Reč ima narodna poslanica Vesna Jovicki.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, danas želim da u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine zatražim obaveštenje od ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođe Zorane Mihajlović.
Kao što je poznato, Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 14.10.2013. godine donela je Uredbu o energetski zaštićenom kupcu, odnosno ugroženom kupcu toplotne energije. Ovom uredbom bliže su propisani kriterijumi, način zaštite, uslovi rokovi i postupak za utvrđivanje statusa energetski zaštićenog kupca, kao i ugroženog kupca toplotne energije.
Moje pitanje se odnosi na masovna isključenja električne energije, koja je EPS najavio a počela su juče. Naime, EPS je počeo isključenje električne energije svim korisnicima čija dugovanja za utrošenu električnu energiju iznose preko 10.000 dinara kada su u pitanju domaćinstva.
Iz saopštenja medija se ne može čuti šta je sa zaštićenim i ugroženim kupcima i iz tog razloga tražim obaveštenje od Ministarstva energetike o tome da li će najavljena isključenja električne energije obuhvatiti i korisnike sa statusom energetski zaštićenog kupca, odnosno socijalno ugrožene porodice, imajući u vidu da je ovde uglavnom reč o izuzetno siromašnim porodicama, o porodicama sa nedovoljnim materijalnim prihodima, o porodicama u kojima su često oba supružnika bez posla i redovnih primanja, o samohranim roditeljima, o porodicama koje imaju članove domaćinstva ili decu sa posebnim potrebama ili penzionerskim domaćinstvima.
Da li će država zaštiti ove kategorije stanovništva kako ne bi ostale bez struje tokom predstojeće zime? Da li se u tom pravcu u Ministarstvu energetike planiraju neke aktivnosti i koje? Neophodno je da se ovo svim građanima hitno saopšti da bi znali šta ih može očekivati i da li će ih država na neki način zaštititi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Obraćam se u ime građana Beograda, koji imaju svoje privatne objekte pored ugostiteljskih objekata, koji smatraju da su u neravnopravnom položaju u odnosu na svoje komšije koji žive u stambenim objektima pored ugostiteljskih objekata. Zbog čega?
Zbog odluke Skupštine grada da emitovanje muzike za ugostiteljske objekte u stambenim objektima važi do 23, odnosno petkom i subotom do 24 časa, u odnosu na ugostiteljske objekte koji nisu pored stambenih objekata za koje važi odluka da emitovanje muzike traje svih 24 časa. Broj ovih ljudi nije mali. Oni se sve više javljaju nama, narodnim poslanicima. Svi njihovi pokušaji da reše ovaj problem nisu urodili plodom, i sa komunalnom policijom koja se pojavi tog trenutka, opomene vlasnika ugostiteljskog objekta, niti sa komunalnom inspekcijom u opštinama, ali ni sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, jer su pojedini tražili merenje zvuka.
Apelujem na privremeni organ grada Beograda, kada bude formiran, da uzme u obzir ovaj problem i da ponudi rešenje Skupštini grada Beograda, kada se budu stekli uslovi za to, zbog toga što ni jedan građanin Beograda u odnosu na drugog ne sme biti diskriminisan. Naravno, to za diskriminaciju važi uopšte po bilo kom osnovu. Konkretno se obraćam Skupštini grada Beograda, jer je ovo pitanje u drugim gradovima možda rešeno. Ovde nije. Veliki je broj pritužbi. Građani nemaju rešenja za problem u kojem se nalaze i smatraju da treba da budu u ravnopravnom položaju u odnosu na svoje komšije koji žive u stambenim objektima, a pored ugostiteljskih. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Gospođo predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i ministru Raduloviću. Da li ovih hiljadu radnika FAP-a predstavlja prvih hiljadu koji su ostali bez posla u licitiranju Vlade da će između 50 i 150 hiljada ljudi ostati bez posla?
Lako je ovde reći brojka 100, hiljadu, 10 hiljada, ali je teško ukoliko pogledamo u oči bilo kog pojedinca i razmislimo sa kojom mukom se oni sreću, da li će nahraniti decu i da li će obezbediti egzistenciju za sebe i svoje članove porodice. Nije to brojka, to je porodična tragedija za svakog od tih pojedinaca koji ne mogu svojim radom da obezbede egzistenciju.
Ovde postavljam pitanje, a nemam odgovor, šta Vlada preduzima da spreči nastanak takvih situacija da ljudi ne mogu na osnovu svog rada, vrednog rada, da obezbede egzistenciju za svoje najmilije?
Imali smo situaciju, podsećam vas, krajem prošle godine kada je Vlada donela Uredbu o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa. Kada čitam ovako, niko ne zna o čemu se tu radi, ali to se radi. O 80 hiljada ljudi, koji su radili i zahvaljujući tome što država nije kontrolisala nisu plaćeni doprinosi ili nije spojen staž. Šta sada imamo? Rok je bio 31. mart. Međutim, Vlada očigledno smatra da nije 31. mart, nego 1. april rok.
Možda je za Vladu šala, ali za te radnike i za te ljude koji hoće da spoje staž i da odu u penziju nije šala, za njih je tragedija. Mi do sada, od 31. marta do današnjeg dana, koliko vremena je prošlo, sedam meseci, i nemamo odgovor za sedam meseci da li je Ministarstvo finansija predložilo Vladi, šta je predložilo i na koji način ćemo spojiti staž tim ljudima koji su ceo vek radili i koji ne mogu da odu u penziju, koji ne mogu da kupe lekove, koji ne mogu svoje osnovne stvari da reše.
