Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Zahvaljujem.
Što se tiče amandman na član 3. koji sam podnela složiću se sa delom obrazloženja koje glasi – amandman se ne prihvata s obzirom da su ovim članom precizno propisuju i navode objekti. Za deo za koji se ne može naknadno izdati građevinska i upotrebna dozvola, a kojim se postiže zaštita javnog interesa i susedskih prava, apsolutno se ne mogu složiti zato što je tako nešto netačno i već sam navodili i pozivala se na neke od propisa EU. Sada ću pokušati to da i malo detaljnije obrazložim.
Ako predlagač u stavu 1. tački 1. navodi da za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane i dograđene bez građevinske dozvole, odnosno bez upotrebne, ne može se naknadno izdati gr5ađevinska dozvola ako je objekat izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje, klizištu, močvarnom tlu i slično, pa čini mi se da je to kao ona Sokratova – znam da ništa ne znam. Zašto? Zato što prvo oni koji su radili na ovakvom jednom Predlogu zakona, a kasnije koji su davali obrazloženje na amandmane koji se odbijaju, trebali su da imaju na umu neke pozitivne pravne propise koji postoje u RS.
Tako recimo da su tako nešto pogledali i da su tako nešto našli onda bi videli da Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je objavljen u „Službenom glasniku“ 2011. godine, na pravnoj snazi je još uvek, ni u jednoj svojoj odredbi ne pominje zemljište nepovoljno za gradnju.
Čak naprotiv, taj isti Zakon o rudarstvu7 i geološkim istraživanjima u svom članu 21. definiše – primenjena geološka istraživanja, kao i istraživanja koja se vrše za potrebe prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja i izgradnje građevinskih i drugih objekata u cilju upoznavanja geološke gradnje, terena itd.
Ovi navodi o zemljištu nepovoljnim za građenje otvaraju put svim koruptivnim delatnostima koja u našem društvu cvetaju, pošto je ono jako plodno tlo za tako nešto i umesto da predlagač predvidi i da stane na put takvim mogućim zloupotrebama ovim članom i neprihvatanjem ovakvog amandmana, njegovim brisanjem ovog člana koji je potpuno besmislen i koji nema veze apsolutno nikakve sa propisima EU, ali i sa nekim drugim pozitivnim propisima RS, koji su se trebali prvo pročitati i imati na umu kada se pisao ovakav predlog zakona, jednostavno dovodi do toga da se svim tim mogućim zloupotrebama ovim otvaraju vrata i to je jedan širok put. Sve se to prepušta jednoj subjektivnoj oceni organa da odlučuje o stvar za koju prvo nije nadležan, a drugo odlučuje o stvari za koju nije ni stručan.
Naravno, ni odredbe tačke 2. istog stava i člana nisu ništa bolje definisane. Predlagač tvrdi da se za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole ne može naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat izgrađen odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuju trajnost i
sigurnost objekata. Naravno da se nigde ne navodi koji je to materijal. Tako da mi ne znamo. Ne navodi se ni propis koji bi nas na tako nešto uputio. Ništa nije sporno. Neki od nas možda i znaju.
Zakon o planiranju i izgradnji, morali ste imati na umu i taj zakon kada ste pisali ovakav predlog zakona, u svom članu 6. određuje da građevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom građenja objekta ili izvođenja radova moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima. Naravno, nedostatak odredbi iz ovog člana Zakona o planiranju i izgradnji, a za koji već sad znamo da će se ubrzo naći u skupštinskoj proceduri, pa ćemo biti u mogućnosti da i o njemu raspravljamo, odnosi se na to da domaći propisi koji bi građevinske propise usaglasili sa zahtevima evropskih standarda još uvek nisu dovoljni. U ovoj materiji upravo iz razloga što se nisu uzimali u obzir propisi EU opet se nešto negira. Tako Rezolucijom Evropskog saveta je utvrđena potreba za definisanjem bitnih zahteva u pogledu bezbednosti i drugih aspekata koji su od značaja za opšte dobro, a da se pri tom ne snize postojeći i opravdani nivoi zaštite predviđeni postojećom regulativom. Nisam sigurna da se ovakvim predlogom zakona upravo ti postojeći standardi nisu snizili.
