Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Gospodine Rističeviću, imam za vas molbu – odustanite od povrede Poslovnika.

Čisto da bude zabeleženo u zapisniku, odustao sam na vašu molbu.

Hvala.
Pošto je iscrpljena lista govornika, pitam da li još neko od ovlašćenih predstavnika, koji nije iskoristio to pravo, želi reč? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluka.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENI ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM PARLAMENTARNIM INSTITUCIJAMA
Primili ste Predlog odluke koju je podneo predsednik Narodne skupštine dr Nebojša Stefanović.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova,a kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe. Vreme imate u prilogu.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predlagač, narodni poslanik dr Nebojša Stefanović, predsednik Narodne skupštine želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o legalizaciji objekata, pored predstavnika predlagača mr Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, pozvao da sednici prisustvuje i Aleksandar Damjanović, pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoltan Pek, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond, Olgica Batić, Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidiđ, Milovan Marković, Nebojša Zelenović, Judita Popović, Radmila Gerov, Kenan Hajdarević, Bojan Đurić, Nataša Mićić, Aleksandar Senić, Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, mr Božidar Đelić, Srđan Milivojević, Ivan Jovanović, Radoslav Milovanović, Jovana Mehandžić, Jovana Joksimović, Branka Karavidić, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milica Radović, Miroslav Petković, Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić, Bojana Božanić, Dušica Morčev, Gorica Gajić, Saša Dujović, Suzana Spasojević, Dejan Radenković, Neđo Jovanović, Suzana Grubješić, Slobodan Jeremić, Slobodan Veličković, Ljubica Milošević, Srđan Šajn, Katarina Rakić, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić i Jelena Travar Miljević.
Primili ste Izveštaj Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanik Neđo Jovanović je 2. oktobra 2013. godine, pisanim putem, povukao amandman na član 24. stav 3.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Izvinjavam se, preskočio sam jednu tačku dnevnog reda.
To je 24. tačka dnevnog reda - PREDLOG ODLUKE O IZMENI ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog odluke koju je podnela poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova,a kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe. Vreme imate u prilogu.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Suzana Grubješić, zamenik predsednika poslaničke grupe želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Sada se vraćamo na raspravu o amandmanima.
Sačekaćemo samo da ministar uđe.
Nastavljamo sa radom.
Narodni poslanik Olgica Batić podnela je amandman na naziv Predloga zakona.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Nisam ni pretpostavila da će Vlada da prihvati moj amandman, ni ovaj niti bilo koji od 35 amandmana koje sam podnela.
Što se tiče amandmana koje je Vlada odbila, u obrazloženju tog istog amandmana navodi se da se amandman ne prihvata s obzirom da su termini – nelegalna radnja, pretpostavljam da je u pitanju greška u pisanju, nije „nelegalna radnja“ nego: „nelegalna gradnja“ i legalizacija objekata, termini koji su opšteprihvaćeni, opštepoznati i prihvaćeni u Srbiji, itd, da ne čitam celo obrazloženje, pa je dalje zanimljiva rečenica: „Naziv zakona koji je predložen prepoznatljiv je za građane, imajući u vidu da u pravnom prometu već postoji zakon sličnog naziva koji rešava problem upisa i evidentiranja prava svojine na nelegalnim objektima“. Vidite, ovde se već priznaje da postoji zakon sličnog naziva i da to zapravo doprinosi gomilanju pravnih problema koji postoje u našoj zemlji, pa bi, navodno, time u praksi moglo da dođe do zabune oko primene ova dva zakona. Inače, tekst zakona jasno upućuje da se radi o posebnom zakonu.
Delom se mogu opravdati iz kojih razloga je Vlada odbila ovaj amandman koji sam podnela na sam tekst naziva zakona, kao, zato što je termin „legalizacija“ nešto što se kod nas uobičajilo ili se ustalilo pa mi volimo da koristimo te opšteprihvaćene termine kroz dugo godina – jako interesantno i zanimljivo.
Ali, ono što je suština, zapravo, stvari zbog kojih sam podnela amandman i to isključivo na tekst naziva ovoga predloga zakona, vrlo je jasan. Naime, ukoliko pogledamo zemlje u svom neposrednom okruženju, znači, ukoliko se temeljno bavimo ovom materijom pa uradimo kojim slučajem i uporedno-pravnu analizu, na primer, bivših članica SFRJ, onda vidimo da oni nose nešto drugačije nazive, što znači da se terminološki razlikuju od Predloga zakona o legalizaciji objekata. Interesantno, ne navodi se kojih objekata i ne znam na koje se objekte misli, na leteće? Ne znam šta ovde legalizujemo?