Zbog toga postavljam pitanje – da li je „Autosaobraćaj Kragujevac“ ona sledeća brojka koja će u ovom licitiranju od 50.000 do 150.000 nezaposlenih ostati bez posla ili su to neke druge firme, u drugim krajevima države? Nismo dobili odgovor. Tih 50.000, 100.000 ili 150.000 ljudi iz kojih su struktura? Ko su oni? Da li su to prosvetni radnici, da li su to zdravstveni radnici? Na koji način ćemo tom brojkom rešiti egzistenciju ili perspektivu Srbije, a prouzrokovati nastanak desetina hiljada porodičnih tragedija, desetine hiljada unesrećene dece koja neće imati ni za školovanje, ni za sva tri obroka?
Postavljam pitanje, ne molim, nego zahtevam od Vlade da pruži ovaj odgovor, ne nama narodnim poslanicima, nego onima koji celog života rade, a nemaju sigurnost koju je država bila dužna da im obezbedi. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje u skladu sa članom 287? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo postaviti jedno malo pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu spoljnih poslova - šta će uraditi povodom nečuvenog zadržavanja od strane hrvatske pogranične policije narodnih poslanika gospodina Linte i Čotrića, koji su putovali na Drugi kongres srpske omladine i bili zadržani preko 50 minuta na hrvatskom prelazu Bajakovo? Ovo tim pre što je ovde bio gospodin Josipović, koji se ovde gotovo u suzama kleo na dobrosusedske odnose.
Moje glavno pitanje se odnosi na Vladu, odnosno ministra privrede. Ja ću pokušati da dopunim moje kolege iz opozicije sa svojim pitanjima. Ukratko, u uvodu, vama je svim poznato da je u proteklih 12 godina izvršena tzv. burazerska privatizacija. Ja je tako ne zovem iz prostog razloga što braća oko imovine posvađaju, a ovde nije bilo nikakve svađe. Mislim da je na određen način izvršena divlja, divljačka, a ja bih se usudio reći banditska privatizacija društvenog kapitala.
Ovde je bilo mnogo prigovora na „Mobtel“. Samo da vas podsetim da je „Mobtel“ prodat, a to je bila privatna kompanija koju je država podržavila, nacionalizovala, pa prodala za milijardu i 830 miliona. Ceo ostali društveni kapital, znači ono što je trebalo biti predmet privatizacije, u 1.500 preduzeća vredeo je onoliko koliko je vredeo jedan „Mobtel“. Tako kad kolege iz opozicije pričaju o nekim stvarima i o nekim ljudima, ovo treba građani Srbije da znaju. Zato tu privatizaciju tako zovem i ja kažem često da je ona meni ličila na jedenje školjki, gde isisate što valja, a ljušture vratite nazad državi, praznu ljušturu, praznu firmu sa ispumpanim kapitalom. Procena je da je na taj način preko 51 milijarde otišlo iz Srbije.
Konkretno, pitaću o privatizacijama koje se tiču visokih funkcionera ove države, odnosno privatizacije, već sam pitao Vladu, a pitaću ih ponovo – šta je sa privatizacijama „Kongrapa“, „Zastava PES“ Surdulica, tri „Centrosrema“ u Staroj Pazovi koja su prodata za desetinu procenjene vrednosti u nekim ponovljenim aukcijama?
Takođe, želim da pitam – šta je sa privatizacijama tzv. tri privatizacije po tri evra? Svi znamo da je kupac bio finansijski direktor DS. Svi znamo da je kupac u to vreme bio kum predsednika DS. Svi znamo da je kupac u tom trenutku bio kum predsednika Skupštine AP.

Molim vas, gospodine Rističeviću, u ovom delu sednice nemojte prozivati druge stranke, nego samo postavite pitanje Vladi.

Moram da napravim uvod, oprostite.
Samo kažem da je ta privatizacija bila preko partijskih linija. Zato hoću da postavim pitanje – šta će nova vlast učiniti povodom takvih nečuvenih privatizacija? Ja ću ovde da navedem tri privatizacije po tri evra poslednje tri izgrađene šećerane u Pećincima, Baču i Kovačici. Konkretno ću se zadržati na Kovačici, s obzirom da je država tužena u Strazburu zbog oštećenja malih akcionara, odnosno zbog procene kapitala.
Hoću da pitam – šta će Vlada preduzeti da se ta i slične privatizacije, posebno one 24, ne znam da li ova spada među te 24, šta će uraditi s obzirom da je u privatizaciji za tri evra otišla fabrika u kojoj je izvršen remont pet godina ranije, koji je bio vredan 2,5 miliona evra? Potrošeno je te 2012. godine 2,5 miliona evra za setvu, seme i đubrivo koje je nasledio novi kupac kroz dostavu šećerne repe. Stanje šećera u silosima je bilo oko 13.400 tona, a vrednost tog šećera je bila osam miliona.
Šta će Vlada uraditi povodom te privatizacije, s obzirom da je stanje suvih rezanaca bilo preko 1.600 tona? Šta će Vlada uraditi povodom te privatizacije kada je stanje melase bilo puna dva kesona, što je negde oko 10.000 tona? Šta će Vlada uraditi s obzirom da je u ovu šećeranu otišlo i 65 hektara zemlje najplodnije? Šta će Vlada uraditi kada je otišlo u šećeranu i 10 kombajna velike vrednosti, tri zgrade po 12 stanova? Šta će uraditi s time što je otišlo šest ulta, dva viljuškara, dva miliona 860 hiljada evra, osam traktora, pun magacin delova, tri autobusa? Šta će uraditi kada je umesto investicionog programa iz Belog Manastira dovezen iz Hrvatske zarđali…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Šta će Vlada uraditi povodom tih mafijaških privatizacija? Meni je jasno posle ujedinjenja dva kraka jedne partije ko će biti „kapo di tuti kapi“ i ko će biti „konsiljere“, ali me interesuje šta će Vlada preduzeti povodom ovih privatizacija. Hvala.