najbitnije, uvodi se nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, što je najbitnije od svega da bi zakon zaista i zaživeo u praksi.
Ono što je sada potrebno, što je predviđeno ovim zakonom, jeste da postoje krajnje precizni uslovi za validan upis u registar. Takođe, insistira se na lakoj dostupnosti informacija koje se nalaze u registru putem interneta, zatim na tačnosti, na ažurnosti tih podataka. Naime, ukoliko dođe do i najmanje promene, posrednik je dužan da te iste promene prijavi najkasnije u roku od sedam dana. Znači, krajnje precizno su iznete obaveze i posrednika, a isto tako i obaveze nalogodavaca.
Takođe nešto što je novo, stručna osposobljenost na kojoj se sada insistira, što pre nije bio slučaj, znači više ovim poslom posredovanja ne može da se bavi bilo ko, mora da se ima položen stručni ispit i odgovarajuća stručna sprema.
Iz svega navedenog, jasno je da se maksimalno radilo na tome da se uvede red u ovim oblastima koje su od izuzetnog značaja za pravilno funkcionisanje jedne države, da se spreči siva ekonomija koliko god je to moguće i ono što je najbitnije, što bih istakla, jeste da se uvede red na tržište, jer neretko stanje na tržištu oslikava jasno stanje u državi. Znači red na tržištu znači red u državi, a u takvu državu se ulaže. Na taj način se privlače domaći i strani investitori, a to opet znači nova radna mesta za naše građane i bolji život za naše građane, što i jeste strateški cilj ove Vlade i zato će u danu za glasanje SNS dati podršku za ovaj set zakona. Hvala.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8. dnevnog reda.
Poštovani narodni poslanici, obaveštenje o prekidu sednice.
Naime, na osnovu člana 101. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, prekidam rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2013. godini, a zbog održavanja nove sednice Narodne skupštine.
Naime, kao što je poznato, predsednik Narodne skupštine, gospodin Nebojša Stefanović je za danas sa početkom u 17,00 časova sazvao Sedmu posebnu sednicu Narodne skupštine u 2013. godini, a na kojoj će se narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije obratiti predsednik Republike Hrvatske, gospodin Ivo Josipović.
Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2013. godini biće nastavljena sutra, u četvrtak 17. oktobra 2013. godine sa početkom u 10,00 časova, nastavkom po redu dnevnog reda sledeći objedinjeni zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Istovremeno, a na osnovu člana 87. stav 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad i posle 18,00 časova, ukoliko za time bude postojala potreba, imajući u vidu trajanje Sedme posebne sednice u 2013. godini.
Zahvaljujem, Sedma posebna sednica u 17,00 časova.
(Sednica je prekinuta u 13,40 časova.)

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, otvaram Sedmu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.Kao što vam je poznato, ovu posebnu sednicu sazvao sam da bi se Narodnoj skupštini obratio predsednik Republike Hrvatske, Njegova ekselencija gospodin Ivo Josipović.Čast mi je da u ime narodnih poslanika i u svoje ime pozdravim Njegovu ekselenciju gospodina Ivu Josipovića, a pored njega pozdravljam i ostale članove delegacije Republike Hrvatske, kao i predstavnike diplomatskog kora koji prate današnju sednicu sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine.Sada molim Njegovu ekselenciju gospodina Ivu Josipovića, predsednika Republike Hrvatske, da uzme reč.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane gospođe i gospodo poslanici, vaše ekselencije, veleposlanici, hvala vam na mogućnosti da se obratim Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Iako je povijest odnosa Hrvata i Srba duga, prvi sam predsjednik Republike Hrvatske u povijesti koji ima čast obratiti se poslanicima Narodne skupštine. Sama ta činjenica govori da su odnosi između naše dvije države došli do točke konačnog sazrijevanja. To znači da smo demokratske zemlje koje imaju političku volju i odlučnost zatvoriti krug sukoba i otvoriti prostor za istinsko partnerstvo. 
Svijestan odgovornost za svaku riječ koju ću ovde izgovoriti, biću vrlo otvoren, bez fraza koje su uobičajene u sličnim prigodama. Želim govoriti kao političar svestan odgovornosti koju svi mi nosimo za budućnost odnosa Hrvatske i Srbije, za budućnost naših zemalja.
