Prvo pravo na repliku, Marija Obradović.

Još jednom. Neću se spuštati na nivo komunikacije koji se dogodio od strane kolega iz DS. Nasilje je problem koji se dešava, i počinioci nasilja su u svim strankama u Srbiji. Nemojte prebacivati loptu u naše dvorište. Nemojte spominjati primere koji treba da se odnose na članove SNS. Nemojte da spominjemo ljude iz DS za koje je apsolutno jasno da su nasilnici. Za koje je apsolutno jasno da su supruge napustile porodične domove i otišle. Za to postoje dokazi. Mislim da mi ne treba tako da komuniciramo. Treba da kažemo da smo svi za ovo krivi, da se u svim strankama nalaze nasilnici, i da svi treba strogo da osudimo ovaj problem i počinioce. I da zajedno nađemo rešenja …
(Predsedavajuća: Molim vas gospođo Obradović, te konstatacije da se u strankama nalaze nasilnici, molim vas nemojte da upotrebljavate ovde.)
Počinioci nasilja su članovi, ja ne govorim o poslanicima, ja govorim o članovima stranaka, znači stranke imaju na stotine hiljade članove. Znači, nalazi se i među visoko obrazovanim ljudima i među manje obrazovanim ljudima, i među siromašnim, i među bogatim ljudima. Dakle, nemojmo ove odrednice koristiti.
Želim još jednu stvar da ukažem. Kolega Girić o kome govorite sve vreme, i izvlačite iz konteksta njegovo predavanje, njegovo izlaganje. On je veoma ugledan lekar i njegova porodica ovim takođe dolazi pod udar i takođe je ukaljano njegovo ime. Nema razloga da i dalje izvlačite iz konteksta njegovo izlaganje. Molim vas da uzmete izlaganje i pročitate ovde na glas, ali u kontekstu, a ne da to, još jednom ponavljam da činite te zamene teza.
Što se tiče akcije Vlade da li je nešto učinila do sada? Mislim da svi zajedno treba da radimo na tome i da insistiramo da se sprovode zakoni koji već postoje, odnosno da se izmene oni kojima je to neophodno. Jasno je, i predsednik Skupštine danas je preneo poruku da ćemo oštro osuditi svaki oblik nasilja i počinioce nasilja u Srbiji.

Samo da razjasnim. Gospođa Obradović je dobila pravo na repliku na izlaganje gospođe Tripić. Sada Zoran Babić ima pravo na repliku, na izlaganje gospodina Veselinovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nisam želeo da govorim o ovoj temi zato što živim u ovoj temi. Živim u prelepoj zajednici sa četiri dame iz tri različite generacije od 9 do 79 godina i uživam u takvoj zajednici, uživam da negujem moje dame i da uživam u njihovoj ljubavi i pažnji, i mislim da mi kao društvo trebamo da negujemo i da sprovodimo takve vrednosti.
Ono što sam mislio da će nas ova tema, koja treba da bude svetinja, i treba da bude tačka spajanja, a ne tačka vulgarizacije politike, i zarađivanja nekih malih poena, trebala je da nas spoji. Trebala je da nas uhvati za ruke. Trebali smo zajednički da pokažemo poruku da smo protiv nasilja, ne samo nad ženama, nego protiv nasilja u našem društvu. Mi sada na ovaj način demonstriramo političko nasilje.
Ono što je istina da je Zakon o amnestiji izglasan u ovom domu, ali nije prvi. Prvi Zakon o amnestiji izglasan je u februaru mesecu 2001. godine. Za taj Zakon o amnestiji, koji je bio mnogo liberalniji i širi, je glasala DS. Ali, to se zaboravlja. Pozivate se da zaboravimo na tako nešto. Ne, podsećaćemo vas.
Nije nasilje nad parlamentom kada dolaze ministri i kada odgovaraju na pitanja. Nasilje nad parlamentom, gospodine Veselinoviću, je onda kada ne dolaze ministri, kada ne poštuju ni zakon, kada ne poštuju ovaj visoki dom, kada ne poštuju narodne poslanike, kao što nisu poštovali od 2008. do 2012. godine. To je nasilje nad parlamentom. Problem našeg društva, problem ovog parlamenta je vulgarizacija politike.
Recite ono što vidite …
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Babiću.)
… a ne ono što bi želeli da se desi.