Na primer, uzmimo Republiku Hrvatsku, kao tek svežu članicu EU. U Hrvatskoj zakon koji uređuje istu ovu materiju, a ko je čitao zakon i vršio uporedno-pravnu analizu, taj se zakon zove Zakon o postupanju sa nezakonito izgrađenim zgradama. Tu nije ništa sporno nomo-tehnički, da sad ne objašnjavam šta je nomo-tehnika, to je jedna delikatna nauka, zakonski naziv je jako ispravan.
S druge strane, imamo neke zakone i u drugim zemljama. Recimo, zakon u Crnoj Gori. Interesantno je da se ova materija zakonom u Crnoj Gori reguliše Zakonom o legalizaciji neformalnih objekata. Dakle, uvek morate navesti šta legalizujete, koje objekte legalizujete – neformalne, formalne, postojeće, nepostojeće, bespravne, nepravne ili koje god već.
Iz tih razloga, smatram da je sam naziv ovog predloga zakona u suprotnosti sa već navedenim nomo-tehničkim pravilima, a posebno zato što, kao što smo već di-skutovali kada smo ovde raspravljali u načelu, jeste da njegov prvi član zapravo definiše sam predmet naziva zakona a sam tekst naziva zakona je u suprotnosti sa prvim članom ovog predloga zakona koji definiše predmet tog istog predloga zakona. Naravno da niko ne može da ozakoni, odnosno ne može da legalizuje nešto što je u samom početku bilo nezakonito ili, ne daj bože, da legalizuje nešto što je nepostojeće.
Podsetiću vas, a u raspravi sam to u načelu takođe istakla, da, bez obzira da li građevinski objekat ima ili nema građevinsku dozvolu, da li taj isti objekat ima ili nema upotrebnu dozvolu, jednostavno treba da se uvaži jedna činjenica, a to je da pojam legalizacije izgrađenih objekata, bez obzira o kojoj kategoriji, o kom tipu objekata, jednostavno tako nešto u pravnoj regulativi EU ne postoji i mislim da sam to više puta ponovila.
To ste trebali da imate na umu i onda mislim da bi izjava o usklađenosti mnogo drugačije izgledala, jer se i tamo negiraju neke stvari i tamo se ne navode neke stvari koje su trebalo biti navedene. Ukoliko me pitate na koje konkretno mislim, mislim na Bečku deklaraciju iz 2004. godine. Ona jasno definiše pojam neformalnih naselja, a šta još definiše ta Bečka deklaracija vrlo decidno sam navodila u raspravi u načelu, tako da samo iz tih razloga mislim da iz nomotehničkih pravila, iz standarda EU i sve ono što je regulisano zapravo propisima EU, koji nisu uzeti u obzir prilikom izrade izjave o usklađenosti sa propisima EU, mislim da je i sam naziv teksta zakona morao nositi drugačiji naziv. Sem toga, ako i nije morao nositi drugačiji naziv, onda se bar trebalo ići u pravcu njegovog preciziranja, pa se navesti. Ne treba biti Predlog zakona o legalizaciji objekata, nego i navesti koji se to zapravo objekti ovakvim jednom predlogom zakona legalizuju. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Mislim da je ovaj amandman i svaki sledeći koji sam podnela zapravo posledica onih prethodnih koje sam podnela i time su, naravno, uslovljeni. Mislim da smo u raspravi mogli da čujemo i neke primedbe, a sada više ne znam iz koje poslaničke grupe su dolazile, ali definitivno su bile tačne, a to je da ovakav predlog zakona trebao je biti povučen iz procedure i trebalo se pristupiti izradi nekog novog predlog zakona, o kome bi mi danas raspravljali.
U ovom amandmanu, koji se opet odbija kao i svaki, 35 amandmana sam podnela, Vlada opet daje neko svoje obrazloženje i moram izraziti zahvalnost što se Vlada potrudila da na svaki amandman koji mi je odbila bar da neko obrazloženje i ovog puta detaljnije. Zato zahvaljujem Vladi Republike Srbije što mi je izašla ovako u susret. Interesantno je da se i nekim drugim poslaničkim grupama kada im odbija amandman poziva da im se ne prihvata iz razloga što je moj odbijen.
