Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na ovaj član, a kojim sam predložila njegovo brisanje kao i sve ostale članove jer smatram da zakon treba da se povuče iz procedure, a mislim da se na žalost ni prihvaćenim amandmanima on ne može primeniti u praksi kako se to želelo postići ili kakva je bila namera predlagača, obrazloženje je jako interesantno i glasi da se ne prihvata brisanje ovog člana – podnosioci zahteva bi ostali bez mogućnosti da projekat izvedenog objekta bude izgrađen prema propisanoj sadržini.
Jako mi je zanimljivo što ovlašćeni predlagač zna tačno broj amandmana koje sam podnela i o svemu juče što je izložio mogli smo da vidimo način na koji je pristupio. Nije uopšte čitao obrazloženja amandmana i to je više nego evidentno, jer ovo što sam predložila, ovaj amandman na član 13. proizilazi iz potrebe da se kada se pristupa rešavanju jednog ovakvog problema uradi jedna sveobuhvatna uporedno-pravna analiza pa da se pogleda kako je ova materija regulisana, što sam bezbroj puta rekla, u Crnoj Gori, BiH, u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj.
Na ovom mestu ću spomenuti kako je to lepo urađeno u Republici Hrvatskoj koja je postala i članica EU. Hrvatski Zakon o postupanju sa nezakonito izgrađenim zgradama, za razliku od ovog našeg predloga o legalizaciji objekata gde nije navedeno čak u nazivu kojih objekata, priznaje hrvatski zakon da se radi o nezakonito izgrađenim objektima i u skladu sa tim traži mnogo ozbiljnije dokaze i mnogo konkretnije činjenice kako o kvalitetu tako i o stepenu izgrađenosti objekata. Ovaj amandman je nadovezan na amandman koji sam podnela na prethodni član, a to je član 12.
Taj zakon u Hrvatskoj, u njegovoj izgradi se jako temeljno pristupilo i to je trajalo jako dugo. Učestvovali su svi relevantni učesnici, za razliku od onoga da u našoj javnoj raspravi nije bilo profesora pravnih fakulteta. Pa kada ovlašćeni predlagač ovde vređa nekog da nečija baba ili malo dete mogu da podnesu ovakve amandmane treba da uzmu u obzir činjenicu da ovo nije moja pamet i ne pripisujem je sebi, bavim se nekim drugim delom prava i to mi je prioritet, već su ovakva obrazloženja davali i pomagali mi i neki načelnici urbanizma i svi oni kojima je ministar nadležan, da su mi u ovome pomagali neki profesori pravnih fakulteta, sticajem okolnosti koji su i doktori pravnih nauka.
Zakon o nastupanju, koji sam već pomenula, Republike Hrvatske koji je izuzetno uredio ovu materiju, a to sa nezakonito izgrađenim zgradama propisuje umesto projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije objekata i naknadno pribavljanje građevinske dozvole, za koju smo malo pre rekli da faktički ne postoji, podzakonskog akta, a šta mislim o tim podzakonskim aktima i večitom potrebom da kada se nešto ne zna urediti nekim predlogom zakona onda se to sve prepušta bezbrojnim podzakonskim aktima za koje ne postoji nikakav rok donošenja.
Jasno se navodi potreba dokumentacije, i to u hrvatskom zakonu, koja se može identifikovati i onda se navodi taksativno šta sve mora da se ispunjava u jednom takvom pogledu. Ja sada ne razumem čemu potreba da se konstantno beži od činjenice da su neke zemlje u našem okruženju neku materiju već izuzetno dobro uredile i zašto onda kada se u nedostatku načina, mogućnosti, znanja, čega god hoćete, da se pristupi izradi jednog ozbiljnog predloga zakona koji će za sve biti prihvatljiv, jednostavno se ne poslužimo nekim gotovim rešenjima koje, recimo, ima zemlja koja je danas članica EU? Hvala.