Naša dva naroda i naše dvije države istodobno i veže i razdvaja kompleksna zajednička prošlost. U njoj su se izmenjivali periodi suradnje i periodi sukoba. Imali smo teških trenutaka koji su nas razdvajali, ali imali smo i perioda zajedničkih uspjeha i dobre suradnje. 
Stalno se vraćajući na otvorena pitanja iz prošlosti, bez da ih zatvaramo, gubimo osjećaj za realnost i osjećaj za perspektivu. Od prošlosti moramo učiti, ali uz svo dužno poštovanje prema prošlosti, naša obaveza je život danas i život sutra. 
Da ponovim riječi pokojnog premijera Đinđića – život ne može da čeka. Naše države, naše građanke i građani moraju dočekati riješenje svih onih problema koji nas opterećuju u međusobnim odnosima. Moraju imati mogućnosti iskoristiti sve ono dobro što na obostranu korist možemo učiniti kroz suradnju. 

Konačno i najteže, potrebno je obnoviti međusobno povjerenje. Bez međusobnog povjerenja biće nemoguće riješiti istinski važna pitanja. To je izazov, jer između svega toga je istina koja je sigurno za mnoge u Srbiji različita od one koju mi znamo u Hrvatskoj. Toga treba biti svijestan i to treba jasno reći. 
Kalvariju koju je Hrvatska prošla 90-ih pamtimo kao borbu za naš opstanak, slobodu i samostalnost. Sijećamo se slika porušenih gradova i sela, brojnih zločina i nesretnih sudbina. Među stradalnicima i ljudima nesretnih sudbina bilo je, svijesni smo, i puno naših sugrađana Srba. 
Ako neke povijesne okolnosti različito cijenimo, u jednome moramo biti ujedinjeni. Moramo biti ujedinjeni u osudi svakog zločina, jer samo tako možemo budućim generacijama poslati poruku koja jamči da zločini nikada više neće biti ponovljeni ni sa jedne strane. Moram reći da suradnja koju imamo na planu progona počinitelja ratnih zločina ohrabruje. 
Svi ozbiljni ljudi svijesni su da je našu generaciju dopalo da jednom zauvijek postavi odnos između Hrvatske i Srbije tako da on bude na dobro i jednih i drugih. To nije posao koji donosi trenutnu političku popularnost. Naprotiv, donosi rizik, često viku, negodovanje nekih grupa, podozrivost drugih, često puta i cinizam ljudi koji ne žele priznati da je dobro moguće i da može i mora biti jače od zla. 
Posebno ne prihvaćam da nas naša teška povijest zauvijek čini neprijateljima ili barem stranama koje nikako ne mogu naći zajednički jezik. Ne prihvaćam beznađe, ne prihvaćam defetizam. To su sve izrazi straha, neznanja i nemoći, nedostatka vizije i samopouzdanja. 
Ova generacija mora imati samopouzdanje. Nemamo pravo na izgovore i odlaganja posla koji se mora obaviti za dobrobit naših država i naroda. 

Tragični djelovi naše prošlosti povezuju nas na način koji nameće posebne obaveze. Oni koji ne budu mogli odgovoriti tom izazovu ubrzo će prestati biti važni na političkoj sceni. 
Povjest moderne Evrope je povjest praštanja i strateške velikodušnosti. Nas su građani izabrali da probleme rješavamo, a ne da ih stvaramo. U ovom trenutku pred nama i našim vladama, pred našim društvima postoje dvje grupe otvorenih pitanja. Jedna su ona koja su posljedica rata i raspada bivše zajedničke države. Druga otvorena pitanja su zapravo neiskorištene mogućnosti i šanse koje su pred nama. 
Naša prva obaveza i politička i ljudska je da poštujemo nevine žrtve. Treba biti dovoljno čovjek i razumjeti i bol drugoga, pa i bol onih koji su do jučer bili neprijatelji. Koliko god neki kritizirali da su rječi nedovoljne ili nebitne bitno je otići na mjesto stradanja nevinih i jasno izreći ispreke. Najlakše je mrzeti i imati predrasude. To je najjednostavnije i najsigurnije, nema propitivanja, nema sumnje u sebe, ali nema ni sadržaja. Nema ničega.