Da se vratim amandmanu koji sam podnela na ovaj član 1. Naime, predlagač je i u raspravi u načelu, a to možemo videti iz obrazloženja samog Predloga zakona, naveo da je ustavno-pravni osnov za donošenje Predloga zakona o legalizaciji zadržan u odredbama Ustava Republike Srbije i to ništa nije sporno u članu 97. tačkama 7), 12) i 17, a kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje određene odnose u organizaciji i u korišćenju prostora, svojinske i obligacione odnose itd, ali pošto ni svojina ni obligacioni odnosi nisu predmet Zakona o legalizaciji, ovde ću se zadržati.
Takođe se moram nadovezati na onu činjenicu, u stvari na sve ono već izrečeno što sam rekla i povodom amandmana koji nije prihvaćen, na sam naziv teksta zakona, a to je naravno izjava usklađenosti koja je potpuno netačna. Netačna je iz razloga zato što se u toj izjavi o usklađenosti sa propisima EU decidno navodi da ne postoje odredbe primarnih izvora prava EU, koje se odnose na ovaj Predlog zakona, da ne postoje odredbe sekundarnih izvora EU koje se odnose na ovaj Predlog zakona - netačno. Nisu uzeti u obzir ostali izvori prava EU, takođe netačno. Ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost i to je takođe netačno.
Dakle, čini mi se da se ovde upravo svesno insistira na činjenici i na tome da se zakon odnosi na legalizaciju nečega što je prethodno nekim zakonom i podzakonskim aktom bilo zabranjeno, i zapravo time dolazimo do situacije koja je izvan materije, kojom uopšte ovakav Predlog zakona treba da se bavi, kojom ovakav Predlog zakona treba da je uređuje.
Naravno, postoji termin - neformalna naselja, postoji pomenuta Bečka deklaracija iz 2004. godine, koja je upravo doneta da bi zemlje članice mogle da izvrše usklađivanje bar u vidu sekundarnog izvora prava sa nacionalnim pravnim sistemom, i tako nešto trebalo je da bude uzeto u obzir. Taj termin u EU uveden je iz razloga da bi se postigla konačna, neka zajednička saglasnost o akcijama kojima će biti pre svega regulisana i unapređena neformalna naselja i to na jedan potpuno održiv način i da se spreči buduća bespravna gradnja, zapravo da se spreči izgradnja budućih bespravnih naselja.
Naravno ta ista Bečka deklaracija na koju se pozivam, sticajem okolnosti izvor prava EU koju predlagač nije koristio, iz kojih razloga zaista ne znam, ali neformalna naselja jesu upravo ona naselja koja iz određenih razloga i iz različitih razloga zapravo ne ostvaruju i ne doprinose da se dostignu oni zahtevi za legalno priznanje, a koja su izgrađena bez poštovanja formalnih postupaka legalnog vlasništva, prenosa vlasništva kao i građevinsko urbanističkih planskih obaveza. Ovakva praksa postoji u mnogim zemljama, ometajući njihov ekonomski razvoj. Neke od tih zemalja su imale u vidu ove deklaraciju pa su pošle od nje kada su pristupali rešavanju ovog problema.
Neki od navoda u Bečkoj deklaraciji iz 2004. godine kada je usvojena, jasno predviđaju da su prostor i životna sredina kao resurs izuzetno ograničeni, vrlo često neobnovljivi. Nedostatak prostora je rangiran kao jedan od sedam najvećih problema današnjice, on se deklariše ne samo nešto što se nalazi iznad zemljine površine, nego ispod zemljine površine. Neformalna gradnja u jednom dugoročnom smislu trajno menja i na kraju krajeva, trajno uništava i direktno smanjuje potencijale, kako sadašnje tako i buduće razvojne potencijale ili mogućnosti. Ona ima svoja dva vida, prvi kada uopšte nije moguće dobiti građevinsku dozvolu i drugi kada je moguće dobiti ali je investitor nije tražio.
Činjenica je da se ignoriše Bečka deklaracija iz 2004. godine, to vidimo iz ovakvog predloga zakona. Da se pokušalo bar donekle pročitati i uskladiti sa onim što tamo piše, onda bi ovaj Predlog zakona o legalizaciji bio znatno drugačiji.
Moram da kažem da o kakvoj to pravnoj jednakosti može da se govori, što smo imali prilike da pročitamo u ovom predlogu zakona, ukoliko izjednačavamo nešto što je zakonito sa nečim što je nezakonito. Zapravo sa nečim što je zakonito sa nečim što je nepostojeće?
U pravu postoji jedan slučaj osnaženja nevažećeg pravnog posla i taj slučaj osnaženja nevažećeg pravnog posla u našem pravu se naziva konvalidacija. Predstavlja naknadno osveženje tog nevažećeg pravnog posla ili rušljivog ugovora, kako god.