E, sad, Evropska Unija, da kažem dalje, koja ima brojne propise iz ove materije i zato insistiram na tome da je izjava usklađenosti potpuno netačna, osnovnim dokumentima novog pristupa u tehničkoj harmonizaciji, upravo u oblasti građevinarstva, vidim da ministra to uopšte ne zanima, ali nema veze, uređuje načela koja su doneta upravo u području tehničkih propisa i koja je objavila u sledećim dokumentima. Znači, opet izjava o usklađenosti nema nikakve veze i potpuno je netačna. Rezolucija Saveta Evrope o novom pristupu tehničkoj harmonizaciji standarda Rezolucije Saveta Evrope, ministre Iliću, o globalnom pristupu utvrđivanja usaglašenosti i rešenja o modulima za različite faze, postupke za utvrđivanje usaglašenosti i o pravilima za označavanje i upotrebu znaka SE za usaglašenost, koji su namenjeni primeni u direktivama i tehničkoj harmonizaciji.
Za početak, mislim da je bilo dovoljno da pogledate ovakve rezolucije i to bi bila početna tačka od koje ste mogli da krenete da napišete predlog zakona. Ovde govorim o nekim propisima EU koji se nisu uzimali u obzir. Vidim da ministar nije zainteresovan da me sasluša, a mogao bi da nauči koji su to propisi EU, upravo u materiji koja se reguliše ovakvim predlogom zakona, ali pošto sam podnosilac brojnih amandmana, o tome nešto kasnije. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman ja podnela narodni poslanik Donka Banović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Bojana Božanić.

Hvala.
Molim vas da mi ovo vreme odbijete od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Poštovani ministre, poštovani koleginice i kolege narodni poslanici, DSS podnela je amandman na član 3. gde smo predložili da se izbriše tačka 3. u stavu 1. koja kaže da objekat izgrađen na površinama javne namene itd. ne može biti predmet legalizacije, dakle, ne može se legalizovati.
Mislim da možda zakonopisac ovde nije dovoljno dobro razmotrio sve mogućnosti za legalizaciju objekata. Samo sam htela da podsetim u nekoliko rečenica zbog čega ovo ne bi trebalo da stoji, odnosno da vidimo koji je to koncept u principu čitave ove legalizacije, koja je ideja zakonopisca i ovog predlagača zakona o samoj legalizaciji.
Dakle, površine javne namene, kao što svi znamo, se definišu planskim dokumentom, a isto tako mnoge opštine do donošenja ovog zakona iz 2009. godine nisu imale planske dokumente već je upravo tim zakonom doneta obaveza za sve lokalne samouprave da urade prostorne planove i da urade planove generalne regulacije za njihove administrativne centre, tako da tek tada, u mnogim opštinama, mogu slobodno da kažem u većini opština u Srbiji, su doneti planski dokumenti, odnosno počeli da se izrađuju, tako da postoji velika verovatnoća da u velikom broju opština, upravo površine javne namene su određene tek nakon izgradnje samih objekata, jer znamo da su ovde mogli da se prijave samo oni koji su bespravno gradili do 11. septembra 2009. godine.
Tako da, mislim da to niste uzeli u obzir i mislim da je ovo vrlo važna stvar koja je trebala da se razmotri, pogotovo što u obrazloženju odbijanja amandmana kažete da je to tako sadržano i u prethodnim važećim zakonima kojima je uređivana ova oblast. Međutim, baš u prethodnom zakonu, u članu 187. koji je Odlukom Ustavnog suda proglašen neustavnim, Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Objekti su mogli biti legalizovani upravo na ovim površinama javne namene uz saglasnost pravnog lica. Vi u ovom članu tako nešto i predviđate, ali samo ukoliko je taj objekat u funkciji javne namene.