Za nas u Hrvatskoj najvažnije je pitanje saznanja sudbine nestalih. Još uvjek tražimo 1689 ljudi, hrvatskih građana. Od toga 953 hrvatske i 736 srpske nacionalnosti. To je 1689 obitelji koje ne mogu naći mir i dostojanstvo da mogu pokopati svoje najmilije. Mislim da je zajednički prioritet da taj problem rješimo što prije. Moram reći da zadnji trenuci suradnje na tom planu između naše dvije države zaista ohrabruju.
Drugi prioritet je da se svima koji su izbjegli osigura pravo na dom i pravo da odaberu gdje žele živjeti. To je pitanje ljudskog dostojanstva i za mene osobno izuzetno važno. Želim da vodimo iskrenu i poštenu brigu za izbjeglice i povratnike. 
Danas više nema političkih ili sigurnosnih zapreka da se izbjegli Srbi vrate u Hrvatsku, a ni da se Hrvati iz Srbije vrate u svoje domove. Ali, da bi se ljudi vratili treba im osigurati stambeno zbrinjavanje, povrat imovine i posao. Mnogi su dobili tu priliku, mnogi je nažalost, još čekaju. Naše im države moraju pomoći da tu priliku iskoriste i mi smo u Hrvatskoj svjesni te odgovornosti. 
Raspad bivše države ostavio nam je i nerješene probleme sukcesije i granice. I jedno i drugo rješava se, po mom sudu, bespotrebno sporo i ja bih volio da naše vlade sa više odlučnosti uđu u rješavanje tih prijepora. Kao što treba brže rješavati brojna imovinska, statusna i ekonomska pitanja koja tište građane s obje strane granice, tako treba razmišljati i o budućnosti. 
U Hrvatskoj smo puno učinili da građani ostvare svoja prava, ali nažalost posao nije dovršen. Ovdje ću se ponovo sresti sa hrvatskim građanima i građankama srpske nacionalnosti koji su pod teretom rata napustili svoje domove. Ponoviću im da svi imaju pravo na povratak, da imaju pravo na imovinu i da su dobrodošli u Hrvatsku. 
Trebamo voditi računa i o Srbima u Hrvatskoj i o Hrvatima u Srbiji. Oni su izuzetno važan dio ne samo naših društava nego i međusobnog razumjevanja. Ali, nikako ne smjemo Hrvate i Srbe koji ne žive u svojoj matičnoj državi smatrati tek objektima naše brige. Oni su osim dio svoje manjinske zajednice i punopravni građani koji su oko povjest dali neizmjeran doprinos našim državama. 
Dugačka je lista Srba koji su na polju znanosti, obrazovanja, kulture, gospodarstva, sporta i politike neizmerno zadužili Hrvatsku. Siguran sam da i vi u Srbiji prepoznajete doprinos koji su Hrvati dali Srbiji. U obje države često ističemo kako imamo odlične propise kojima se štite manjinske zajednice, ali uvjek i nanovo vidimo kako nismo učinili dovoljno, da u stvarnosti još ima diskriminacije, nepoštivanja prava koja pripadaju manjinama, poticanje segregacije i mržnje.

Za međunacionalne odgovornosti naravno uvjek su odgovorne obje strane, ali svugdje i uvjek glavnu odgovornost za kvalitet međunacionalnih odnosa u državi ima većinska zajednica. U Hrvatskoj su to Hrvati u Srbiji Srbi. 
Naša druga obaveza je da otvaramo i stvaramo mogućnosti za suradnju. Hrvatska i Srbija su neposredni susjedi, nužno države koje su usmjerene jedna na drugu. Naši građani trguju, putuju, stvaraju prijateljstva pa i obitelji, izložbe, koncerti, knjige, akademska suradnja i znanstveni skupovi na kojima zajedno sudjelujemo povezuju nas i obogaćuju.

Hrvatsko gospodarstvo je u Srbiji uložilo 622 miliona evra, 16% od celokupnog ulaganja izvan Hrvatske. Srbija je Hrvatskoj deveti trgovinski partner u ukupnoj razmeni, šesto najznačajnije izvozno i deseto najznačajnije uvozno tržište. 