Ne znam da li se na odredbe ovog zakona te iste odredbe o konvalidaciju mogu primeniti. Mislim da ne mogu i volela bih da mi u vezi ovoga predlagač pojasni neke stvari, jer odbijajući ovakav amandman mislim da nije razumeo samu suštinu i same razloge zbog kojih sam isti podnela. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović i Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Milovan Marković i Nebojša Zelenović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu, telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu, telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem potpredsedniče.
Poštovani ministre, pre tri nedelje kada ste obrazlagali Predlog zakona o legalizaciji, mi iz LDP smatrali smo da Vlada treba da povuče ovaj predlog iz skupštinske procedure.
Dokaz da smo bili u pravu je činjenica da je na ovaj Predlog zakona predloženo 170 amandmana, a zakon ima samo 40 članova. Dakle, četiri i po puta imate više amandmana na predloženi zakona, nego što zakon ima članova.
Zato vas danas ponovo pozivam da povučete zakon iz skupštinske procedure, jer ovakvim predlogom zakona sigurno nećete rešiti problem objekata za koje ne postoji građevinska ili upotrebna dozvola. Vi ovim zakonom praktično predlažete da se uradi legalizacija samo za one objekte za koje je podnet zahtev do marta 2010. godine.
Gospodine ministre, govorili ste u načelnoj raspravi, prošlo je tri nedelje pa se možda neki ne sećaju, da ste vodili računa o stavovima Ustavnog suda. Ali ti stavovi nisu predstavljali smetnju predlagaču da na jedan ozbiljan, stručan, potpun način definiše probleme vezane za sve nelegalne objekte.
Ovakvim Predlogom zakona praktično haos koji postoji u urbanističkom i građevinskom smislu prebacujete i u ovaj Predlog zakona. Liberalno demokratska partija je podnela 32 amandmana na predloženi tekst. Ovaj amandman na član 1. Vlada nije usvojila sa obrazloženjem da je predloženi član dovoljno jasan i obuhvata uslove, postupak i način legalizacije objekta.
Gospodine ministre, da ste pažljivo pročitali amandman LDP mislim da biste ga prihvatili, jer ovakvo obrazloženje Vlade nije dovoljno dobro da odbijete amandman LDP. Pre svega, predloženi član 1. zakona je neprecizan, jer zakonom predviđate da je legalizacija moguća samo za one objekte za koje je već podnet zahtev do marta 2010. godine. Taj član 1. vam je neprecizan i u smislu člana 4. predloženog zakona.
Članom 4. predviđate da se pod legalizacijom podrazumeva naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.
Ako je to tako onda u članu 1. uopšte nije potrebno pominjati upotrebnu dozvolu, jer pojam legalizacije podrazumeva izdavanje i građevinske i upotrebne dozvole. Dalje, legalizacija se ne odnosi samo na izgrađene objekte bez građevinske dozvole, nego i na one koji su gradili i odstupili su od odobrenja za izgradnju.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Borislav Stefanović, prof. Dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, magistar Božidar Đelić, Srđan Milivojević, Radoslav Milovanović, Jovana Mehandžić, Jovana Joksimović i Branka Karavidić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o amandmanima na zakon o legalizaciji. Svi smo već zaboravili kada smo raspravljali o zakonu u načelu. U međuvremenu su zakazane dve ili tri sednice Skupštine. Prekinut je kontinuitet ovog rada, ali da pokušamo da se vratimo na temu.
Sa ovim amandmanom smo predložili da nemaju potrebe da legalizuju objekte i oni vlasnici objekata koji nisu u vreme izgradnje obavezu pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, na sve one objekte koji su građani u neko vreme kada nije postojala obaveza izdavanja građevinske dozvole da bi se otpočela gradnja.
Smatramo da bi se na ovaj način precizirao krug lica koji nemaju obavezu da podnesu zahtev za legalizaciju. Možda se to podrazumeva. Međutim, nema tog propisa koji to na taj način decidno kaže i zbog toga smo smatrali da bi bilo dobro da ta lica na neki način rasteretimo razmišljanja da će oni nekada morati da uđe u neki krug legalizacije kada jednog dana Vladi ponestane sredstava, kada rupa u budžetu bude još veća, jer u ovoj državi u kojoj pravo nije sasvim uvek izvesno, odnosno u kojoj se čak i Ustav ponekad ne poštuje, ne bi bilo loše da izvesnost građana bude što veća. Smatram da se ovde radi o velikom broju subjekata, fizičkih lica koja imaju takve objekte i da bilo dobro da se ovo precizira. Ne znam zbog čega ministar ne bi ovo prihvatio.