Na osnovu ovoga mislim da bi trebalo možda predlagač zakona malo da razmisli – šta je smisao legalizacije. Nisam ranije imala priliku da o ovome govorim, ali imam određene sumnje kako će ta legalizacija da se završi, odnosno šta je zaista cilj. Da li je cilj da mi legalizujemo ove objekte ili je cilj da ih ne legalizujemo. Znamo za koliko objekata, negde ispod 700.000, imamo podnete zahteve za legalizaciju, a još toliko ili nešto manje, nešto preko 600.000 objekata, kao što ste vi rekli u raspravi i ranije kada smo govorili o drugim zakonima iz oblasti urbanizma i građevinarstva, da imamo još tih objekata za koje nije podnet zahtev za legalizaciju. Prosto se pitam – šta mislite da radimo sa tim objektima?
Čini mi se da u nekim od vaših izjava za štampu sam videla da neke stvari koje pominjete ovde u zakonu, prosto ne uzimate u obzir kada dajete izjave za štampu, poput izjave koja kaže – građani upisom objekata u katastar obezbeđuju da naplate eventualnu odštetu, ukoliko se ti objekti nađu na trasi nekog infrastrukturnog objekta. Dakle, upisom prava svojine nad objektima koji su bespravno izgrađeni na trasi nekog infrastrukturnog projekta, dakle, na određenim površinama koje su za javnu namenu, mogu građani da upišu svoju svojinu i da naplate odštetu, ali ne mogu da legalizuju te objekte. Zaista mislim da je to apsurd, a o tome ću više govoriti prilikom ostalih amandmana. Volela bih da mi se to malo razjasni.

Hvala.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Kenan Hajdarević i Bojan Đurić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, konkretno, radi se ovde o zaštiti susedskog prava, bar tako stoji u obrazloženju zašto je odbijen amandman poslanika LDP.
Dakle, vi ste se odlučili da nikako ne izdate građevinsku dozvolu, ukoliko je objekat izgrađen na nedovoljnoj udaljenosti od susedne nekretnine. To znači obavezno rušenje objekta. Time vi zaboravljate činjenicu da se gradnja objekta ne može završiti za jedan dan, kao ni rekonstrukcija, a vlasnik susedne nekretnine, u tom vremenskom periodu u kom se neka nekretnina gradila, rekonstruisala, imao je svu moguću pravnu zaštitu da reaguje. Mogao je da se obrati sudu, mogao je da se obrati građevinskoj inspekciji, mogao je milion stvari da uradi da spreči nastajanje jednog objekta koji je građen na nedovoljnoj udaljenosti od njegove nekretnine. Međutim, vi to sve zaboravljate i odlučujete se na ovako drakonski pristup, što se tiče nelegalnog graditelja.
Slažem se sa vama da tu ima nekih elemenata nelegalnosti, protivpravnosti, međutim to još ne opravdava rešenje kojem ste vi pribegli, a pri tom zaista ponovo moram da vam postavim pitanje – da li vi imate kapaciteta da i ovakve objekte porušite, pored svih ostalih nelegalno izgrađenih objekata, i ove objekte koji su izgrađeni na nedovoljnoj udaljenosti od susedove nekretnine. Ovo je pravni nonsens, blago rečeno.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, mr Božidar Đelić, Srđan Milivojević, Radoslav Milovanović, Jovana Mehandžić, Jovana Joksimović i Branka Karavidić.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Borislav Stefanović, izvolite.

Demokratska stranka je od strane više predlagača dala amandman na član 3. tačka 5. sa namerom da se ovaj deo izbriše zbog toga što, kako je primetilo više narodnih poslanika, nesprovodivo je u praksi. Dakle, smatramo da uzimanje u obzir, prilikom određivanja kriterijuma udaljenosti objekata će dovesti, inače u haotičnom pravnom i geodetskom okruženju koje postoji u Srbiji, do dalje komplikacije celog ovog procesa.