Samo u prvom kvartalu ove godine naša ukupna razmena iznosila je 295 miliona evra. To su za naše zemlje ozbiljni brojevi, ali daleko od onoga što u gospodarskom smislu možemo postići u međusobnoj razmeni i zajedničkim poslovima, posebice naših perspektiva, zajednički nastup na trećim tržištima. Moramo ići napred. Hrvatska i Srbija ne smeju i ne mogu se iscrpljivati stalnim gledanjem unatrag, a posebno ne smemo biti taoci onih ljudi ili grupa koji žive od sukoba i od njega profitiraju i finansijski i politički. Ne smemo se iscrpljivati ni u nezrelim raspravama o liderstvu, tko je važniji ili jači. To je potpuno besmisleno. Trebamo težiti partnerstvu u razvoju, partnerstvu u evropskim vrednostima i partnerstvu u ljudskosti. Svi smo mi, na kraju krajeva, kraćeg trajanja i manje važnosti od naših naroda i država i trebamo im služiti sa poštovanjem koje stvara kvalitetniji i smisleniji život. 
U tom smislu želim čestitati srpskoj Vladi na hrabrosti sa kojom se suočila sa povjesnim izazovima i odlučnosti u odabiru evropskog puta. Treba imati snage sebe i svoj trenutačni politički interes odrediti dugoročnom interesu države. Vizija i snaga da se ona iznese su retke i skupe vrednosti na političkom tržištu. Odnosi između naše dve države i naša dva naroda je bitan i za celokupne odnose na jugoistoku Evrope. Ne mislim da je taj odnos presudan ili čak sudbinski, kako ga neki tumače, ali jeste iznimno važan u stvaranju opće atmosfere suradnje. Imamo odgovornost i prema svojim susjedima u regiji i u Evropi. 
Konačno, pitanje Evrope. I u hrvatskom i u srpskom javnom prostoru riječi „Evropa“ i „evropske integracije“ se dnevno spominju tisuću puta. Fraze da idemo u Evropu ili da smo se vratili Evropi ne znači puno. Puno znače vrednosti koje prihvaćamo sa Evropom. Narodi u ovoj regiji pojam „Evropa“ trebaju doživljavati kao put unutarnjih propirivanja i reformi, modernizacije i prilagodbeno ovim uvjetima. Ovaj dio Evrope zaslužuje znatno više samosvjesti i vjere u svoje kapacitete i znanja. Zahtjeva međutim, tu mislim naravno na sve naše zemlje, uključivši i Hrvatsku, puno više discipline, fokusa, strateškog razmišljanja i planiranja. 
Hrvatska je nakon godina napornog i zahtevnog pregovaranja postala članica Evropske unije. Bilo je teško, ali se isplatilo. Unatoč sadašnjim ekonomskim poteškoćama, siguran sam da je Hrvatska kroz proces pregovora postala bolje društvo. I vas čeka veliki napor pri ostvarenju evropskim ambicija. Želim još jednom ponoviti da će Hrvatska i Srbiji i svim svojim susedima pomoći koliko budu tražili i koliko god mi budemo mogli dati. Standardi su jasni. Moraju ih ispunjavati svi podjednako, ali mora postojati i posvećenost Evropske unije u procesu proširenja na pošten i transparentan način. 
U tom smislu, zemlje u ovoj regiji se trebaju znatno više i same pobrinuti za svoje zajedničke interese. Potrebna je znatno jača fokusiranost na konkretne projekte, posebno projekte strateške infrastrukture, jačanja gospodarstva, zajedničkog nastupa na trećim tržištima, uopšte stvaranja uvjeta za modernu i konkurentnu ekonomiju. Kao što treba jasno reći – mi nemamo drugog izbora osim suradnje, tako treba reći, i nadam se da je to zajednička želja, da smo toj suradnji iskreno posvećeni. Trebamo stalno sebi postavljati nove zahtjevnije ciljeve, stalno i uporno otvarati nove mogućnosti. 

Kada sam ja bio mlad vlakom se iz Zagreba za Beograd putovalo četiri sata. Danas to putovanje istim vlakom traje sedam sati i to govori koji smo nazadak učinili. U Evropi se takve razdaljine prelaze za sat i po. Izgubili smo dve generacije napretka i sada to moramo nadoknaditi. Borimo se naravno za svoje interese, ali poštujemo i jedni druge. Dužni smo to partnerima u regiji, Evropi i svijetu. Dužni smo generacijama koje dolaze. Pre svega dužni smo to sebi, svojim narodima i svojim državama. Hvala vam lijepa.