Da li neko želi povredu Poslovnika od prijavljenih.
Judita Popović, povreda Poslovnika.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Član 107. dostojanstvo parlamenta. Naravno da smo mi protiv nasilja, i naravno da očekujemo da pre svega …
(Predsedavajuća: Molim vas gospođo Popović, držite se odredbe člana 103. Poslovnika, i obrazložite povredu Poslovnika.)
Upravo o tome govorim. Svako nasilje koje se primenjuje upravo direktno utiče na dostojanstvo parlamenta. Očigledno da je to dostojanstvo u velikoj meri narušeno, samim tim što postoji jedan kontinuitet između onoga što je izrečeno u poslednjim minutima rasprave o Konvenciji o zaštiti žena od nasilja, u četvrta, i onoga što je propušteno da se kaže u današnjoj raspravi.
Dakle, u današnjoj raspravi mi nismo čuli eksplicitno izrečeno izvinjenje najveće poslaničke grupe u parlamentu, koja bi se ogradila time od poslanika koji je na najgrublji način povredio polovinu populacije Srbije …
(Predsedavajuća: Molim vas gospođo Popović, još jednom vas upozoravam da se držite povrede Poslovnika.)
O tome se radi gospođo potpredsednice da je potrebno da se nasilje sankcioniše. Da li je ono verbalno ili je fizičko. Ako mi već govorimo o konvenciji koja se bavi zaštitom žrtava, zar nije prioritetno da se u tom slučaju svako uzdržava od verbalnog nasilja.

Sada stvarno moram da vas prekinem. Podsetiću vas da član 103. Poslovnika određuje u kom slučaju se utvrđuje povreda Poslovnika od strane predsedavajućeg.
Dakle, nemojte koristiti ovo vreme da replicirate niti da objašnjavate šta je ko trebao da kaže.
Pravo na repliku ima prvo narodna poslanica Tamara Tripić.

Što se tiče vulgarizacije parlamenta kolega Babić i ja se potpuno sa vama slažem. Vulgarizacija parlamenta je znate, i kada se iznose podaci o privatnom životu nekog od poslanika. Vulgarizacija parlamenta je kada mi ovde čujemo da jedan poslanik govori o tome da su žene manipulativnije od muškaraca, i da nekako izazivaju nasilje, a poslanička grupa najveće stranke u ovom parlamentu se od toga ne ogradi.
Vulgarizacija parlamenta i kada ja vama kažem da je jedna politička aktivistkinja prilikom kampanje za lokalne izbore u Vrbasu brutalno napadnuta, a vi krenete da mi pričate one opšte priče o organizovanom kriminalu. Ako hoćete da se borite protiv nasilja, onda krenite da se borite protiv nasilja. Mala Ines je preživela fizičko nasilje od političkih aktivista SNS. Ako zaista želite da se borite protiv nasilja, ogradite se od toga i osudite to. Hvala.

Doktor Janko Veselinović, replika.

Meni je zaista drago kada se neko pohvali da živi u skladnoj porodici sa četiri dame, i to je zaista lepo, i to je za svaku pohvalu. Voleo bih da svi u Srbiji žive u skladnim brakovima, u skladnim porodicama, i da ne trpe nasilje, i da ne donose u svoje domove traume. Međutim, aktivisti koji su bili u Vrbasu, i Ines i Danilo su u svoje porodice doneli traume koje su izazvali pripadnici SNS, lažno ih, bez bilo kakve dozvole uhapsili, odveli u prostorije, i Danila tukli. Kakav oni sklad mogu da donesu u svoje porodice, već samo traume?
S druge strane, kada je u pitanju Zakon o amnestiji koji je donet 2000. godine, tačno je, on je donet, i obično se takvi zakoni donese za period posle rata, posle revolucija, da bi se na neki način abolirala lica koja su činila, možda i krivična dela pod uticajem tih ratova. U te ratove ste nas vi uveli gospodine Babiću, odnosno vaša prethodna stranka. Tačno je da je taj Zakon o amnestiji obuhvatao širok krug ljudi koji su živeli u traumatičnim vremenima, neki izgubili svoje članove porodice, i to se ne može izjednačavati sa amnestijom za koju ste vi glasali, koja je doneta u vreme kada su činjena krivična dela iz ovih oblasti, a mogao bi reći iz obesti onih koji su ih činili.
Dakle, oni nisu učestvovali tada u ratovima. Nemojte da se vraćamo u istoriju, ona je za vas prilično bolna, a mislim da ne treba da ovu temu opterećujemo sa takvim činjenicama.