Smatramo da sa sadašnjim resursima, ministarstvom i onim čime oni raspolažu realno, sa brojem geodeta i ljudi koji mogu stvari na terenu da rade sa brojem nerešenih predmeta na nivou opština, sa potpunim haosom koji vlada u ovom domenu nažalost u Srbiji, da je potpuno nemoguće i da će dovesti do daljih komplikacija utvrđivanje kriterijuma o udaljenosti, kao jednog od kriterijuma za rušenje bespravno izgrađenih objekata.
Imamo već sada dovoljno drugih stvari koje otežavaju ovaj proces. Ubacivanje ovog kriterijuma, poštovani građani, znači da će neko moći arbitrerno, pošto nema nikakve ni teorijske šanse da sprovedu nijedan promil svega ovoga na teritoriji Republike Srbije, dovesti do daljih ogromnih komplikacija.
Mi nemamo iluzija da će Ministarstvo koje vodi ministar Ilić i oko ovoga potpuno ignorisati predloge DS, ali vidimo i drugih opozicionih stranaka, zato što smatraju da su stvari koje su stavili na papir u domenu predloga ovog zakona za njih upravo to – samo jedna iluzija koja je u papirnom obliku. Oni ne žele i ne vide potpuni građevinski haos koji postoji danas u Republici Srbiji. Oni ne žele i ne vide istinu koju neće da kažu građanima Srbije. Oni ne mogu da donose ovakve zakone kada prepodne govore da je legalizacija nesprovodiva i da je treba u suštini izbegavati, a sa druge strane uvode ovakav kriterijum koji se tiče udaljenosti objekata.
U celoj Srbiji je ogroman broj ovakvih objekata i mi smatramo da će uvođenje ovakvog pravila, ovakvog kriterijuma i inače zakočen proces, koji nikako i pored sve volje i loših referenci na račun ministra Dulića ne može da dostigne ni tih famoznih 10% godišnje legalizovanih objekata, pa onda ministar Ilić smatra – prosto, ljudi, nemojte legalizovati jer to je besmisleno, a rušiti nećemo jer se to građanima ne sviđa, nego se vi lepo registrujte u katastru, da bi imali od koga da naplatimo porez. To je ono što građani treba da znaju i to je ceo smisao svega ovoga što ovde rade.
Uvođenje ovih stvari samo pokazuje da će vlast Republike Srbije pokušati da selektivno određuje kome lepo mogu da sruše kuću, ako je ta kuća izgrađena na nekoj bližoj distanci u odnosu na ono što se, recimo, radi tri ulice dalje. Kako će oni to moći u praksi da sprovedu, mislim da to ne zna ni ministar. Mislim da to niko po opštinama nema pojma i mislim, što je najgore, da građani u suštini sad mogu samo da gledaju nebo i da očekuju da li će neko njih da potkači ili ne. Smatramo da je ova tačka 5. štetna i zbog toga tražimo da se izbriše. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podnela je narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Koristim vreme ovlašćenog predlagača.
Poštovani ministre, u članu 3, koji govori o mogućnostima, odnosno nemogućnostima da se određeni objekti legalizuju, mi smo predložili u tački 5. da izbrišemo reči: „prema uslovima propisanim planskim dokumentom“.
Dakle, o čemu se ovde radi? Ne znam koliko ste se udubili kada ste radili predlog, konkretno za ovaj član 3, ali vrlo je važno da shvatite kakva je situacija na terenu, odnosno kakva je situacija u urbanističkim službama. Planski dokumenti uglavnom daju restriktivnije mere u odnosu na ovaj pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju, izgradnju itd.
Takođe, Pravilnik ne definiše namenu, kako vi ovde govorite u ovoj tački 5. Tako da, npr. postoji mogućnost da je na datoj površini neko izgradio objekat stambene namene u odnosu na poslovnu, kako je predviđeno planskim dokumentom, pa da umesto šest spratova odjednom pomisli da bi najbolje bilo da izgradi sedam spratova i u odnosu na odobrenje za izgradnju koje ima on malo više prekorači neke kvadrate i sad taj objekat neće moći da se legalizuje.
Ponovo postavljam pitanje – šta je smisao legalizacije? Da legalizujemo ili da ne legalizujemo? Ako ne legalizujemo, hoćemo li da ih rušimo? Samo moramo da znamo, mi kao narodni poslanici, predstavnici naroda, da prenesemo to svojim građanima u svojim opštinama, regionima i gradovima, šta je smisao čitavog zakona.
Do sada sam shvatila, razgovarajući sa kolegama iz nekoliko opština iz urbanističkih službi, da ako postoji plan generalne regulacije, onda se ne koriste pravila iz pravilnika. Kao što sigurno znate, jer ste sigurno više puta podnosili različite zahteve za izgradnju itd, vi ili neko od vaših iz porodice, nemoguće je da se desi, ukoliko nije precizirana tačno odredba ili član zakona, da ne dođe do nekakvih pogrešnih tumačenja i slično. Zato je vrlo važno tim službenicima tačno reći šta je smisao određenog člana zakona.
Vi ste, naravno, kada ste obrazlagali Predlog zakona u načelu, govorili kako je teško promeniti službenike. Tu se potpuno slažem sa vama. To je u potpunosti tačno i tu vas podržavam. Ti službenici rade već 30, 40 do 50 godina onako kako oni hoće, kako misle da je potrebno i niko to ne može da promeni. Iz tog razloga je neophodno da članovi zakona budu vrlo precizni. Takođe, mislim da obrazloženje nije dovoljno precizno - koristićemo ili pravilnik ili određene elemente iz plana generalne regulacije, u zavisnosti od toga šta je povoljnije. Dakle, tako ne može da se kaže. Svi oni koji idu u urbanističku službu, grade nešto, podnose zahteve, znaju da je to nemoguće. Prosto, mora se službenicima, odnosno tim zavodima za urbanizam, direkcijama ili odsecima za urbanizam i prostorno planiranje jasno reći šta će koristiti u slučaju legalizacije.
Takođe, prosto moram da vam kažem da je neophodno, ako želimo da legalizujemo, onda moramo da u nekom delu i malo popustimo. Razumem da je ovo iznuđeno rešenje i da postoje odredbe, odnosno članovi prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji koji moraju da se ispoštuju zato što je Ustavni sud rekao da građane stavljamo u neravnopravan položaj, ali svakako građane stavljamo u neravnopravan položaj jer ako ostane ova tačka 5. legalizujemo nešto što mora da se uklopi u plansku dokumentaciju. Ako se uklapa u plansku dokumentaciju, mi onda treba da ih vratimo u redovnu proceduru za izdavanje građevinske dozvole. Dakle, i na taj način stavljamo u neravnopravan položaj naše građane.
Objekti koji imaju građevinsku dozvolu, a koji su npr. prekoračili nekoliko kvadrata za kotlarnicu, za stepenice, za lođu itd, i to učinili posle marta 2010. godine ili septembra 2009. godine, sada ne mogu da legalizuju te objekte. Mislim da moramo malo šire da razmišljamo i prvo da znamo šta je cilj – da legalizujemo ili da ne legalizujemo? Naši građani moraju da znaju na čemu smo, da li će Ministarstvo odrediti jasnije pravce u rušenju tih objekata kojih ima preko 600.000 do prošle godine, a sada verovatno još i više. Da vam kažem da samo u ovom članu 3, kao što su neke od kolega govorile, ima previše restrikcija za legalizaciju i bojim se da ćemo mi gotovo većinu od ovih zahteva koji su preostali i objekata koji nisu bili legalizovani, prosto građani moraju da znaju da verovatno neće moći da se legalizuju na osnovu ovakvog zakona.